Činčila - povreda kičme

P: Imam činčilu staru 4 godine. Prošle nedelje sam bila kod veterinara i ustanovljeno je da ima povredu kičme. Primetili smo da ne može da skakuće kao ranije tj. nema odraz. Može da hoda, ali uglavnom spava i miruje. Veterinar mi je rekao da je jedino rešenje lek Metacam koji se svakodnevno injekciono aplikuje i da se njeno stanje ne može pogoršati, već samo poboljšati. S obzirom da se taj lek naručujemo iz inostranstva, još uvek ga čekam i trebao bi stići krajem ove nedelje. Zanima me vaše mišljenje hoće li se njeno stanje popraviti?
Zahvaljujem na odgovoru. Jelena

O: Metacam (meloxicam) pripada grupi lekova koji se nazivaju NSPUL (nesteroidni protivupalni lekovi). Njihova primena je indukovana u slučajevima kada je potrebno redukovati bol kod pacijenta kao i u slučajevima ublažavanja upalnih stanja mišića i zglobova. Često se koristi u slučajevima osteoartroze, artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa... Ovi preparati dolaze u različitim oblicima (oralne suspenzije, injekcione solucije, tablete, itd). Njihova primena je indikovana prema dijagnozi i u skladu sa preporukama proizvođača.

Povreda kičme je jedan od najozbiljnijih poremećaja zdravlja kod svih životinja. Naime, kičma se sastoji od brojnih pršljenova koji se protežu od baze lobanje pa sve do završetka repa. Između njih se nalaze intervertebralni diskovi. To su ravni i okrugli diskovi sastavljeni od čvrstog omotača i meke unutrašnjosti. Osnovna funkcija im je da amortizuju (ublažavaju) udarce između pršljenova prilikom kretanja, kao i obezbeđivanje elastičnosti kičme.

U različitim slučajevima, kao što su povrede, istrošenost,... oni se mogu pomeriti ili iskočiti iz svog fiziološkog položaja i mogu naprsnuti. Posledično, dolazi do gubitka njihove funkcije sa posledičnom pojavom bola, kao i poremećaja zavisno od položaja problema. Neretko, ako se ovakvi poremećaji ne dijagnostifikuju pravovremeno, klinička slika se u kratkom vremenskom periodu pogoršava - gubitak mogućnosti oslanjanja na pojedine ili sve ekstremitete, nemogućnost ustajanja, izrazito sporo hodanje ili "nepravilan" hod, oglašavanje ljubimca (bol), osetljivost područja prilikom dodira ili oslanjanja,... Problemi sa kičmom su izrazito kompleksne prirode što iziskuje temeljnu dijagnostiku, kao i utvrđivanje njihove tačne lokacija kao i opsega problema.

Iz tog razloga, često je potrebno obaviti kompletni neurološki pregled ljubimca kao i snimanje kičme. Ovde se poprilično često koristi metoda kontrastnog snimanja kičme ili mijelografija. U zavisnosti od dijagnostike, pristupa se lečenju - konzervativno ili operativno (invazivno).