Doziranje i upotreba antibiotika

P: Jesu li antibiotici koji se propisuju ljudima isti kao i oni koji se daju npr. macama? Koje su količine koje se mogu dati macama? Hvala na odgovoru.
Aleksandra

O: Svrha upotrebe antibiotika u veterinarskoj medicini je da ona bude razumna i u najboljem interesu za zdravlje životinja, a posledično i zdravlje ljudi. Uopšteno, antibiotici se u većini slučajeva koriste u humanoj i veterinarskoj medicini, a nekolicina je onih koji su specifični.Većina antimikrobnih lekova koji se koriste u humanoj medicini nisu registrovani ili dozvoljeni za upotrebu u veterini ili su pak finansijski neisplativi za upotrebu u veterini. Kao i kod ljudi, antibiotici se koriste u svrhu prevencije ili lečenja infekcija kućnih ljubimaca. Za pravilan izbor antibiotika u lečenju infekcija, osim poznavanja uzročnika infekcije i osetljivosti uzročnika prema antibioticima, potrebno je poznavati i sledeće činioce: osobine životinje, izlučivanje i inaktivaciju antibiotika, doziranje i put primene antibiotika te moguće nuspojave antibiotske terapije.

Pri izboru antibiotika važno je uzeti u obzir i starost životinje jer se doza pojedinih antibiotika mora modifikovati zavisno od toga radi li se o mačićima ili starijim jedinkama. Anamnestički podaci o preosetljivosti, koliko god bili nesigurni, uglavnom se prihvataju i izbegava se primena tog antibiotika ili grupe. Osim navedenoga, izbor antibiotika uslovljen je delom i funkcijom jetre i bubrega. Većina antibiotika izlučuje se putem bubrega. Neadekvatna modifikacija doze može imati za posledicu previsoke koncentracije određenih lekova u serumu, što dovodi do niza nuspojava. Doza zavisi od uzročnika i mesta infekcije, putu primjene i izlučivanja antibiotika te terapijskoj širini antibiotika. Antibiotici velike terapijske širine (penicilini i cefalosporini) daju se u standardnim fiksnim dozama za pojedine infekcije, bez obzira na telesnu težinu bolesnika. Za antibiotike male terapijske širine doza se izračunava prema telesnoj težini životinje. Za aminoglikozide adekvatna doza izračunava se prema čistoj telesnoj težini (jer se ne raspodeljuju u masno tkivo), uzimajući u obzir eventualnu renalnu insuficijenciju. Ovo je pas koji je prema ljudima prijateljski raspoložen, koji voli decu i veseo je, dobre naravi i ne pokazuje agresiju. Antibiotici se mogu primenjivati peroralno i parenteralno. Peroralna primena koristi se u lečenju lakših, a parenteralna u lečenju teških infekcija imunokompetentnih organizama. Infekcije imunodeficijentnih jedinki leče se bez obzira na težinu infekcije parenteralnim davanjem antibiotika. Nuspojave se ogledaju kao reakcije preosetljivosti, direktan toksični učinak i superinfekcije. Reakciju preosetljivosti, od osipa do anafilaktičkog šoka može izazvati svaki antibiotik. Penicilini i cefalosporini dele unakrsnu glavnu antigenu determinantu te je potreban oprez pri primeni cefalosporina u preosetljivih na penicilin. Direktno toksičko delovanje antibiotika ogleda se oštećenjima bubrega, hematopoetskog sistema, središnjeg i perifernog nervnog sistema, jetre i sistema za varenje. Superinfekcija je posledica eliminacije osetljivih bakterija i prerastanje rezistentnih bakterija i kvasaca. Tako, npr. pneumonija uzrokovana pneumokokom, duže vreme lečena antibioticima može biti na kraju uzrokovana bakterijom Pseudomonas aeruginosa. Dugotrajna antibiotska terapija može dovesti do superinfekcije kvascima na drugom mestu od prvobitne infekcije. Što se tiče cefaleksina, njegova direktna toksičnost je mala. Najčešće su alergijske reakcije, a moguća je i unakrsna reakcija sa penicilinom. Alergijske reakcije ovog leka javljaju se u obliku kožnog osipa, urtikarije, angioneurotskog edema, a retko multiformnog eritema, toksične epidermalne nekrolize, anafilaktičnog šoka. Drugi po učestalosti su neželjeni efekti u sistemu za varenje: mučnina, povraćanje, bol u abdomenu, gastritis i dispepsija. Posebnu pažnju treba obratiti na eventualnu preosetljivost na cefalosporine ili peniciline. Produženo lečenje može uzrokovati superinfekcije gljivicama ili mikroorganizmima neosetljivim na cefaleksin. Takođe, posebna pažnja je potrebna kod organizama sa oštećenom funkcijom bubrega i sistema za varenje (posevno kolitis).

Nije ispravno i u kontradikciji je sa principima dobre veterinarske prakse preporučivati izbor i doze leka bez prethodno kliničkog pregleda.