mirjana

Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Imam  kartuzijskog mačka starog  3 godine. Rađena mu je biopsija i utvrđeno je da ima rak kože. Sve je počelo jednom malom krasticom na glavi pre 6 meseci. Prvo se mislilo da je alergija na hranu, ali nakon biopsije ustanovljeno je da se radi o raku kože. Predložena nam je operacija kojom će se odstraniti obolela koža (celi vrat 3 cm x 2 cm sa svake strane i na 3 šapice, u delu savijanja veličine 3 cm x 1,5 cm). Na tim delovima nema dlake. Rane su jako krvave, što ne bi bilo tako da se mačka stalno ne češe. Mene zanima da li ima svrhe mučiti jadnu životinju tim operacijama, da li će to biti adekvatno rešenje.
Unapred vam hvala na odgovoru, Tijana

O: Tumor kože je jedan od ozbiljnijih problema sa kojim se vlasnici mačaka mogu susresti. Koža je najveći organ tela pa samim time i najčešći organ na kojem se mogu razviti tumorozne promene. Ovo stanje ima tendenciju metastaziranja po organizmu, a u većini slučajeva dovodi do preranog uginuća jer je to širenje relativno brzo, što ne daje dovoljno vremena za adekvatnu terapiju.

Uopšteno rečeno, tumor kože je naziv za različite tipove tumora koji uključuju nekontrolisan rast ćelija u sledećim slojevima: koži, kožnim žlezdama, dlačnim folikulima, potpornog masnog i vezivnog tkiva. Metastaze koje se javljaju u koži mogu se javiti usled tumora u drugim delovima tela pa se, kao takve, ne mogu nazvati pravim tumorima kože.

Za razliku od pasa, tumor kože mačaka ima češće tendenciju malignosti, a najčešće obolijevaju mačke starosti 6-14 godina. Kao uzroci primarnih tumora kože mačaka spominju se sledeći: svetla ili bela boja kože, prekomerna izloženost sunčevim zracima, virus mačje imunodeficijencije (FIV) te nasledni faktori. Klinički se tumori kože najčešće manifestuju pojavom krvga ili kvržica ispod kože ili kao oštećenja kože koja ne zaraštavaju. Ova pojava obično dovodi do poremećaja ponašanja, kao što je češanje ili grizenje oštećenih delova tela. Skvamozni tumor kože (tip tumora kože) manifestuje se crvenilom i kožom prekrivenom krasticama. Dijagnoza tumora kože relativno je jednostavna u odnosu na druge tumore organizma, s obzirom na pristupačnost i uočljivost simptoma. Dijagnoza uključuje laboratorijske analize: aspiracija sadržaja tumora iglom, biopsija tkiva, kompletna krvna slika i biohemija krvi, analiza urina, RTG-pretraga radi utvrđivanja metastaza. Lečenje tumora kože zavisi od tipa tumora koji je dijagnostifikovan te o stepenu napredovanja bolesti. Hirurški zahvat odstranjivanja tumorozno promenjenog tkiva je najčešći način lečenja jer kod benignih tvorevina samostalno dovodi do potpunog izlečenja. Takođe, i kod nekih malignih tumora hirurško odstranjivanje može biti kurativno, iako je mogućnost ponovnog javljanja na istom mestu vrlo velika (zbog invazivne prirode samog tumora). Najčešće se preporučuje ukoliko se tumor nije proširio i može se ukloniti bez ugrožavanja funkcije okolnog tkiva. Povremeno se ovaj zahvat koristi u cilju smanjivanja veličine tumora kako bi ostali oblici lečenja rezultirali zadovoljavajućim efektom. Kod uklanjanja potencijalno malignog tumora uklanja se i veći deo zdravog tkiva zajedno sa tumorom. U idealnim uslovima ova količina tkiva je u granicama 3-5 cm. Međutim, na nekim delovima tela (poput njuške i lica) ponekad nema dovoljno zdravog tkiva koje bi se moglo odstraniti. Takođe, očekivana je mnogo veća operativna površina kod malignih tumora od veličine samog tumora.

Pre odluke o operativnom odstranjenju tumora preporuka je izvršiti biopsiju tumoroznog tkiva, s obzirom da je ovo poželjno činiti u nekim slučajevima jer se dobija uvid u agresivnost zahvata te da li je hirurški zahvat najbolji način lečenja.

OZNAKE: