Pitajte Veterinara

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kunića starog četiri meseca. Pre nekoliko dana primetila sam kada pije vodu kao da štucne, a zatim kao da pokuša da povrati. Molim vas pomozite mi šta da radim i kako mogu da mu pomognem? Unapred hvala, Bojana O: Akt gutanja se odvija u dve faze: voljna i nevoljna. Voljna faza gutanja počinje kada se jezikom voda ili hrana iz usne duplje potiskuju u ždrelo. Potiskivanjem vode dalje u ždrelo zatvara se epiglotis i počinje nevoljna faza gutanja koja se dakle odvija mimo volje životinje. Pojava koju ste opisali može nastati usled nadražaja u predelu farinksa - ždrela, usled poremećaja peristaltike jednjaka ili usled neke obstrukcije u farinksu ili jednjaku. Da bi isključili mogućnost neke anomalije ili oboljenja (s obzirom da je kunić veoma mlad) savetujem Vas da posetite veterinara koji bi izvršio klinički pregled životinje na osnovu koga bi mogao da ustanovi šta je uzrok štucanja. Obratite pažnju da li se to dešava uvek kada kunić pije vodu ili samo sporadično, te da li se slična pojava dešava i kada uzima hranu. Kompletnom anamnezom omogućićete veterinaru da ima potpuniju sliku u postojeće stanje i postavi ispravnu dijagnozu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moje morsko prase ima 8 godina. U zadnje vreme ne može na zadnje noge i levo oko joj je pobelelo. Zanima me da li je to neka bolest i jer može da se izleči ili je to od starosti? Unapred hvala, IvanaO: Da bi veterinar postavio dijagnozu neophodno je da prethodno izvrši klinički pregled i da na osnovu njega i potpunijih anamnestičkih podataka postavi dijagnozu i sprovede eventualno potrebnu terapiju. Životni vek morskog praseta je od 4 do 8 godina, tako da je Vaš ljubimac u poodmakloj starosti i s obzirom na to nije neobično da ima određene zdravstvene probleme. Naravno, to ne znači da ga treba zanemariti i da mu ne treba pružiti odgovarajuću negu i terapiju ukoliko je potrebno.Ono što vi možete da uradite je da mu, uz naravno posetu veterinaru, pružite što bolju negu i kvalitetnu ishranu i što optimalnije životne uslove. Za zdravlje zamorca najvažnija je uravnotežena ishrana. Oni su veoma osetljivi na nedostatak vitamina C jer ga za razliku od drugih glodara ne mogu samostalno sintetisati, tako da njegov deficit može da dovede do ozbiljnih poremećaja zdravstvenog stanja. Klinički znaci, koji nastaju kao posledica smanjenog unosa ovog vitamina, mogu se javiti već za 2 - 3 nedelje. U težim slučajevima, kod duže deficitarne ishrane, nastaju bolni edemi na zglobovima prednjih nogu, životinje odbijaju da se kreću i može doći do uginuća. Zbog toga je veoma važno dodavati vitamin C u vodu za piće i unositi ga putem hrane.U ponudi Pet centra postoji gotova hrana, optimalno izbalansirana, obogaćena C vitaminom. Takođe u našoj ponudi imate preparat C - vit, specijalno prilagođen zamorcima. Sadrži dodatnu količinu vitamina C, A i E. Obezbeđuje sjajnu dlaku i jača imuni sistem, a dodati L - karnitin pomaže sagorevanje masti i potpomaže funkciju srčanog mišića. Preventivno se daje 10 kapi na 100 ml vode za piće jednom nedeljno, a za vreme bolesti ili oporavka 15 kapi na 100 ml vode svaki dan. U tom slučaju je potrebno svakodnevno praviti svež rastvor, jer dolazi do njegovog propadanja dužim stajanjem.  Katarakta je svako zamućenje koje je posledica promene strukture očnog sočiva. Zamućenja sočiva u starijim godinama života (Cataracta senilis) izazvane su nizom faktora koji dovode do promena u strukturi sočiva. Te promene mogu da se svedu na kompleks degenerativnih stanja koja izazivaju u starosti izmenjeni cirkulacioni uslovi (sclerosis). Ova vrsta zamućenja sočiva razvija se postepeno i to redovno na oba oka. Simptomatska katarakta (Cataracta symptomatica) predstavlja ono zamućenje sočiva koje je izazvano deponovanjem pigmenta ili fibrina na prednjoj površini sočiva. U ovaj oblik katarakte ubraja se i Cataracta toxica, koja nastaje usled različite intoksikacije.Potpuna dijagnoza se može postaviti tek na osnovu oftalmološkog pregleda od strane veterinara. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Prije nekoliko dana sam nabavila zamorče, ali me brine to sto on često ima stolicu (čvrstu). Da li može uzrok biti to što mu ja možda dajem više hrane nego što treba? Pokušavam da mu manje davam hrane, ali on počinje da cijuče. Da li to znači da je gladan? AnaO:  Normalno je da morsko prase (zamorac) ima česte stolice, duguljaste, formirane, jednake veličine bez mirisa, tamno zelenkaste boje.Kako su velike izjelice,  treba paziti  na  količinu  hrane  koju  im dajete,  kako  ne  bi došlo do preterane težine, što znači da mu ne treba davati da jede svaki put kada se oglasi. Količina gotove hrane za zamorce bila bi 1 supena kašika dnevno. Uz to je neophodno da uvek ima dostupno sveže i kvalitetno seno, kao i sveže voće i povrće. Najbolje je da pokušate sa svim voćem i povrćem koje je i Vama dostupno, od spanaća, celera, paradajiza, šargarepe, paprike, krastavca, jabuke, dinje, breskve, grožđa, jagoda, krušaka. Najbolje je da nastojite da hranu uvek dajete u isto vreme svakog dana jer nagle promene mogu da uzrokuju stres.Takođe, ako menjate gotovu hranu, radite to postepeno, par dana mešajući staru i novu hranu. Nemojte nekontrolisano i u velikim količinama, hraniti Vašeg ljubimca svežim voćem i povrćem, jer može doći do proliva. Proliv se takođe može javiti ukoliko nove namirnice (voće i povrće) ne uvodite postepeno u ishranu u manjim količinama.Kako zamorci ne mogu sintetizovati vitamin C, moraju ga dobijati kroz hranu (lišće karfiola, šargarepa, jabuke, kruške, repa, brokoli, kupus, banana, celer, krastavac...). Nedostatak vitamina C uzrokuje pojavu mnogih oboljenja. C vitamin se može dodavati i u vodu za piće.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kako da znam da li je hrčak (roborovski) pod stresom kada se igram sa njim? Ako počne da kaki, da li je to znak stresa i da li postoje neki drugi znaci stresa?Hvala,ĐoleO: Hrčci su vrlo skloni da usled stresa (npr. uzimanje u ruku) uriniraju ili defeciraju. S obzirom da je hrčak noćna životinjica i najaktivniji je u večernjim satima (19 – 22 h), da bi ste stres sveli na najmanju moguću meru, najbolje je da vaše druženje i igra sa njim, bude u tom periodu dana. Ne znam koliko dugo imate hračka za kućnog ljubimca, pa vam moram naglasiti da je proces njegovog pripitomljavanja veoma dug i složen, pa bi bilo lepo da poštujete neka mala pravila. Prvo, pre nego što hrčka uzmete u ruke, stavite malo stelje (piljevine) u ruke, kako bi on bio okružen poznatim mirisom. Neposredno pre kontakta, nemojte dirati njegovu hranu, jer bi mogao da pomisli od Vaše ruke da je hrana, pa da Vas ugrize. Uopšteno govoreći, pravilo je da hrčka ne dirate ako spava ili se tek probudio, zatim nemojte ga hvatati rukom odozgo, ni igrati se sa njim na mestima gde postoji opasnost da padne i povredi se. Ponekada je uprkost svemu jako teško pripitomiti hrčaka. U svakom slučaju da bi izbegli moguć stres kod Vašeg ljubimca, najbolje bi bilo da fizički kontakt svedete na minimum, a da uživate posmatrajući njegove aktivnosti i nestašluke.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj zec je nestao na par dana i kad se vratio bio je sav od prašine. Nekada belo krzno je sad baš sivo. Pa me zanima da li smem da ga okupam i čime?Ana Stamenković O: Možete ga kupati šamponom koji je namenjen malim kućnim životinjama. U našoj ponudi možete naći šampon namenjen kunićima "Greeenfields - My  First Bunny shampoo". Pošto su kunići plašljivi, kupanje može biti veoma stresno za njih, zato morate biti pažljivi. Posebno obratite pažnju da se kunić ne prehladi, morate ga dobro osušiti. Pored klasičnog kupanja, možete koristiti i "suve šampone", koje nanesete na ljubimca, protrljate, a zatim iščetkate.O kupanju možete pročitati i ovde.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Bavim se uzgojem kunića već 10 godina, i prvi put mi se dešava da u jednom leglu, na mladima, starim 20 dana, opada dlaka. To sam primjetio prije 3 dana. Ne pojavljuju se nikakvi čirevi, niti se koža peruta, ali kada dirnem do dlake, ona jednostavno opada. Čini mi se da mladi ne gube na težini, odnosno ne zaostaju za drugima. Čitao sam neku stručnu literaturu ali nisam našao ništa slično. Unaprijed zahvalan! Petković MilanO: Koža i dlačni pokrivač pored brojnih fizioloških funkcija u organizmu imaju i odbrambenu ulogu.U odbrambeni mehanizam ubrajamo dlačni pokrivač, stratum corneum, pigment koji predstavljaju mehaničku barijeru, zatim masne kiseline i imunoglobulini obezbeđuju hemijsku barijeru, dok mikrobna flora obezbeđuje barijeru od mikroorganizama. Kada  odbrambeni mehanizmi oslabe dolazi do pojave bolesti koje se mogu manifestovati promenama na koži ili ispadanjem dlake. Uzročnici kadkad mogu biti i normalni stanovnici kože, a da svoje patogeno dejstvo ispoljavaju usled pada imuniteta. Uzročnici patoloških stanja koja karakteriše opadanje dlake mogu biti: bakterije, gljivice, paraziti, hormonski disbalans, autoimuna oboljenja, deficitarna ishrana itd. Bakterijske infekcije najčešće mogu biti površinske - kada zahvataju epidermis i dlačne folikule i dubinske - kada zahvataju i epidermis i subkutis što se ređe dešava. Najčešće su uzrokovane sa bakterijom Staphilococcus spp.Gljivične infekcije (koje su u većini slučajeva uzrokovane gljivicama  iz roda Microsporum i Trichophyton ) se klasifikuju u četiri osnovne grupe: superficijalne, kutane, subkutane i sistemske. Najčešće se javljaju kod životinja sa oslabljenim imunitetom. Infestacije parazitima najčešći su uzroci ispadanja dlake, a mogu biti uzrokovani šugarcima (Cheyletiella sp., Psoroptes) i buvama.Ispadanje dlake kao posledica hormonskog disbalansa najčešće se javlja kod bolesti nadbubrežne žlezde (Cushing) i kod bolesti štitne žlezde (Hypotireoidizam). Autoimune bolesti još uvek nisu u potpunosti razjašnjene. Kada je gubitak dlake simptom neke bolesti, obično u sledećoj fazi dolazi i do ispoljavanja drugih simptoma. S obzirom da opadanje dlake može uzrokovati čitav niz uzročnika, za njihovu detekciju i postavljanje dijagnoze neophodno je primeniti neke dijagnostičke metode.Zato Vas savetujem da posetite dermatološku ambulantu Veterinarskog fakulteta u Beogradu i nakon kliničkog, specijalističkog pregleda i postavljanja dijagnoze primenite adekvatnu terapiju ako je potrebno.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Primetila sam da je poslednjih par dana kod mog hrčka mokraća beličasto-žute boje sa primesama (takođe belo-žute boje, poput sitnijih tačkica) u njoj... Mokraća se promenila otkad je počeo da konzumira drugu vrstu hrane (sa dodatkom vitamina, zelene boje), u pitanju je hrana 'SKALAR'. Možete li mi reči šta je u pitanju i je li opasno, i da li mu davati i dalje istu hranu (vitamine)? Hvala, Nevena O:  Urin je fiziološki, kod većine životinjskih vrsta, bledo žute boje i providan. Ponekad, kod glodara i nekih drugih životinjskih vrsta može biti blago zamućen usled prisustva soli koje se u hrani ovih životinjskih vrsta nalaze u velikoj količini. Najčešće su u pitanju soli kalcijuma. Korišćenjem hrane koja u sebi ima veliku količinu pigmenata, boja mokraće može varirati od crvenkaste, zelenkaste, intenzivnije žute itd. izlučivanje pigmenta mokraćom se naziva pigmenturija i ne predstavlja zdravstveni problem. Međutim i neka patološka stanja mogu dovesti do pojave promene boje mokraće: postojanje kristala soli (kristalurija), pojava eritrocita (hematurija), pojava gnoja (piurija), pojava lipida (lipidurija) itd. Zamućenje mokraće može nastati usled pojave mukusa (sluzi) najčešće u toku akutnih kataralnih promena na sluzokožama urinarnog trakta. Razlog promenjenog izgleda mokraće može biti promena hrane. Ukoliko je Vaš hrčak dobrog apetita, veseo i dobrog opšteg stanja, možete se vratiti na staru hranu, pa ukoliko kroz par dana nestane navedena pojava, to bi bio dokaz da je hrana uzrok promene boje mokraće. Takođe, sveža voda mora biti stalno dostupna. Ukoliko, pored promene boje mokraće pokazuje i neke druge simptome, odvedite ga kod veterinara na pregled.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Volela bih da nabavim patuljastog kunića i interesuje me da li se i oni vakcinišu, kako se čiste od eventualnih parazita. Molila bih Vas za opširniji odgovor što se tiče brige o njihovom zdravlju jer živim u malom gradu gde na žalost ni sami veterinari ne daju opširne instrukcije, a o prodavnicama gde prodaju ljubimce da ne govorim. Hvala puno. S poštovanjem, NatalijaO: Patuljasti kunići koji se drže u kućnim uslovima kao kućni ljubimci se ne podvrgavaju vakcinaciji. U farmskim uslovima uzgajanja, kunići se mogu vakcinisati protiv miksomatoze.Paraziti kunića se mogu svrstati u dve grupe: spoljašnje i unutrašnje.Spoljašnji paraziti žive u koži ili u ušima. Tu spadaju buve, krpelji i šugarci. Postoji buva koja je karakteristična za kuniće, mada su kunići prijemčivi i za buve pasa i mačaka. Parazit Cheyletiella parasitovirax izaziva generalizovani dermatitis sa gubitkom dlake i kožnim lezijama na bazi uha. Šugarci Sarcoptes i Otodetex izazivaju šugu. U unutrašnje parazite spadaju stomačni crv i crevni paraziti iz grupe Nematoda. U želudcu kunića može da se nađe Graphidum strigosum (stomačni crv). To je crveni končast parazit dug oko 10 - 20 mm koji sisa krv i izaziva hronični gastritis. U tankom crevu su najčešće paraziti roda Trichostrongylus, a u slepom i debelom crevu Trichuris leporis i Passalurus ambiguus.  Prema podacima iz literature, ovi paraziti ne mogu parazitirati u digestivnom traktu čoveka.Kod kunića je najčešće ustanovljen parazit iz grupe nematoda Passalurus ambiguus. Infekcija je direktna iz spoljašnje sredine preko zagađene hrane i vode. Iz jaja se oslobađaju larve koje se razvijaju u odrasle oblike koji parazitiraju u lumenu cekuma i kriptama debelog creva, gde može parazitirati i preko 1000 parazita. Odrasli oblici su dužine od 9 - 11 mm (ženka) i 4 - 5 mm dužine (mužjak). Dijagnoza se postavlja na osnovu koprološkog pregleda (metodom flotacije).Ipak, ovaj parazit retko dovodi do infestacije u velikom broju, tako da uglavnom izostaju znaci infestacije (npr. dijareja). U slučaju teže infestacije, u lečenju se uspešno primenjuje piperazin adipat u dozi od 200 mg/kg telesne težine, dva dana u hrani, a tretman ponoviti za 14 dana.Briga o zdravlju podrazumeva adekvatne uslove držanja, pravilnu ishranu, kontrolu zdravstvenog statusa. O uslovima držanja kunića možete više pročitati ovde.Za ishranu kunića, preporučila bih vam isključivo originalna pakovanja gotove hrane za zečeve koja vam garantuje pre svega kvalitetan i adekvatan obrok za vašeg budućeg ljubimca. Sveže povrće se uključuje posle 6 meseci starosti, ali vrlo oprezno, jer ove životinje imaju jako osetljiv digestivni trakt. Seno je obavezni sastojak u ishrani zeca jer obezbeđuje optimalan balast u digestivnom traktu. Patuljastim zečevima hrana mora biti dostupna tokom celog dana.  Radi dobrog varenja i rada creva (patuljasti) kunić mora da unosi dovoljno sirovih vlakana. Za mlade patuljaste zečeve / kuniće je napravljen Cuni Junior Nature (Prestige). On obezbeđuje optimalan rast mladim životinjama. Ova hrana se može davati do uzrasta od šest meseci. Zatim je potrebno preći na Cuni Nature. Zahvaljujući velikom sadržaju sirovih vlakana i raznovrsnosti sastojaka, Cuni Nature je idealna hrana za sve patuljaste zečeve.Cuni Indoor Nature je hrana razvijana specijalno za (patuljaste) zečeve koji pretežno žive u zatvorenom prostoru, i koja im obezbeđuje:- Savršeno fizičko stanje i zdravlje zahvaljujući niskom energetskom sadržaju i ekstra dodatku vitamina D (za rast zuba).- Optimalan rad creva i stabilnu crevnu floru zahvaljujući visokom sadržaju vlakana i prisustvu prebiotika Florastimul.- Veliko smanjenje specifičnog mirisa urina zahvaljujući 100% prirodnom juka ekstraktu.- Nenadmašan i optimalan unos hrane zahvaljujući ukusnom i lako svarljivom povrću i zrnevlju. - Izvrstan, raznovrsan ukus zahvaljujući sušenom praziluku i šargarepi.O ishrani kunića možete više pročitati ovde.Kunići mogu oboleti od različitih bolesti: bolesti kože (infestacije šugarcima, kožne rane i abscesi, nekrobaciloza - nekrotične lezije, bolni skočni zglobovi - ulceri na koži plantarne regije, prstenasti rep - promene na koži repa), gastrointestinalne bolesti (nedovoljno trošenje zuba, crevne lopte od dlake - trihobezoari, enteritisi, kokcidioza, klostridijalna enterotioksemija, salmoneloza), respiratorne bolesti (pastereloza, bordetelioza), neurološki poremećaji (bolest srednjeg i unutrašnjeg uha, toksoplazmoza, posteriorna paraliza), miksomatoza, kunićki sifilis, mastitis, graviditetna toksemija, hematurija.Mnoge bolesti kunića su rezultat pre svega lošeg načina držanja i ishrane. Takođe veliki doprinos nastanku bolesti ima stres jer poznato je da su kunići plašljive životinje. Dobrom negom i ishranom prevenirate mnoga patološka stanja i činite život vašeg ljubimca zdravijim i kvalitetnijim. 

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre 2 dana kupili smo morsko prase bele boje i crvenih očiju. Kako do sada nismo imali morsko prase crvenih očiju (a imali smo ih ukupno već 2 do sada), zanima me jesu li osetljiviji od prasića tamnije dlake, tj. tamnijih očiju. I je li im potrebnija veća nega? Jesu li podložniji bolestima? Kako u mestu stanovanja ne mogu da nađem preparate sa C-vitaminom namenjenih njima, šta da radim?Unapred hvala, Gaga O: Albinizam nastaje autonomno recesivnim nasleđivanjem. Predstavlja potpuno nepostojanje melanina (tamnog pigmenta), koji se nalazi u koži i dužici oka. Melanin sa sintetiše u pigmentnim ćelijama kože, melanocitima. Ove ćelije proizvode melanin iz aminokiseline tirozin uz pomoć enzima tirozinaze, a zatim ga deponuju u citoplazmatske vezikule, melanozome. Kod albinizma je broj melanocita normalan, ali je poremećena sinteza melanina. Albino jedinke su potpuno bele, ružičaste kože i crvenih očiju. Usled odsustva melanina u koži albino jedinke mogu biti osetljivije ne dejstvo sunčevih zraka. Na ogolelim mestima tela (delovi tela bez dlake, gde je koža izložena direktnom dejstvu sunčevih zraka) mogu zadobiti opekotine od sunca, iako je jedinka vrlo kratko izložena dejstvu sunčevih zraka. Povećana osetljivost kože na faktore spoljašnje sredine je zapažena u većem procentu nego kod pigmentisanih jedinki. Albino jedinke imaju skoro potpuno crvene oči. Dužica može biti sivkaste boje. Ove jedinke mogu imati oslabljen vid, a može se zapaziti i pojava fotofobije. Fotofobija je stanje kada jedinkama smeta svetlost onog intenziteta koji normalnoj jedinki ne izaziva smetnje. Fotofobija se manifestuje žmirkanjem, suzenjem očiju, izbegavanjem svetlosti itd. Morsko prase i inače slabo vidi, tako da su mu druga čula daleko bolje razvijena, kako bi se snašlo u okolini. Nije potrebno da dodatno brinete oko Vašeg morskog praseta samo zato što je albino. Postupajte sa njim kao i sa prošlim ljubimcem, samo ga ne izlažite direktnim sunčevim zracima, kao ni jakom svetlu. Hranite ga suvom kompletnom hranom, senom, svežom hranom uz dodatak C vitamina i uvek mu osigurajte dostupnu svežu vodu. U svežoj hrani se nalazi dosta C vitamina. Potrebno je da ga svakog dana hranite svežom hranom bogatom C vitaminom. Ipak, mislim da bi bilo potrebno da jednom nedeljno dajete C vitamin. Pokušajte na neki način, preko prijatelja ili slično da nabavite preparat C-vit Versele Laga. Navedeni preparat se nalazi u našoj ponudi.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Čula sam da kunići ženke imaju redovne menstrualne cikluse. Ja imam ženku kunića, staru oko 2 godine, koja se nije parila i nikad do sada nije imala menstrualni ciklus. Interesuje me da li je to normalno ili je znak neke bolesti. Inače dobro jede, vesela je, aktivna i nema nikakve druge zdravstvene probleme.Unapred zahvalna, Branka O: Kunići nemaju menstrualne cikluse, već estrusne cikluse. To su periodična stanja ženki, u kojima su one spremne za parenje. Mužjaci nemaju estrusne cikluse; oni su od polne zrelosti pa nadalje stalno sposobni za oplodnju (naravno ukoliko su zdravi i nisu kastrirani). U toku estrusa, na polnim organima ženki se dešavaju mnoge promene. Reproduktivni trakt postaje sposoban da prihvati oplođenu jajnu ćeliju i da nidacijom za materični zid dovede do razvitka zigota, preko embriona i fetusa, i na kraju do rađanja mladunaca. Kod kunića estrusni ciklus može proći nezapaženo. Ipak, najčešće ženke su nemirnije, kopaju, skupljaju prostirku ispod sebe, posebno ističu zadnji deo tela, slabije jedu itd. Period estrusa traje 3-5 dana. U periodu polnog žara nema pojave krvarenja. U prisustvu polno zrelog nekastriranog mužjaka, estrus nikako ne bi prošao nedetektovan. Tek nakon parenja dolazi do ovulacije (indukovana ovulacija). Estrus se ciklično pojavljuje na svakih 18 dana.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kunića koji na oku ima crvenu mrenu kao da mu je meso prekrilo oko.  Ispod toga se u jednom uglu vidi normalno oko ali on od te mrene ne može da vidi. Zanima me šta je to, od čega nastaje i čime je to najbolje lečiti. Takođe imam i kunića kome neka sluzava tečnost bele boje curi iz oka pa me zanima i šta je to i kako se leči (dlaka u predelu oka mu je slepljena od te tečnosti). Molio bi ako možete da mi preporučite neke lekove da ne moram da ih vodim kod veterinara. Unapred hvala, DjuradjO: Oftalmološki problemi kod kunića nastaju najčešće kao posledica neadekvatne ishrane, infekcije, urođenih i stečenih malformacija, kao i posledica neadekvatnog držanja i nege. Veoma važni poremećaji oka kod kunića su epifora, konjuktivitis, blefaritis, uveitis i glaukoma. Epifora je uzrokovana ili preteranim suzenjem ili neadekvatnom drenažom (odvođenjem) suza. Klinički znaci uključuju mlečni, vodenast iscedak i slepljenost dlake u okolini medijalnog ugla oka. Preterano lučenje suza dovodi do iritacije oka. Mnogobrojni spoljašnji ili unutrašnji faktori mogu da dovedu do ovog problema. Začepljenje nazolakrimalnog kanala (suznog kanala) može nastati u sklopu respiratornih infekcija ili infekcija orbitalnih žlezda, kao i u sklopu dentalnih problema. Najčešći uzročnici infekcija su bakterije. Dok ne posetite veterinara, nežno brišite oko kunića nekoliko puta dnevno, da biste uklonili lepljiv iscedak. Konjuktivitis je najčešće prouzrokovan sa Pasteurella multocida i Staphylococcus sp. Ostali uzročnici odgovorni za ovo oboljenje su Pseudomonas i Streptococcus sp. Ove bakterije mogu takođe da dovedu i do drugih oboljenja (uveitisa, pneumonije, otitisa srednjeg i unutarnjeg uha, uterine infekcije, subkutanog abscesa i genitalnih infekcija). Ovi mikroorganizmi mogu da budu prisutni normalno na inače nepromenjenoj površini konjuktive ili kontaminirati površinu oka sadržajem iz nosne šupljine, kroz nazolakrimalni kanal. Ostali uzroci konjuktivitisa uključuju: nehigijenske životne uslove, Chlamydie, kao i bakterije Staphylococcus i Pseudomonas. Blefaritis može da bude pruzrokovan infekcijom spirohetom Treponema cuniculi, uzročnikom sifilisa kod kunića. Ova bolest se može preneti sa obolele majke na mladunčad. Dijagnoza se postavlja identifikacijom spirohete. Blefaro - konjuktivitis (zapaljenje očnog kapka i konjuktive) može da bude posledica samopovređivanja, problema sa okolinom u kojoj se kunići drže (prljava ili prašnjava stelja), malformacije očnih kapaka (višak trepavica i/ili abnormalno držanje kapka), virusi. Uveitis je upala uvealnog trakta. Uvealni trakt je središnji, vaskularni sloj oka. Iris, cilijarno telo i horoidea čine uvealni trakt. Uveitis može da bude pruzrokovan kornealnim čirom, očnom traumom, sistemskom infekcijom (naročito pastarelozom i stafilokokama) i spontanom rupturom sočiva (poznata kao phacoclastic uveitis). Glaukoma je oboljenje kada visok intraokularni pritisak pruzrokuje oštećenje retine. Slepilo nastaje kada je IOP visok duže vreme. Normalan očni pritisak je 15-25 mmHg. U slučaju glaukoma vrednosti mogu da budu od 29-95 mmHg. Klinički znaci su uvećanje očne jabučice - volovsko oko, generalizovani kornealni edem i slepilo. Keratitis (upala kornee) može, a i ne mora da bude povezana sa čirevima. Kornealni čir može da bude površinski ili dubinski, hroničan ili akutan, inficiran ili neinficiran. Mogu biti povezani sa traumom očnog kapka, abnormalnosti trepavica. Kornealni čirevi mogu da nastanu kao posledica udara glavom ili mu se može zabiti sitni komadić sena (prašine) u oko. Primarne katarakte kod kunića su neuobičajene. Za razliku od kunića, kod pasa su veoma česte. Sekundarne katarakte (uzrokovane nečim drugim) najčešće nastaju kao posledica uveitisa. Kunići sa dijabetesom takođe mogu da obole od katarakte, slično kao psi. S obzirom na širok spektar oboljenja oka, neophodan je klinički pregled od strane veterinara, kao i dodatne dijagnostičke metode (uzimanje brisa) i pregled oftalmoskopom, da bi na osnovu postavljene dijagnoze veterinar sproveo adekvatnu terapiju. Apelujem da svojim ljubimcima što pre pružite adekvatnu veterinarsku pomoć.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam patuljastog zeca, da li smem da ga okupam? Da li ovi zečevi mogu imati buve ili vaši na koži?Unapred hvala, BorisO: Od parazita koji mogu parazitirati na koži patuljastog zeca/ kunića mogu se naći šugarac i demodex, koji su u okviru vrste specifični za kuniće, a kunići mogu biti domaćini i nespecifičnih parazita koji se nalaze u njihovoj okolini, naročito ako žive u kohabitaciji sa mačkama ili psima. Na parazitsku invaziju ćete posumnjati ukoliko kunić ima promena na koži i krznu, ukoliko se intenzivno češe, trese ušima itd.U ponudi Pet centra možete naći Verminex kapi (Canina), koje možete aplikovati i preventivno. Kapi su na biljnoj bazi i neškodljive po zdravlje.O kupanju patuljastog zeca / kunića možete pročitati ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam morsko prase staro tri godine, pre dva meseca mu se pojavila izraslina kod zadnje desne noge, ispod trbušnog zida. Ne znam da li je mužjak ili ženka. Molim da mi odgovorite šta bi to moglo da bude, i da li je neophodna hiruška intervencija. IrenaO: Izrasline koje se najčešće javljaju su tumori, ciste, apscesi i hematomi. Tumori ili neoplazije su izrasline koje nastaju kao rezultat izmenjenih ćelija, koje imaju tendenciju nepravilnog i progresivnog rasta. Tumori mogu biti maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni). Razlika između njih je u agresivnosti rasta i u tome što maligni stvaraju metastaze i infiltriraju u okolno tkivo.Ciste su novostvorene šupljine koje se razvijaju unutar kože. Najčešće nastaju kao posledica začepljenja izvodnih kanala žlezda koje se nalaze u neposrednoj okolini. Ciste, ukoliko rastu ili vrše kompresiju na okolno tkivo, svakako se trebaju hirurški ukloniti. Hematom predstavlja nakupljanje krvi u novostvorenoj šupljini u tkivu. On je netemperirana, bezbolna ili umereno bolna, fluktuirajuća polukuglasta oteklina. Organizam sanira hematom, ali ponekad zbog položaja samog hematoma i njegovog oblika, nije moguća potpuna resorbcija. Punkcijom hematoma se dobija krv ili serum. Mali hematomi se mogu resorbovati u potpunosti, dok veće hematome treba otvoriti, uz prethodnu punkciju na najnižoj tački hematoma. Sadržaj hematoma se mora spontano iscediti i parenteralno se aplikuju antibiotici zbog mogućnosti razvoja sekundarnih infekcija. Kod malih glodara, hematomi su najčešće posledica povreda usled udaraca u kavezu ili u međusobnim igrama i borbama. Abscesi su novonastale šupljine koje su ispunjene gnojem, a najčešće su posljedica povređivanja. Abscesi su okruženi čaurom, a nalaze se pod kožom. Često su praćeni bakterijskim infekcijama, a moguće je i širenje infekcije unutar organizma, što za posledicu može imati i sepsu. Abscesi vrlo brzo dovode i do promene opšeg stanja životinje, koja vrlo brzo prestaje da uzima hranu i vodu. Abscesima najčešće prethodi manja rana koja se inficirala. U slučaju abscesa indikovana je incizija, kao i sistemsko i lokalno lečenje antibioticima.Opisana promena može da bude i kila (hernija). U užem smislu taj pojam označava ispadanje creva, ali i drugih organa trbušne duplje, kroz urođeni ili stečeni otvor na trbušnom zidu s tim da se pomenuti organi nalaze u tzv. hernijalnoj kesi, koju sačinjava trbušna maramica, a pokriva je intaktna koža. Sadržaj kile najčešće čine creva, trbušna maramica, a ređe drugi organi trbušne duplje. Postoje mnogobrojne podele hernija - po  načinu njihovog nastanka, sadržaju hernije, kao i njihovoj lokalizaciji. Urođene hernije nastaju kroz prirodne otvore na trbušnom zidu. Urođene hernije, odnosno sklonost njihovom nastanku je nasledna. Stečene hernije nastaju najčešće kao posledica raznih trauma kao što su udarci, padovi, saobraćajne nezgode, usled čega dolazi do pucanja mišića trbušnog zida. Ove takozvane traumatske hernije mogu da se nalaze na različitim delovima trbušnog zida, a lokalizacija im zavisi od toga koji je trbušni mišić pukao (najčešće su na nižim delovima trbušnog zida). Spoljašnje hernije su vidljive kao bezbolan otok koji može biti različite veličine, ograničen, flukturirajuće konzistencije, a sadržaj se lako može potisnuti u trbušnu duplju, kada se može i opipati hernijalni otvor (prsten). Kao komplikacija hernije može doći do ukliještenja hernijalnog sadržaja u hernijalnom prstenu kada dolazi do promene opšteg stanja životinje - naglog pogoršanja, hernija postaje bolna, temperirana, a životinja pokazuje izraziti nemir.  Najbolje bi bilo da ljubimca odvedete na pregled u veterinarsku ambulantu, kako bi veterinar uradio klinički pregled i dodatnu dijagnostiku (dijagnostikovao nastalu promenu), a na osnovu toga sproveo terapiju i eventualno potrebnu hirušku intervenciju.O odredjivanju pola morskog praseta, pisali smo ovde.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Primetila sam da mi se hrčak često češka u poslednje vreme. Sigurna sam da se ne čisti, već se česka, jer koristi zadnje nožice i kasnije kao da ih poliže. Spava dosta, ali rekla bih da je to normalno. Čitala sam da to mogu biti buve ili grinje, pa ne znam koliko je to opasno i kako da mu pomognem? Pitala sam u veterinarskoj apoteci ovde, ali oni su mi rekli da nemaju sprej za to, pa da se obratim vama. TanjaO: Pored ektoparazita, svrab mogu izazvati i pojedina dermatološka oboljenja. Terapija je različita u zavisnosti od uzroka koji je doveo do promena.U slučajevima parazitske invazije primenjuju se ektoantiparazitici, koji neće dovesti do efekta ukoliko je svrab izazvan npr. gljivičnom infekcijom. Zato je, pre primene bilo kojeg preparata, neophodno da veterinar pregleda životinju, kako bi se utvrdio pravi uzrok oboljenja.Hrčak ima tanku i osetljivu kožu. Ukoliko se ne nalazi u optimalnim uslovima držanja, a posebno ako je u lošim higijenskim uslovima, odbrambena sposobnost kože slabi i tada je povećana mogućnost da dođe do pojave infekcije.O kožnim bolestima hrčka smo pisali ovde i ovde.Preparate protiv ektoparazita možete nanositi na hrčka, ali u isto vreme je neophodno da promenite svu prostirku i da dobro mehanički očistite i operete kavez, kao i sve predmete u njemu.Na suve površine možete nanositi preparate u obliku spreja (npr. Tyra - x, Canina Bio-insect shocker), koji uništavaju odrasle i larvene oblike parazita. Za hrčka bih vam preporučila da koristite Verminex kapi, koje se nanose na greben i u predelu repa.Sve ove preparate možete naći u ponudi Pet Centra.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dva leminga već dosta dugo, u pitanju su mužijak i ženka, i već par puta sam uspešno dobijala prinove. Ali zadnja 2 puta nalazila sam male leminge zaklane, a nekih više nije ni bilo (tj. pojeli su ih). Zanima me zašto se to dešava, pošto je pre toga sve bilo u redu, i šta da učinim povodom toga. Jovana O: Kada se leminzi drže u paru mogu se reprodukovati svakih 21 - 25 dana.  Graviditet traje 18 - 20 dana. Mladi se jako brzo razviju i brzo počnu da trče okolo po kavezu. Počinju normalno da jedu već sa 10 - 13 dana starosti. Razmnožavanje se može postići u paru, u kombinaciji dve ženke i mužjaka ali i u koloniji. Nakon okota ženka može da odbaci ili čak pojede leglo. Da bi se takve situacije sprečile, ženku ne bi trebalo uznemiravati, dirati mlade jer time možete uneti svoje mirise u leglo koji su za majku neprihvatljivi. Razlozi pojave koju ste opisali takođe mogu biti i nevitalni ili slabo vitalni, bolesni, zakržljali mladi. Jedan od razloga odbacivanja legla može biti i nedovoljna ili neadekvatna ishrana majke. U optimalnim uslovima držanja leminzi se lepo slažu, međutim ukoliko je njihova kolonija prerasla životni prostor može doći do tuče i u tim uslovima koloniju bi trebalo razdvojiti.Nije preporučljivo ubacivati novog leminga u već formiranu koloniju. Leminzi su teritorijalne životinje pa je to razlog što pridošlicu mogu napasti i čak ubiti. Borbe leminga mogu biti veoma surove i vrlo često se završavaju smrću. Ako iz nekog razloga hoćete da pomešate leminge iz različitih grupa to morate učiniti na neutralnom terenu, dok su još sisančad ili dok ne dostignu polnu zrelost.Kada se upoznaju dve jedinke, to se mora učiniti oprezno i pod strogim nadzorom.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre 5 - 6 dana moj stariji ruski hrčak je okotio 6 mladunaca. Pre nego što sam primetila okot, hrčak je stalno jurio, napadao i grickao, tukao mlađu albino ženku (mislim da je ženka), koju sam nešto kasnije uzela da bude sa njom. Sada sam ih odvojila, tako da je mlađa u malom kavezu, a majka u velikom u kome ima hranu za leminge, pojilicu za vodu, tunel, točak, mineralni kamen, keramičku posudicu sa peskom u kome se valja i naravno, piljevinu koju sam morala da promenim danas posle 10 - tak dana, jer je počelo malo da se oseća, a i primetno je bilo neuredno. Za vreme presvlačenja mlade sam premestila u kutijicu i posle ih vratila u kavez i kućicu sa čistom piljevinom. Majka nije agresivna prema meni osim prema ovoj drugoj ženki i nije naudila mladima, niti izgleda kao da hoće. Mladi brzo napreduju i već dobijaju sivi pigment. Interesuje me: Kako da joj poboljšam ishranu? Da li nije preterano ako joj unesem vitamine i vitaminske kapi? Da li je istina da im ne treba mnogo voća, posebno jabuka i limuna zbog sklonosti ka dijabetesu? Da li ponekad da joj dam kuvano jaje,  i šta bi još moglo da posluži kao dobar dodatak? Koliko puta nedeljno bi bilo idealno da se hrane svežom hranom: zelenišem, voćem i sl. Koliko je poželjno da joj u ovom periodu svaki dan dodatno postavim samo suncokret, lešnike i orahe? Da li mlade da poklonim oko 22 - og dana ili kasnije? Da li tada već mogu da odredim pol? Posle koliko vremena bi počeli međusobno da se pare? Želela bih to da izbegnem. Da li joj je piljevina dovoljna u gnezdu koje je sama napravila u kućici ili da stavim stelju i seno? Hvala mnogo na odgovorima na ova iscrpna pitanja, Tina - ZemunO: Hrčak je glodar i ne treba zaboraviti da je biljojed. Osnovna hrana u ishrani hrčka su žitarice, sa povremenim dodavanjem voća i povrća (izuzetak je citrus voće koje hrčak ne sme da jede i iz tog razloga mu nemojte davati limun). Povremeno se može dati i malo kuvanog jajeta, ali to samo izuzetno i ne svaki dan.Preporučila bih Vam da hrčka hranite nekom od gotovih hrana (da to bude osnovna hrana), koje u sebi sadrže sve potrebne sastojke pravilno izbalansirane (Premium Hamster Nature, Skalar, Versele laga - Hamster complete, Mininon - Biomix itd). U tom slučaju nemate potrebu za naknadnim dodavanjem zrnevlja (kao što je suncokret). Lešnike i orahe možete da dajete (2 - 3 komada dnevno). Od voća možete da dajete jabuke, banane i to joj neće narušiti zdravstveno stanje, ali sve što ne pojede od sveže hrane u periodu od 1 - 2 časa, neophodno je skloniiti da bi se izbeglo truljenje i kontaminacija ovih namirnica. Od zelene hrane možete davati zelenu salatu ili blitvu, a od povrća još i celer i šargarepu. Svežu hranu možete davati 2 - 3 puta nedeljno. Najbolje je hrčka hraniti u večernjim časovima, kada su oni inače aktivniji. Takođe možete dodavati poslastice (Power vit).Svi navedeni proizvodi se nalaze u ponudi Pet Centra. Ovakvim načinom ishrane isključujete mogućnost raznih neželjenih efekata na digestivni trakt koji je inače jako osetljiv kod ove vrste životinja. Hrčku možete ponuditi i mineralni kamen za trošenje zuba, kao i razne igračke i sigurna drvca za glodanje koje možete nabaviti u našoj prodavnici.Od zdravstvenih preparata, specijalno razvijenih za male životinje, koji poboljšavaju njihovo opšte stanje, a rastvorivi su u vodi, možete koristiti Opti - vit / multivitaminski preparat obogaćen L-karnitinom, pogodan za sve male životinje. Opti - vit obnavlja ravnotežu i obezbeđuje optimalno zdravlje Vašoj maloj životinji.U uzrastu od tri nedelje (21 dan), mladi postaju potpuno samostalni i treba ih odvojiti od majke. Mladim životinjama je teže odrediti pol, nego polno zrelim. Da biste odredili pol mladima, potrebno Vam je malo iskustva. Hrčci polno sazrevaju sa 6 - 8 nedelja starosti (tada je malo lakše odrediti pol) i tada se mogu pariti. Graviditet traje oko 16 dana. Okoti se prosečno 6 mladunaca, mada su moguće varijacije od 2  – 15.  Pol se određuje tako što hrčka uhvatimo kažiprstom i palcem ispod prednjih nogu i okrenemo na leđa. U predelu genitalija se mogu uočiti dva otvora, anus i otvor polnog organa; kod mužjaka je uočljiva distanca između njih, dok su kod ženki skoro spojeni. Piljevina kao podloga je sasvim dovoljna kako za kućicu, tako i za ceo prostor u kojem hrčak boravi i naravno neophodno je održavati higijenu prostora i redovno menjati pinjevinu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas da mi pomognete, imam patuljastog kunića starog oko 2 meseca. Kada sam ga dobila bilo je izmeta u normalnim količinama i tvrde kuglice. U poslednjih nekoliko dana mnogo više izbacuje izmet nego ranije, a kuglice su manje tvrde nego ranije. Takođe i mokraća je promenila boju, nije više providna već bledo žuta. Šta bi trebalo da radim povodom toga? Unapred hvala, BojanaO: Boja urina kod kunića normalno je bledo žute boje, međutim nakon mokrenja u kontaktu sa vazduhom razni sastojci mokraće oksidišu i menjaju boju mokraće od tamno žute, narandžaste do crvenkaste boje. Promena boje mokraće smatra se normalnom pojavom i ukoliko je ne prate drugi klinički simptomi (povišena temperatura, otežano mokrenje, promene u količini unosa vode i količini izlučene mokraće), nije znak nikakvih patoloških promena. Jako taman urin odmah nakon mokrenja može biti znak dehidracije, dok je crveni urin najčešće posledica pigmenta iz hrane, a ne krvi u mokraći. Ako je crvena boja mokraće posledica krvi u mokraći to može biti simptom malignih promena, mokraćnih kamenaca ili infekcije u mokraćnoj bešici.Bela boja urina najčešće je posledica velike količine kalcijuma u ishrani. Zdravi kunići izlučuju velike količine kalcijumovih soli putem mokraće što mokraći daje beli, mutan izgled. Ovo je posledica specifičnog metabolizma kalcijuma kod kunića.Konzistencija izmeta zdravih kunića nije uvek ista. Izmet se javlja u obliku tvrdih kuglica i kao meki, neformirani izmet (caecotrophes). Obe vrste stolica izlučuju se u cikličkom ritmu. Pri formiranju tvrde stolice pojačana je motorička aktivnost gornjeg dela debelog creva, dok se meka stolica stvara pojačanim motilitetom donjeg dela debelog creva. Meka stolica se najčešće javlja ujutro. Način ishrane bitno utiče na količinu i vrstu izmeta. Ishrana bogata vlaknima podstiče stvaranje caecotrophes izmeta. Dobro je svakodnevno obratiti pažnju na izgled izmeta, jer izrazitija odstupanja u njegovoj konzistenciji (vodenaste, retke, učestale stolice neprijatnog mirisa), ukazuju na poremećaj ili oboljenje digestivnog trakta. U tom slučaju treba potražiti pomoć veterinara.Kunići se smatraju odraslima tek nakon navršenih 6 meseci života, pa im do tada nije preporučljivo davati sveže, kao ni sušeno voće i povrće. Potrebno ih je hraniti junior hranom i obavezno im obezbediti dovoljno svežeg sena. Takođe nemojte da zaboravite uvek dostupnu svežu vodu. U našoj ponudi možete naći i preparat Pro - digest, koji se dodaje u vodu, a potpomaže funkciju varenja kod kunića i glodara, stimuliše rast poželjne mikroflore u digestivnom sistemu i usporava rast patogenih bakterija.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam malog leminga od 3 nedelje. Pročitala sam da mu ne dajem jabuku, ali od voća šta da mu onda dajem?Hvala, Anđela O: Osnovna karakteristika leminga je da u prirodi preživljavaju na korenju, travi, krtolama bilja, zelenoj vegetaciji i maloj količini semenja. Povremeno pojedu i nekog insekta. Nemaju toleranciju prema šećeru i skloni su dijabetesu, zato im ne treba davati voće, povrće ili poslastice (štapići sa medom i sl.) koje sadrže šećer. Što se tiče voća, trebalo bi ga izbegavati u ishrani leminga, jer ono ne sadrži ništa što je njima neophodno.Ukoliko insistirate da dodajete svežu hranu, možete u ishrani koristiti povrće (npr. zelenu salatu) u veoma maloj količini.