FCI klasifikacija:
Grupa 3 – Terijeri
Visina:
15-17 cm
Težina:
do 3,2 kg
Životni vek:
10-15 godina
Dlaka:
duga, svilenkasta, fina dlaka
Boja:
čelično plava na telu, a svetla boja na glavi i prsima
Idealan životni prostor:
stan ili kuća
Prosečan broj štenaca u leglu:
2-3 štenca
Odakle potiče jorkširski terijer? Istorija i poreklo
Jorkširski terijer, poznat i pod engleskim nazivom Yorkshire Terrier ili jednostavno Yorkie, jedna je od najobožavanijih malih rasa jer osvaja svojom umiljatošću, slatkoćom i energijom "malog ratnika".
Vuče poreklo iz Engleske, tačnije iz pokrajine Jorkšir, odakle i potiče njegovo ime. Danas je poznat kao omiljeni kućni ljubimac, ali njegova istorija otkriva da je nekada imao sasvim drugačiju ulogu – bio je radni pas, uzgajan za lov na štetočine, prvenstveno pacove, u industrijskim pogonima 19. veka.
Tokom industrijske revolucije, škotski radnici su doselili u oblasti Jorkšir i Lenkešr, donoseći sa sobom razne vrste terijera. Ti psi su korišćeni u fabrikama za istrebljivanje glodara, a sa vremenom su u Jorkširu počeli da se ukrštaju različiti terijeri kako bi se stvorila nova rasa – hrabar pas sitnog rasta, svilenkaste dlake i živahnog temperamenta. Tako se u drugoj polovini 19. veka oblikovao izgled jorkširskog terijera kakvog danas poznajemo.
Jedan od najpoznatijih pasa koji je ostavio značajan trag u razvoju rase bio je Huddersfield Ben – paisley jorkširski terijer koji je krajem 1860-ih godina redovno osvajao nagrade na izložbama pasa širom Velike Britanije. Zahvaljujući njegovom izgledu i osobinama, Ben se danas smatra „ocem jorkširskih terijera“.
U viktorijanskom dobu, ovi psi su postali izuzetno popularni među damama iz visokog društva, prvenstveno zbog svoje prefinjene, elegantne dlake. Njihov status nije ostao ograničen samo na Britaniju – ubrzo su stekli popularnost i u SAD-u, gde ih je American Kennel Club zvanično priznao 1885. godine.
Iako su u početku uzgajani da budu mali lovci, danas to više nisu, ali je ta osobina lovca i ratnika ostala zabeležena u njihovim genima.
Kako izgleda jorkširski terijer?
Jorkširski terijer je mala rasa psa koji je izuzetno popularan zahvaljujući svojoj ljupkoj pojavi, pametnom izrazu lica i živahnoj naravi. Prvo šta ćete primetiti biće, bez sumnje, njegova duga, svilenkasta, fina dlaka poput svile koja se proteže od kičme i pada sa obe strane do poda. Na telu je ona srednje dužine, potpuno je ravna i nije vunasta.
Što se tiče veličine, jorkširski terijeri mala su rasa – ovi mališani dosižu visinu od oko 15 do 17 cm, a težinu do oko 3,2 kg, ali postoje i veći primerci koji su ujedno i teži.
Jorkširskog terijera krasi skladno telo sa kratkim leđima, vrlo živahni pokreti, crni nosić koji uvek nešto njuška i tamne oči pune sjaja iz kojih izvire inteligentni izraz. Imaju i normalno, makazasti zagriz, uspravne uši u obliku slova "V" prekrivene kratkom dlakom plamene boje i rep sa gustom dlakom.
Kada hoda, ima specifičan, živahan i slobodan korak, što dodatno pojačava utisak da zna koliko je poseban. I zaista jeste. U malom telu ovog psa skriva se ogromno srce, energija i stav koji često prevazilazi njegove fizičke dimenzije.
Boja i dlaka jorkširskog terijera
Što se same boje jorkširskog terijera tiče, krasi ga duga ravna, svilena dlaka, čelično plave boje na telu, a svetla boja na glavi i prsima. Potrebna je dnevna briga o njegovoj dlaci, što se postiže brižnim češljanjem.
Ako se ne izlažu na psećim izložbama, vlasnici ih obično šišaju na kraću dužinu. Vrlo su obilne i duge dlake na području njuške i glave koju je potrebno vezivati u repić da se ne bi prljala pri hranjenju te da mu vidno polje bude što preglednije. Upravo zato većina vlasnika trimuje dlaku na glavi svojih ljubimaca.
Naručite proizvode za svog jorkširskog terijera
Držanje jorkširskog terijera
Kako negovati dlaku jorkširskog terijera?
Neophodna je svakodnevna nega dlake jorkširskog terijera, naročito ako se pas priprema za izložbe, jer tada njegova dlaka mora biti savršeno negovana – blistava, uredna i besprekorne boje. To se postiže pažljivim, pravilnim češljanjem (nikako čupanjem), oblikovanjem dlake u repić na glavi i umotavanjem duže dlake na telu u svilene papiriće, čime se čuva njena dužina i kvalitet. Kupanje se takođe obavlja specijalizovanim šamponima koji su namenjeni upravo ovakvoj vrsti dlake.
Zbog svoje strukture, dlaka jorkširskog terijera zahteva poseban pristup. Najefikasnije je kombinovati češalj i četku. Prvi korak je češljanje gustim češljem kako bi se uklonila mrtva dlaka, dok se čvorići najlakše raščešljavaju ređim češljem ili čak prstima. Ukoliko je dlaka ozbiljno zapetljana, preporučuje se korišćenje češlja sa rotirajućim zupcima – on efikasno razdvaja čvorove, a pritom ne izaziva neprijatnosti psu.
Nakon toga, koristi se četka za završnu obradu. Njene čekinje treba da budu dovoljno dugačke da dosegnu sve do kože kroz gustu dlaku. Četkanje se uvek vrši u pravcu rasta dlake – počinje se od glave, a završava kod repa. Dodatna pomoć u održavanju dlake može biti balzam u spreju koji olakšava raščešljavanje i sprečava ponovno mršenje dlake.
Takođe se preporučuje redovna nega zuba, ušiju i sečenje kandži.
Kako vaspitati jorkširskog terijera?
Iako lako uče i treniraju, imajte na umu da jorkširski terijer poseduje dozu terijerske tvrdoglavosti. Oni zahtevaju punu pažnju svojih vlasnika i ne sme im se popuštati u odgoju jer postaju neurotični i tada neumereno laju pa ih je nužno odučiti od toga. Prilikom vaspitanja potrebna je dosledna i čvrsta, ali i nežna edukacija sa pohvalama i nagradama.
Zbog njihove hrabrosti, energičnosti i istorijske uloge, važno ih je rano i ispravno socijalizovati i dresirati kako bi se uspešno snašli u raznim situacijama oko ljudi i drugih životinja i izrasli u pse uravnoteženog karaktera.
Koliko aktivnosti treba jorkširski terijer?
Iako je ovo malen pas, jorkširski terijer dosta je aktivan. Međutim, ne zahteva neku posebnu aktivnost ko što je potrebno nekim drugim, većim rasama, samo redovnu šetnju, istrčavanja, igre sa porodicom i slično. Ovo su veoma zahvalni psi ako ako nemate dovoljno vremena za mnogo aktivnosti, ali njihova se aktivnost i kretanje nikako ne smeju zanemariti.
Gde mogu živeti jorkširski terijeri? Da li su prigodni za stan?
Jorkširski terijeri lako se prilagode životu u stanu i vrlo su aktivni unutar njega. Osetljivi su na hladnoću i preferiraju boravak u toplom okruženju.
Mali su psi i lako ih je voditi na putovanja u tzv. transporterima, a vole boraviti u njima i kad nisu na putu, gde spavaju i preko noći jer im je nužan osećaj sigurnosti i zaštićenosti.
Pas male rase je prikladniji za čuvanje u stanu. Oni manje jedu, ali neki mogu biti veoma izbirljivi pa primorati vlasnika da kupuje hranu vrhunskog kvaliteta. Iako su mali, potrebno im je pružati dovoljno aktivnosti, ali im je u stanu potrebno mnogo manje prostora.
Zdravlje jorkširskog terijera
Jorkširski terijer, iako sitan i šarmantan, može biti sklon određenim zdravstvenim problemima koje vlasnici treba da imaju na umu. Zbog svoje građe i nasleđene predispozicije, ova rasa se često suočava sa bronhitisom, kao i problemima u usnoj duplji – uključujući propadanje zuba i osetljivost desni i zuba.
Takođe, jorkiji imaju vrlo krhke kosti, pa skakanje sa visine ili nezgodni padovi mogu dovesti do ozbiljnih preloma. U pojedinim slučajevima može doći i do paralize ekstremiteta, najčešće izazvane hernijom diska u predelu kičme.
Pored toga, česte su i upale očiju, kao i problemi sa varenjem, što zahteva pažljivo biranje ishrane i redovne veterinarske kontrole. Poseban estetski, ali i zdravstveni izazov predstavljaju mrlje ispod očiju, koje nastaju usled nemogućnosti normalnog odvođenja suza – stanje poznato kao epifora. Da bi se to držalo pod kontrolom, preporučuje se redovna upotreba specijalizovanih sredstava za uklanjanje suvišnih suza i boje ispod očiju.
Zbog svega navedenog, izuzetno je važno da se jorkširski terijer kupuje isključivo od proverenih i odgovornih odgajivača. Kvalitetan uzgajivač sprovodi genetska testiranja i vodi računa o zdravlju svojih pasa, čime se značajno smanjuje rizik da se nasleđene bolesti prenesu na štenad.
Prosečan životni vek jorkširskog terijera je od 10 do 15 godina. Ekstremno patuljasti jorkširski terijeri imaju kraći životni vek.
Ishrana jorkširskog terijera
Jorkširski terijer spada u male rase pasa što znači da pripada kategoriji pasa čija je odrasla težina između 1 i 10 kg. Male rase karakteriše dnevni rast u telesnoj masi 20 g do 10 - tog meseca starosti kada se završava njihov telesni rast i razvoj. Tokom tog perioda rasta i razvoja štene uveća svoju telesnu masu 20 puta. Iz tog razloga hrana za štence malih rasa bi trebala biti energetski veoma bogata.
Najbolju ishranu postižete ako štene hranite hranom koja je superpremijum kvaliteta, za štence malih rasa. To je hrana koja se proizvodi od vrhunsko kvalitetnih sirovina. Ona je najiskoristivija za organizam psa, pa uz manje količine konzumirane hrane omogućava zadovoljenje svih potreba organizma kako u rastu i razvoju, tako i u odraslom uzrastu. Zbog svog kvaliteta i visoke energetske vrednosti, ova hrana se daje u manjim dnevnim količinama u odnosu na druge hrane.
Kakav je temperament jorkširskog terijera?
Jorkširski terijeri vrlo su znatiželjni psi, hrabri i uvek spremni na svaku avanturu, što ih često dovodi u velike nevolje.
On se, naime, iako je malen rastom, zna ponašati kao da je mnogo veći, često hrabro stajući u odbranu svog prostora ili vlasnika. Vrlo je odan i vezuje se za svoju porodicu, često postajući izuzetno zaštitnički nastrojen, posebno prema osobi kojoj je najviše privržen.
Tome u prilog ide i činjenica da su prema gostima i strancima u kući vrlo sumnjičavi, a prema drugim psima, posebno onim manjima, mogu da budu agresivni. Vlasnici ih moraju zato neprestano imati pod kontrolom, uza sebe i na povodcu, a važno ih je i rano i dobro socijalizovati. Sa drugim životinjama generalno se dobro slažu dok god su pravilno socijalizovani, a treba pripaziti da ne bi napali i manje životinje i veće pse. Ipak su oni tvrdoglavi terijeri koji nisu uvek svesni svoje veličine.
Sa decom se dobro slažu, ali bolje sa starijom jer nisu uvek strpljivi – manja deca mogla bi slučajno povrediti ovu malu rasu pa ih je zato generalno potrebno naučiti kako se ophoditi sa ovim psićem i nadgledati njihov odnos.