Pitajte Veterinara

  ., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre nekoliko dana pronašli smo macu na ulici, koju smo udomili, procenjujem da je oko pet meseci starosti, do danas je sve bilo u redu ili možda mi nismo uočili, međutim danas smo primetili da joj malo visi stomak, a koliko znamo nije sterilisana. Primetio sam u njenom ponašanju da često liže to mesto koje je je mekano i podseća na ispupčenje.Unapred hvala, SrbaO: Pre zime mačke praktikuju veći unos hrane čime zapravo nakupljaju masno tkivo kako bi se pripremile za zimu. To masno tkivo kod ženki mačaka najviše je vidljivo u potkožju na stomaku zbog čega vlasnici imaju utisak da se mačka uugojila ili da će imati mlade. Zadebljanje na stomaku može biti i hernija (kila, bruh). Može biti prirodna pri rođenju ili neposredno nakon, te stečena trbušna hernija zbog povrede. Prirođena hernija je posledica nepotpunog zatvaranja trbušne šupljine za vreme fetalnog razvoja, moguće i za vreme okota (pupčana kila), a može biti i genetski uslovljena. O herniji je pisala i koleginica Alekdandra Todosijević, dr. vet. med., u ranije objavljenom odgovoru: Hernija (kila) kod mačetaSavetujem Vam da posetite veterinara koji će postaviti tačnu dijagnozu. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li postoji nekakav dodatak hrani sa kalcijumom za mačke, preparat ili tablete ili nešto treće. Maca je stara 3 godine, pre pet meseci pala je sa petog sprata i slomila prednju levu nogu iznad zgloba i zadnju desnu natkolenicu, imala je spoljašnji prelom. Maca je bila operisana i ugrađene su joj šipke. Kosti nekako sporo  zarastaju. Postoji li neki dodatak za te kosti da bolje i brže napreduje oporavak. Hvala, VlatkaO: Za razliku od pasa kod kojih su sprovedena brojna istraživanja, odnosno pratio se tok lečenja koštano-mišićnog sistema raznim preparatima (protivupalnim), fizioterapija, izbalansirana ishrana prilagođena problemima zglobova, kostiju, tetiva i mišića, kod mačaka nemamo dovoljno ragistrovanih istraživanja kao ni njihovih rezultata. Poznato je da mačke vrlo dobro prikrivaju svoje zdravstvene probleme pa vlasnik prekasno uoči problem, a lečenje nema znatnog uticaja. Ipak, zadnjih godina veterinari pokušavaju ranije dijagnostifikovati probleme koštano-mišićnog sistema kod mačaka, kako bi terapijom ubrzali ozdravljenje i smanjili bol. Kod mlađih mačaka tipično i velikom procentu javljaju se problemi vezani za lomove (zbog njihovog penjanja i skakanja, udarca automobila i drugo) kao i problemi vezani za patelu (koleno). Starije mačke, 99% starijih od 12 godina, pati od osteoartritisa, upravo zbog navedenog problema – prikrivanja bola – pri čemu se zglobovi dalje uništavaju, kao i okolno tkivo (mišići, tetive, zglobne čaure). Cilj je što ranije otkriti problem i započeti terapiju preparatima protiv bolova, antibioticima (kod otoka), mirovanje, korekciju telesne težine koja pridonosi ozdravljenju mačaka sa navedenim problemima  (88% uspešnosti) i na kraju obezbediti adekvatnu i izbalansirana ishranu.Preporučujem, u ovom slučaju, Royal Canin Mobility. Navedena veterinarska dijeta sadrži materije koje umanjuju bol i upalu, pospešuju zaraštanje i obnavljanje hrskavice, tetiva i koštanog tkiva; reč je o glukozaminima, hondrotinima, esencijalnim masnim kiselinama i zelenousnim školjkama. Pozivam Vas da posetite Pet centar i zatražite pomoć veterinara prilikom izbora. Oporavak mačaka (i pasa) u ovakvim slučajevima je dugotrajan, i do 70 dana. Nakon toga, ako i dalje nema poboljšanja, neophodan je pregled veterinara hirurga koji Vam predlažu najbolje rešenje za Vašeg ljubimca.       

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo žensku macu staru 2 god. U zadnjih par dana primetili smo crvenilo analne regije, a mačka ukazuje na bol iste (glasnim mjaukanjem kao da plače) pri defekaciji i sedenju. Stolica joj je normalne konzistencije. Uz navedene simptome mačka još izbegava da jede pa ukoliko nešto i pojede to i povrati (ponajviše suvu hranu dok konzerviranu i zadrži). Zanima nas šta bi zo moglo biti? Unapred hvala! SonjaO: Bolnu i otežanu defekaciju nazivamo još i dishezija. Najčešće se javlja uz različite poremećaje i bolesti debelog creva i rektuma. Disheziju se ponekad može zameniti i sa urinarnim bolestima (npr. kamenac) odnosno sa bolnim i otežanim mokrenjem kojemu su mačke dosta sklone.Od uzroka dishezije najčešći su začep iliti konstipacija, upala debelog creva ili rektuma, bolesti analnih vrećica, crevni paraziti, strana tela u crevima i nakupljanje dlaka, perinealne hernije, tumori i povrede ili infekcije karličnih kostiju. Što se tiče gubitka apetita i povraćanja, oni mogu takođe, uz otežanu defekaciju, biti popratni simptomi kod većine od gore navedenih bolesti. Budući da uzroka može biti nekoliko, za tačnu dijagnozu macu je ipak potrebno odvesti kod veterinara koji će napraviti kompletan klinički pregled, nalaze krvi, urina, fecesa, rendgenski snimak i ostale potrebne pretrage. Terapija će, naravno, zavisiti od uzroka bolesti pa tako u obzir mogu doći antibiotici, infuzije, promena ishrane (hrana sa više vlakana), šišanje dlake i redovno pranje perinealnog područja, hirurški zahvati itd. u šta će Vas detaljnije uputiti Vaš veterinar.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Bio sam kod veterinara koji je rekao da mačka ima virusnu upalu grla. Je li to izlečivo i kolike su šanse da mačka potpuno ozdravi? Je li ta bolest zarazna za ljude? Hvala, MilosavO: Virusne upale grla mačaka mogu biti vrlo blagog inteziteta, ali se mogu zakomplikovati bakterijskom infekcijom. U nekim slučajevima prolaze same, dok je kod težih stanja potrebno uvesti antibiotsku terapiju. Upale grla se mogu javiti kao zasebno oboljenje ili kao jedan od simptoma zaraznih mačjih bolesti. Upale grla se često javljaju kod jedinki oslabljenog imuniteta, a jedan od mogućih uzroka ovom stanju su i parazitarne invazije.Uz praćenje opšteg stanja, kvalitetnu ishranu i postupanje prema uputstvima veterinara koji mačku leči u ishranu uvedete neki od multivitaminskih dodataka za mace kako bi organizam što lakše prebrodio krizu. Virusne upale grla mačaka nisu zarazne za ljude.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Jesu li antibiotici koji se propisuju ljudima isti kao i oni koji se daju npr. macama? Koje su količine koje se mogu dati macama? Hvala na odgovoru.AleksandraO: Svrha upotrebe antibiotika u veterinarskoj medicini je da ona bude razumna i u najboljem interesu za zdravlje životinja, a posledično i zdravlje ljudi. Uopšteno, antibiotici se u većini slučajeva koriste u humanoj i veterinarskoj medicini, a nekolicina je onih koji su specifični.Većina antimikrobnih lekova koji se koriste u humanoj medicini nisu registrovani ili dozvoljeni za upotrebu u veterini ili su pak finansijski neisplativi za upotrebu u veterini. Kao i kod ljudi, antibiotici se koriste u svrhu prevencije ili lečenja infekcija kućnih ljubimaca. Za pravilan izbor antibiotika u lečenju infekcija, osim poznavanja uzročnika infekcije i osetljivosti uzročnika prema antibioticima, potrebno je poznavati i sledeće činioce: osobine životinje, izlučivanje i inaktivaciju antibiotika, doziranje i put primene antibiotika te moguće nuspojave antibiotske terapije. Pri izboru antibiotika važno je uzeti u obzir i starost životinje jer se doza pojedinih antibiotika mora modifikovati zavisno od toga radi li se o mačićima ili starijim jedinkama. Anamnestički podaci o preosetljivosti, koliko god bili nesigurni, uglavnom se prihvataju i izbegava se primena tog antibiotika ili grupe. Osim navedenoga, izbor antibiotika uslovljen je delom i funkcijom jetre i bubrega. Većina antibiotika izlučuje se putem bubrega. Neadekvatna modifikacija doze može imati za posledicu previsoke koncentracije određenih lekova u serumu, što dovodi do niza nuspojava. Doza zavisi od uzročnika i mesta infekcije, putu primjene i izlučivanja antibiotika te terapijskoj širini antibiotika. Antibiotici velike terapijske širine (penicilini i cefalosporini) daju se u standardnim fiksnim dozama za pojedine infekcije, bez obzira na telesnu težinu bolesnika. Za antibiotike male terapijske širine doza se izračunava prema telesnoj težini životinje. Za aminoglikozide adekvatna doza izračunava se prema čistoj telesnoj težini (jer se ne raspodeljuju u masno tkivo), uzimajući u obzir eventualnu renalnu insuficijenciju. Ovo je pas koji je prema ljudima prijateljski raspoložen, koji voli decu i veseo je, dobre naravi i ne pokazuje agresiju. Antibiotici se mogu primenjivati peroralno i parenteralno. Peroralna primena koristi se u lečenju lakših, a parenteralna u lečenju teških infekcija imunokompetentnih organizama. Infekcije imunodeficijentnih jedinki leče se bez obzira na težinu infekcije parenteralnim davanjem antibiotika. Nuspojave se ogledaju kao reakcije preosetljivosti, direktan toksični učinak i superinfekcije. Reakciju preosetljivosti, od osipa do anafilaktičkog šoka može izazvati svaki antibiotik. Penicilini i cefalosporini dele unakrsnu glavnu antigenu determinantu te je potreban oprez pri primeni cefalosporina u preosetljivih na penicilin. Direktno toksičko delovanje antibiotika ogleda se oštećenjima bubrega, hematopoetskog sistema, središnjeg i perifernog nervnog sistema, jetre i sistema za varenje. Superinfekcija je posledica eliminacije osetljivih bakterija i prerastanje rezistentnih bakterija i kvasaca. Tako, npr. pneumonija uzrokovana pneumokokom, duže vreme lečena antibioticima može biti na kraju uzrokovana bakterijom Pseudomonas aeruginosa. Dugotrajna antibiotska terapija može dovesti do superinfekcije kvascima na drugom mestu od prvobitne infekcije. Što se tiče cefaleksina, njegova direktna toksičnost je mala. Najčešće su alergijske reakcije, a moguća je i unakrsna reakcija sa penicilinom. Alergijske reakcije ovog leka javljaju se u obliku kožnog osipa, urtikarije, angioneurotskog edema, a retko multiformnog eritema, toksične epidermalne nekrolize, anafilaktičnog šoka. Drugi po učestalosti su neželjeni efekti u sistemu za varenje: mučnina, povraćanje, bol u abdomenu, gastritis i dispepsija. Posebnu pažnju treba obratiti na eventualnu preosetljivost na cefalosporine ili peniciline. Produženo lečenje može uzrokovati superinfekcije gljivicama ili mikroorganizmima neosetljivim na cefaleksin. Takođe, posebna pažnja je potrebna kod organizama sa oštećenom funkcijom bubrega i sistema za varenje (posevno kolitis).Nije ispravno i u kontradikciji je sa principima dobre veterinarske prakse preporučivati izbor i doze leka bez prethodno kliničkog pregleda.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moja mačka obožava čokoladu. Na internetu i forumima sam pročitao da se čokolada strogo zabranjuje u ishrani mačaka. Svojoj mački dajem na par dana malo čokolade. Zanima me mišljenje o tome. Da li je to opasno za nju? Hvala, Mihailo O: Čokolada je, čak i u malim količinama, otrovna za kućne ljubimce. U čokoladi se nalaze dve materije, teobromin i kafein, koji deluju tako što stimulišu nervni sistem i srčani mišić i uzrokuju diurezu (povećano izlučivanje urina). Teobromin i kafein pripadaju grupi metilksantina. U zavisnosti od vrste čokolade odnosno sadržaju kakaa, koncentracija metilksantina je različita. Kakao u prahu sadrži tako 28.5 mg/g metilksantina, tamna čokolada  5.4 – 5.7 mg/g, mlečna čokolada 2.3 mg/g metilksantina, dok je njegova koncentracija u beloj čokoladi gotovo beznačajna.  Letalna doza (LD50) teobromina i kafeina za životinje je 100 – 200 mg/kg, iako smrt može nastupiti i kod mnogo manjih doza zavisno od individualne osetljivosti prema ovim materijama. Klinički znaci trovanja obično se javljaju 6 – 12 sati nakon konzumiranja čokolade.Ako se radi o manjim količinama, tada se  mogu  javiti povraćanje, proliv, pojačana žeđ i uznemirenost. Kod unosa veće količine čokolade, može doći do hiperaktivnosti, pojačanog mokrenja, poremećaja u ravnoteži, drhtanja mišića i epileptičnog napada. U najtežim slučajevima, nakon navedenih početnih simptoma dolazi do usporavanja rada srca, pada pritiska i kome. Smrt uglavnom nastupi zbog srčane aritmije, visoke temperature ili zatajenja respiratornih organa.     Što se tiče mačaka, toksična doza metilksantina je čak niža nego ona pse, ali su ipak slučajevi trovanja ređi. To je zato što mačke inače nisu baš sklone čokoladi budući da, za razliku od većine sisara, nemaju čulo ukusa za slatko. Iz tog razloga, za dobrobit Vašeg ljubimca, preporučujem da ipak umesto čokolade dajete maci drugu poslasticu koja je posebno namenjena njima. U Pet centru možete naći vrlo veliki izbor mačijih poslastica i dodataka ishrani.    

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pišem Vam u vezi mačeta starog 6 nedelja. Pre nekoliko dana primetili smo da ima hematom na glavi i ranicu od ugriza na vratu. Bilo mu je loše, ali se oporavio. Međutim, juče se stanje pogoršalo. Jako teško hoda, nije fokusiran, gleda kroz nas i teško prati pokrete. Često spusti glavu, kao da je ne može podignuti od zemlje. Ima li kakve nade da hematom prođe sam, bez nekih posledica?Hvala, JelenaO: Hematom je izliv krvi u novostvorenoj šupljini u tkivu. Nastaje naglo na mestu gde krv u tkivo. Hematom se povećava dok pritisak izlivne krvi ne dovede do kompresije povređenog krvnog suda. Veličina hematoma zavisi od veličine i vrste krvnog suda i kvaliteta tkiva (kompaktno ili labavo). Ako je na mestu pucanja arterije očuvano doticanje i oticanje krvi, nastaje pulsirajući hematom. Hematom može biti subkutani (potkožni), subfascijalni (ispod mišićne fascije), subduralni, subserozni (ispod seroze organa) itd. Sudbina hematoma zavisi od njegve veličine, od promjename tkiva koje je prožeto krvlju, od opštih uslova cirkulacije (zastoj) i o kvaliteta krvii. Krv u hematomu se brzo zgrušava. Oštećeni krvni sudovi zatvaraju se trombom (ugruškom). Zbog veće molekularne koncentracije hematoma od okolnog tkiva on na bazi osmotskih principa navlači tečnost i tako se povećava. Tek nakon nekoliko dana, zbog retrakcije (stezanja) ugruška i procesa resorpcije tečnost se vraća u okolno tkivo. Oko hematoma stvara se bedem granulacijskog tkiva koje se postupno pretvara u zrelo vezivno tkivo (inkapsulacija). Hematom se klinički manifestuje kao netemperirani, bezbolan ili umereno bolan, fluktuirajući, polukuglasti otok. Punkcijom hematoma dobija se krv ili serum. Diferencijalno dijagnostički treba razlikovati apsces (temperiran i bolan) i herniju (reponibilnost). Mali hematomi mogu se u potpunosti apsorbirati, a veće treba otvoriti. Incizija se obavlja tek nakon osam dana, uz prethodnu punkciju (serum) na najnižem mestu otoka. Posle incizije nije preporučljivo sondom ili prstom ulaziti u šupljinu hematoma (infekcija), već treba pustiti da se sadržaj spontano cedi. Zbog moguće sekundarne infekcije treba parenteralno aplikovati antibiotike. Pulsirajući hematom se mora radikalno ekstirpirati, a arterija brižljivo podvezati.Savetujem Vam da obavezno odvedete mače kod veterinara. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mače staro 2 meseca. Kupio sam wc i pesak za mačke. Zanima me hoće li nešto biti mačetu ukoliko ga slučajno pojede? Hvala.VladanO: Ova pojava je relativno česta kod mladih ljubimaca. Naime, za vreme njihovog navikavanja na obavljanje nužde na za to prilagođenom mestu (wc za mačke i pesak), oni neretko uzimaju pesak misleći da je to hrana. Naravno, bilo bi potrebno takvo ponašanje ljubimaca sprečiti jer uvek postoji mogućnost iritacije sistema za varenje sa posledičnim probavnim smetnjama. U tu svrhu potrebno je posmatrati kao i paziti na samog ljubimca te u svakom trenutku kada pokuša da jede pesak dati mu do znanja da to nije doro. Takođe, vlasnici savetuju da se ne uzima u tako ranoj dobi pesak koji se grudva jer isti neretko dodatno intrigira ljubimca i na neki način potencira uzimanje. Više o privikavanju mačaka na higijenski pesak možete saznati u odgovoru: Navikavanje mačke na higijenski pesak.   Za vreme rasta i razvoja mačke, obezbedite joj kvvalitetnu i prikladnu ishranu koja će dodatno osigurati sve potrebite nutritivne elemente neophodne za nesmetani rast i razvoj jer time sprečavate eventualne deficite u organizmu koji za posledicu mogu imati specifično ponašanje (uzimanje peska, grickanje zida, kamenčića).

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mom persijskom mačku je dijagnostifikovan PKD. Zadnjih par dana je bio u depresiji, nije jeo, malo je povraćao tečnost, obavljao nuždu normalno. Mislila sam da ima ponovo probleme sa kamencem. Dobio je antibiotik, infuziju i glukozu. Imao je temperaturu 40.2 C. Malo sam čitala o toj bolesti i videla sam da piše da se ta bolest može odrediti testiranjem DNK, ali da se simptomi počnu javljati kasno (ako se pojave), kada je već 2/3 bubrega van funkcije. Mene sada zanima postoji li mogućnost da se oporavi i da mu bude dobro.Hvala Vam puno na brzom odgovoru. AndreaO: Policistična bolest bubrega je poremećaj normalne diferencijacije bubrežnog parenhima zbog multiplih cisti. Bubrežne ciste nastaju iz preteča nefrona (nefron je osnovna jedinica za pročišćavanje krvi u bubregu; sastoji se od bubrežnog telašca, kanalića i sabirnih cevčica). Zahvaćena su oba bubrega najverovatnije zato što je bolest nasledna. Persijske i druge dugodlake mačke su češće podložne ovom oboljenju od ostalih rasa. Ciste ostaju neotkrivene sve dok ne postanu dovoljno velike i brojne da izazovu zatajenje bubrega i povećanje abdomena. Pacijent ne pokazuje nikakve kliničke simptome dok su ciste male i malobrojne. Moguće je abdominalnom palpacijom palpirati kvrgave bubrege. Najčešće nisu bolne prilikom palpacije, osim ako nisu sekundarno inficirane što dovodi do rastezanja kapsule bubrega i pojave bola. Osim genetike faktori koji pogoduju nastanku bolesti mogu biti: endogeni i okolišni koji ubrzaju nastanak. Endogene komponente prema hipotezi stimulišu hiperplaziju ćelija i i pridonose nastanku cisti pomoću paratiroidnih hormona, vazopresina i endotoksina crevnih mikroba. Takođe pridonose i hemijski agensi kao difeniltiazol, difenilamin i dugodelujući kortikosteroidi. Diferencijalno dijagnostički potrebno je isključiti druge multicistične bolesti bubrega, bubrežne ciste povezane sa hroničnim zatajenjem bubrega i bubrežnom displazijom, necistične uzroke povećanja bubrega, bubrežne neoplazije, hidronefrozu, peribubrežne pseudociste, mačji zarazni peritonitis, gljivičnu i bakterijsku upalu bubrega. Analizom krvi ne nalazimo nikakvu abnormalnosti osim ako nije došlo do zatajenja bubrega. Sadržaj cisti može biti proziran, zamućen ili krvav te se sadržaji iz različitih cisti iz istog bubrega mogu razlikovati. Bakterijska kultura sadržaja ciste može pomoći kod detektovanja prateće infekcije. Rentgen i intravenozna urografija su neagresivne metode za potvrdu postojanja cisti, a takođe i ultrazvuk. Aspiracijom sadržaja ciste može se razlikovati od ostalih bolesti koje uzrokuju povećanje bubrega.Bakterijsku upalu bubrega potrebno je odmah započeti lečiti jer iako nije trenutno opasna po život može dovesti do sepse. Spontano povlačenje cisti nije dokumentovano. S vremenom njihov broj može i porasti i tako uticati na normalnu funkciju bubrega. Tretman je najčešće sveden na ublažavanje i minimiziranje posledica koje uzrokuju (zatajenje bubrega, bubrežna infekcija, krv u mokraći i bol) jer uklanjanje cisti još nije ostvarivo. Aspiracija preko kože sadržaja iz ciste može smanjiti njenn volumen i redukovati bol. To je nepraktično kod bubrega sa velikim brojem cisti. Kod terapije inficiranih cista treba uzeti u obzir njihov sadržaj kiselog karaktera što može ometati delotvornost nekih antibiotika (npr. cefalosporini i penicilini). Lužnati antibiotici topivi u mastima antibiotici (trimetoprimsulfonamid, enrofloksacin, hloramfenikol, tetraciklin i klindamicin) penetriraju epitelijalnu barijeru i bivaju ionizirani i uhvaćeni u lumen ciste preporučuju se kod ljudi sa inficiranim bubrežnim cistama pa se može razmotriti i njihova upotreba kod životinja.Pacijenta je potrebno kontrolisati svakih 2-6 meseci. Dugoročna prognoza pacijenta sa policističnim bubrezima često zavisi od zahvaćenosti i stepena zatajenja bubrega.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam  kartuzijskog mačka starog  3 godine. Rađena mu je biopsija i utvrđeno je da ima rak kože. Sve je počelo jednom malom krasticom na glavi pre 6 meseci. Prvo se mislilo da je alergija na hranu, ali nakon biopsije ustanovljeno je da se radi o raku kože. Predložena nam je operacija kojom će se odstraniti obolela koža (celi vrat 3 cm x 2 cm sa svake strane i na 3 šapice, u delu savijanja veličine 3 cm x 1,5 cm). Na tim delovima nema dlake. Rane su jako krvave, što ne bi bilo tako da se mačka stalno ne češe. Mene zanima da li ima svrhe mučiti jadnu životinju tim operacijama, da li će to biti adekvatno rešenje.Unapred vam hvala na odgovoru, TijanaO: Tumor kože je jedan od ozbiljnijih problema sa kojim se vlasnici mačaka mogu susresti. Koža je najveći organ tela pa samim time i najčešći organ na kojem se mogu razviti tumorozne promene. Ovo stanje ima tendenciju metastaziranja po organizmu, a u većini slučajeva dovodi do preranog uginuća jer je to širenje relativno brzo, što ne daje dovoljno vremena za adekvatnu terapiju. Uopšteno rečeno, tumor kože je naziv za različite tipove tumora koji uključuju nekontrolisan rast ćelija u sledećim slojevima: koži, kožnim žlezdama, dlačnim folikulima, potpornog masnog i vezivnog tkiva. Metastaze koje se javljaju u koži mogu se javiti usled tumora u drugim delovima tela pa se, kao takve, ne mogu nazvati pravim tumorima kože.Za razliku od pasa, tumor kože mačaka ima češće tendenciju malignosti, a najčešće obolijevaju mačke starosti 6-14 godina. Kao uzroci primarnih tumora kože mačaka spominju se sledeći: svetla ili bela boja kože, prekomerna izloženost sunčevim zracima, virus mačje imunodeficijencije (FIV) te nasledni faktori. Klinički se tumori kože najčešće manifestuju pojavom krvga ili kvržica ispod kože ili kao oštećenja kože koja ne zaraštavaju. Ova pojava obično dovodi do poremećaja ponašanja, kao što je češanje ili grizenje oštećenih delova tela. Skvamozni tumor kože (tip tumora kože) manifestuje se crvenilom i kožom prekrivenom krasticama. Dijagnoza tumora kože relativno je jednostavna u odnosu na druge tumore organizma, s obzirom na pristupačnost i uočljivost simptoma. Dijagnoza uključuje laboratorijske analize: aspiracija sadržaja tumora iglom, biopsija tkiva, kompletna krvna slika i biohemija krvi, analiza urina, RTG-pretraga radi utvrđivanja metastaza. Lečenje tumora kože zavisi od tipa tumora koji je dijagnostifikovan te o stepenu napredovanja bolesti. Hirurški zahvat odstranjivanja tumorozno promenjenog tkiva je najčešći način lečenja jer kod benignih tvorevina samostalno dovodi do potpunog izlečenja. Takođe, i kod nekih malignih tumora hirurško odstranjivanje može biti kurativno, iako je mogućnost ponovnog javljanja na istom mestu vrlo velika (zbog invazivne prirode samog tumora). Najčešće se preporučuje ukoliko se tumor nije proširio i može se ukloniti bez ugrožavanja funkcije okolnog tkiva. Povremeno se ovaj zahvat koristi u cilju smanjivanja veličine tumora kako bi ostali oblici lečenja rezultirali zadovoljavajućim efektom. Kod uklanjanja potencijalno malignog tumora uklanja se i veći deo zdravog tkiva zajedno sa tumorom. U idealnim uslovima ova količina tkiva je u granicama 3-5 cm. Međutim, na nekim delovima tela (poput njuške i lica) ponekad nema dovoljno zdravog tkiva koje bi se moglo odstraniti. Takođe, očekivana je mnogo veća operativna površina kod malignih tumora od veličine samog tumora.Pre odluke o operativnom odstranjenju tumora preporuka je izvršiti biopsiju tumoroznog tkiva, s obzirom da je ovo poželjno činiti u nekim slučajevima jer se dobija uvid u agresivnost zahvata te da li je hirurški zahvat najbolji način lečenja.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mačka Toma, star je 4.5 god. Već 3 god. ima problema sa peskom u mokraći. Posećujemo veterinara i koristimo med. hranu Hill's c/d od početka (kupujemo je kod vas). Kristali su struviti i ima ih u velikoj koncetraciji. Godinu dana smo izbegavali kataterizaciju jer smo mu davali Ciprocinal čim primetimo da mu nije dobro i propiški. Dajemo mu 7 dana, pošto od Panklav-a povraća. Danas smo ga odveli na kataterizaciju jer nije mogao da piški. Veterinar kaže da nema više kristala u mokraći, već upalu urinarnog kanala pa zato ne piški. Šta preporučujete za dalje lečenje ove upale? Veterinar hoće da proba sa Synulox tabletama kad završi sa terapijom (antibiotskom) koju sada prima. Koje lekove preporučujete za lečenje bakterijske upale kanala? Dali da probam sa hranom Royal canin s/o? Inače, mačak je sklon gojenju i slabo je aktivan jer ga čuvamo u stanu i imamo problem da mu snizimo kilažu. Hvala, AnaO: Simptomi koje pokazuje Vaš mačak svakako upućuju na oboljenje urinarnih puteva. Najčešći problem je bolest mačjih donjih mokraćnih puteva (FLUTD). Čini ga ceo niz bolesti od upale i stvaranja kristala ili mokraćnog kamenja, do različitih drugih problema koji se ređe javljaju. Mokraćni kristali uglavnom zahvataju donje urinarne puteve, gde izazivaju iritaciju, upalu ili čak začepljenje donjih urinarnih puteva. Simptomi mogu da budu blagi (učestalo mokrenje, preterano lizanje urogenitalnog područja) ili jače izraženi (otežano ili bolno mokrenje, bol u stomaku, tragovi krvi u urinu). U težim slučajevima može doći do potpunog začepljenja mokraćnih puteva, što zahteva urgentnu veterinarsku pomoć (kateterizacija). Lečenje bi (osim lekova) podrazumevalo i medicinske hranu u svrhu suzbijanja ovakvih problema. Royal Canin i Farmina Life Struvite su proizvođači hrane koji, pored linija hrane superpremijum kvaliteta za svakodnevnu ishranu zdravih životinja, prave i medicinsku hranu koja je namenjena životinjama koje imaju određene zdravstvene probleme, i to su Royal Canin Urinary High dilution i Vet Life Life Struvite. U slučajevima kada mačka ima problema sa urinarnim putevima, preporučuje se hrana koja ima ulogu da rastapa stvoreni pesak, kamenje, talog, a kasnije se koristi hrana koja ima ulogu da stalno održava povoljan pH mokraće da ne bi  ponovo dolazilo da stvaranja kristala i pojave istih problema. Ove hrane se uglavnom koriste od 5 do 12 nedelja prema savetu veterinara kliničara koji imaju uvid u zdravstveno stanje Vašeg ljubimca.Nakon određenog vremena možete preći na Royal Canin Urinary ili Vet Life Struvite Management, uz predhodne konsultacije sa Vašim veterinarom. Ukoliko se radi o urinarnoj infekciji, onda se primenjuje i antibiotska terapija koja se određuje na osnovu rezultata antibiograma i koju propisuje veterinar koji je i dijagnostikovao problem, tako da nema razloga da ne poslušate mišljenje Vašeg veterinara, odnosno da nastavak terapije bude Synulox tabletama.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mačku staru 9 meseci koja voli da jede sladoled i čokoladu. Na internetu sam pročitala da mačkama nije dobro davati čokoladu zbog problema sa srcem i krvotokom pa to izbegavam. Umesto toga, dajem joj razne mačje poslastice. Inače jede mačju hranu, i dehidriranu i konzerve. Mleko ne voli, ali sladoled od vanilije obožava.  Malo mi je to čudno jer sam pročitala da mačke ne vole hladnu hranu, a ona obožava. Da li smem da joj dajem sladoled, u kojim količinama i može li doći do kakvih komplikacija? Hvala! StelaO: Mačka je mesojed i meso je životno važan sastojak obroka. Uz meso mačke rado jedu različito povrće, voće i termički obrađene žitarice. Probavni trakt mačaka je vrlo kratak i ne može svariti složenu strukturu biljnih ugljenih hidrata. Organizam mačke zahteva hranu sa visokim procentom belančevina i niskim procentom ugljenih hidrata. Sistem za varenje mačaka mačaka izlučuje vrlo nisku količinu enzima koji razgrađuje mlečni šećer (laktozu). Konzumiranjem kravljeg mleka i mlečnih proizvoda koji sadrže laktozu javljaju se poremećaji varenja različitog stepena. Mleko u ishrani mačaka treba izbegavati. O: Sladoled je delimično ili potpuno zamrznuta poslastica koja se sastoji prvenstveno od mleka ili mlečnih proizvoda i sastojaka koji se dodaju u smesu u svrhu podešavanja ukusa, arome, boje, mirisa i konzistencije (šećeri i zaslađivači, stabilizatori i emulgatori, uz mogući dodatak voća, voćnih aroma, jaja, čokolade ili nekih drugih dodataka). Osim toga, sladoled sadrži vodu i uklopljen vazduh koji služi povećanju volumena sladoleda, boljoj konzistenciji, te smanjuje osećaj hladnoće u ustima tokom konzumiranja. Iz svega navedenog, da se zaključiti da je sladoled neprimerena namirnica za mačke jer masnoća potencira nastanak bolesti srca i pankreasa, prisustvo šećera dijabetes, a mleko poremećaje varenja. Ako želite dati svojoj maci  mlečnu poslasticu, ima  dobrih "mačjih" mlečnih proizvoda bez laktoze koje možete pronaći u ponudi Pet centra.Hrana koja je štetna za zdravlje mačke i ne sme se nuditi je čokolada i slatkiši. Čokolada sadrži kofein i theobromin, koji za pse i mačke mogu biti vrlo toksični. Izazivaju iritaciju organizma te nervozu i nemir, a takođe može doći do drhtavice, nesanice. Mačke , zbog male telesne težine, teško podnose teobromin koji kod njih može izazvati smrt. Male količine čokolade kod pasa mogu izazvati lupanje srca, povraćanje, proliev, hiperaktivnost uz često mokrenje. Poremećaji se javljaju 4-5 sati nakon unošenja čokolade u organizam. Mnogo ozbiljniji znakovi trovanja čokoladom manifestuju se drhtanjem celog tela, napadimam, pa čak i iznenadnom smrću. Iz tog razloga ni čokolada nije primerena u ishrani mačaka. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačku staru 11 godina kome je dijagnstifikovan dijabetes i ovih dana smo počeli terapiju insulinom. Naš veterinar nam je rekao da će nam naručiti Hill's hranu za mace dijabetičare i da ta hrana pomaže u snižavanju šećera zajedno sa insulinom.Zanima me da li čemo uz tu hranu nakon određenog vremena moći prestati korišćenje insulina i samo joj davati tu hranu  ili se insulin takvim macama obolelim od dijabetesa  daje do kraja njihovog života? Hvala unapred na informacijama.Mirela O: U lečenju mačjeg dijabetesa ishrana je jedan od najvažnijih faktora. Aktuelne preporuke govore da dijeta sa niskom stepenom ugljenih hidrata, veoma često omogućuje prestanak uzimanja insulina relativno brzo nakon inicijalnog tretmana. To se objašnjava činjenicom da nizak nivo ugljenih hidrata zahteva manje količine insulina za regulaciju glukoze u krvi. Takođe je i stvaranje glukoze iz proteina i masti znatno sporije i uravnoteženije u odnosu na ugljene hidrate pa nakon obroka ne dolazi do naglog i visokog povećanja glukoze. U tom smislu, postoje gotove veterinarsko-medicinske formulacije suve i vlažne hrane za mačke, koje znatno olakšavaju postupak lečenja. Npr. Hill's w/d i Royal Canin Diabetic. Sa Vašim veterinarom ćete dogovoriti optimalni tretman i dinamiku aplikacije insulina, kao i ocenu efekta veterinarske dijete. U svakom slučaju, tretman mora biti individualan i prilagođen konkretnom pacijentu.Dodatno o samoj bolesti možete pročitati u odgovru koleginice Aleksandre Todosijević, dr.vet.med. Šećerna bolest (diabetes mellitus) - preporuka pravilne ishrane.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Moj mačor ima 1,5 godinu i 3,9kg. U zadnjih par meseci je smršao ca. 700 grama. Od početka jede Royal Canin hranu (Kitten 34 pa potom Sterilized 27) i dobija i sosiće (Royal Canin, Whiskas, KiteKat) kao i ponekada neki slatkiš. Juče smo vadili krv i ispostavilo se da mu je alfa amilaza povećana 1411 (Ref. vrednost do 1192). Ostale vrednosti su manje više normalne; RBC, HGB, HCT, #LYM malo veći dok je RDW nešto malo manji u odnosu na ref. vrednost. Inače, nije povraćao i nema neke druge znake bolesti sem da gubi na težini i da je ponekada malo tužan. Mačor je kastriran. Molim vas da mi kažete koliko je ovo opasno, kako može da se izleči i šta ja treba da radim da mu pomognem. Hvala unapred, AnjaO: Alfa amilaza je ekskretorni digestivni enzim. Povećanje njegovog nivo može da ukaže na neki pataološki proces vezan za pankreas. Pankreatitis je najčešći problem koji se javlja u vezi sa radom egzokrinog pankreasa. Može biti akutan i hroničan. Uzroci koji dovode do pankreatitisa su najčešće idiopatski, ali nepravilna ishrana, skorašnji operativni zahvat i neki lekovi mogu biti predisponirajući faktori. Klinički simptomi koji prate pankreatitis su: anoreksija (mršavljenje), slabost, povraćanje, abdominalni bol, dehidracija, dijareja. Kao indikatori koji nam krvnom pretragom mogu pokazati da se radi o pankreatitisu su povišenje serum amilaze i lipaze, mada ovi parametri ne moraju biti apsolutno tačni, odnosno povećane vrednosti nivoa enzima ne moraju biti zbog pankreatitisa.Savetujem vas da u dogovoru sa svojim veterinarom, mačora neko vreme hranite nekom od hrana iz medicinskog programa Royal Canin ili Vet Life. U pitanju su hrane koja sadrže manju količinu masti, sadrži vlakna koja sprečavaju proliv i povraćanje, a u isto vreme je energetski bogate hrane koje zadovoljavju sve potrebe kod Vašeg ljubimca.Dužina ishrane medicinskim hranama je najmanje 3 nedelje, a kod hroničnih slučajeva i mnogo duže. Nakon ovog perioda uradite kontrolne analize, na osnovu kojih će Vam Vaš veterinar, ukoliko je potrebno, predložiti odgovarajuće mere.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Ja imam persijsku mačku koja se zove Sonja. Ona ima 4 godinice. Trudna je, samo ja ne znam kada se tačno parila pošto je izlazila napolje, ali sam joj stomačić primetila oko kraja januara. Sad ne znam kada  treba da se porodi. Da li znate mozda kada bi trebalo? Hvala u napred. MarijaO: Graviditet kod mačaka traje oko 2 meseca. Okot je instiktivan čin u kome uloga čoveka nije potrebna, osim ako zbog zdravstvenih problema to veterinar pregledom ne zaključi. Mačka pre okota izabere mesto gde će se okotiti. U slučaju da to mesto nije odgovarajuće, možete joj i vi odrediti gde će se okotiti. To može biti kutija sa dosta papira. Najčešće mačke same odaberu skrovito i mirno mesto , koje je bezbedno i na kojem ih niko neće uznemiravati. Kada dođe trenutak za koćenje mačka ima potrebu da šeta od mesta gde će se okotiti do posipa. Prva etapa koćenja za ženku predstavlja veliki napor, ali čim se mačka smiri i smesti na mestu za okot, uskoro počinje druga faza - istiskivanje mačića. Sam porođaj može trajati više sati, pa čak i do 24 h, a periodi koćenja između mačića mogu trajati različito. Mačići mogu izaći na glavu ili na rep. Po rađanju, majka ih poliže hrapavim jezikom i na taj način upozna, stimuliše, i skine membranu koja ih obavija. Posteljicu majka pojede, a pupčanu vrpcu pregrize na oko 2 cm od mladunčeta. Posle rođenja svakog mačeta, majka ponavlja isti postupak. Kada se rode svi mladunci, majka im čisti šape i predeo genitalija. Nakon završetka okota, majka okupi sve mačiće, okruži ih telom i na taj način ih pobuđuje da sisaju. U prvom leglu mačka ima uglavnom 2 - 3 mačeta. O okotu mace, dodatne informacije možete pročitati i u odgovoru koleginice Ane Jovanović dr.vet.med. Graviditet mačke i briga o okotu.Nakon okota poželjno je da mačku i mlade pregleda veterinar. Vaše prisustvo samom činu okota nije neophodno i predstvaljaće smetnju mački. Vaš veterinar pregledom može utvrditi status mačke po pitanju graviditeta i proceniti temin okota.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve odrasle mačke, s time da je jedna teška 3 kg, a druga 7 kg. Dajemo um istu kličinu hrane (otprilike 2-3 puta dnevno) i pratimo da deblja mačka (kastrirani mačak) ne pojede manjoj (kastriranoj ženki) hranu, ali on je i pored toga puno deblji. Redovno posećujemo veterinara (barem jednom godišnje) i rekao je da nema zdravstvenih problema, ali mene njegova težina ipak zabrinjava. Zanima me i koliko često se mačkama sme davati poslastica? Smeju li se davati svakodnevno? Zahvaljujem na odgovoru. Ivana O: Gojaznost može biti ozbiljan problem kod mačaka pa se preporučuje redovna procena Vašeg veterinara, a kod kuće možete jednostavno preći rukama preko abdomena odnosno preko rebara. Lako ćete osetiti rebra bez debljeg sloja. Struk (pojas iza rebara) treba biti jasno vidljiv gledajući odozgo, a stomak se ne bi trebao njihati pri hodu. Ako ipak niste sigurni, zamolite veterinara za proveru kao i eventualni odgovarajući program ishrane. Poslastice se daju povremeno, ne preporučuje se davati ih svaki dan. Ukoliko je mačka gojazna, treba ih potpuno izbaciti iz ishrane.  Kastrirane, tj. sterilisane mačke sklonije su gojenju od "intaktnih" mačaka i to treba uzeti u obzir kada se razmišlja o ishrani. Takođe, kućne mačke koje se slabo kreću svakako lakše postaju gojazne od aktivnih mačaka.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Našla sam dva mala mačeta, otprilike dva meseca starosti. Jedan ne vidi na desno oko, a drugi nevidi na oba oka. Da li je to najčešće urođeno ili stečeno? Molim za mišljenje i savet šta bi trebala uraditi u ovom slučaju. Hvala unapred na odgovoru. IsidoraO: Oko je organ vida koji služi za percipiranje okoline. Oko, sa svojim osetljivim strukturama, šalje impulse preko optičkog nerva u centar za vid, koji se nalazi u mozgu. Naime, svetlost mora proći kroz prozirne delove oka da bi de se kao umanjena slika reflektovala na određenom delu mrežnjače. Tada se svetlosni nadražaj pretvara u nervni impuls koji putuje do centra za vid u mozgu. Slepilo označava gubitak vida, a može biti urođeno ili stečeno; potpuno ili delomično; reverzibilno i ireverzibilno. Gubitak vida kod mačaka je najčešće stečeno. Urođeno slepilo je uglavnom genetski uslovljeno, a stečeno najčešće nastaje kao posledica različitih povreda oka, bolesti oka, tumora oka, nekih virusnih oboljenja, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti,... U svakom slučaju, savetujem Vam da se obratite veterinaru radi adekvatnog oftamološkog pregleda i ustanovljavanja zdravstvenog statusa očiju mačića

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačku od 8 meseci. Veoma je raspoložena i nestašna. Ponekad se događa da joj se pomera mišić na leđima. O čemu se radi? Unapred hvala na odgovoru.VladislavO: Nespecifično trzanje kože na leđima može predstavljati početak tzv. Sindroma mačje hiperestezije. Hiperestezija znači abnormalno povećana osetljivost kože. Može započeti kao Mačja psihogena alopecija, a zatim prerasti u  puno veći problem. Taj sindrom je poznat pod raznim imenima, kao Sindrom automutilacije, Bolest trzanja kože, Mačja psihomotorna epilepsija, Atipični neurodermitis. Mačke sa ovim sindromom su izrazito osetljive na dodir duž kičme niz leđa do baze repa. Klinički znaci su različiti: talasasto pomeranje kože, grčevi i trzanje mišića, trzanje repa, glasno mijaukanje bez razloga, posebno noću, zurenje u prazno raširenih zenica. Mačke pokazuju neobično ponašanje nakon dodira, kao što je lovljenje repa, grizenje repa i oko repa čak do automutilacije. One trče, skaču, haluciniraju, mijauču pa se okreću oko sebe i frkću. Mogu same sebe povrediti grizući, mahnito ližući, žvačući ili čupajući svoje krzno. Takvo ponašanje izaziva područja bez dlake, čak i teže kožne promene. Teško je odvratiti mačke od takvog ponašanja. Sled i intenzitet  simptoma može varirati, zavisno od uzroka. Takvo ponašanje se uočava kod vrlo uzbuđenih, uznemirenih i agresivnih mačaka. Tačan uzrok je nepoznat, ali stresni događaji mogu izazvati depresiju, a posledično hiperesteziju. Smatra se da toekom hronične depresije nastaju promene vezane za hemijske procese mozga, što može dovesti do hiperestetičnog poremećaja. Stresori zbog kojih nastaje depresije su npr. selidba u novi dom, promena rasporeda aktivnosti na koje su navikle, odlazak ili dolazak člana porodice, uključujući i druge životinje, agresija između mačaka u domaćinstvu, premeštanje nameštaja, susret sa novim, nepoznatim životinja u spoljašnjem - nepoznatom okruženju i osećaj ugroženosti, dosada i frustracija jao i bol u telu. Bol je snažan podsticaj za depresiju kod mačaka.Za otkrivanje SMH-a ne postoje dijagnostički testovi, već se diferencijalno dijagnostički eliminišu druge bolesti kao su bolesti kože (alergije, kožni paraziti, upale kože), bolna stanja kao što su bol u leđima, artritis, upala analnih vrećica, bol u mišićima, bolesti kičme, ugrizne rane, apscesi, tumori ili organski poremećaji. Na prvom mestu je potrebno smanjiti stres u životu Vaše mačke. U svakom slučaju bi bilo dobro da Vašu mačku pregleda veterinar.