ana_jovanovic2a

Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Mogu li kunići da vide u mraku, kao npr. mačke ? Kakav je njihov vid? Da li vide boje?

Unapred zahvaljujem, Sonja

O: Čulo vida kod kunića je specijalizovano za brzo i efikasno detektovanje približavanja predatora iz gotovo svakog smera. Njihove oči smeštene su visoko i sa strane lobanje, omogućavajući kuniću da vidi u krugu od skoro 360 stepeni, kao i daleko iznad glave. Kunići su dalekovidi, što objašnjava zašto ih može uplašiti avion koji leti na nebu, čak i ako ga njihov vlasnik može jedva videti . Cena koju kunić plaća za ovaj neverojatan vid je mala slepa tačka direktno ispred glave, ali napred postavljene nozdrve i velike uši kompezuju ovaj manji gubitak prostora za otkrivanje predatora. Kako bi životinja imala binokularni vid, opseg vida oba oka mora se poklapati do određenog stepena. Centralna slepa tačka u području vida kunića sprečava trodimenzionalni vid objekata u blizini. Kada Vam se čini da kunić gleda sa strane, on u stvario gleda direktno u Vas, koliko je to moguće za kunića.  Koliko je poznato, kunići nemaju percepciju dubine kakvu imaju primati na takvoj blizini.

Što se tiče raspoznavanja boje, studija objavljena početkom 1970-ih ukazuje da kunići imaju ograničenu sposobnost razlikovanja nekih talasnih dužina svetlosti, percipirajući ih kao različite boje. Izgleda da mogu razlikovati talasne dužine koje mi nazivano „zelena“ i „plava”. Iako kunići možda ne precipiraju zelenu i plavu na način na koji mi to činimo, oni ih mogu razlikovati. Ovo znači da imaju ograničenu sposobnost raspoznavanja boja, verovatno ograničenu na dve različite kategorije receptora (plavu i zelenu). Drugi tip receptora slike omogućava visoku vizuelnu osetljivost u situacijama sa malo svetlosti, ali uz relativno slabu rezoluciju (tzv. “zrnasta” slika). Mrežnjača kunića ima mnogo veću razmeru ovakog receptora (suprotno od onog koji je gore opisan) nego što to ima čovek. Iako kunić može bolje videti boje od čoveka u uslovima slabog svetla, on ima mnogo slabiju rezoluciju (jasnoću) slika sa jasnim svetlom (tokom dana), nego što je ima mrežnjača primata. Slika koju stvara to područje kod kunića je dosta “zrnasta” u poređenju sa onom koju formira naše oko, ali dobro služi kuniću.

Koristeći ovu sliku, Vaš glas, pokrete tela i miris kao znakove, kunić može da prepozna svoje okruženje i da se u njemi bezbedno kreće. Znanje o tome kako druga životinja vidi svet, dopušta nam da dođemo jedan korak bliže shvatanju njihovog ponašanja i modifikovanja našeg vlastitog ponašanja kako bi život učinili boljim za oboje.