Pitajte Veterinara

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Čitajući tekstove pojavila su mi se par pitanja za koja ćete mi, nadam se, moći pružiti odgovor. Rečeno je da noktići ježa stalno rastu. Da li treba da se oni skraćuju i na koji način? Čula sam da ježevi mogu nalik mačkama da se istreniraju da vrše nuždu na mesto namenjeno za to, odnosno ako bi se jež pustio da se šeta po stanu da bi se sam vraćao u kavez da obavi nuždu i time ne bi prljao ostatak stana. Da li je to istina? Ako jeste, onda kako izgleda ta dresura? Koliko puta dnevno se hrani jež i kojom količinom hrane? Da li jež zahteva dodatne tretmane za održavanje higijene, tipa kupanje, češljanje i sl.? Da li je bezbedno držati ježeve van kaveza kada ukućani nisu u kući ili budni? Unapred zahvaljujem na vašim odgovorima, BiljanaO: Ježevi su sitni sisari iz familije Erinaceinae, čija je osnovna karakteristika prisustvo bodlji. Postoji 16 vrsta ježeva podeljenih u 5 rodova. Oni žive širom Europe, Afrike, Azije i na Novom Zelandu. Dve su glavne grupe ježeva: evropski jež (i zakonom zaštićen) i afrički jež (najčešće držan kao kućni ljubimac). Afrički patuljasti jež se u svom prirodnom okruženju hrane prvenstveno bubama, paucima, puževima i drugim insektima. U uslovima držanja ježa kao kućnog ljubimca, preporučuje se gotova hrana za mačke superpremium kvaliteta jer jedino takve hrane ježu osiguravaju kvalitetan izvor belančevina koje njihov metabolizam zahteva, s obzirom na njihovu prirodnu ishranu insektima. Količina hrane koja bi zadovoljila potrebe ježa zavisi od kvaliteta hrane. Dovoljno je da jež svakog dana ima na raspolaganju dve supene kašike superpremijum hrane za mačke light kategorije. Što se tiče žive hrane, iz prirode se savetuje uzimanje samo onih primeraka insekata koji žive na nezagađenim područjima. Dakle, nikako na prostorima ili livadama uz saobraćajnice i slično. Međutim, kako se ježevi kao kućni ljubimci hrane gotovo isključivo hranama za mačke, a hrana se obogaćuje sa svežom hranom (povrćem i voćem), tako i Vi povremeno možete nagraditi svog ljubimca živom hranom, crvićima,  koji su u stalnoj ponudi Pet centra. Veličina kaveza za patuljastog ježa svakako ne bi smela biti premala jer su ipak životinjice koje se u svoje aktivno vreme mnogo kreću. Vole da se ukopaju u kavez, pa bi trebalo da bude primerene dubine. Stoga, preporučila bih Vam veličinu kaveza od 80x48,5x42 cm. Ne postoji konkretna dresura za vršenje nužde ježa, ali bi jež svakako mogao naučiti da vrši nuždu u jednom delu kaveza. Takođe, ne bi trebalo dozvoliti ježu da koristi ceo prostor stana za svoje aktivnosti dok se predhodno ne formira navika vršenja nužde u delu kaveza. Savetujem  Vas da ježu ne dajete punu slobodu kretanja u stanu dok nije pod nadzorom drugih lica. Bodlje kod ježa su preoblikovana dlaka i iznutra su šuplje. Svaka bodlja ima poseban mišić (Musculus arrestor pili) koji upravlja njenim položajem. Kad su ugroženi, ježevi se sklupčaju u kuglu. To zahteva kompleksnu "saradnju" brojnih mišića, između ostalih Musculus caudo-dorsalis koji se proteže od korena repa pa duž leđa i uspravlja bodlje i Musculus sphincter cuculi koji drži zivotinju sklupčanom i tako skriva nezaštićene delove tela, jer pravi ježevi nemaju bodlje na trbuhu, licu i udovima. Jež po pravilu sam održava svoje telo i čisti ga lizanjem i trljanjem, tako da nije potrebno za ovakvom vrstom higijene. Nokti se ježevima mogu skraćivati makazicama za male životinje. Ukoliko Vam budu trebale dodatne informacije o ježevima možete se obratiti našim veterinarima u okviru Pet centra.  

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li jež može hodati po zidu ili po stepenicama, hvala na odgovoru.Srdačan pozdrav. ValentinaO: Naravno da može, ali pri tome koristi male odnosno sitne izbočine na zidu i stepenicama kako bi se popeo odnosno prešao preko kosih prepreka.Na glatkim površinama, poput stakla ili mermera nema navedenih izbočina, a jež nema pipke poput guštera gekona koji se vrlo lako penje po glatkim površinama. Ježu će trebati više vremena i truda (uz mnogo padanja),ali će na kraju uspeti u svojim namerama i preći će željeni put.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas da napišete nešto o vrsti glodara pod nazivom Hamsterratte -  pšeničnom pacovu (na nemačkom hamster ratte). Čime se tačno hrani i slično.Hvala, Marko O: Hamsterratte, hamster-rats ili u doslovnom prevodu hrčkoliki pacov potiče iz Afrike. Ime je dobio po vrećicama na obrazima u kojima čuva hranu i navikama sakupljanja kakve imaju i hrčciNajpoznatiji od 3 tipa (Cricetomys, Beamys, Saccostomus) je Gambia džinovski hrčkoliki pacov. Dugačak je do 90 cm, međutim pola te dužine otpada na rep. To je jedini gigant među pacovima. Stanovnik je savane i šuma i nikada nije došao u preveliki kontakt sa ljudima. U nekim zapadno afričkim gradovima može se naći u kanalima. Veliki je proždrljivac, primarno jede voće, semenke, lešnike, izdanke biljaka i male životinje. Noću luta i uvek teži punjenju svojih velikih obraznih vrećice i odlaganju sakupljene hrane u svoje skrovište. Graviditet traje 42 dana i imaju po 2 do 3 mlada. Mali dugorepi pacov (Beamys hindei) takođe živi u Africi i ima jako izraženu nagon za sakupljanjem i veoma sličan način ishrane koji je prilagođen njegovoj veličini.    

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani. Treba mi vaša pomoć, imam 9 godina. Pitam se da li bi se hr;ak navikao na mene tj. šta ako me ugrize? Naravno pržao bih mu puno ljubavi i pažnje. I ako možete da mi kažete nešto više na o kineskom hrčku.Unapred hvala. DanijelaO: Hrčak grize uglavnom samo u samoodbrani. Ne voli se se drži u rukama, jer se tako oseća sputano. Hrčak je noćna životinja koja dan provodi tako što spava u svojoj kućići. Svako ometanje sna doživljava kao pretnju. Da biste zadobili njegovo poverenje, pokušajte da uspostavite kontakt sa njim samo kada je budan i aktivan.Pre hranjenja mu ponudite neku poslasticu iz ruke. Posle nekoliko dana, sam će prilazitzi Vašoj ruci, čim je stavite u  kavez,zato što je hrčak veoma radoznala životinjica. Čim pokaže interesovanje za Vašu ruku, bez ispoljavanja straha počnite lagano da ga mazite, izostavljajući davanje hrane iz ruke. Nekada je potrebno više vremena da se hrčak navikne na vlasnika, naročito ako je već naučio da ruka predstavlja određenu pretnju. Budite strpljivi. O adekvatnim uslovima držanja hrčka, pisali smo u ribrici Moj ljubimac: Male životinje / Hrčak Kineski hrčci (Cricetulus griseus) su poreklom iz pustinja Mongolije i severne Kine. U nekim državama SAD - a, npr. u Kaliforniji, smatraju se štetočinama, pa za njihovo držanje, uzgoj i prodaju treba imati posebnu dozvolu. Kineski hrčci su jako čiste životinje i mnogo vremena provode čisteći i uređujući svoju dlaku. Ženka nosi 18-22 dana i ima 4 - 8 mladih, a ponekad čak 14. Ženka nakon okota hrani mlade još 3-4 nedelje. 10 dana nakon okota mladi progledaju, te počnu dobijati dlaku, a nakon 2 meseca postaju polno zreli. Kao mladi, kineski hrčci su malo nervozne životinje, ali kada odrastu, dolazi do izražaja njihov smiren i umiljat karakter, pa su vrlo omiljeni kućni ljubimci. Veličina: 8 - 10cm. Težina: mladog hrčka: 2 - 3 grama, odraslog hrčka: 50 - 75 grama. Period trudnoće: 18 - 21 dan. Životni vek: 2 - 3 godine.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imala sam morsko prase staro 1,5 godinu i donedavno sve je bilo uredu. Primetila sam da manje jede i ne obavlja nuždu, bili smo kod veterinara, terapija je trajala 5 dana i nakon toga sve se vratilo u normalu (od terapije je prošlo 2 nedelje), jedino što sam primetila da joj se na jastučićima na nogicama ogulila koza, ali ne puno. Primala je vitamine i malt pastu, redovno dobijala sveže povrće i voće i hranu za maorsko prase. Juče je uginula, bez iaikvih predhodnih simptoma. Možete li mi navesti najčešćebolesti morskih prasića jer sam u šoku pošto se sve neočekivano brzo dogodilo.Hvala, VedranaO: Nažalost, na temelju onoga što ste napisali veoma je teško prosuđivati i spekulisati o uzrocima uginuća morskog praseta. Podaci su opšti i premalo ih je da bi se moglo odgovorno sumljati na bilo šta. Zamorci mogu oboleti od brojnih bolesti od kojih su veoma česte respiratorne infekcije, koje mogu započeti kao blage upale gornjih disajnih puteva, a završiti kao ozbiljne pneumonije, uglavnom bakterijskog porekla. Kožne bolesti su česte, ali uglavnom nisu smrtonosne, već nastaju kao posledica narušenog imuniteta. To mogu biti gljivične infekcije, ali i parazitarne invazije koje se obično prepoznaju po češanju i ispadanju dlake. Zamorci ne mogu sami sintetizovati vitamin C i ukoliko ga se ne unosi dovoljno hranom nastupće bolest koju zovemo skorbut. Ispoljava se spontanim krvarenjima, oteklim i bolnim zglobovima, slabim i otežanim kratanjem itd.Zamorci su posebno osetljivi na visoke temperature i mogu lako stradati od toplotnog udara. To naročito važi u okolnostima visoke vlage i prekomerne težine jedinke. Proliv može biti veoma opasan za zamorce, a neki antibiotici poput penicilina su posebno naznačeni kao pogubni.Hronični intersticijski nefrritis (upala bubrega) može nastati kao posledica bakterijske infekcije pri čemu inicijalna bolest može biti diabetes mellitus, ali i pododermatitis. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Poštovani, imam kunića starog 3 i po godine, ima buve, zapatio ih je verovatno kad smo išli kod veterinara. Uzeli smo mu advantage ampulu, stavila sam mu celu ampulu na vratiću, na koži. Buvice su počele da ispadaju, međutim on ima jaaako punooo sitno nešto kao crne tačkice, pretpostavljam da su to jaja. Recite mi da li ova ampula ubija i ta jaja jer ja ne znam kako na kraj da izađem sa tim. Jako puno ih ima. Inače, on nema svoj kavez, po ceo dan šetka po stanu. Da li su ove buve crne opasne za ljude. Šta da radimo?  Kristina O: Buve, pored toga što se najčešće pojavljuju kod pasa i mačaka, mogu takođe napasti i ostale kućne ljubimce, pa tako i kuniće. Ektoparaziti koji još mogu parazitiraju na koži kunica su šugarci, grinje i vaške. Na ljudima se buve pasa i mačaka ne zadržavaju, međutim, ukoliko se radi o invaziji buvama neka će verovatno skočiti i na čoveka, ali pošto ubode čoveka opet se vraća na kunića. Na mestu uboda se obično uočava alergijska reakcija, crvene boje i praćena svrabom. Slično kao i ubod komarca, mesto uboda buve se može lečiti kremama koje smiruju svrab kod čoveka. Advantage ampula koju ste naneli sprečava i suzbija invaziju buva u narednih mesec dana. Nanonosi se tako što se kuniću razmakne dlaka, tako da bude vidljiva koža na gornjem delu vrata, tj. uz predelu lobanje. Stavi se vrh tube na kožu i čvrsto istisne sadržaj nekoliko puta ravnomerno po kožu. Savetovala bih Vam da ponavljate tretman redovno na svakih mesec dana, kako bi smanjili broj buva, a zatim ih potpuno iskorenili. Crne tačkice koje opisujete su najverovatnije izmet buva koja je zapravo zgrušana i svarena krv. Može se nalaziti svuda po krznu. Lako se ukljanja isčetkavanjem sa krzna, kupanjem životinje ili svakodnevnim brisanjem vlažnim peškirom. Jaja buva su sedefasto bele boje, okruglasta, ovalna i veličine oko milimetar. Najbolje se vide pod uveličanjem lupe. Buve polažu jaja kako na životinjama, tako i u okolini u kojoj životinja boravi. Advantage kod kunića ne deluje na jaja i larve parazita. Jaja buva su veoma otporna na antiparazitike, a larve relativno. Buve se samo povremeno nalaze na telu kunića, pretežno se zadržavaju u kavezu u raznim pukotinama ili u okolini, tako da treba tretirati i kavez, a po potrebi i prostoriju u kojoj je kunić boravio s obzirom da ga puštate van kaveza. Savetovala bih Vam da pored zaštite kunića sprovedete i dezinsekciju stana rastvorom Tyra-x.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Razmišljam da uzmem jednog zeca, pa ako biste mogli da mi kažete koja je razlika izmedu lavlje glave i običnog patuljastog zeca? Hvala Vam unapred. Jelena O: Patuljsti kunići uzgajaju se samo kao kućni ljubimci. Imaju iste karakterne osobine kao i ostali odomaćeni kunići, s malo više temperamentne osobine. Energetični su i osetljivi (lako ih možemo uznemiriti). Uglavnom se drže u kućnim uslovima i mogu se prilagoditi društvu kućnog psa i mačke, ali i drugih kućnih ljubimaca. Veoma su krhke životinje i podložne stresu. Treba ih razlikovati od zečeva. Dugi su 34-45 cm. Čistokrvni patuljasti kunići teški su od 500 g do 1400 g; veći pripadnici vrste teže od 1400 g do 1800 g. Žive od 10 do 12 godina. Neke od boja su crna, plava, čokoladna, jorgovan (bledoljubičasta), čeličnosiva, vidra, srneća, ris, opal, žućkastosmeđa (zagasito), takođe i beli crvenooki (rubin) i plavooki. Hrane se travom, žitaricama i raznim sočnim zelenilom. Njihov sistem za varenje je slabiji od njihovih većih rođaka i lisnato povrće poput salate i kupusa mogu im zadati zdrastvene probleme. Veliki deo njihove ishrane čini seno, koje je vrlo važno za varenje. Lavljoglavi kunić je uzgojen u Belgiji, zatim je uvezen u Englesku gde je naknadno ukršten s određenim rasama patuljastih kunića i dobijen je tzv. Europski lavljoglavi kunić koji u SAD-u nije priznat kao uzgojna rasa. Ova rasa kunića je vrlo jedinstvena i jedan je od bitnijih i novijih ukršenih vrsta. Težina odraslog lavljoglavog kunića se kreće od 1,2 kg do 2,5 kg, a životni vek mu je oko 6 godina, s time da dužina života, a i težina, kunića zavisi od načina držanja (ishrana, puštanje iz kaveza po stanu ili vrtu). Voli ljude, ljupkog je izgleda, lako se održava i jedan je od najdražih kućnih ljubimaca u svetu kunića. Prepoznatljiv je po svojoj grivi, koja podseća na mužjaka afričkog lava, a grivi imaju i mužjak i ženka ove rase, dok je ostatak tela prekriven krznom normalne dužine. Uši su nešto kraće nego kod ostalih rasa kunića. I upravo je u tome glavna razlika izmeću ove dve rase kunića, u njihovom spoljašnjem izgledu, posebno u dužini krzna. Lavlja glava ima duže krzno, koje na glavi formira karakterističnu "grivu" po čemu su i dobili naziv. To onda znači da ga morate češće češljati u odnosu na patuljastog kunića koji ima kraće krzno. Što se tiče ostalih karakteristika one su uglavnom iste za obe rase. Isto se odnosi i na telesnu težinu odraslih jedinki jer i jedni i drugi pripadaju patuljastim kunićima. Više informacija o kuniću lavlja glava možete pročitati u okviru sledećeg odgovora: „Kunić lavlja glava“. O patuljastom kuniću pisali je koleginica Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,: “Patuljasti kunić – ishana i uslovi držanja”.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam patuljastog kunića, i od jutros mu je loše. Ovo se dešava već drugi put. Ne želi da jede, pije ponekad malo vode a ponekad ne može da se zasiti koliko je žedan. Samo leži i kao da ne može da se namesti, niti da hoda. Uši mu postanu hladne, ali mu je nos suv. Prošli put kad smo zvali veterinara rekao nam je da je sigurno pojeo nešto loše, da mu dajemo samo vode i da ga držimo 24 sata bez hrane. Takođe rekao nam je da mu damo seno, međutim on ga ne jede, već se igra sa njim. Jedna drugarica mi je rekla da je ona njenom kuniću davala čaj, na silu i da to pomaže. Ne znam šta da radim, da li da mu dam čaj, šta da mu kupimo ili da ga vodim kod veterinara. Molim vas pomozite, Sara O: Uzroci nepokretnosti kunića kao i njihovom ležanju mogu biti različiti. Tako se najčešće dovode u vezu s neurološkim poremećajima. Neurološke smetnje prate različiti simptomi, kao što su držanje glavice ukoso ("head tilt"), poremećaj ravnoteže i koordinacije pokreta, oduzetost (najčešće zadnjih nogica), paraliza, napadi i grčevi, gubljenje svesti.  Uzrok može biti direktno povezan s primarnim oboljenjem nervnog sistema ili s nekom od drugih bolesti koja sekundarno dovodi do oštećenja centralnog nervnog sistema, oboljenja na mozgu, kičmene moždine,...Jedno od najčešćih oboljenja, koje kod kunića izaziva neurološke smetnje, je encefalitozoonoza (uzročnik je parazit iz skupa protozoa: encephalitozoon cuniculi), gde se mogu pojaviti svi simptomi neuroloških smetnji, pojedinačno ili u kombinaciji. Dva najčešća parazita koji uzrokuju neurološke bolesti kod kunića su: Encephalitozoon cuniculi (poznat i kao Nosema cuniculi) i Baylisascaris procyonis. Upala srednjeg uva (otitis media) ili upala unutrašnjeg uva (otitis interna) je kod držanja glavice ukoso najvažnija diferencijalna dijagnoza prema encefalitozoonozi. Druge bolesti koje su vidljive kao neurološke smetnje javljaju se kao toksoplazmoza (infekcija uzrokovana parazitom Toxoplasma gondii), tumor mozga i povreda lubanje. Moguće je da bolesti srca pokazuju simptome neuroloških smetnji. Takođe, otežano kretanje kao i nemogućnost kretanja može za uzroke imati i bol vezanu uz bilo koji organ ili organski sistem u organizmu. Naime, kada kunići osećaju bol, kao i većina drugih životinja, oni po pravilu izbegavaju da se kreću, odnosno zauzimaju onaj položaj koji im uzrokuje najmanju bol. Kako su zdravstveni problemi kunića poprilično često povezani uz probleme s probavom i peristaltikom, trebalo bi obratiti pažnju i na ovaj sistem. Više o pravilnoj ishrani kunića možete saznati u tekstu koleginice Aleksandre Todosijević, dr. vet. med., „Ishrana kunića“.U svakom slučaju, prema opisanom nije moguće utvrditi tačno šta je s Vašim ljubimcem kao i na koji način mu je potrebno prikladno pomoći. Iz tog razloga savetujem Vam da se obratite svom veterinaru. Za to vreme osigurajte ljubimcu svežu vodu (po potrebi i špricom) pa sitno naseckano povrće i bilje. Zbog opasnosti od disbakterioze u varenju preporučljivo je kuniću davati preparate kao što je Pro Digest, koji stimuliše pozitivnu crevnu floru i pomaže optimalno varenje.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Na internetu sam našla neke video snimke gde kupaju afričke patuljaste ježeve zbog grinja. Da li oni zaista trebaju da se kupaju? Koja temperatura vode da bude? Dokle smeju da se pokvase? Koja dubina vode da bude? Kojim sredstvom da ga kupam ili možda običnom vodom? Koliko često trebaju da se kupaju?TamaraO: Tretman životinja protiv ektoparazita može se vršiti na više načina - kupanjem u rastvorima ektoantiparazitika, zaprašivanjem praškastim preparatima protiv ektoparazita, primenom preparata u vidu kapi. Moj savet je da, ukoliko postoji problem sa ektoparazitima kod Vašeg ježa, umesto kupanja i potapanja u rastvore ektoparazitika, kao tretman i preventivu (zaštitu) od ektoparazita koristite preparate u vidu kapi. U našoj ponudi postoji preparat VERMINEX kapi (Canina). On predstavlja optimalnu biološku (potpuno prirodan preparat) zaštitu protiv ektoparazita. Potpuno je neotrovan, bez toksičnih insekticida i drugih štetnih sastojaka. Njegove prednosti su: prirodni sastojci (biljna ulja, trigliceridi, glicerin, bez hemijskih dodataka). Jednostavna i štedljiva upotreba (nanosi se u kapima), za mlade životinje potpuno bezopasno, ektoparaziti ne mogu da postanu otporni na ovo sredstvo, dermatološki testirano, može se koristiti za sve kućne ljubimce. Po telu rasporediti par kapi ( duž kičme 2-3 kapi, na rastojanju od 3 cm ), a tretman ponavljati svake 3 - 4 nedelje.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Posedujem sibirsku vevericu staru par meseci, u poslednje vreme sam primetio da su joj prednji zubi jako dugački. U kavezu ima drvo, više vrsta, koje bi trebalo da koristi da češe zube ali izgleda da to ne radi. Kako rešiti problem?! Unapred zahvalan, Aleksandar O: Zubi glodara rastu neprekidno tokom čitavog života i moraju se stalno održavati kako bi se izbegle povrede i moguća oboljenja. Pojava kada zubi nisu fiziološki smešteni u vilici naziva se malokluzija, a njena je posledica nepravilan rast i nepravilno trošenje zuba. U trenutku kada zubi prerastu svoju fiziološku dužinu, dolazi do otežanog ili potpuno onemogućenog uzimanja hrane, slinjenja (najčešće uočljivog na bradi i "podbratku"), mršavljenja, usta su često otvorena, neugodnog zadaha iz usta (ukoliko je došlo do povrede i infekcije bukalne sluzokože), suzenja iz oka, iscetka iz nosa, povreda jezika itd. Navode se tri glavna uzroka malokluziji: najčešće je to genetska predispozicija (skraćena gornja vilica), zatim povreda kao i bakterijska infekcija. Kod genetskog, strukturalnog defekta, stalno rastući gornji i donji sekutići ne dodiruju se kada životinja žvače. Posledično, prerasli sekutići uzrokuju znatnu traumu na jeziku i delovima usne šupljine. Zubiće koji se ne troše potrebno je redovno skraćivati. Glavni pokazatelji koji upućuju na oboljenje su gubitak apetita, inaktivnost, zadržavanje pretežno u kućici ili jednom uglu kaveza, nezainteresovanost za okolinu, kao i promene na koži i dlaci. Osnovni simptom koji se javlja je prekomerno lučenje sline. U slučaju kada se zubi troše manje nego je fiziološki potrebno, treba ih redovno (ponekad i svake 2-3 nedelje) skraćivati kod veterinara. Kako biste ovaj interval između skraćivanja produžili, ponudite Vašoj veverici dovoljno grančica, mineralni kamen, oraha i drugih interesantnih igračkica za trošenje zuba. Dijagnoza se postavlja kod veterinara kliničkim pregledom, pa Vam preporučujem da Vašu vevericu što pre odvedete kod veterinara, kako biste sanirali problem.

Odgovara: Mirjana Pejčć, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam afričkog patuljastog ježa 3 meseca. Uobičajeno je da ponekad koja bodlja otpadne, ali danas sam primetila da otpadaju u mnogo većem broju (oko petnaestak na dan). Kažu da je tada bolestan. Mada ne pokazuje nikakve znake bolesti. Okice su mu u redu, normalno jede i trči, jedino slabije pije vodu. Da li bi možda trebala da mu uvedem mleko u obrok? Šta da radim?Unapred mnogo hvala. BiljanaO: Primarna funkcija bodlji je zaštita ježa od većih životinja.  Medjutim, one predstavljaju idealno mesto za nastanjivanje brojnih malih parazita (krpelja, buva, grinja), koji mogu stvoriti i ozbiljnije probleme i poremećaje kako na koži, tako i poremećaje opšteg stanja životinje. Pregledajte kožu između bodlji da bi mogli da uočite da li je iritirana - zacrvenjena, temperirana, perutava, sa pojavom seroznog eksudata na površini, pojavom ranica, krastica, edema itd., jer pojedina kožna oboljenja se karakterišu ovim promenama, a istovremeno može da dođe i do pojačanog opadanja bodlji. Do pojačanog gubitka bodlji mogu da dovedu i poremećaji u metabolizmu koji se obično javljaju kod deficitarne ishrane. U prirodi jež se  hrani  paucima i insektima, puževima. Takođe je poznato da može jesti jaja, male sisare, ptice žabe, reptile. U kućnim uslovima ne postoje mogućnosti ovakve ishrane, tako da u kućnim uslovima držanja, odgajivači preporučuju ishranu komercijalnom gotovom hranom za mačke, koja sadrži sastojke koji su neophodni ovim životinjama u pravilnom odnosu i količini. Potrebe za vodom su različite i ukoliko Vaš jež ima stalno dostupnu svežu vodu, ne morate da brinete jer će je on po potrebi konzumirati, a mleko mu nemojte uvoditi u ishranu.   Ukoliko se stanje sa bodljama bude pogoršavalo, moj savet bi bio da posetite veterinara koji će uraditi detaljan klinički pregled i otkriti uzrok nastale pojave.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam jedan problem sa mojih hrčkom, grize me non stop kad hoću da ga nahranim ili da ga izvadim iz kaveza pa da ga stavim u loptu, plašim se da mu priđem, ne smem ni da ga pomazim. Molim vas pomozite, srdačno zahvalna, Ivana. O: Moram naglasiti da je proces  pripitomljavanja hrčka veoma dug i složen, pa bi bilo lepo da poštujete neka mala pravila. Hrčci su vrlo skloni da usled stresa (npr. uzimanje u ruku) uriniraju ili defeciraju. S obzirom da je hrčak noćna životinjica i najaktivniji je u večernjim satima (19 – 22 h), da bi ste stres sveli na najmanju moguću meru, najbolje je da Vaše druženje i igra sa njim, bude u tom periodu dana.   Prvo, pre nego što hrčka uzmete u ruke, stavite malo stelje (piljevine) u ruke, kako bi on bio okružen poznatim mirisom. Neposredno pre kontakta, nemojte dirati njegovu hranu, jer bi mogao da pomisli od Vaše ruke da je hrana, pa da Vas ugrize.Uopšteno govoreći, pravilo je da hrčka ne dirate ako spava ili se tek probudio, zatim nemojte ga hvatati rukom odozgo, ni igrati se sa njim na mestima gde postoji opasnost da padne i povredi se. Ponekada je uprkost svemu jako teško pripitomiti hrčaka. U svakom slučaju da bi izbegli moguć stres kod Vašeg ljubimca, najbolje bi bilo da fizički kontakt svedete na minimum, a da uživate posmatrajući njegove aktivnosti i nestašluke. Dodatne informacije o pripitomljavanju hrčka možete pročitati u prethodnim odgovorima moje koleginice Mirjane Pejčić, dr. vet. med., pod naslovima „Hrčak i stres/Pripitovljavanje hrčka“ i “Pripitovljavanje hrčka”.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Ja sam Ivan iz Zrenjanina i ljubitelj sam kućnih ljubimaca počev od miša pa do slona! Ako vam nije problem, molim Vas da mi pošaljete nešto o šumskim ježevima, čak nemora da su šumski već koje imate u prodavnici; ishrana, prostor za boravak, nega, zdravlje, jednom rečju iskusni savet!  Srdačan pozdrav, IvanO: Ježevi su sitni sisari iz bubojedske porodice Erinaceinae čija je osnovna karakteristika prisustvo bodlji. Postoji 16 vrsta ježeva podeljenih u 5 rodova. Žive širom Evrope, Afrike, Azije i na Novom Zelandu.  U poslednjih 15 miliona godina su se izmenili a kao i drugi prvoevoluirani sisari, prilagodili su se noćnom načinu života i bubojedskom načinu ishrane. Ježevi se lako mogu raspoznati po svojim bodljama koje su u stvari tvrde šuplje dlake, načinjene od keratina i dugačke su do 3 cm. Rađaju se sa malim i veoma mekanim bodljama. Nakon šest nedelja prve bodlje otpadaju da bi izrasle nove, prave bodlje. Odrasli ježevi imaju na sebi i do 5.000 bodlji koje im služe prvenstveno kao zaštita. Bodlje nisu otrovne i, za razliku od bodljikavih prasadi, ne mogu se lako odstraniti od tela. Bodlje može odbaciti u slučaju stresa i bolesti. Ježevi su mali sisari. Dužina tela je 15 - 30 cm a težina 1,5 - 2 kg, sa braon krznom i kratkim repom. Prednje šape imaju 5 prstiju, dok zadnje noge završavaju sa po 4 prsta sa dugim noktima koji neprestani rastu. Najrazvijenije im je čulo mirisa i imaju odličan sluh. Mogu prepoznati i najmanji šum. Kod svih vrsta ježeva bodlje su namenjene u odbrambene svrhe, usmerene su ka spoljašnjosti, a ježevi imaju sposobnost da to obezbede umotavanjem tela u lopticu. Neki pustinjski ježevi su evoluirali smanjenjem težine pa su im načini odbrane trčanje ili sami napadaju bodljama. Ježevi poseduju prirodan imunitet na zmijski otrov, zahvaljujući erinacinu - proteinu smeštenom u mišićima. Noćne su životinje, ali ponekad izlaze i danju u potragu za hranom. Većinu dana provode ukopani u rupu u zemlji spavajući ili su sakriveni ispod trave i kamenja. Svojstvena im je hibernacija ali ne svima, a to zavisi od temperature i rasprostranjenosti hrane i same vrste. Trudnoća zavisi od vrste i traje 35 - 58 dana. Ženke krupnijih vrsta rađaju, u proseku, 3 - 4 mladih dok sitnije vrste na svet donose 5 - 6 mladih. Gnezdo se sastoji od hrpe lišća koje same naprave. Nije neobično da mužjak ubije novorođene ježeve. Ženke rađaju 2 puta godišnje, u maju i septembru. Za mužjaka postoji opasnost da se nabode na ženkine bodlje tokom parenja, međutim on ne mora da se u potpunosti popne na ženku tokom parenja jer ona ima sposobnost da povije rep na gore i vulvu učini dostupnom. Mužjakov penis se nalazi vrlo blizu trbuha što olakšava parenje.U ponudi Pet Centra nalazi se afrički pigmejski jež i on se najčešće drži kao kućni ljubimac. Ove ježeve karakteriše ovalan oblik, veoma kratak rep, kada je u fazi kontrakcije (što mu omogućavaju mišići) ima veličinu većeg grejpfruta. Ima razvijen mehanizam odbrane tako da se može uviti u oblik lopte. Kada dođe u kontakt sa neuobičajenim objektima ili mirisima za njega, dolazi do hipersalivacije penaste pljuvačke što se takođe smatra odbranbenim mehanitzmom. Veoma je aktivna noćna životinja, individualac, ima jednu važnu karakteristiku vrste, a to je da pokazuje toleranciju na toksine. U prirodi živi 2-3 godine a u kućnim uslovima i do 8 - 9 godina. Hrani se paucima i insektima, puževima. Takođe je poznato da može jesti jaja, male sisare, ptice žabe, reptile, a u kućnim uslovima držanja odgajivači preporučuju ishranu komercijalnom gotovom hranom za mačke koja sadrži sastojke koji su neophodni ovim životinjama. Što se tiče držanja, obzirom da je aktivna životinja, poželjno je obezbediti prostraniji kavez i osmisliti ga tako da simulira usklove kao u bašti.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Pozdrav, jedna veverica je po meni "nestabilna", kućica je skroz dole na podu i skoči na nju i padne??? Jel je to neka vrsta bolesti??? Kako to da lečim?? Hvala u napred O: Veverice su vrlo aktivne i energične životinjice. Retki su trenuci kada su budne i da miruju, pa je preterana aktivnost njihova fiziološka karakteristika. Čulo ravnoteže im je vrlo dobro razvijeno i odlični se snalaze u prostoru, pa mogu izvoditit različite vratolomije.Gubitak ravnoteže, nemogućnost stajanja na nogama, držanje glave na jednoj strani (uvrnut vrat ili tortikolis) jeste stanje koje kod životinja može biti izazavano većim brojem stanja polazeći od infekcije srednjeg i  unutrašnjeg  uveta (koja može biti primarna i sekundarna), prisustvo parazita u uvetu, poremećaji centralnog nervnog sistema, poremećaji metabolizma i drugo. Takođe u obzir mogu doći i intoksikacije, alergije, tumori, zarazne bolesti, itd... Upala uveta je ponekad sekundarni simptom respiratorne infekcije i tada se vide sledeći znakovi: često držanje glave na jednoj strani, gubitak ravnoteže, padanje ili kretanje u krug kada pokušava da hoda. Obično je uzrok upali uveta bakterija, a leči se antibioticima po preporuci veterinara. Upala uveta može biti uzrokovana ušnim parazitima koji stvaraju oštećenja poput krasti u unutrašnosti uveta, ali i lica i nogu. Leče se po preporuci veterinara specifičnim lekovima. Kao i drugi kožni šugarci, ušni se prenose od druge životinje ili čak stelje. Simptomi upale uveta  ponekad su vrlo slični simptomima moždanog udara. Životinje su nekoordinisane, s poluparalizom jednog dela tela što za posledicu ima naginjanje glave na jednu stranu i nesposobnošću ravnog hodanja. Takođe, zivotinje padaju i nisu sposobni normalno da se kreću. Međutim, kako biste primenili adekvatnu terapiju presudno je prvo ustanoviti o kakvom je oboljenju reč. Terapija je različita u slučajevima infekcija, intoksikacija ili tumora. Savetovala bih vam da je pojačano nadgledate, kako biste ustanovili možda još neki simptom. Proverite kakavog je apetitia i kakav joj je izmet, kako biste imali što više i što potpunije informacije kada budete otišli kod veterinara. U međuvremenu joj možete aplikovati u vodu vitaminsko-aminokiselinske preparate kako biste podigli opštu otpornost organizma, a vitaminima B-kompleksa uticali na oporavak nervnog sistema. Ukoliko su upalni procesi u pitanju u zavisnosti od stepena infekcije terapija traje 5-7 dana primenom antibiotika.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Slikao sam hrčka telefon koji ima blic, plašim se da nije oslepeo. Da li to može da se desi? FilipO: Po pravilu, hrčak ne bi trebalo da ima bilo kakve posledice od fotografisanja. Ukoliko primetite da se kreće nekoordinisano, da udara o predmete ili u neki drugi simptom koji ukazuje na gubitak vida ili neki drugi poremećaj obratite se veterinaru za pregled koji bi ustanovio prisustvo bolesti i uzrok nastanaka.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre neki dan sam na poklon dobila ježa. Nađen je u prirodi, krupan je, dužine 25 - 30 cm. Nemam baš dosta informacija o ježevima, šta vole, a šta ne, kako se gaje, kakve su im osobine. Zanima me da li u Vašem centru postoji neka knjiga o ježevima, a takođe bih vas zamolila da mi napišete par informacija, prvenstveno me interesuje ishrana i odgajanje. Srdačan pozdrav, TanjaO: Ježevi (Erinaceidae) pripadaju porodici sisara. Najpoznatiji predstavnici porodice koji žive u Evropi su tamnoprsi (Erinaceus europaeus) i beloprsi jež (Erinaceus concolor). Hrana koju oni mogu naći u prirodi, a koja odgovara njihovim nutritivnim zahtevima se svodi na konzumiranje buba, larvi, crva, manjih sisara - guštera, žaba, puževa, polomljenih jaja, ptica itd. U ovim organizmima oni nalaze sve što im je potrebno, a najvažnije je  da postoji dovoljna količina belančevina koje su odlične biološke vrednosti - aminokiseline iz kojih se sastoje. Lanci belančevina su raznolike i ulaze u sastav belančevina tela organizma koji ih konzumira. U manjoj meri jedu i hranu biljnog porekla, kao korenje i voće. Međutim, u "zarobljeništvu" (kao kućni ljubimci) jedu jabuke, banane, jogurt / mleko razređeno vodom, pa čak i suvu mačju hranu, a najviše piju vodu. Pošto je ježu teško u kućnim uslovima obezbediti apsolutno izbalansiran obrok, onda se hrana za mačke koristi kao najadekvatnija zamena. Hrana za mačke ima veći procenat belančevina  u odnosu na hranu za pse. Minimum je 30% proteina, ali ovaj nivo može ići i do 40% - hrana za mačiće. Ovaj postotak proteina odgovara i pigmejskom ježu. Kvalitet belančevina u smešama za mačke - biološka vrednost proteina, određuje polazna sirovina od koje potiču belančevine. U kvalitetnijim hranama je to u najvećem procentu meso. Pored hrane za mačke možete davati kuvanu piletinu ili junetinu, razređeno mleko i jaja. Meso mora biti kuvano, jer je tako dostupnije digestivnim sokovima, a najbitnije je da na taj način maksimalno smanjujete rizik od eventualnih alimentarnih intoksikacija. Kuvanjem se delimično gube termolabilni vitamini, pa ukoliko u ishranu u većoj meri dodajete meso, onda možete povremeno dodavati vitaminsko - aminokiselinske suplemente (Aminovitamin). Male količine kuvanog povrća (izbegavajte povrće koje nadima), ne bi trebalo da izazovu gastrointesinalne smetnje. Ishrana im se dodatno može proširiti i to svežim sirom, salatom i kajganom, a opet napominjemo da obavezno izbegavate čisto mleko (bez obzira na postotak masnoće), začinjenu hranu i hleb. Odraslom ježu možete odneti stolicu na parazitološku analizu, jer ih vrlo često muče crevni paraziti. Kako ježevi često imaju salmonelu, dobro je i to proveriti za svaki slučaj. Nakon svakog kontakta sa ježom dobro bi bilo oprati ruke.Uglavnom su noćne životinjice pa su u to doba aktivni, a odmaraju se između 5 ujutro i 8 uveče. Leđa su im prekrivena redovima bodlji, a trbusi mekanim, laganim krznom. Kada se nađu u opasnosti, skupe se u čvrsto klupko. U opuštenom stanju bodlje im leže gotovo pljosnate. Ukoliko imate dvorište, bilo bi idealno da ih držite u spoljašnjim uslovima koji su najpribližniji njihovom prirodnom okruženju. Obezbedite im zaklon, neku vrstu kućice u koju se mogu sakriti i mirovati. Po podu pospite piljevinu koju redovno menjajte i neka im je sveža voda uvek dostupna. Veličina koju dosegnu kreće se između 12 i 20 cm, a mogu živeti od 3 do 8 godina, u proseku 4 ili 5. Najčešće su tamnosmeđe boje s belim vrhovima bodlji, iako postoje i potpuno bele vrste, nazvane "snow flakes". Iako nemaju mekanu dlaku pogodnu za maženje (kao npr. mačke), vole biti u kontaktu sa ljudima (pripitomljeni ježevi, naravno), pa se penju na ramena i prelaze sa jedne osobe na drugu. Dobro je znati da ježevi prepoznaju miris pa ih dezodorans ili parfem može zbuniti. Tvrdoglavim ježevima možete staviti svoju majicu u kavez kako bi se navikli na vaš miris.Kako je u prirodi ježa da uvek traži put kući, savetujem Vam da ga ipak vratite na isto mesto u prirodi gde su ga i našli. Sa druge strane priroda je njegov dom i u njemu će se najbolje osećati.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mladog afričkog ježa koji se od pre dva dana češe kao da ima buve. Ako ih je dobio, da li smem da koristim preparate protiv buva za pse i mačke? SofijaO: Svrab može biti posledica postojanja ektoparazita na koži, ali i pojave određenih kožnih oboljenja koja se pored svraba karakterišu i promenom izgleda obolelog mesta na koži. Iritirana koža je zacrvenjena, temperirana, perutava, sa pojavom seroznog eksudata na površini, pojavom ranica, krastica, edema itd. Ukoliko primetite ovakve promene na koži Vašeg ježa, savetujem Vam da ga odvedete kod veterinara. Ovo je važno kako bi na vreme primenili adekvatnu terapiju i sprečili eventualne komplikacije zdravstvenog stanja. Prisustvo ektoparazita na koži izaziva brojne neprijatnosti. Buve svojim kretanjem izazivaju svrab blagog intenziteta, dok ujed izaziva naglo češanje, pojavu svraba srednjeg intenziteta. Ako je životinja osetljiva na ujed buva, onda se pored intenzivnog svraba može pojaviti i otok, bol, zacrvenjenost, a kasnije pojava ranica i krastica. Ne bih Vam preporučila da koristitie preparate protiv buva koji su namenjeni psima i mačkama, zato što su doze prepisane za pse i mačke i ne bi bile odgovarajuće za ježa.U ponudi Pet Centra možete pronaći adekvatne preparate koji mogu rešiti problem ektoparazita kako na životinji, tako i u njenoj okolini. Ovi preparati su na prirodnoj osnovi i apsolutno netoksični: - Petvital Verminex kapi - na bazi biljnih ulja, triglicerida, glicerina, nema hemijskih dodataka. Ektoparazite uništava potpuno i ne može se stvoriti otpornost ektoparazita na ovo sredstvo. Nanosi se u kapima od temena do repa. Tretman se ponavlja svake 3 nedelje.- Petvital Bio - insect Shocker, biološki potpuno prirodan višenamenski proizvod za zaštitu svih kućnih ljubimaca od ektoparazita. Ovim preparatom se mogu tretirati i kućni ljubimci, kao i njihova okolina. Tretman se ponavlja svakih 4 - 6 nedelja. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre oko mesec dana kupili smo ženku afričkog ježa u Pet centru koja je, kako se danas ispostavilo bila skotna. Na opšte iznenadjenje smo shvatili da je okotila 4 mladunca (koliko smo uspeli da vidimo). Ženka je u žičanom kavezu sa piljevinom kao podloga. Kako apsolutno nemamo predstavu šta bi trebalo da radimo u ovoj situaciji, molim Vas za savet i što brži odgovor. Najlepše hvala. NikolaO: Ženke nose mlade u proseku 35 dana, a mladi ježevi se okote otprilike četiri i po nedelje nakon što ježica postane skotna. Broj jedinki u leglu varira i u proseku je od 4 - 6 mladih. U prirodnim uslovima imaju jedno, ređe dva legla u toku godine. U momentu okota, mladi su bledo - ružičaste boje, a bodlje im se još nalaze ispod kože. Posle nekoliko sati, počinju da se probijaju kroz kožu. Težina mladih na rođenju je oko 10g, a prosečna težina odrasle jedinke je oko 600g. Mladunci se okote slepi, odnosno zatvorenih očiju, a progledaju za 14 - 18 dana, kada im počinje rasti i krzno koje prekriva stomak. Prestaju da sisaju sa oko 18 - 20 dana starosti. U prirodi, od četvrte nedelje starosti idu u potragu za hranom zajedno sa majkom. U starosti od 5 - 6 nedelja mladunci samostalno napuštaju gnezdo. Tada su desetak puta teži nego kad su se okotili (oko 100 g). U prvom mesecu života mladunci vrlo brzo rastu. Kada napuste gnezdo i počnu da se samostalno hrane, rast se usporava. Za razliku od mnogih životinja, kada dostignu zrelost, rast im se i dalje nastavlja, ali je znatno usporen. U starosti od četiri meseca mlečni zubi se menjaju.Iako ženka svoje mlade brižljivo neguje i čuva, ukoliko je u tom periodu ugrožena ili ometana, ježica će ih napustiti ili ih ponekad čak i može pojesti. Iz tih razloga nemojte mlade dirati i prvih dana posle okota , samo sprovodite ono što je neophodno (davati hranu i vodu), nemojte prvih dana menjati piljevinu, a da li je ženka uznemirena znaćete po tome što ukoliko misli da joj preti opasnost, ona će mlade pokušati da zaštiti na taj način što će ih premeštati sa jednog mesta na drugo. U prirodi je mnogo češća pojava i nije neobično da mužjak ubije mlade, novorođene ježeve.