Jež (Erinaceidae)

P: Pre neki dan sam na poklon dobila ježa. Nađen je u prirodi, krupan je, dužine 25 - 30 cm. Nemam baš dosta informacija o ježevima, šta vole, a šta ne, kako se gaje, kakve su im osobine. Zanima me da li u Vašem centru postoji neka knjiga o ježevima, a takođe bih vas zamolila da mi napišete par informacija, prvenstveno me interesuje ishrana i odgajanje. Srdačan pozdrav, Tanja

O: Ježevi (Erinaceidae) pripadaju porodici sisara. Najpoznatiji predstavnici porodice koji žive u Evropi su tamnoprsi (Erinaceus europaeus) i beloprsi jež (Erinaceus concolor). Hrana koju oni mogu naći u prirodi, a koja odgovara njihovim nutritivnim zahtevima se svodi na konzumiranje buba, larvi, crva, manjih sisara - guštera, žaba, puževa, polomljenih jaja, ptica itd. U ovim organizmima oni nalaze sve što im je potrebno, a najvažnije je  da postoji dovoljna količina belančevina koje su odlične biološke vrednosti - aminokiseline iz kojih se sastoje. Lanci belančevina su raznolike i ulaze u sastav belančevina tela organizma koji ih konzumira. U manjoj meri jedu i hranu biljnog porekla, kao korenje i voće.

Međutim, u "zarobljeništvu" (kao kućni ljubimci) jedu jabuke, banane, jogurt / mleko razređeno vodom, pa čak i suvu mačju hranu, a najviše piju vodu. Pošto je ježu teško u kućnim uslovima obezbediti apsolutno izbalansiran obrok, onda se hrana za mačke koristi kao najadekvatnija zamena. Hrana za mačke ima veći procenat belančevina  u odnosu na hranu za pse. Minimum je 30% proteina, ali ovaj nivo može ići i do 40% - hrana za mačiće. Ovaj postotak proteina odgovara i pigmejskom ježu. Kvalitet belančevina u smešama za mačke - biološka vrednost proteina, određuje polazna sirovina od koje potiču belančevine. U kvalitetnijim hranama je to u najvećem procentu meso. Pored hrane za mačke možete davati kuvanu piletinu ili junetinu, razređeno mleko i jaja. Meso mora biti kuvano, jer je tako dostupnije digestivnim sokovima, a najbitnije je da na taj način maksimalno smanjujete rizik od eventualnih alimentarnih intoksikacija. Kuvanjem se delimično gube termolabilni vitamini, pa ukoliko u ishranu u većoj meri dodajete meso, onda možete povremeno dodavati vitaminsko - aminokiselinske suplemente (Aminovitamin). Male količine kuvanog povrća (izbegavajte povrće koje nadima), ne bi trebalo da izazovu gastrointesinalne smetnje. Ishrana im se dodatno može proširiti i to svežim sirom, salatom i kajganom, a opet napominjemo da obavezno izbegavate čisto mleko (bez obzira na postotak masnoće), začinjenu hranu i hleb. Odraslom ježu možete odneti stolicu na parazitološku analizu, jer ih vrlo često muče crevni paraziti. Kako ježevi često imaju salmonelu, dobro je i to proveriti za svaki slučaj. Nakon svakog kontakta sa ježom dobro bi bilo oprati ruke.

Uglavnom su noćne životinjice pa su u to doba aktivni, a odmaraju se između 5 ujutro i 8 uveče. Leđa su im prekrivena redovima bodlji, a trbusi mekanim, laganim krznom. Kada se nađu u opasnosti, skupe se u čvrsto klupko. U opuštenom stanju bodlje im leže gotovo pljosnate. Ukoliko imate dvorište, bilo bi idealno da ih držite u spoljašnjim uslovima koji su najpribližniji njihovom prirodnom okruženju. Obezbedite im zaklon, neku vrstu kućice u koju se mogu sakriti i mirovati. Po podu pospite piljevinu koju redovno menjajte i neka im je sveža voda uvek dostupna. Veličina koju dosegnu kreće se između 12 i 20 cm, a mogu živeti od 3 do 8 godina, u proseku 4 ili 5. Najčešće su tamnosmeđe boje s belim vrhovima bodlji, iako postoje i potpuno bele vrste, nazvane "snow flakes". Iako nemaju mekanu dlaku pogodnu za maženje (kao npr. mačke), vole biti u kontaktu sa ljudima (pripitomljeni ježevi, naravno), pa se penju na ramena i prelaze sa jedne osobe na drugu. Dobro je znati da ježevi prepoznaju miris pa ih dezodorans ili parfem može zbuniti. Tvrdoglavim ježevima možete staviti svoju majicu u kavez kako bi se navikli na vaš miris.

Kako je u prirodi ježa da uvek traži put kući, savetujem Vam da ga ipak vratite na isto mesto u prirodi gde su ga i našli. Sa druge strane priroda je njegov dom i u njemu će se najbolje osećati.