Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kakve uslove da obezbedim za mongolske gerbilie? Pavle O: Mongolski gerbil je životinja kojoj je prirodno stanište pustinja Gobi. Naseljeni su u stepama srednje Azije i Afrike. Žive u grupama u podzemnim tumelima, skrivajući se od grabljivaca. Rastu u dužinu do 12 cm, a životni vek je između 3-4 god. Zahvalni su kao kućni ljubimci, pošto nisu agresivni i retko grizu. Vrlo su znatiželjni, vole sa se igraju i mogu se pripitomiti. Prilikom hvatanja ne smeju se hvatati za rep, koji tada može otpasti. Prostor za smeštaj gerbila trebao bi biti plastični ili stakleni. Mimimalne dimenzije su 30x50x30 cm. Po mogućnosti, trebao bi biti  zatvoreni, kako životinja ne bi iskočila. Pošto im sekutići rastu celi život, morate im omogućiti dovoljno materijala za glodanje (drvene kućice, gančice drveća, kartonske kutije, seno, rolne od papira, vitaminsko-mineralni kamen, tvrde loptice...). Dno kaveza možete pokriti piljevinom, peskom ili sušenom travom. S obzirom na to da gerbil pije malo vode, njihov urin gotovo da nema mirisa. Zavisno od veličini kaveza i broja životinja u grupi, piljevinu možete menjati jednom nedeljno. Mongolski gerbili najviše jedu semenke. Mogu se hraniti sa hranom za hrčke, zamorce, miševe ,ali vrlo je važna i ostala hrana kao što su  lešnici, sir , suvi hleb , suvo grozđe , salamu i seno. (zbog lakog debljanju, takve im poslastice treba davati ređe). Osim suve hrane, važna je i sveza. To mogu biti krastavci , šergarepa , breskva , jagoda , jabuke , kruške, banane, kukuruz, kuvani ili sirovi krumpir, pored toga mogu jesti i hranu za mace granuliranu i ponekad crviće. Gerbile je dobro držati u paru jer su druželjubivi pa im, na taj način, neće biti dosadno.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kunića starog 4 meseca. Primetila sam da ponekad počne cimati glavu kao da štuca. To traje tridesetak sekundi. Da li je to normalno?VedranaO: Štucanje se može javiti i kod kunića. Ova pojava se neretko može uočiti kod izrazito mladih ljubimaca (do 2-3 nedelje života). Međutim, kod pojedinih jedinki može se pojavljivati i u kasnijoj dobi, pogotovo kod onih kunića koji su nepravilno othranjeni u svojoj mladosti. Kunići štucaju poprilično brzo pa se neretko ovakav oblik ponašanja može zameniti sa nekim od napada. Takođe, poprilično često se štucanje može pojaviti nakon obroka. Među uzgajivačima važi određeno pravilo da ako štucanje nije dugog veka, odnosno ako ono ne traje nekoliko sati ili dana, velika je verovatnoća da će proći i da nije nešto ozbiljnija ili alarmantna situacija. Međutim, ako ono traje duže, može biti jedan od kliničkih simptoma nekog zdravstvenog poremećaja te bi trebalo posetiti veterinara.  U tim slučajevima, veterinar je u mogućnosti napraviti rendgenski snimak koji bi moglao dati uvid u poremećaje varenja i eventualno nakupljanje gasova.        

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kunića starog 2 meseca. Ima gliste. Čuo sam da to nije opasno.  Veterinar mi je dao sulfadimidin i rekao da mu dajem 1 supenu kašiku na 1.5 litra vode i tu vodu da mu dajem 5 dana da pije. Dali to sme tako? Bio bih vam jako zahvalan kada bi ste mi odgovorili. Usput, šta sem sena i šargarepa i jabuke sme da jede? Aleksa O: Passalurus ambiguus , je endoparazit kunića i zečeva koji uglavnom ne izaziva kliničke simptome. Vlasnici najčešće primate gliste u izmetu kunića. Kunići se infestiraju unošenjem kontaminirane hrane i vode. Odrasli oblici žive u cekumu i prednjem delu kolona. U terapiji ovog oboljenja se promenjuju preparati an bazi  Piperazin citrata ili fenbendazola. Ove gliste ne parazitiraju kod čoveka. Sulfa preparti se koriste kod žečeva i kunića kada se sumnja ili je postavljena dijagnoza kokcidioze. Sulfadimidin se aplikuje tako što se prvo primeni udarna doza, što se postiže rastvaranjem 25 ml leka na 1 litar vode za piće (prvi dan terapije), a doza održavanja rastvaranjem 12,5 ml leka u 1 litar vode za piće. Terapija traje 3-5, a najviše 7 dana. Ishrana kunića treba da bude izbalansirana tako da podmiruje sve potrebe organizma. Dnevne potrebe u ukupnim proteinima su 12% (od kojh 9% treba da su biološki vredni proteini), masti 1,5 - 2% a vlakna 14 - 20%. Najveću količinu  čine ugljeni hidrati koji u dnevnom obroku učestvuju sa 40 - 45%. Navedene dnevne potrebe organizma možete zadovoljiti tako što kuniću ishranu bazirate na suvoj peletiranoj hrani i senu uz povremeni, umereni dodatak svežeg voća i povrća.Postoji više proizvođača hrane namenjene zečevima i u našoj ponudi se nalaze: Versele Laga, Power vit, Vitakraft, Padovan... Da biste patuljastom kuniću omogućili optimalne uslove života, a samim tim i obezbedili solidan nivo imuniteta, pružite mu kompletnu hranu, raznovrsno voće i povrće, seno - obavezno i to uvek, preparate C vitamina, drvo za glodanje, uredno održavan i dovoljno prostran kavez. Ishrana kunića se načelno zasniva na biljnim vlaknima esencijalnim za fiziološko funkconisanje digestivnog trakta. To podrazumeva da se zimi veći deo obroka sastoji od kvalitetnog sena, a leti od zelene mase. Najbolji izbor je da svog zrku hranite gotovim smešama sena i žita koje su spravljene  posebno za njih. Oprezno pri prelasku sa zimske na letnju ishranu jer neka hraniva mogu izazvati nadun, koji može biti jako opasan. U načelu, pravilo je da hrana bude uvek dostupna, na osnovu čega će kinić prema svojim potrebama konzumirati istu. Ostatke nepojedene hrane je neophodno menjati na dnevnom nivou zbog održavanja higijene prostora u kome kunić boravi. Kuniću  dnevno treba davati i sveže povrće i biljke (šargarepa, listovi brokule, kelj, blitva, detelina, cvetovi i listovi maslačka, peršun). Vole i voće, ali im ga dajte u malim količinama (jabuke, kruške, banane, pomorandže, breskve, šljive). Važno je da uvek imaju dovoljnu količinu sveže vode. Treba izbegavati kupus, čokoladu, svež hleb, spanać, paradajz, krompir.Uvođenje novih namirnica u ishranu treba da bude postepeno, naročito kod mlađih jedinki.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam činčilu staru 4 godine. Prošle nedelje sam bila kod veterinara i ustanovljeno je da ima povredu kičme. Primetili smo da ne može da skakuće kao ranije tj. nema odraz. Može da hoda, ali uglavnom spava i miruje. Veterinar mi je rekao da je jedino rešenje lek Metacam koji se svakodnevno injekciono aplikuje i da se njeno stanje ne može pogoršati, već samo poboljšati. S obzirom da se taj lek naručujemo iz inostranstva, još uvek ga čekam i trebao bi stići krajem ove nedelje. Zanima me vaše mišljenje hoće li se njeno stanje popraviti?Zahvaljujem na odgovoru. Jelena O: Metacam (meloxicam) pripada grupi lekova koji se nazivaju NSPUL (nesteroidni protivupalni lekovi). Njihova primena je indukovana u slučajevima kada je potrebno redukovati bol kod pacijenta kao i u slučajevima ublažavanja upalnih stanja mišića i zglobova. Često se koristi u slučajevima osteoartroze, artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa... Ovi preparati dolaze u različitim oblicima (oralne suspenzije, injekcione solucije, tablete, itd). Njihova primena je indikovana prema dijagnozi i u skladu sa preporukama proizvođača. Povreda kičme je jedan od najozbiljnijih poremećaja zdravlja kod svih životinja. Naime, kičma se sastoji od brojnih pršljenova koji se protežu od baze lobanje pa sve do završetka repa. Između njih se nalaze intervertebralni diskovi. To su ravni i okrugli diskovi sastavljeni od čvrstog omotača i meke unutrašnjosti. Osnovna funkcija im je da amortizuju (ublažavaju) udarce između pršljenova prilikom kretanja, kao i obezbeđivanje elastičnosti kičme.U različitim slučajevima, kao što su povrede, istrošenost,... oni se mogu pomeriti ili iskočiti iz svog fiziološkog položaja i mogu naprsnuti. Posledično, dolazi do gubitka njihove funkcije sa posledičnom pojavom bola, kao i poremećaja zavisno od položaja problema. Neretko, ako se ovakvi poremećaji ne dijagnostifikuju pravovremeno, klinička slika se u kratkom vremenskom periodu pogoršava - gubitak mogućnosti oslanjanja na pojedine ili sve ekstremitete, nemogućnost ustajanja, izrazito sporo hodanje ili "nepravilan" hod, oglašavanje ljubimca (bol), osetljivost područja prilikom dodira ili oslanjanja,... Problemi sa kičmom su izrazito kompleksne prirode što iziskuje temeljnu dijagnostiku, kao i utvrđivanje njihove tačne lokacija kao i opsega problema. Iz tog razloga, često je potrebno obaviti kompletni neurološki pregled ljubimca kao i snimanje kičme. Ovde se poprilično često koristi metoda kontrastnog snimanja kičme ili mijelografija. U zavisnosti od dijagnostike, pristupa se lečenju - konzervativno ili operativno (invazivno).

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zašto moje morsko prase na zadnjim šapama ima višak prstiju (po jedan na svakoj nozi)?Hvala unapred, MilenaO: Većina morskih prasića se rađa sa četiri prsta na prednim nogama i 3 prsta na zadnjim nogama. Svaki prst ima stalno rastući nokat koji se sastoji od spoljašnjeg i unutarašnjeg dela. Donji deo noge čini mekano stopalo, odnosno jastuk koji bi vlasnik trebao redovno pregledati kako bi se na vreme utvrdile eventualne promene, otoci ili povrede. Morskom prasetu nokti stalno rastu. Kratki, oštri, šiljati nokti su karakteristični za mlade jedinke. Kako stare, nokti imaju sklonost pzadebljanja i postaju krhkiji pa rastu nepravilnije. Iz tog razloga nokti morskog praseta zahtevaju redovnu higijenu i održavanje odgovarajuće dužine te zahtevaju češće skraćivanje. Počnite sa skraćivanjem noktiju ljubimcu u što ranijem dobu, uklanjanjem samog vrha nokta, tako ćete ga naučiti rutini prilikom obog zahvata. Neki morski prasići, obično na zadnjim nogama, imaju dodatni prst koji je rezultat genetike i parenja u srodstvu. Uklanjanje suvišnog prsta obavlja veterinar čime se sprečava povređivanje i moguće komplikacije. Veterinar će proceniti dotok krvi, položaj kosti i slično, kako bi se utvrdio najbolji način izvođenja zahvata .Uklanjanje se izvodi skalpelom ili hirurškim makazama pod anestezijom  U slučajevima kada prst "visi", veterinar može koristiti ligature (čvrsti podvez kojim se prekine dotok krvi).Preporučujem Vam da sa ljubimcem posetite veterinara koji će na osnovu pregleda proceniti stanje i predložiti dalje korake.     

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mogu li kunići da vide u mraku, kao npr. mačke ? Kakav je njihov vid? Da li vide boje? Unapred zahvaljujem, SonjaO: Čulo vida kod kunića je specijalizovano za brzo i efikasno detektovanje približavanja predatora iz gotovo svakog smera. Njihove oči smeštene su visoko i sa strane lobanje, omogućavajući kuniću da vidi u krugu od skoro 360 stepeni, kao i daleko iznad glave. Kunići su dalekovidi, što objašnjava zašto ih može uplašiti avion koji leti na nebu, čak i ako ga njihov vlasnik može jedva videti . Cena koju kunić plaća za ovaj neverojatan vid je mala slepa tačka direktno ispred glave, ali napred postavljene nozdrve i velike uši kompezuju ovaj manji gubitak prostora za otkrivanje predatora. Kako bi životinja imala binokularni vid, opseg vida oba oka mora se poklapati do određenog stepena. Centralna slepa tačka u području vida kunića sprečava trodimenzionalni vid objekata u blizini. Kada Vam se čini da kunić gleda sa strane, on u stvario gleda direktno u Vas, koliko je to moguće za kunića.  Koliko je poznato, kunići nemaju percepciju dubine kakvu imaju primati na takvoj blizini. Što se tiče raspoznavanja boje, studija objavljena početkom 1970-ih ukazuje da kunići imaju ograničenu sposobnost razlikovanja nekih talasnih dužina svetlosti, percipirajući ih kao različite boje. Izgleda da mogu razlikovati talasne dužine koje mi nazivano „zelena“ i „plava”. Iako kunići možda ne precipiraju zelenu i plavu na način na koji mi to činimo, oni ih mogu razlikovati. Ovo znači da imaju ograničenu sposobnost raspoznavanja boja, verovatno ograničenu na dve različite kategorije receptora (plavu i zelenu). Drugi tip receptora slike omogućava visoku vizuelnu osetljivost u situacijama sa malo svetlosti, ali uz relativno slabu rezoluciju (tzv. “zrnasta” slika). Mrežnjača kunića ima mnogo veću razmeru ovakog receptora (suprotno od onog koji je gore opisan) nego što to ima čovek. Iako kunić može bolje videti boje od čoveka u uslovima slabog svetla, on ima mnogo slabiju rezoluciju (jasnoću) slika sa jasnim svetlom (tokom dana), nego što je ima mrežnjača primata. Slika koju stvara to područje kod kunića je dosta “zrnasta” u poređenju sa onom koju formira naše oko, ali dobro služi kuniću.Koristeći ovu sliku, Vaš glas, pokrete tela i miris kao znakove, kunić može da prepozna svoje okruženje i da se u njemi bezbedno kreće. Znanje o tome kako druga životinja vidi svet, dopušta nam da dođemo jedan korak bliže shvatanju njihovog ponašanja i modifikovanja našeg vlastitog ponašanja kako bi život učinili boljim za oboje.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imao sam dva bela miša, ali je jedan nažalost uginuo pre izvesnog vremena. Pitanje je da li smem uzeti novog miša da bude iste starosti ili nije dozvoljeno da u kavezu budu dva mužjaka iz različitog legla?Pozdrav i hvala na odgovoru, ŽeljkoO: Poprilično teško je procenjivati kako će se jedan i drugi miš međusobno slagati. Naime, problem koji je poprilično čest kod skoro svih glodara je i određena doza agresije, izražene teritorijalnosti i nepoverenja prema novim članovima. Naravno, to nekada može biti poprilično izraženo, a nekada skoro pa i neprimetno. Uglavnom, uzgajivači navode da je u slučajevima kada vlasnici žele da nabave još jednog ljubimca, potreban određeni vremenski period prilagođavanja postojećeg ljubimca na novog, i novog ljubimca na postojećeg kao i na promenu okruženja. Ovaj period prilagođavanja u većini slučajeva uspeva i prosečno traje oko nedelju dana (od par dana do par nedelja). Međutim, u određenim slučajevima on nije moguć pa je zbog razloga zaštite zdravlja ljubimaca poželjno odvojeno držanje svakog. Iako odgajivači uvek napominju da se dva ili više ljubimaca najbolje slažu ako su iz istog legla i ako su još od "malih nogu" naviknuti jedan na drugog, u određenim slučajevima ni to ne može biti garancija međusobnog slaganja kada odrastu. Takođe, iako se ne savetuje sparivanje ljubimaca kada su odrasli i kada potiču iz različitih legla, postoje mnogi slučajevi uspešnog ostvarivanja međusobna suživota.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Pre dva dana sam primetila kako moj patuljasti kunić ima problema sa nogom i kako ne skače i ne staje na nju. Bili smo kod veterinara koji je rekao da je u pitanju zglob i stavio je gips, bez rtg snimanja. Veterinar nam je napomenuo kako je bolje stavit gips, nego da se stvori tzv. lažni zglob. Molim Vas za Vaše mišljenje. Zahvaljujem na odgovoru. MajaO: Imobilizacija određenog dela tiela vrši se nakon preloma, iščašenja i opsežnih rana različitog porekla. Svrha imobilizacije je mirovanje, koje je potrebno za procese reparacije i koje omogućava zadržavanje fragmenata u potrebnom položaju (ako se radi o prelomu). Koju vrstu imobilizacije je najbolje primeniti u konkretnom slučaju, može odrediti samo veterinar koji pregleda životinju. Ukoliko se radi o prelomu osnovna načela lečenja su anatomska repozicija (postavljanje polomljenog dela u poziciju pre loma) kao i potpuna imobilizacija. To se postiže tzv. konzervativnim lečenjem ili operativnim spajanjem polomljene kosti. Cilj je omogućiti optimalno stvaranje koštane mase koja će zatvoriti defekt i omogućiti dotadašnju funkciju. Fiksacija omogućava mišićnu relaksaciju, prenos sile opterećenja mimo prelomlene kosti te onemogućava pomeranje. Kod malih životinja gotovo svi prelomi dobro zarastaju (osim kičme), a sam proces zarastanja traje 3 - 4 nedelje. Ukoliko delovi kosti ekstremiteta i nisu fiksirani, kost će - naravno početi da zarasta, ali ishod nije uvek povoljan. To znači da je moguće da kosti zarastu pod različitim nepovoljnim uglovima, da se u slučaju problema vezanih uz lomove u predelu zglobova (uz iščašenja) formiraju tzv. lažni zglobovi i dr. Sve to organizam donekle može kompenzovati, ali ako su promene nastale na funkcionalno važnijim pozicijama nastaće trajne smetnje u kretanju. Iz ove perspektive, nezahvalno je vršiti procene stanja povređene životinje. To bi bilo moguće na temelju kliničkog pregleda. U svakom slučaju Vam preporučujem saradnju sa Vašim veterinarom.   

P., Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd Takvu jedinku možemo ponovo "oživeti" ako je 30 do 60 minuta utopljavamo, stavimo kraj radijatora, ili bilo kog izvora toplote. Spavanje je prirodno stanje promenjenog stanja svseti (redukovane svesti), koje se  izmenjuje sa stanjem budnosti. Stadijumi spavanja i budnosti pravilno i ciklično se izmenjuju, tj. predstavljaju jedan od značajnih bioloških ritmova. Uopšteno, spavanje se opisuje kao stanje relativnog mirovanja organizma, a fiziološki gledano, ono se određuje kao stanje smanjene integracijske funkcije nervnog sistema. U toku spavanja izostaju reakcije na većinu nadražaja iz okoline, smanjena je aktivnosti skeletnih mišića, smanjen je i veći broj vegetativnih funkcija (puls, krvni pritisak, telesna temperatura, disanje), pri čemu preovladava rad parasimpaticusa, a menjaju se biopotecijali mozga. Psihička aktivnost tokom spavanja takođe je smanjena i značajno promenjena.Postoji studija koja se tiče ljudi u kojoj je profesor Chris Idzikowski, britanski stručnjak za spavanje, analizirao šest najčešćih položaja spavanja i otkrio da svaki otkriva nešto o ljudskoj posebnosti. Sam polažaj spavanja je definisan samim karakterom, uticajem okoline i zdravstvenim stanjem individue, nezavisno radi li se o životinji ili čoveku. Male i mlade životinje često u snu menjaju položaj u "potrazi" za onim koji je najprijatniji. Nema patologije u samom položaju spavanja ako hrčak nema promene u ponašanju, pije, jede i preko noći je aktivan.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nakon što sam se vratila s odmora, primetila sam da mi je hrčak veoma smršao. Kada sam mu dala da jede primetila sam da nema zube! Kako da ga hranim? Čime? I zašto su mu otpali zubi, je li bolestan? Hoće li zubi ponovo porasti? Ema O: Hrčci su glodari i njihovi sekutići rastu celi život. U prirodi se ove životinjice njima intenzivno služe, pa ih shodno tome troše i skraćuju ravnomerno. Zato bi hrčcima koji žive kao kućni ljubimci u kavez trebalo postaviti mineralni kamen i grančice (najbolje jabuke ili leske). Na taj način se sprečava njihovo prerastanje, odnosno održava optimalna dužina zuba. Vrlo često se događaju lomovi predugih sekutića. To može predstavljati problem pri uzimanju hrane, a neravni krajevi slomljenog zuba mogu uzrokovati lezije sluznice i mekih tkiva usne duplje (obraza, desni, jezika ili nepca). Potrebno je hrčku nuditi mekanu hranu od voća i povrća, tvrdo kuvano jaje i sveži sir. Takođe je potrebno dodavati vitaminsko mineralne dodatke za glodare u vodu. Vrlo je važno da hrčak uvek ima dostupno seno, a ukoliko ne jede, možete mu napraviti čaj od sena: šaku sena staviti u 2 dl vode, pustiti da odstoji pola sata a zatim čaj davati na špric. Ovakav čaj istovremeno nadoknađuje tečnost. Poteban je veterinarski pregled usne duplje, kako bi se ustanovile eventualne povrede.    

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam 3 zamorca - majku i njena dva mlada suprotnog pola koji upravo pune 3 nedelje. Čitala sam da bi sada trebalo razdvojiti mužkaka od ženki. Koliko je rizična sterilizacija tako mlade životinje, u kom periodu se obavlja, kakav je tok oporavkai koliko kosta?? Hvala, MilijanaO: Starost koju moraju dostići za sterilizaciju je minimum 3-4 meseca. Za razliku od hrčaka - kod kojih je pri prisutstvu legla potrebno odvojiti odrasle mužjake zbog kanibalizma - zamorci u prirodi žive u kolonijama (zajedno mužjaci, ženke i mladunci) bez ikakve opasnosti od kanibalizma ili povređivanja mladunaca od strane odraslih muških jedinki. Tako da ako su Vaše bojazni bile usmerene u tom pravcu, onda nemate razloga za strepnju. Pretpostavljam da ipak želite da ih razdvojite zato jer ne želite potomstvo. U ovom trenutku za tim još nema potrebe, budući da zamorci polno sazrevaju tek u periodu od cca 3 meseca. Kada nastupi polna zrelost, Vaši zamorci bi se najverovatnije parili uprkos bliskom srodstvu. Zato su jedino rešenja, ukoliko ne želite potomstvo, ili potpuno razdvajanje mužjaka od ženki ili kastracija. Iskustva kolega kažu da sam zahvat nije problematičan za životinju, ali da ozbiljni problemi mogu nastati nakon operacije. Naime, zamorci (kao i još neke vrste životinja) skloni su automutilaciji tj. samo-povređivanju, na šta ih navodi postoperativna rana koju nastoje da grebu, grizu, čupaju konce i sl. i vrlo je teško u tom ih sprečiti.  Pri tome se otvorena rana veoma lako može sekundarno inficirati i uzrokovati teže komplikacije. Na osnovu svega navedenog, moja je preporuka da takav zahvat izbegnete ukoliko nije apsolutno neophodan. Što se tiče cene sterilizacije/kastracije, savetujem Vam da se obratite direktno veterinarskim ordinacijama i kod njih se raspitate o cenama.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Moj patuljasti kunić obožava da jede suv hleb, pa me zanima da li je to štetno za njega?Hvala, Svetlana O: Kunići su biljojedi čiji sistem za varenje ima slične karakteristike kao kod konja, što znači da im je želudac relativno mali i slabe muskulature, a slepo crevo je veliko i u njemu se nalaze bakterije koje sintetitizuju vitamine B-kompleksa i vitamin K. Kako bi pogurali hranu kroz sistem za varenje, kunići se hrane 60-80 puta dnevno. Defeciraju dve vrste fecesa: brabonjke i mekane pelete koje nastaju u slepom crevu koje kunić jede kako bi bolje iskoristio hranjive materije. Za dobro varenje kunića je važna i njegova crevna flora čiji pH mora biti između 8 i 9 (bazičan). Ako kuniću dajemo hranu koja sadrži šećer ili skrob, dolazi do opadanja pH vrednosti na 5 i 6 (kiselo), množe se loše bakterije i nastaje nadutost i javlja se proliv. Iz svega gore navedenog može se zaključiti da hleb nije dobro davati kunićima jer sadrži žitarice, konzervanse i mnoge druge dodatke, a osim toga loše utiče na njihovu probavu i može dovesti do trajnih oštećenja sistema za varenje. Pravilna ishrana kunića se sastoji od sena, gotove kupljene hrane i povrća koje je dobro oprano i osušeno. Voće treba davati u što manjim količinama zbog voćnog šećera koji može dovesti do šećerne bolesti. Vodu i seno uvek moraju imati na raspolaganju.Korisne informacie po ovom pitanju možete pročitati i u odgovoru Ishrana kunića.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, moj zamorac je upravo pogrickao pola lista filodendrona. Čula sam da je to otrovna biljka, pa vas molim da mi kažete šta dalje da radim?Unapred zahvaljujem. SuzanaO: Preporučujem hitani odlazak kod veterinara jer je filodendron  potencijalno opasan za kućne ljubimce. Kućne biljke su sastvani deo enterijera domova, koje kućni ljubimci često žvaču i grickaju,  što može dovesti do trovanja. Toksičnost kućnih biljaka tj cveća je malo istražena, jer su većinom hibridi pa su im prirodne osobine promenjene radi prilagođavanja na uslove koji se razlikuju od njihovog prirodnog staništa. To takođe može imati i uticaj na njihov stepen toksičnosti. Philodendron (spp), Araceae je penjačica sa velikim, "isečenim", srcolikim listovima koji retko cvetaju. Cela biljka je prekrivena sa kalcijum oksalatnim kristalima i neindetifikovanim proteinima. Zavisno od količine biljke koju je životinja pojela, znaci trovanja mogu biti vrlo blagi do izrazito teški.  Prilikom žvakanja i probave biljke može nastati trenutna bol, lokalna iritacija sluznica, obilno baljenje, otok jezika i ždrela, dispneja (teško disanje) i zatajenje bubrega. Kod mačaka  su npr. česti nervni simptomi-grčevi, konvulzije i eventualni encefalitis. Za zamorce postoji vrlo malo podataka o trovanju ukrasnim biljkam pa je zbog toga važno da veterinar utvrdi eventualna odstupanja od fizioloških vrednosti.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku kunića staru oko 10 meseci. Nema kontrolu nad zadnjim nogama, ne može da stane na njih. Kreće se tako što samo prednjim nogama služi. Jako je smršala i nema kontrolu nad vršenjem nužde. Znate li o čemu je reč? Hvala. PetarO: Najverovatnije se radi o paralizi zadnjeg dela tela. Kao prvi korak Vam preporučam da kunića odvedete na pregled. Kod mlađih kunića, najčešći uzrok paralize može biti bilo kakva traumatična povreda na kičmi. U zavisnosti od težine povrede može nastati  delimična ili potpuna paraliza zadnjih ekstremiteta. Najuobičajeniji uzrok povrede leđa nastaje kada kunić pogrešno doskoči ili kad se nespretno izvrne na leđa. To se može dogoditi čak i kad se najbolje brinete o svom kuniću i pazite na njegovo kretanje. Nespretan doskok može uzrokovati frakturu pršljenova.Fraktura uzrokuje jaku povredu ili ozbiljno naprsnuće kičmene moždine. Kunići takođe mogu doživeti ovu vrstu traume kad se igraju ili trče, najlešće na klizavoj podlozi (parket, pločice i sl.). Osim  toga, povrede mogu nastati zbog nepravilnih postupaka pri izvlačenju kunića iz kaveza ili nepravilnom podizanju. Osim povrede same kičme mogu nastati i povrede mekih tkiva - ligamenata, tetiva, mišića, zglobova i dr. Kompletna ili delimična paraliza je vidljiva odmah nakon povrede. Kunići mogu izgubiti kontrolu nad vršenjem nužde. Ovo stanje dijagnostifikuje se RTG snimanjem. Odmah nakon povrede pršljenovi iskaču sa svog mesta, uzrokujući oštećenje na kičmenoj moždini, ali obično se vrate u pravi položaj što otežava dijagnostifikovanje. Dijagnoza se ipak može ustanoviti upotrebom detaljnog RTG snimanja i myelograma - posebna metoda kod koje se u tečnosti koja okružuje kičmenu moždinu (likvor), ubrizga pigment pa tako povreda postaje vidljiva.Osim traume, uzrok paralize zadnjeg dela tela može biti i spastična spinalna paraliza. Uzrok je pomanjkanje nekih hranjivih materija, kao npr. B 1 vitamina ili previše ribljeg ulja u ishrani. Osim toga, bilo kakva intoksikacija zbog pokvarene ili neadekvatne hrane može izazvati oduzetost zadnjih nogu. Ako je kičmena moždina jako i ozbiljno oštećena, nema lekova ni tretmana koji bi je mogao vratiti u normalno stanje. U tom slučaju se preporučuje eutanazija kako se životinja ne bi mučila. Ako je nastalo blaže oštećenje, a kunić normalno obavlja nuždu i ima osećaj u nožnim prstima, ima šanse za izlečenje. Preporučuje se smeštanje kunića u što manji kavez kroz 6 do 8 nedelja, davanje lekova protiv bolova i upale koja nastaje na mestu povrede.Osim toga, vrlo je važno održavati higijenu - staviti upijajuću podlogu i redovito čistiti ostatke izmeta i mokraće sa dlake i ispod životinje, kako se ne bi pojavile rane. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj zamorac vec nekoliko meseci ima otečenu bradavicu kod desne noge. Veterinar je rekao da je to samo mlečna žlezda pa je istisnuo krv i prepisao Geomicin. Nakon primene Geomicina bradavica je i dalje natečena. Zamorac se ponaša normalno tako da pretpostavljam da nema bolove i normalno jede. Molim vas za savet.Pozdrav i unapred hvala, MarinaO: Upala mlečne žlezde (mastitis) u zamorca je retka pojava. Kod obolelih životinja uočavaju se tvrde, otečene, temperirane i bolne mlečne žlezde iz kojih se ponekad cedi gnojni sadržaj.  Mastitis često prate i sledeći nespecifični simptomi: odbijanje hrane, potištenost i povišena telesna temperatura. Kako bi se zdravstvno stanje poboljšalo, infekcija se leči sistemski i lokalno antibioticima, ishranom obogaćenom vitaminima i mineralima (podsticanje opšte otpornosti organizma) kao i pojačanom higijenom kaveza i podloge. Higijena / uslovi držanja se smatraju najvećim uzrokom ovog oboljenja tako da je održavanje higijene najbitnije i u prevenciji nastanka mastitisa. Teško mi je da na osnovu opisanog procenim da li se radi o nekoj drugoj pojavi, npr. tumoru. Tumori mlečnih žlezda podjednako se javljaju kod muških i ženskih jedinki, većina je tumora benigne prirode (adenomi), međutim 30% tumora su adenokarcinomi. Glavna je karakteristika tumora krvarenje ili izlazak krvavog iscetka pod pritiskom. Kako je većina tumora benigne prirode, oni obično ne metastaziraju i kod njih je potrebno hirurški odstraniti znatan deo tkiva kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje istog. Identifikaciju benignosti ili malignosti tumora moguće je jedino dobiti biopsijom i histološkim pregledom promenjenog tkiva.Dobar je znak to što je Vaš ljubimac generalno dobrog zdravlja, pa se može pretpostaviti kako se infekcija nije proširila po organizmu, čime bi bilo znatno narušeno njegovo zdravstveno stanje. Međutim, ukoliko se radi o tumoroznom tkivu, s vremenom može doći do njegovog bujanja i ometanja normalnih životnih funkcija. Savetujem Vam da zamorca ponovno odnesete na pregled kako bi na osnovu dodatnih zapažanja veterinar mogao pravovremeno pomoći Vašem ljubimcu.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj kunić ispod vilice, ima ispuščenje koje podseća na neki mehur,  samo što je tvrdo a dlaka oko toga mesta je pomalo zapetljana. Zanima me treba li se ozbiljnije zabrinuti i hitno voditi ljubimca kod veterinara i šta bi to moglo da bude?  Unapred hvala. Klara O: Prema opisanome, mislim da govorite o submandibularno žlezdi kod Vašeg ljubimca. Radi se o mirisnoj žlezdi smeštenoj ispod brade. Mirisna žlezd je građena kao modifikacija znojnih i lojnih žlezda, a izlučuje sekret specifičnog mirisa. Nalazi se u obliku manjih ili većih tvorevina na različitim delovima tela, specifično za pojedinu vrstu životinje. Uloga mirisne žlezde u organizmu je lučenje sekreta koji ima višestruku namenu. Njime životinja najčešće obiljžava svoju teritoriju, a to ćete kod Vašeg kunića uočiti kao ''trljanje'' bradom o pojedine predmete u kavezu ili u stanu. U prirodi kunići obiežavaju i ulaze u svoje jazbine, kako bi sprečili posete ''neželjenih gostiju'' iz drugih porodica. Ostale životinje u divljini vrlo često sekretom mirisnih žlezda obiežavaju mesta na koja su ostavile hranu, signaliziraju svoju prisutnost ili pak druge jedinke iz kolonije alarmiraju na opasnost. Osim toga, ovim sekretom ponekad se obiležavaju i jedinke unutar iste grupe. Istraživanja su pokazala da postoji veza između fiziologije i socijalnog statusa, pa dominantna jedinka izlučuje intenzivniji miris od ostalih iz grupe. Sekret mirisne žlezde neobično je bitan i kod akta parenja, jer sadrži feromone, što je svojevrsna ''pozivnica'' jedinki drugog pola. Neposredno pre parenja on postaje intenzivniji, pa na taj način životinja šalje informaciju suprotnome polu da je spremna za parenje. Sekretom mirisne žlezde povezuju se majka i mladunče, što je neobično važno ukoliko jedinke žive u višebrojnim kolonijama, budući na taj način majka uviek sa lakoćom ''prepoznaje'' vlastito mladunče.Zapetljana dlaka na području brade rezultat je trljanja o predmete, a kako mi niste naveli niti jedan drugi simptom (crvenilo, ispadanje dlake, bol...), mišljenja sam da je sa Vašim kunićem sve u redu i da nemate razloga za brigu.    

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dva ruska hrčka mužjaka i ženku več skoro godinu dana. Uglavnom, ženka je deblja, sporije se kreće i izgubila je dlaku na stomaku i nogama. Pročitala sam negde da su to simptomi dijabetesa, a moje pitanje je kako da je sad hranim? Da izbacim iz ishrane sve što sadrži šećer (poslastice, voće, povrće) i hranim samo suvom gotovom hranom i vitaminima?Hvala. MilicaO: Dijabetes predstavlja poremećaj metabolizma koji karakteriše povećan nivo šećera u krvi zbog poremećaja u izlučivanju insulina, kao i zbog poremećaja u funkciji insulina kao takvog. Insulin je hormon koji omogućava da se  glukoza iz krvi apsorbuje u ćelije organizma, tj. da organizmu bude isporučena dovoljna količina energije. Kod dijabetesa pankreas proizvodi premalo insulina pa glukoza ne može biti iskorišćena i zbog toga je njena koncentracija u krvi visoka. Smatra se da su ruski (patuljasti) hrčci u određenoj meri skloni dijabetesu, za razliku od sirijskih kod kojih se javlja retko. Osnovni simptomi dijabetesa su često mokrenje,često pijenje vode, letargija i brzo zamaranje, istovremeno je prisutan povećan apetit i mršavljenje, a ako potraje javljaju se poremećaji u radu bubrega, slabljenje vida (katarakta) i smetnje u radu srca. Kod lečenja dijabetesa odgovarajuća ishrana predstavlja glavnu i najvažniju kariku.Dijeta bi trebala sadržati visoki udeo proteina, niski sadržaj ugljenih hidrata i masti. To znači da hrčka treba hraniti prokuvanim ribljim mesom, piletinom, sočivom, posnim sirom, nemasnim jogurtom koji nema dodatih šećera, tzv.sojinim sirom (tofu), a izbegavati gotove smese koje sadrže fruktozu, laktozu, dekstrozu i druge šećere. U svakom slučaju, preporučujem da Vašeg hrčka odnesete kod veterinara kako bi utvrdio da li je zaista reč o dijabetesu. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam sirijskog hrčka, već dve godine. Sada sam ispod njegove dlake primetilio crnu mrlju na koži, izgleda kao ljudski madež. I malo sam se zabrinulo jer to ranije nisam primetio. Hrčak se sasvim normalno ponaša. Šta je to? Hvala na odgovoru.AcaO: Sirijski hrčak na leđima ima dve mirisne žlezde simetrično postavljene. Njima obiežava područja u kojima boravi, sadržajem mirisnih žlezda označava svoju teritoriju. Područje žlezda može s vremena na vreme postati lepljivo zbog sadržaja žlezda. Takođe, žlezde su puno uočljivije kod mužjaka nego kod ženki. Ta pojava nije bolest kao što se većina vlasnika uplaši kada naiđe na njih pa zato nemate razlpga za brigu.Vrlo retko može doći do infekcije ili začepa  kanalića žlezde i samim time i upale. U tom slučaju potreban je veterinarski pregled.