Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pošto pored dve činčile imam jos sirijskog i dva roborovska hrčka u istoj prostoriji, zanima me da li to činčilama ugrožava zdravlje? Kaveze redovno čistim i perem tako da se ne oseća nikakav neprijatan miris. Pored ovog pitanja interesuje me još nešto. U poslednje vreme kad čistim kavez činčila primećujem i malo mekšu stolicu, pa čak i ponegde zgnječenu (ili je to proliv ili su oni skakajuci po spratovima zgnječili mek izmet). Veoma su aktivni. Seno svaki dan jedu i granuliranu hranu. Takodje, skoro svaki dan u poslednja dva meseca sam im davao "prestige", "crock" poslasticu, i jednom nedeljno po dva zrna suvog groždja. Pomislio sam da im je meka stolica zbog poslastice?Po dve nedelje zaredom sa pauzama od mesec dana dajem im aminovitamin, od 2 do 3 kapi u 250 ml vode. Hvala unapred!O: Činčile imaju vrlo osetljiv digestivni sistem. Vrlo čest digestivni poremećaj je mekana stolica ili čak proliv. Previše poslastica ili promena hrane može biti uzrok ove pojave. Ovo stanje može da bude izazvano infekcijom ili preteranom upotrebom antibiotika. Uz proliv se najčešće zapaža i gubitak apetita, a posledično i gubitak telesne težine. Proliv može da bude simptom različitih bolesti. Treba razlikovati i prolive koji se naglo pojave ili one koji se povremeno pojave. Kod naglog pojavljivanja proliva najbolje bi bilo da odvedete činčile kod veterinara na pregled, a pregledom stolice na crevne parazite (kokcidija i giardia) isključiti parazite kao uzrok. Preporučuje se kod pojave proliva davati činčili isključivo pelete i seno (ne poslastice) kao i dovoljno vode. Bilo bi dobro i da izmerite činčile kako biste primetili eventualan gubitak telesne težine.Na ishranu činčile potrebno je obratiti veliku pažnju. Posebne mešavine hrane za činčile čine najveći deo ishrane, uz seno vrhunskog kvaliteta. Ishrana im mora biti bogata vlaknima, sa vrlo niskom količinom masti (ne bi nikako smele da jedu seme suncokreta ili kikiriki). Seno mora da bude u odvojenoj posudi tako da se ne meša sa materijalom za podlogu. Poslastice i hrana namenjene drugim malim glodarima nisu dobre za činčile i mogu da budu uzrok ozbiljnih zdravstvenih problema, čak i uginuća. Činčile piju vrlo malo vode, ali uvek im mora biti dostupna sveža voda u adekvatnoj pojilici. Ako se i pored ovakvog režima ishrane stolica ne normalizuje za par dana, svakako je najbolje da ih odvedete kod veterinara.Ukoliko Vaši ljubimci žive u adekvatnim uslovima i u odvojenim  kavezima, ne postoji opasnost po njihovo zdravlje.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Skoro sam dobila na poklon pustinjskog skočimiša, u pitanju je ženka, i zanima me kako se ova vrsta pripitomljava? Unapred hvala, Divna O: Skočimiševi (Gerbillinae) su mali glodari, koji imaju dugi rep, zadnje noge su im duge, a prednje su kraće, što im omogućava da u prirodnim uslovima beže pred grabljivicama (skokovima zadnjih nogu), dok kraće prednje noge služe za uzimanje i pridržavanje hrane. Prirodna staništa su im u područjima jugoistočne Evrope, Azije i severne Afrike. Životni vek im je 3 - 5 godina. Vrlo su blage naravi i gotovo nikada ne grizu.Imaju svilenkasto krzno smeđe, crne ili sive boje, sa belim stomakom. Oči i uši su im relativno velike. Ravnotežu održavaju uz pomoć dugog repa. Dugi su 5 - 20 centimetara, zavisno od vrste (ima ih oko 25 vrsta, od kojih 22 potiču iz Azije). Osnovnu ishranu čine mešavine gotove hrane za glodare. Od sveže hrane im možete ponuditi komadić jabuke, krastavca ili šargarepe. Povremeno im je dobro jelovnik obogatiti komadićem pomorandže, breskve i trešnje. U ponudi Pet centra su i različite poslastice za male glodare koje sadrže dehidrirano voće i povrće. U hranu skočimiša bi trebalo 1 - 2 puta nedeljno dodavati i vitaminsko-mineralni dodatak hrani za glodare, kao i u kavez im postaviti mineralni kamen. Detaljnije o uslovima držanja i ishrane pisala je koleginica dr. Todosijević ovde.Imajući u vidu njihovu blagu narav i činjenicu da nisu puno zahtevni, veoma su zahvalni kao kućni ljubimci i nije ih teško pripitomiti. Najvažnije je da prođe period adaptacije na novu okolinu - okruženje, da se adaptira na nove zvukove i mirise. Taj period traje različito dugo, ali obično iznosi 2 - 3 nedelje. Nakon tog perioda, pokušavajte da životinjica sama priđe Vašoj ruci, ali je nemojte još hvatati. Sve to činite uvek kada je životinja budna i sama aktivna. Nikada joj nemojte remetiti san i odmor, jer će postati nepoverljiva. Posle sledi navikavanje na ruku, što je najbolje povezati sa nekom poslasticom kao nagradom za pokazane rezultate. Svakako, potrebno mu je pristupati polako i ne žuriti. Najviše mu dajte do znanja da ste u njegovoj blizini, kako bi stekao poverenje u Vas. Posle nekog vremena, kad shvati da mu ne predstavljate opasnost, obožavaće da provodi vreme u Vašim rukama.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre mesec dana smo dobili morsko prase, ne znamo koliko je staro ali meri oko 300 grama. Još tada je počelo da ima retku stolicu ali nismo znali da to ne valja. Sada već 3 dana kaki vodu pomešanu s krvlju a ponekad ima i neki ugrušak. Veterinari u našem mestu nisu upoznati s bolestima morskih prasića i jedino što su mogli da nam predlože da mu damo linex. Kako da mu pomognemo i ima li mu spasa? Puno hvala na savetu i što postoji vaš sajt, Jelenka O: Zdravstveno stanje Vašeg ljubimca zahteva što hitniji pregled od strane veterinara i postavljanje dijagnoze, kako bi se što pre započelo sa terapijom. Dijareja, odnosno digestivni poremećaji praćeni dijarejom se često javljaju kod zamorčića. Nespecifična dijareja kod morskog praseta javlja se kao posledica stresa izazvanog nekim spoljašnjim faktorom (uglavnom je to promena hrane). Tretman takvog stanja podrazumeva pre svega promenu hrane, antibiotski tretman i primenu kaolina. U toku digestivnih poremećaja smanjuje se broj pozitivne crevne mikroflore, a dolazi do rasta nepoželjnih bakterija (rod Clostridium), koje pored poremećaja u varenju i resorpciji hranljivih materija, dovode i do pojave profuznih krvavih proliva, sa posledičnim mršavljenjem. U terapiji ovakvih stanja, pored antibiotske terapije preporučene od strane veterinara, preporučuje se korišćenje probiotika (pozitivna bakterijska mikroflora) i prebiotika. Od prebiotika možete da koristite Pro-digest. To je preparat koji podstiče optimalno varenje kod glodara, stimulišući rast pozitivne crevne mikroflore, a usporavaju rast patogenih bakterija u sistemu za varenje. Ovo njegovo dejstvo moguće je zahvaljujući velikom procentu prirodnih šećera koji deluju na crevnu mikrofloru. Kokcidioza kod morskog praseta je izazvana kokcidijom Eimeria caviae. Bolest se može javiti primarno ili sekundarno (u sklopu nekog drugog crevnog poremećaja). Uz antibiotsku terapiju neophodno je poboljšati higijenu kaveza odnosno prostora u kojem držite ljubimca, kako bi se mogućnost reinfekcije svela na minimum. Proliv kod morskog praseta, bez obzira na uzrok, jako je ozbiljan zdravstveni problem, jer životinja može u veoma kratkom vremenu da dehidrira i ugine. Moja preporuka je da se što pre obratite veterinaru koji ima više iskustva sa bolestima glodara. Nikako Vam ne savetujem da pokušavate sami da lečite Vašeg zamorca, jer zamorci imaju izuzetno osetljiv digestivni sistem, a neki antibiotici mogu i da pogoršaju stanje (unište korisne bakterije u digestivnom sistemu), pa čak mogu da budu toksični za zamorce. Nekontrolisana aplikacija nekih antibiotika kod morskog praseta može da dovede do pojave enteritisa i dijareje sa fatalnim posledicama.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam hrčka (fleming) oko godinu dana. Pre oko 3 nedelje počeo je glasno da diše (kao da cvili), ispupčene su mu oči i mirniji je nego inače. Danas je počeo da se guši i mislili smo da je umro ali je posle par minuta ponovo oživeo... sad se trese, otežano hoda i obično stoji u jednom mestu... Šta da radim? Da li mogu da prenesu bolesti čoveku? Hvala unapred, BojanaO: Najbolje je da hrčka odnesete na pregled u neku od veterinarskih ambulanti, kako bi se kliničkim pregledom ustanovilo šta je u pitanju. Prema simptomima koje ste naveli verovatno se radi o nekoj respiratornoj infekciji.Bronhitis je zapaljenje sluzokože gornjih respiratornih puteva i obično je virusne etioligije. Češće se javlja u zimskim mesecima.Bronhitis počinje otokom sluzokože i pojačanom produkcijom sluzi. Kašalj je takođe jedan od glavnih simptoma bronhitisa i javlja se u više od 50% slučajeva, ali isto tako i ne mora biti prisutan. Povišena temperatura i drugi opšti simptomi (gubitak apetita, otežano kretanje - teturanje, otežano disanje, zauzimanje nefiziološkog stava i otresanje glavom kako bi se životinja lakše oslobodila nakupljene sluzi - kako bi sebi olakšala disanje, pospanost ...) kao i težina i trajanje bolesti i eventualne komplikacije, zavise od uzročnika, ali i uzrasta životinje i kondicije. Terapija podrazumeva davanje antibiotika, da bi se sprečile sekundarne bakterijske infekcije koje se vrlo često javljaju kod organizma oslabljenog virusima.Takvo stanje često može da  traje i veoma dugo. Boravak u toploj prostoriji je preporučljiv (nikako ne na promaji), a takođe bi trebalo povećati vlagu vazduha, pogotovo u sezoni grejanja kada je vazduh poprilično suv, što može da  potencira kašalj.Što se tiče bolesti koje prelaze sa životinja na ljude (zoonoze), jedna od mogućih je salmoneloza (uzročnik je Salmonella typhimurium), ali je do danas zabeležen samo jedan slučaj ovog oboljenja kod ljudi, a da se dovodi u vezu sa hrčkom, tako da ne treba da budete zabrinuti. Životinje koje se prodaju za kućne ljubimce treba da poseduju Uverenje o zdravstvenom stanju. Životinje koje su  u ponudi Pet centra imaju navedeno uverenje i nalaze se pod stalnim nadzorom veterinara.Kada je u pitanju hrčak kao kućni ljubimac potrebno je da se pridržavate određenih pravila, a to su: kaveze sa ljubimcima nemojte da držite u blizini kuhinje (hrane i vode). Posle svakog rukovanja sa hrčkom potrebno je oprati ruke, naročiti na to paziti kod mlađe dece. Hranilice, pojilice, igračke i druge predmete iz kaveza potrebno je redovno prati vrućom vodom i deterdžentom, a kavez bar jedanput nedeljno oprati nekim dezinficijensom (npr. Oxicid S - Krka). Tularemija je bolest uzrokovana bakterijom Francisellom tularensis i javlja se većinom kod divljih glodara i zečeva. Prenosi se na ljude i javlja se u kao oboljenje koje je po simptomima slično gripu iako su slučajevi pojavljivanja ovog oboljenja kod ljudi vrlo retki. Prenosi se direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili indirektno sa zaraženom okolinom i predmetima. Ne prenosi se sa čoveka na čoveka.Od gljivica su najčešće Trichophyton Mentagrophytes i Microsporum spp. Manifestuju se bez opštih simptoma, a lokalno se javljaju mala područja bez dlake sa krasticama i crvenom ivicom.Neka oboljenja se sa ljudi mogu preneti i na hrčka. Bakterijska pneumonija prouzrokovana Streptokokom može sa dece da se prenese na hrčka. Zbog toga bi prehlađeno dete trebalo da izbegava kontakt sa hrčkom.S obzirom da je hrčak kod Vas već godinu dana i nije bio u kontaktu sa drugim glodarima, ne postoji mogućnost da na Vas prenese neko od pomenutih oboljenja. Moj Vam je savet da ako ste u mogućnosti odnesete hrčka na veterinarski pregled, kako bi se što pre započelo sa terapijom. Vaša obaveza, kao vlasnika životinje, je da joj omogućite svu raspoloživu veterinarsku negu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre dva meseca smo kupili zlatnog sirijskog hrčka. Posle nekog vremena primetili smo da mu je oko čmara opala dlaka i pojavile se otekline koja su bile crvene. Nakon toga pojavile su se bele krastice koje su se kasnije proširile  na njuškicu, uši, rep i zadnje šape. Hrčak je živahan, redovno jede i uzima vitamine. Da li biste mogli da mi kažete na koji način mogu da rešim ovaj problem.Hvala. Anijela RulaO: Kod mužjaka hrčka, ispod repa, sa leve i desne strane od analnog otvora nalaze se testisi. Ono što je važno naglasiti da se oni kod jako mladih životinja ne mogu videti. Kod starijih, polno zrelih jedinki oni su lako vidljivi. Punu polnu zrelost hrčak dostiže sa 90 dana starosti, tako da s obzirom da je Vaš hrčak, kako kažete veseo, normalno jede i ne pokazuje bilo kakave znake bolesti, verovatno je u pitanju njegova polna zrelost sa istaknutim spoljašnjim polnim odlikama mužjaka.Zdrava koža je pokazatelj da je i organizam u celini zdrav. Za zdravlje kože, njen dobar izgled i očuvanje odbrambene sposobnosti, neopohodno je pored osnovnih sastojaka ishranom unositi i određene količine vitamina grupe B, vitamina C, A, esencijalnih masnih kiselina, kao i aminokiselina. Blagi deficit ovih materija moze pogoršati izgled kože i dlake, a veći deficit izazvati obimno narušavanje kako izgleda kože, tako i stanja celog organizma.Naravno da je bez kliničkog pregleda nemoguće sa sigurnošću reći o čemu se radi, ali najčešće kožne izrasline su  tumori, ciste, abscesi i hematomi.  Tumori ili neoplazme nastaju kao rezultat promenjenih ćelija (nepravilan i progresivan rast ), a mogu da budu benigni i maligni. Kod hrčka u analnoj regiji  najčešće se javljaju perianalni tumori, koji su uglavnom benigne prirode i leče se hiruški. Ciste su jednostavne džepaste šupljine koje se razvijaju unutar kože. Najčešće nastaju kao posledica začepljenja izvodnih kanala žlezda koje se nalaze u neposrednoj okolini. Hematom predstavlja nakupljanje krvi u novostvorenoj šupljini u tkivu. Nastaje naglo na mestu gde krv iz povređenog krvnog suda pod pritiskom ulazi u tkivo. On je netemperiran, bezbolan ili umereno bolan. Telo, malo po malo, resorbuje sam hematom, međutim taj  proces može da bude veoma dug, a ponekad zbog smeštaja samog hematoma i njegovog oblika nije moguće potpuno ga resorbovati.Apscesi su novonastale šupljine koje su ispunjene gnojem, a najčešće su posledica povređivanja. Apscesi su okruženi čaurom, a nalaze se ipod kože. Često su praćeni bakterijskim infekcijama. Prilikom formiranja apscesa nastaje kvrga ispod kože, koja je tvrda i bezbolna. Ova stanja zahtevaju što hitniju antibiotsku terapiju.Dermatitis ili zapaljenje kože predstavlja stanje kada je koža usled dejstva određenih činilaca (mikroorganizmi – bakterije, gljivice, zatim paraziti, hemijske materije, mehanička oštećenja i slično) promenila svoj izgled. Na takvoj koži se primećuje crvenilo, perutanje, svrab, bol, otok, a zatim i pojava krastica. U Vašem slučaju, bilo bi dobro da posetite vetrinara koji će  pregledom i uzimanjem uzorka (skarifikat), odrediti o kojoj se promeni radi i čime je izazvana. Samo tako će Vaš ljuimac dobiti adekvatnu terapiju, što će dovesti do izlečenja.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam morsko prase, zove se Micko. Problem je u tome što stalno ujeda kada ga pipnem po šapama. Kako da ga odviknem od te navike?Hvala, Jelena O: Kada je životinja osuđena na samački život, potrebno joj je dosta vremena, ljubavi i pažnje vlasnika kako bi se što bolje prilagodila novim uslovima. Da biste se sprijateljili sa Vašim ljubimcem, bilo bi dobro postepeno mu se približavati jer je on u vrlo kratko vreme promenio nekoliko lokacija. Što se pripitomljavanja tiče, strpljenje je najvažnija stavka, jer kućnim ljubimcima treba vremena da se prilagode na novi život sa vlasnicima (nekima treba više, a nekima manje vremena za prilagođavanje). Vašem ljubimcu se obraćajte laganim glasom, pustite ga da onjuši Vašu ruku (sve radite polako, bez naglih kretnji, da ga ne uplašite), kako bi prepoznao Vaš miris. To što Vas ponekad gricne je jedan vid odbrambenog mehanizma, jer on taj Vaš, verovatno nagli pokret ruke, doživljava kao nešto što ugrožava njegov integritet i ugriz predstavlja njegov vid odbrane. Osim toga, da bi lakše stekao poverenje u Vas, pokušajte da ga hranite direktno iz ruke, a zatim ga pomazite ili izvadite iz kaveza. Važno je da stekne poverenje u Vas i da nestane strah od nepoznatog.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj miš je počeo neprestano da se češe, tako da oko ušiju skoro uopšte nema krzno! Šta da radim? Selena O:  Veliki broj kožnih oboljenja kod kućnih miševa može da bude izazvan nepravilnom ishranom. Miševi se često hrane mešavinom hrane za glodare ili hrčke koja sadrži lešnik i suncokretovo seme, koji pak sadrže ulja i masti. Oni u većim količinama mogu da izazovu intenzivne promene na koži praćene jakim svrabom. Mešavine mogu da sadrže i komadiće obojenih biskvita. Takve veštačke boje često izazivaju alergijski dermatitis. Zbog toga kao hranu koristite specijalnu mešavinu za miševe. Alopecija (gubitak dlake) može da bude povezana sa ektoparazitima. Ogrebotine o hranilicu ili trljanje o rešetke kaveza može takođe da dovede do alopecije na licu i glavi. Veoma retko, ali može da se javi i alergija na nikl, koja je nasledna, a karakteriše je gubitak dlake na nogicama, repu i nosu.Ukoliko je potrebno korigujte ishranu (koristiti samo gotovu mešavinu hrane za miševe), zatim obratite pažnju na eventualno prisustvo ektoparazita odnosno buva (retko ali ipak ponekada mogu da budu invadirani sa Ctenocephalides felis, koje se mogu preneti sa pasa i mačaka). U tom slučaju je neophodan tretman nekim od antiparazitskih sredstava. U našoj ponudi postoji preparat za te namene. To su Verminex kapi (Canina) koje predstavljaju optimalnu biološku zaštitu od ektoparazita.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Sećam se da sam kod vas jednom prilikom video par prugastih miševa. Sećam se da je tu i bio latinski naziv - Lemniscomys barbarus? Pitam iz razloga što iz te porodice ima mnogo vrsta i podvrsta i ne bih želeo da dovodim sebe u nedoumicu, ako se odlučim na njihovu kupovinu. Moram izraziti moje neslaganje sa njihovom cenom, ali bože moj nema veze, tu cenu može opravdati činjenica da ste vi jedini koji imate takve miševe u ponudi. Moje pitanje je da li ih razmnožavate? Jer ako bi ih kupovao voleo bih da to budu mladji primerci i po makar malo manjoj ceni? Ako ih ne razmnožavate, da li cete ih onda možda naručivati? Nadam se da ćete mi izaći u susret. Hvala Pozdrav, Damir O: Prugasti miš  (Lemiscomus barbarus) potiče iz Azije. Porastu do dužine od 10 do 15 cm, prosečne težine 30 g. Vrlo su aktivni uveče i tokom noći, ali ne rade gotovo ništa preko dana. S obzirom na njihovu društvenost najbolje ih je držati u grupi i to da budu istog pola. Par ženki je najidealniji, ali i veća grupa ako imaju dovoljno veliki kavez. Trebali bi izbegavati par mužjaka, osim ako nisu iz istog legla, nikad razdvajani i uz dovoljno veliki kavez. Držanje mužjaka i ženki trebalo bi se izbegavati, osim ako ne želite da imate leglo.Preporuka je da ih držite u staklenoj ili plastičnoj nastambi, jer su skloni bežanju. Veličina kaveza zavisi od broja miševa. Za par ili malu grupu ženki, dovoljno prostora pruži će im kavez veličine 40 cm x 60 cm.  Trebao bi biti dalje od promaje, direktnih sunčevih zraka i ne nadohvat ostalim kućnim ljubimcima, ukoliko ih imate. Kao stelju (podlogu) možete staviti piljevinu. Miševi zahtevaju raznolikost u igranju i vežbanju (vole da trče u točku). Zatim, obožavaju tunele, komade drveta i drvene kućice, male kartonske kutije, merdevine. Posude za hranu trebale bi da budu od keramike jer ih je teško prevrnuti, neće ih izgristi, a i lako se čiste. Za vodu izaberite pojilicu umesto posudice. Čišćenje kaveza zavisi od tipa kaveza. Kod onih zatvorenih (staklenih ili plastičnih) potrebno je češće čišćenje jer se mirisi (odnosno amonijak) brže skupljaju i zadržavaju, ali nije preporučljivo ni prečesto čišćenje jer će se tako izgubiti njihov prirodni miris, a prirodne potrebe miša su da označava sopstvenu teritoriju. Dobar je način očuvanja higijene da na jednom mestu ostavite deo stare stelje. Miševi se mogu hraniti gotovom komercijalnom hranom, ali neki miševi postaju izbirljivi, pa jedu samo određene semenke ili žitarice, što dovodi do neizbalansirane ishrane. Zato, osnovna ishrana može biti dopunjena malim količinama svežeg voća i povrća (listovi salate, jabuka, šargarepa ..). Osetljiviji su na pojedinu hranu, reaguju prolivom, pa im je potrebno ukinuti namirnicu koja izaziva proliv. Omiljena poslastica većini miševa je seme suncokreta, ali ga treba umereno davati jer su bogate mastima. Izbegavajte hranu kao što su bombone, čips ili čokolada jer su toksični za miševe, ali i ostale male kućne ljubimce.Većina miševa brzo će se pripitomiti uz pruženo vreme, strpljenje i podmićivanje. Prvo dopustite mišu da upozna novo okruženje i da se privikne. Kad se smiri, počnite da provodite više vremena oko kaveza i tiho komunicirajte sa mišem kako bi se naviknuo na Vaš glas. Kad se miš oseti prijatno i znatiželjan je Vašeg prisustva, počnite sa nuđenjem poslastica. Cilj je da ih miš samostalno uzme iz Vaše ruke, a zatim će početi da hoda po Vašoj ruci kad ćete moći i da ga uzmete u ruku. Prilikom uzimanja, miša obuhvatite rukama ispod tela. Nikako ih ne hvatajte za rep koji je sklon povređivanju i otpadanju.Pet centar se ne bavi uzgojom i reprodukcijom životinja. Sve životinje koje možete videti u Pet centru potiču iz registrovanih uzgajivačnica i poseduju potrebna dokumenta o poreklu i zdrastvenom stanju.Cena prugastog miša (Lemiscomus barbarus) u Pet centru na dan 11. 02. 2009. je 1.410,00 din.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam patuljastog kunića koji je star oko dva meseca; što se tiče velike nužde u redu je (u obliku kuglica) ali mokraća mu je bele boje. Šta može da bude uzrok? Da li promena zrnaste hrane? Inače voda mu je uvek dostupna, a i sveže seno. On je i dalje veseo, ima dobar apetit.TatjanaO: Boja urina kod kunića normalno je bledo žute boje, međutim nakon mokrenja u kontaktu sa vazduhom razni sastojci mokraće oksidišu i menjaju boju mokraće od tamno žute, naranđaste do crvenkaste boje. Promena boje mokraće smatra se normalnom pojavom i ukoliko je ne prate drugi klinički simptomi (povišena temperatura, otežano mokrenje, promene u količini unosa vode i količini izlučene mokraće), nije znak nikakvih patoloških promena. Jako taman urin odmah nakon mokrenja može biti znak dehidracije, dok je crveni urin najčešće posledica pigmenta iz hrane, a ne krvi u mokraći. Ako je crvena boja mokraće posledica krvi u mokraći to može biti simptom malignih promena, mokraćnih kamenaca ili infekcije u mokraćnom mehuru/bešici.Bela boja urina najčešće je posljedica velike količine kalcijuma u ishrani. Zdravi kunići izlučuju velike količine kalcijumovih soli putem mokraće što mokraći daje beli, mutan izgled. Ovo je posledica specifičnog metabolizma kalcijuma kod kunića.Kalcijum je prirodni mineral u telu koji je potreban za mnoge telesne funkcije. Gotovo 99% kalcijuma u organizmu nalazi se u kostima i zubima, a obzirom da kunićima zubi rastu i troše se celi život, kunići imaju visoke potrebe za kalcijumom.Večina sisara apsorbuje iz hrane onoliko kalcijuma kolike su njihove potrebe, dok višak kalcijuma iz hrane evakuišu putem izmeta. Količina kalcijuma u krvi regulisana je pomoću paratireoidnog hormona i kalcitonina. Većim lučenjem paratireoidnog hormona, telo stimuliše pojačanu apsorpciju kalcijuma iz creva, dok kod povišene količine kalcijuma u krvi organizam putem kalcitonina stimuliše vezanje kalcijuma u kosti (stvara rezervu organizmu za situacije kada ima nedostatak ovog minerala). Sistem regulacije količine kalcijuma u krvi ne funkcioniše tako dobro kod kunića. Kalcijum u krvi kunića stalno varira, zavisno od količine kalcijuma u hrani. Kunić iz sistema za varenje apsorbuje sav kalcijum koji se nalazi u hrani zbog čega imaju veću količinu ovog minerala u krvi. Ovaj višak  organizam rešava izlučivanjem kalcijuma putem bubrega i mokraće. Odatle potiče bela boja mokraće.Ukoliko se ova pojava javlja povremeno, ne traje dugo i nema nikakvih drugih promena kod kunića, nema razloga za zabrinutost. Međutim velika količina kalcijuma koja se izlučuje putem mokraće može dovesti do deponovanja kalcijuma u mokraćnom sastavu te formiranja kristala i kamenaca u bubrezima, mokraćnom mehuru/bešici ili uretri. Zbog toga kod učestale i dugotrajne pojave belo obojene mokraće potrebno je modifikovati ishranu s obzirom na udeo kalcijuma u pojedinom povrću.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovanje, posto je prema našim standardima za kuniće nemanje 1 testisa kao i klempavi vrh jednog uva velika mana, slažem se sa tim. Zanima me kako se dodje do tog problema kad mužjak kao i majka nemaju tih telesnih mana? OK, jedan testis se može izgubiti u borbi sa drugim mužjakom, ali kako se klempavi taj vrh uva, ta klempavost se razvila tek u 3,5 meseca, a do tada je sve bilo kako treba? Hvala, IvanO: Na krajnji izgled životinje, pored genetskih faktora, veliku ulogu imaju i faktori spoljašnje sredine (ishrana, uslovi nege i smeštaja itd.).Genetski faktor je veoma bitan. Kada su mane eksterijera posledica lošeg genetskog sklopa jedinke, onda se ne može nikako uticati na ispravljanje takvih mana.Otac i majka nose informacije koje su bitne za izgled buduće jedinke. Nekada su otac i majka naizgled zdravi i odlične konstitucije, ali mogu nositi u svom genomu informaciju koja je za nas skrivena, a buduću jedinku neće učiniti  idealnom (heterozigot). Ako takvu informaciju ima samo otac ili samo majka, "ispravni" gen (od oca ili majke) može, u zavisnosti od načina nasleđivanja, poništiti dejstvo "pogrešnog" gena. Tako nastaje jedinka koja je dobre konstitucije, ali ima informaciju koja njenom potomstvu može doneti ne tako savršen izgled. Ako i otac i majka imaju pogrešne gene, onda se rađa jedinka sa manama. Poremećaji koji se javljaju usled dejstva genetskih faktora mogu biti uočljivi odmah po rođenju jedinke,  a mogu se pokazati i u kasnijoj životnoj dobi. Jedinke sa očiglednim eksterijernim manama ne koristimo za dalje razmnožavanje, jer se povećava mogućnost spajanja "pogrešnjih gena" i dobijanja potomstva koje ne zadovoljava standard. Za parenje uvek biramo odrasle, telesno dobro razvijene i zdrave mužjake i ženke, koje od svih imaju najbolje izražene karakteristike koje želimo da vidimo i na potomstvu.Genetika je opširna nauka i načini nasleđivanja su veoma kompleksni. Navela sam Vam samo osnovne principe nasleđivanja, kao primer. Nekada su i pored vrhunskih roditelja na mladuncima vidljive neke eksterijerne mane. Tada se najčešće radi o nekim greškama  ishrane ili loših uslova u kojima se drže životinje.O pravilnoj ishrani kunića, možete više pročitati ovde

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imala sam zamorca već oko 3 godine. Pre par dana sam mu nesmotreno dala veći komad bjelog zelja. Sutradan smo primjetili da nešto nije u redu, jer inače živahan zamorac koji se veseli hrani, nije mogao da se ustane. Odbijao je hranu i vodu. Poslije par sati stanje je počelo da se pogoršava. Trzao je donjim djelog tjela i postepeno gubio ravnotežu. U međuvremenu smo mu grijali toplom krpom i masirali stomačić. Nažalost istog dana je uginuo. Pa vas molim da mi odgovorite: da li je veća količina bjelog zelja (slatkog kupusa) uzrokovala možda nadimanje i uginuće zamorca? Unapred zahvalna, GagaO: Kupus je povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti (24 kcal/100 g), a prosečno sadrži: 92,52% vode; 1,21% belančevina; 0,18% masti i 2,3% dijetetskih vlakana. Najviše su zastupljeni: vitamin C (42 mg/100 g) i beta-karoten (provitamin vitamina A), a zatim slede minerali: kalijum, gvožđe, magnezijum, sumpor i bakar. Kupus se sme koristiti u ishrani morskih prasića, ali u ograničenim količinama. U pitanju je sveža hrana koja je podložna vrenju. Posle konzumiranja hrane koja je podložna vrenju dolazi do nakupljanja veće količine gasa u digestivnom traktu. Na taj način dolazi do rastezanja creva i povećanja njihovog volumena. Povećana creva mogu vršiti pritisak na ostale organe, srce, pluća itd. i dovesti do poremećaja njihove funkcije. U većini slučajeva su ova stanja prolazna, ali kod osetljivijih jedinki može dovesti do većih problema Pravilna ishrana se svodi na seno, suvu hranu i dovoljne količine sveže vode. Uz ovu hranu se sme dodavati sveža hrana, u malim količinama. Tačan uzrok smrti se na žalost može ustanoviti jedino patoanatomskim nalazom, uz specijalne metode postmortalne dijagnostike.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre par dana sam uočila pojavu malih "krastica" kod svog kunića (ili nečega što izgleda kao krasta) jedva uočiljivih dimenzija, bledo žute boje, zahvata deo unutrašnje strane i deo spoljašnje strane njuške. Zanimljivo je da se te '"krastice" nalaze u ćoškovima njuške i to paralelno u obe nozdrve. Napominjem da imam ženku kunića, staru 2 godine, zdrava je, redovno jede, vesela, trči, ne kija, njuška joj je potpuno suva. Interesuje me da li je ta pojava opasna i da li bi trebalo nešto da preduzmem? Unapred zahvalna na odgovoru, BrankaO: Pojava krastica na koži kunića može biti rezultat delovanja različitih činilaca.Jedna od mogućnosti jeste mehaničko ozleđivanje kože oko nozdrva i pojava malih krastica. Proverite da li u kavezu ili negde u okruženju postoji neki predmet koji bi mogao da dovede do mehaničkog nadražaja. Kunići vole da grickaju i glođu sve što im dođe "pod ruku", pa često dolazi do iritacije kože oko usta i nozdrva.Moguće je da su krastice nastale kao posledica češanja kože oko nozdrva, usled pojave svraba na tom mestu. Moguće je da se radi o nekoj gljivičnoj infekciji. Kada su u pitanju gljivične infekcije neophodno je odrediti o kojoj se vrsti gljivice radi, pa na osnovu nalaza odrediti ciljani antimikotik (lek koji suzbija gljivične infekcije). Kod kunića se najčešće koriste antimikotici za lokalnu primenu - masti. Opširnije o kožnim promenama kod kunića možete pogledati ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nedavno smo u Pet centru kupili par roborovski hrčaka i sada imamo pet malih beba. Ne znam kako da se ophodimo prema njima, kako da ih hranimo, čistimo kavez? Čula sam da samo par sati nakon okota oni ponovo imaju odnose i novi okot uskoro stiže. Molim Vas da mi odgovorite kako da se ophodimo prema njima i da li postoji mogućnost da Vaš pet shop prima mlade na bilo koji način, jer ne znamo šta ćemo sa bebama. Hvala unapred! MarijanaO: Podmladak hrčaka sa majkom u prvim danima života zahteva uslove držanja bez uznemiravanja.Možete se približiti kavezu, ali samo kako bi ih posmatrali. Ne bi trebalo dirati mlade, jer nije retkost da ženka odbaci ili pojede vlastito leglo zbog nepoznatog mirisa koji mogu poprimiti upravo od Vas. To bi se moglo dogoditi ako biste dirali mladunce. Takođe, ženka im može nauditi (pojesti) i u slučajevima kada su bolesni ili zakržljali odn. kada su nesposobni da prežive, pa i u slučaju kada majka nema adekvatnu ishranu. Dakle, pravilna ishrana i pružanje mira majci s mladuncima u prvim danima nakon okota je najbitnije. Tada je mogućnost kanibalizma svedena na minimum.Mladunce bi bilo dobro odvojiti od ženke sa oko 22 dana starosti (može i malo kasnije - no ipak ženka može postati agresivna, zato bi 22 dana bio najoptimalniji rok). Što se mužjaka tiče, oni se takođe vode pod brižne roditelje pa se obično bez bojazni mogu ostaviti s leglom jer ženka dopušta mužjaku da ih pazi dok se ona npr. hrani (jedino kod sirijskog morate biti oprezni jer su agresivniji od ostalih). No ukoliko ne želite ubrzo opet imati novo leglo, ipak ih razdvojite jer će ženka nakon okota vrlo brzo opet početi sa teranjem i celi ciklus će se ponoviti. Opet ću ponoviti da je ženku poželjno što manje uznemiravati jer će se za sve ona pobrinuti sama, tako da joj osigurajte dovoljno hrane i vode (koju im pokušajte brzo ali smireno promeniti kada se npr. hrane). Napomenula bih još da u apoteci Pet centra možete pronaći OPTI - VIT vitaminske kapi za male glodare, koji bi bili odlična nadoknada ishrani Vašim ljubimcima u ovom osetljivom razdoblju.Stroge zakonske odrednice propisuju striktno pravilo da sve životinje koje se nalaze u ponudi Pet centra moraju isključivo poticati iz registrovanih uzgajivačnica. Nažalost, iz ovih razloga onemogućeno nam je prihvatanje i držanje bilo koje životinje koja zakonski nema sva potrebna dokumenta o poreklu i zdrastvenom stanju.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre par meseci udomila sam dva hrčka. Kako može da se proveri kog su pola. Jedan je krupniji od drugog, pa smo mislili da je ženka manja, a mužijak veći.  Pošto je sezona parenja, čekamo da li će se okotiti, ali ništa se ne dešava. Ako možete pomozite. Hvala.Danijela O: Odrasli Sirijski hrčak je dugačak oko 15 cm i težak oko 120 g. Životni vek mu je od 18 - 24 meseca. Ženke su veće od mužjaka, a takođe su i dominantnije. O razlikovanju pola kod hrčaka smo pisali ovde Smanjena reproduktivna sposobnost, kao i izostanak koncepcije, mogi imati više uzroka: preterana starost hrčaka (ženke se najbolje reprodukuju u periodu 7.nedelje -15. meseca starosti), loša ishrana (ponekada nedostatak vitamina E može imati pormećaje fertiliteta), poremećaj normalnog dnevnog ciklusa (hrčak je noćna životinja), niska temperatura okoline (u slučajevima niskih teperatura, hrčak može zapasti u stanje poluhibernacije), inkompatibilnost hrčaka ( i ženka i mužjak su plodni, ali  se kao par ne slažu iz nekog razloga - najčešće imunološkog, pa se u tom slučaju  preporučuje sparivanje sa drugim hrčkom), ili anestrične ženke (u slučajevima nedostatka estrusnog ciklusa). Takođe, gravidne ženke mogu pobaciti u svim stadijumima graviditeta, a fetusi se resorbovati - ukoliko je graviditet započeo skoro, ili ženka može pojesti abortirane fetuse - u poodmaklom graviditetu.Savetujem Vam da pokušate da odredite pol Vaših hrčaka, sa što većom prećiznošću (možete se obratiti veterinarima) , da se raspitate o starosti hrčaka i da ih hranite što kvalitetnijom hranom.O pravilnoj ishrani hrčaka, pročitajte ovdeUkoliko dođe do parenja, nakon 16 dana možete očekivati brojno potomstvo. Čim se ženka okoti, odvojte je od mužjaka. Mladi postaju polno zreli sa 6 nedelja. Oko 25 dana sisaju, i u međuvremenu se hrane hranom koja im je pristupačna. Sa mesec dana ih možete odvojiti od majke.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Postovani doktore, naše morsko prase ima 6 godina. Pre nedelju dana smo primetile da  mokri uz urin i pomalo krvi, a uz to i ,,plače''. Odmah smo se obratile veterinaru, koji joj je dao injekciju (ali ne antibiotik, jer kaže da ga glodari ne smeju primati). Sutradan kad smo otišle opet kod veterinara, on joj je uradio ultrazvuk kako bi video da nema tumor bešike i konstatovao da je sve u redu. Jedino što je onda ostalo pod sumnjom jeste materica, ali veterinar nije imao načina da to proveri. I tog dana je, kao i naredna tri, primala injekcije i vitaminske injekcije, ali se stanje poboljšalo za samo nijansu. Zatim smo prekinuli terapiju kako bi videli kako će se odvijati situacija bez nje (na preporuku veterinara). Stanje je nepromenjeno u tom smislu da i kada nema krvi u urinu, ona cvili dok mokri. Kad smo je kupile, u zoo shop - u su nam rekli da oni ne piju vodu, nego da je potrebno davati im puno povrća kako bi utolili žeđ. Pre dva dana nam je veterinar rekao da kupimo c-vitamin za bebe (bez ukusa i mirisa) i da joj dajemo, razblažene sa vodom, pomoću pipete. Odkada joj to dajemo, dobila je dijareju. Samo još da dodamo, za sve ovo vreme dok je bolesna, ima isti (veliki) apetit, kao i dok je bila potpuno zdrava. Možete li nam reći kako da pomognemo našem morskom prasetu, Paškici?Unapred zahvalne, Jelena i Milica iz PančevaO: Pojava krvi u mokraći naziva se hematurija. Ukoliko je krv u mokraći vidljiva golim okom to se naziva makrohematurija, a ukoliko su prisutni eritrociti to nije moguće videti golim okom pa se to naziva mikrohematurija. Prisustvo krvi u urinu je indikacija obolelog urogenitalnog trakta.Mogući uzroci su upala mokraćne bešike, pojava kamenaca, insuficijencija bubrega, glomerulonefritis, pijelonefritis, policistične promene na bubrezima, TBC bubrega, tumori bubrega, tumori  genitalnog trakta. U dijagnostičke svrhe možete uzeti malo urina za analizu. Primena antibiotika u terapiji ovih životinja je ograničena što znači da su neki antibiotici toksični i kod  morskog praseta mogu izazvati enterotoksemiju i uginuće. Zato se ne preporučuje primena penicilina G, ampicilina, eritromicina, linkomicina, oksitetraciklina, tetraciklina. Antibiotici koji se mogu koristiti su: cefaleksin, hloramfenikol, neomicin, sulfadimidin, trimeoprim.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Šta da radim kada su malom zeki polomljene dve noge, jedva se okreće u krug.AcoO: Prekid kontinuiteta koštanog tkiva naziva se fractura ili prelom kosti. Nastaje dejstvom neke traume ili usled dejstva neke sile duže vreme ili kao posledica bolesti kao što su osteomijelitis, osteoporoza. Prelomi mogu biti otvoreni i zatvoreni. Otvorene prelome karakteriše prekid kontinuiteta mekih tkiva za razliku od zatvorenog preloma klada je taj kontinuitet očuvan. Prelomi se još dele na poprečne ili kose i prelome sa više fragmenata. Prelomi sa više fragmenata mogu biti dislocirani - složeni prelomi. Kliničke manifestacije preloma su jak bol, otok, krvni podliv, krvarenje - ako je prelom otvoren, zatim hromost, neoslanjanje na polomljeni ekstremitet itd. Zbog jakog bola životinja je depresivna, mirna, slabog apetita.U svim slučajevima preloma ekstremiteta kada je došlo do dislokacije prelomljenih fragmenata ili otvorenih preloma potrebno je izvršiti imobilizaciju prelomljenih kostiju uz pomoć ortopedskih klinova putem osteosinteze (Kinstcher-ov klin, Kirschner-ova igla, ortopedski zavrtnji, ortopedske pločice, hiruškom žicom).Osteosinteza je hiruški zahvat koji se izvodi u totalnoj anesteziji i u aseptičnim uslovima. Metodika hiruškog zahvata kao potvrda postojeće frakture se određuje posle detaljnog pregleda rentgenskih snimaka urađenih u dve projekcije. Prelomi se dugo leče i preporučljivo je slediti uputstva veterinara koji je dijagnostikovao i sanirao povrede. Primena antibiotika je takođe obavezna. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nedavno smo kupili 2 leminga, ženku koja je starija i mužjaka koji je manji od nje. Prva 2-3 dana sve je bilo u redu a onda je nastao problem, počeli su sukobi tj. ženka je počela da teroriše mužjaka i da ga povređuje nanoseći mu ozbiljne povrede. Prilikom kupovine radnik u pet shopu nam je izabrao po jednog leminga oba pola i tamo su bili u istom kavezu tj. zajedno. U početku je manji mužjak na svaki dodir sa ženkom reagovao prevrtanjem na stranu ili leđa i skičanjem da bi kasnije ženka počela da mu nanosi povrede. Držimo ih u prostranom terarijumu tako da mislim da imaju dosta prostora. Šta dalje raditi jer nam je svima u kući žao da gledamo taj teror? Da li ih razdvojiti na neko vreme ili...? Hvala, IgorO: Leminzi su po prirodi društvena bića. Nikad ih ne bi trebalo držati pojedinačno. Leming nije agresivna životinjica, ali takvo njihovo ponašanje može biti provocirano iznenadnim buđenjem leminga ili grubim uzimanjem u ruke. Prilikom uzimanja leminga u ruke mnogo je praktičnije i bolje obuhvatiti leminga nekom manjom posudom (npr. kutijom) pre nego ga uzmete direktno u ruke, što će predstavljati mnogo manji stres za njega nego što je hvatanje u većem prostoru, kada on obično beži i ne dozvoljava da se uhvati. U povoljnim uslovima, sem kratkotrajnih svađa, leminzi se retko tuku, a kada se to desi obično je razlog za to mali životni prostor, tj. prerasli su kavez/terarijum u kojem se nalaze, pa ih je tada potrebno razdvojiti ili im osigurati veću nastambu. Optimalna veličina terarijuma je 40-60 litara. Pre nego što ih razdvojite, pokušajte da u terarijum stavite tunel koji će imati dva ili više izlaza koji će im služiti za igru, ali u koji će mužjak moći da pobegne kada je to potrebno. Ako se i pored toga agresivnost ženke prema mužjaku nastavi, razdvojte ih na neko vreme, a kada ih budete ponovo spajali učinite to na nekom neutralnom terenu. Takođe, proverite informacije o polu koje ste dobili od prodavca u pet shopu.Više o leminzima pročitajte ovde i ovde.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dali je opasna zečja dlaka kada se proguta? I koliko dugo traje linjanje zeca, zeka ima 4 meseca. Hvala, Snežana O: Linjanje je fiziološka pojava kada se stara dlaka zamenjuje novom. Zec/kunić lizanjem skida staru dlaku i deo tih dlaka proguta što može imati za posledicu obstrukciju creva ili digestivne probleme kod kunića. Linjanje predstavlja jednu vrstu stresa za životinje te u tom periodu bi trebalo obratiti posebnu pažnju na ishranu koja bi trebalo da bude kvalitetnija, sa dosta vitamina, mikroelemenata, esencijalnih masnih kiselina i aminokiselina. Ovaj proces zamene dlake odvija se dva puta godišnje u zdravih životinja. Nekada je linjanje veoma intenzivno pa dlaka ispada u pramenovima a može biti i slabijeg intenziteta. Konstantno linjanje takođe može biti prisutno i javlja se u situacijama kada se menja režim svetlosti i kada je produžen interval dnevne svetlosti. Gubitak dlake može biti i indikator neke bolesti, ali se tada javljaju i neki drugi simptomi. Najčešća bolest koja dovodi do gubitka dlake je šuga, parazitarna bolest uzrokovana parazitima Psoroptes cuniculi; Sarcoptes spp.; Chorioptes spp. Promene se javljaju na ušima, rubovima očnih kapaka, usta, nosa. Promene su bledo-žute boje i izazivaju intenzivan svrab. Životinja se češe, pravi rane po telu koje se mogu komplikovati sekundarnim bakterijskim infekcijama. Gubitak dlake može biti i posledica hormonskog disbalansa, sistemske bolesti. U ovim slučajevima važno je prvo lečiti primarno oboljenje. Ukoliko ženka kunića nije sterilisana može se javiti lažna trudnoća nakon teranja. U ovom stanju ženka čupa dlaku u pramenovima sa prstiju, bokova i trbuha u nameri da od toga formira "gnezdo" za mlade. Najbolja prevencija za ovakva stanja je sterilizacija. U fazi linjanja četkanje životinje je neophodno (jednom dnevno) kako bi skratili proces linjanja i učinili ga efikasnijim. U svakom slučaju bih Vam preporučila da kunića održavate u optimalnom zdravstvenom stanju i da sprovodite redovnu higijenu ruku, a progutana dlaka ne bi trebalo da Vam stvori zdravstveni problem.