FCI klasifikacija:
Grupa 9 – Psi za pratnju i razonodu
Visina:
15-23 cm
Težina:
3,6-4,5 kg (mini pekinezer: 2,7-3,6 kg)
Životni vek:
12-15 godina
Dlaka:
srednje duga do duga, prava je i stvara grivu
Boja:
dolazi u različitim bojama (od bledožute do smeđe-crne)
Idealan životni prostor:
stan ili kuća
Prosečan broj štenaca u leglu:
2-4 štenca
Istorija pekinezera
Pekinezer je rasa bogate i fascinantne istorije koja seže još u antičko doba. Veoma cenjen u drevnoj Kini, bio je isključivo u vlasništvu članova carske porodice. Obični ljudi nisu smeli da ga poseduju, a krađa ili čak dodirivanje ovog psa bila je strogo kažnjavana, često i smrću.
Zbog svog karakterističnog izgleda, smatralo se da podseća na malog lava, što mu je u kineskoj kulturi davalo posebno simbolično značenje, jer je lav predstavljao snagu i zaštitu. Vezano za to, verovalo se da pekinezeri mogu isterati zle duhove i zaštititi svog vlasnika, pa su često bili okruženi raskošem, nosili bogato ukrašene ogrlice i živeli privilegovano.
Poseban status imali su i tzv. Sleeve Pekingese, minijaturne verzije rase koje su se nosile u širokim rukavima odora kineske aristokratije.
Poreklo ove rase beleži se još u 8. veku, u vreme dinastije Tang, što svedoči o njenom dubokom kulturnom značaju.
Međutim, krajem 19. veka, tokom Drugog opijumskog rata, kada su britanske snage upale u carske palate u Pekingu, carsku porodicu je obuzeo strah da bi pekinezeri mogli pasti u ruke neprijatelja. Tada su naredili da se psi usmrte, ali je nekoliko primeraka preživelo i završilo u Engleskoj, gde su ih Britanci poklonili kraljici Viktoriji kao ratni plen.
Tamo je ova rasa ubrzo stekla popularnost, naročito među kraljevskim porodicama i aristokratijom. Godine 1898. u Engleskoj je uspostavljen prvi zvanični standard rase, čime su definisane poželjne osobine izgleda i karaktera.
Američki kinološki klub (AKC) priznao je pekinezera 1906. godine, a tokom 20. veka njegova popularnost je nastavila da raste širom sveta, uključujući i Sjedinjene Američke Države.
Danas je pekinezer cenjeni kućni ljubimac, poznat po svom gracioznom izgledu, odanosti i dugoj tradiciji koja ga povezuje sa bogatom kulturnom i istorijskom baštinom Kine.
Kako izgleda pekinezer?
Pekinezer je mala rasa psa poznata po svom jedinstvenom i upadljivom izgledu. Ima zbijeno, nisko telo, kratke noge i bogatu dlaku koja mu daje lavlji izgled.
Odrasle jedinke pekinezera visoke su u grebenu oko 20 cm (mogu i biti od 15-23 cm). Normalna i najčešća težina odraslog pekinezera je od 3,6 kg do 4,5 kg (mada ima primeraka i sa 5,5 kg). Pekinezeri telesne težine između 2,7 kg do 3,6 kg smatraju se mini pekinezerom. Najomiljeniji tip ove rase teži oko 2,6 kg (tzv. Sleeve Pekingese) i vrlo je teško uzgajati ga upravo zbog te male težine i konstitucije.
Pekinezer ima široku glavu i na njoj krupne, tamne, blistave i razmaknute oči. Lice je pljosnato, sa tamnom nabranom njuškom i spuštenim, srcolikim, dugim i paperjastim ušima. Njuška je veoma kratka i široka, a usne pljosnate. Ne smeju se videti zubi i jezik.
Dlaka i boja pekinezera
Dlaka mu je srednje duga do duga, prava je i stvara grivu – oko vrata se nalazi kragna. Poddlaka im je gusta i mekša dok je pokrovna dlaka gruba.
Šta se tiče boje pekinezera, ovaj mali pas dolazi u različitim bojama, od bledožute do smeđe-crne.
Uprkos svojoj maloj veličini, pekinezer odiše elegancijom i samopouzdanjem zbog čega je jedan od omiljenih kućnih ljubimaca.
Karakter i osobine pekinezera
Pekinezer je mali pas namenjen pratnji. On je veoma privržen čoveku, tačnije porodici sa kojom živi, a pogotovo ako se uzme u ranoj mladosti sa 6-7 nedelja starosti. Hrabar je, inteligentan i veoma druželjubiv, odlučan i samouveren, plemenit i idealan pas čuvar, iako je niskog rasta.
Kako se pekinezer slaže sa drugim psima i životinjama?
Dobro se slaže sa drugim psima ako ga odmalena socijalizujete, samo morate paziti da ga drugi pas prilikom igre ne povredi (mnogi su nažalost tako izgubili oko). Međutim, pekinezeri mogu pokazivati izraženu ljubomoru i dominaciju, kao i zaštitnički stav prema svom vlasniku. Upravo zbog toga ponekad se ne slažu najbolje sa drugim životinjama, jer teže da budu u centru pažnje i da privuku potpunu posvećenost vlasnika. Njihova potreba da zaštite svog čoveka i da imaju kontrolu nad situacijom može dovesti do ponašanja kao što su skakanje, lajanje, pa čak i ujed u određenim okolnostima.
Odnos pekinezera sa decom i strancima
Ne preporučuje se kao pas za jako malu decu, jer ne voli da se uznemirava, a osim toga je mali, pa bi ga dete moglo ozlediti ili bi on mogao ozlediti dete u samoodbrani. Oni se nešto bolje slažu sa starijom decom, posebno ako su sa njima upoznati još od ranog uzrasta i ako su deca pravilno vaspitana u ophođenju prema psima. Ipak, tokom igre ili zajedničkog boravka, deca bi uvek trebalo da budu pod nadzorom odraslih, jer pekinezeri u stresnim ili previše uzbudljivim situacijama mogu reagovati nepredvidivo.
Prema strancima mogu da budu oštri, a ponekada osim jednog člana obitelji ne podnose ostale članove.
Držanje pekinezera
Nega pekinezera i higijena očiju
Dnevno češljanje njegove lepe dlake je obavezno kao i briga o higijeni očiju i zubića. Sa eventualnim šetnjama i kupanjem šteneta sačekajte dok mu se ne formira dobar imunitet. Preporuka je da psa / štene možete kupati nakon 3 do 4 meseca tj. petnaest dana nakon što je primio poslednju vakcinu protiv besnila. Ova mera predostrožnosti je neophodna kako bi se psu formirao potreban imunitet, a time izbegle moguće prehlade koje mogu uticati na njegovo zdrastveno stanje.
Nega očiju pekinezera
Oči pekinezera su velike, čiste, okrugle, tamne i sjajne, i posebna se pažnja mora posvetiti njihovoj higijeni. Redovno se moraju čistiti i paziti da se ne ozlede pri gruboj igri, naročito sa drugim psima. Svako odstupanje od navedenog izgleda zdravih očiju sa zacrvenjenim beonjačama i konjunktivama ukazuje na pojavu zapaljenja. U takvim situacijama, najbolje bi bilo da veterinar pregleda životinju, i uz primenu specijalnih metoda pregleda odredi adekvatnu terapiju.
Oftalmološki pregled počinje spoljašnjim pregledom oka, gde se ustanovljava izgled oka i njegove okoline i postojanje eventualnih povreda, otoka, iscetka. Zatim se oko pregleda oftalmoskopom, čime se ustanovljava izgled očnog dna papile očnog nerva, krvnih sudova mrežnjače itd. Po potrebi se radi i bris kojim se može ustanoviti koji je uzročnik izavao infekciju.
Uzroci zapaljenja konjunktiva mogu biti mehanički, hemijski, dejstvo mikroorganizama, ili kao propratni simptom nekog drugog oboljenja.
Zaključak je da, pored pažnje koju je potrebno pružiti, osnove brige i nege psa su adekvatna ishrana, redovna vakcinacija, čišćenje i zaštita od parazita, čipovanje kao i praćenje zdrastvenog stanja.
Koliko aktivnosti i šetnji treba pekinezer?
Pekinezeri, kao i svi psi uostalom, jako vole šetnje sa svojim vlasnicima. Prekratka šetnja ne zadovoljava sve potrebe i želje ovog psa, međutim, pekinezeri nisu uvek naročito raspoloženi za šetnju, naročito kad odrastu. Kratke (ali ne prekratke) šetnje im najviše prijaju. Mnoga pravila treba da savlada Vaš pas, pa tako i pravila koja važe za izvođenje u šetnju. Potrebno je da mu nabavite ogrlicu i povodac koji su odgovarajući za njegov uzrast.
Družite se što više sa ostalim psima iz okoline u bezbednim uslovima, po mogućnosti slične visine i uzrasta. Dnevno su potrebne barem tri šetnje, jednom ujutro i to što pre nakon ustajanja, jedna šetnja kratka sredinom dana i jedna završna i duža šetnja predveče. Naravno da sve zavisi od vas i vašeg slobodnog vremena.
Iako pekinezeri nisu prikladni za agility sportove zbog svoje građe, ipak im je neophodna umerena fizička i mentalna aktivnost kako bi ostali zdravi i vitalni. Treba ih podsticati na šetnje i boravak na otvorenom jer to ne samo da doprinosi njihovom opštem stanju, već i pomaže u prevenciji gojaznosti. Obzirom na to da spadaju u brahiocefalične rase, skloni su problemima sa disanjem, posebno u toplijem vremenu, pa je važno izbegavati intenzivnu fizičku aktivnost tokom vrućina.
Dresura pekinezera i vaspitanje
Pekinezeri su tvrdoglavi, čupavi "medenjaci", koje treba odmalena naučiti određenim pravilima u kući kako ne bi sve bilo po njihovom. Nemojte ga kažnjavati batinama jer će dugo pamtiti naneto zlo; radije ga nagradite kada učini ono što ste želeli, nekom poslasticom ili tapšanjem po glavici.
Što se tiče "trikova" kod uzgoja i dresure, sve što važi kod drugih pasa, važi i za pekinezera. Potrebno Vam je puno ljubavi i strpljenja da odgajite i vaspitate Vaše štene. Pekinezeri su poznati po svojoj tvrdoglavosti. Kako su poznati po tome da ne prihvataju sva pravila, sa vaspitanjem treba početi odmah nakon dolaska šteneta u Vaš dom. Podstičite psa da se prihvatljivo ponaša, pohvalite ga i pomazite za učinjeno.
Svakodnevno vežbajte sa psom osnovne vežbe poslušnosti (dođi, čekaj, na mesto...). Time ćete učvrstiti Vaš odnos, dati psu do znanja da ste Vi "vođa čopora", a ujedno mu jasno dati do znanja šta od njega u pojedinim situacijama očekujete.
Kada krenete u šetnju, pridržavajte se određenih pravila: pas uvek ide sa leve strane vlasnika, ne dozvolite psu da Vas vuče, jer Vi treba da odredite kuda ćete se kretati, ako se pas zaustavi da onjuši nešto, imajte razumavanja i sačekajte dok ne prođe interesovanje.
Ako postupate na ispravan način oko pola meseca traje obuka pasa po pitanju pravilne šetnje. Imajte na umu da je on štene i da će mu biti potrebno verovatno više vremena i strpljenja.
Koje su najčešće bolesti pekinezera i koliki im je životni vek?
Iako mu životni vek pekinezera uglavnom do 15 godina, pekinezer je podložan raznim bolestima, od kojih su neke povezane sa njegovom telesnom konstitucijom:
• lako se prehlađuje (zbog skraćenog nosnog dela)
• makroglosija (uvećan jezik)
• ektropijum (izvrnut kapak), a ponekad i entropijum (uvrnut kapak)
• teškoće u razmnožavanju
• podložnost hernijama diska u kičmenom stubu i iščašenju patele u zglobu kolena
• češće obolevaju od bolesti disajnog sistema
• u zrelijem dobu često se javljaju i srčani problemi
• teško podnose visoke temperature
• oboljenja usne duplje i zuba
• prolaps oka (ispadanje oka)
Oči kod pekinezera su veoma osetljive i sklone mehaničkim povredama, zbog toga što su specifično anatomski postavljene. Kada dođe do mehaničke povrede oka, neophodno je psa hitno odvesti veterinaru, jer se brzom terapijom i eventualnim hirurškim tretmanom može sačuvati vid. Pregled oka počinje adspekcijom oka i tkiva koje ga okružuje. Više o očima pekinezera pročitajte ovde.
Prolapsus oka kod pekinezera
Naime, prolapsus oka je relativno čest slučaju kod rasa pekinezer. Razlog leži u činjenici da ova i slične rase pasa (mops, shi-tzu,...) poseduju veliku orbitu (očnu šupljinu) u kojoj je smešteno oko i koje je delimično izvučeno - lagano izviruje izvan kapaka. Ovo za posledicu ima da različite traume (npr. udarci) mogu dovesti do prolapsusa (ispadanja oka) iz svog fiziološkog položaja. Više o ovome možete da pročitate ovde.
Gde može živeti pekinezer?
Psi male rase su prikladniji za čuvanje u stanu. Oni manje jedu, ali neki mogu biti veoma izbirljivi pa primorati vlasnika da kupuje hranu vrhunskog kvaliteta. Neke rase kao što su jorkširski terijer, malteška pudla, pinč i pekinezer ne zahtevaju neku posebnu aktivnost, samo redovne šetnje, što je veoma zahvalno ako nemate dovoljno vremena.
Pekinezeri su, dakle, idealni ljubimci za vlasnike koji žive u manjim stanovima, jer im nije potrebna velika količina prostora; dobro se prilagođavaju životu u stanu, ali i kući sa manjim dvorištem, obzirom na to da nisu izrazito aktivna rasa. Tokom toplih dana, izuzetno je važno obezbediti im rashlađen prostor i dovoljno hladovine gde mogu da se sklone, kao i stalnu dostupnost sveže vode, kako bi se izbegle tegobe izazvane visokim temperaturama.
Ishrana pekinezera
Pekinezer spada u male rase pasa što znači da pripada kategoriji pasa čija je odrasla težina između 1 i 10 kg. Male rase karakteriše dnevni prirast u telesnoj masi 20 g do 10-tog meseca starosti, kada se završava njihov telesni rast i razvoj. Tokom tog perioda rasta i razvoja štene uveća svoju telesnu masu 20 puta. Iz tog razloga hrana za štence malih rasa bi trebala biti energetski veoma bogata.
Najbolju ishranu postižete ako psa hranite hranom koja je superpremijum kvaliteta i prikladna za njihovu veličinu i životno doba.
To je hrana koja se proizvodi od vrhunsko kvalitetnih sirovina. Ona je najkorisnija za organizam psa, pa uz manje količine konzumirane hrane omogućava zadovoljenje svih potreba organizma kako u rastu i razvoju, tako i u odraslom uzrastu. Zbog svog kvaliteta i visoke energetske vrednosti, ova hrana se daje u manjim dnevnim količinama u odnosu na druge hrane. Granulirana hrana za male rase pasa je takođe prilagođena veličinom i teksturom malim ustima i sitnijim zubićima.
U ove hrane ubrajamo: Brit Care, Royal Canin,Hill’s, Purina Pro Plan, itd. Dnevna količina hrane je propisana u tabeli na poleđini svakog originalnog pakovanja. Do 6 meseci života preporučuje se hranjenje tri puta dnevno, pošto male rase u toj dobi stiču sve svoje karakteristične osobine (težinu i polno sazrevaju) i ponašanje. Nakon toga možete polako preći na dva obroka dnevno i tako nastaviti tokom celog njegovog života ili mu ponuditi samo jedan obrok dnevno. Sve to zavisi od načina života Vas i ljubimca.
Posuda sa svežom vodom treba uvek biti lako dostupna Vašem malom ljubimcu.
