Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Udomila sam mačiće koji su imali neku vrstu kožne bolesti pa sam ih odnela veterinaru i on mi je preporučio neki preparat za gljivice. To se počelo povlačiti, ali je jedno mače imalo natečenu nogu, kako je veterinar zaključio, to je od bakterije koja je bukvalno ušla u  tkivo i počela da ga razara. Nakon tretmana antibioticima i prskanja sprejom, noga je splasnula, ali je gnoj provalio na donji zglob i napravio otvorenu ranu. Nosila sam ga opet kod veterinara koji je imobilisao zglob i previo ranu. On se i dalje na nju oslanja. Ranu ispiram fiziološkom rastvorom i dajem mu antibiotik, zbog moguće infekcije. Šta ja još mogu da uradim za njega?Pomozite mi, molim vas. VesnaO: Rana predstavlja tip povrede gde je koža vidno oštećena (otvorena rana) ili je tupim predmetom uzrokovana povreda (zatvorena rana). Kod Vašeg ljubimca verovatno se radi o apscesu. Apsces je lokalizovana gnojna upala koja se može razviti u potkožnom tkivu, ali i u dubokim tkivima i organima. Apsces potkožnog tkiva manifestuje se lokalnim znacima upale: crvenilo, otok, toplota i bol i izraženim fenomenom zvanim fluktuacija Uzročnik je najčešće Staphylococcus aureus, otporan na penicilin. Apsces može biti uzrokovan ubodima u koži, obstrukcijom lojnih i znojnih žlezda te upalom dlačnih folikula. Kada bakterije uđu u telo, imuni sistem pokušava da ih odbije slanjem belih krvnih zrnaca na zahvaćeno područje. Kada bele krvna zrnca napadaju bakterije, neka od tkiva na mestu infekcije umiru, uzrokujući formiranje šupljine obavijene kapsulom koja ga ograničava od okolnog, zdravog tkiva. Šupljina se ispunjava gnojem i formira se apsces. Gnoj sadrži mešavinu mrtvog tkiva, belih krvnih zrnaca i bakterija. Apsces može biti veći i bolniji kako se stvara više gnoja.Intervencija kod veterinara obuhvata i aplikaciju antibiotika, zatim čišćenj i drenažu abscesa, kako bi se odstranile sve odumrle ćelije i upalna tečnost. Moguće je da takve rane vrlo teško i dugotrajno zarastaju jer redovno zaostaje infekt unutar središta apscesa. Vrlo često, ako infekt zaostane unutar same rane, ponovo se može razviti upalni proces. Indikovano je postavljanje drena ako to lokacija na telu dopušta. Ako nije ugrađen dren, otvor se može zatvoriti već unutar jednog dana i stvoriti šupljinu u kojoj će se i dalje nakupljati gnoj te uslied pritiska izlaziti na površinu kože. Šupljina apcesa može se "tuširati" jodom ili drenirati jodnom gazom koju je potrebno menjati svakih 48 sati. Kod Vašeg ljubimca apces je sam počeo isticati pa je potrebno pregledom ustanoviti postojanje šupljine i moguće komplikacije koje bi nastale njenim zatvaranju. Znači, potrebno je lokalno tretiranje rane i davanje ljubimcu antibiotika jer će prisutnost infekta usporavati zaraštavanjem rane, a može i doći do odumiranja okolnog tkiva.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, imam mačka starog 3 god. Sterilisan je pre oko 6 meseci, neizvesno posle toga počeo je da gricka svoj rep! Sad već ima rane i deo repa mu nedostaje i gricka predeo oko korena repa i guze! Takođe ima problem sa stolicom, problem da je izbaci i u većini slucajeva je mekana. Mačak je fizički u redu, normalno jede i nema nekih promena u ponašanju. Molila bih vas da mi pomognete! Unapred zahvalna! Ivana O: Svrab u korenu repa može se javiti usled infestacije mačke crevnim parazitima, zatim usled prisustva buva ili usled alergijske reakcije na pljuvačku buve ili neki drugi alergen. Mekana stolica je najverovatnije posledica prisustva crevnih parazita, ali se ne može isključiti ni intolerancija na neku hranu. Najčešći crevni paraziti kod mačaka su Toxocara cati i Toxascaris leonina. Obično su dužine 5 - 10 cm, bele ili  smeđkaste boje, a liče na špagete. Ako je prisutna velika invazija ovim parazitima, mačka ih može povratiti ili cele (neoštećene) izlaze sa stolicom. Osim digestivnih problema, invazija ovim parazitima ponekad može i ozbiljno da naruši opšte stanje organizma. Kod mačića invadiranih navedenim crevnim parazitima često se uočava okrugli i nadut stomak i stalno prisutna želja za hranom. Iako retko, ali crevni  paraziti se mogu namnožiti u tolikom obimu da izazovu opstrukciju creva. Mačke mogu biti invadirane i psećom pantljičarom (Dipilidium caninum) koja je dugačka 20 - 45 cm. Zreli članci ovog parazita podsećaju na semenke krastavca i crvene su boje. Nešto ređe kod mačaka parazitira Taenia taeniaeformis i Diphylobotrium latum. Savetujem Vas da macu očistite od crevnih parazita (dehelmintizacija). Preporučila bih Vam da za tretman mace koristite Vitaminthe oralnu pastu (Virbac), koja se lako primenjuje, a širokog je spektra delovanja i jednokratno se aplikuje. Pasta se nalazi u specijalno graduisanom špricu, tako da je aplikacija olakšana i ne postoji mogućnost predoziranja.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Maca se omacila tačno u četvrtak na petak  (i to petak 13) i imaju buve. Čula sam da tako mali mogu umreti ali kako da ih očistim od buva kada su malecki. Imali nešto što mogu da učinim za njih, inače imam i mačora i 2 psa. Jedan je mešavima pekinezera i čiuaue (mala šala) a drugi je crni vučjak. Mačići su kod mene u sobi u kutiji i puni su buva kako da im pomognem?!!! Hvala unapred i da ne spominjem koliko mi je hitno potreban odgovor! Aleksandra O: Mačja buva polaže jaja na mačku, koja su bele boje i veličine 0,5 mm. Jaja nisu lepljiva i padaju na tlo, tepih, prostirke gde mačke borave i spavaju. Ektoparazite (buve, krpelji) kod ovako mladih mačića možete suzbijati Frontline sprejem. Frontline sprej sadrži fipronil koji ima insekticidno i akaricidno delovanje. Preparat deluje na buve Ctenocephalides spp. i krpelje Rhipicephalus spp., uključujući Ixodes ricinus. Sprej se nanosi na životinju s udaljenosti od 10-20 centimetara, poprska se cela životinja u smeru suprotnom od rasta dlake razmičući krzno, sve dok se životinja dobro ne umokri. Pri upotrebi treba koristiti zaštitne rukavice i sprečiti kontakt spreja s očima životinje. Nakon jednokratne aplikacije, preparat uništava krpelje tokom mesec dana, a buve tokom dva meseca. Životinju treba izbegavati mokriti dva dana pre i nakon upotrebe spreja (uključuje i dodir s npr. mokrom travom). Nakon tog vremena kupanje ne umanjuje antiparazitski učinak. Naime, i sam proizvođač navodi da se s preparatom Frontline Spray smeju tretirati štenad i mačići stariji od 2 dana.U periodu dok je Vaš ljubimac još poprilično mlad, poželjno bi bilo izbegavati upotrebu ampula i ogrlica. Naime, sami proizvođači navode da se ampule mogu stavljati tek nakon 2-3 meseca života, odnosno, ogrlice tek nakon 5-6 meseci života.Prostor gde ljubimac boravi potrebno je mehanički očistiti i dobro usisati usisavačem i tretirati insekticidom neškodljivim za kućne ljubimce (npr. Ektanon).

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam jedno pitanje vezano za ponašanje mačaka. Elem, suprug i ja smo našli mačku koju ćemo udomiti. U pitanju je ruska plava mačka, koja je u azilu i rasla je sa svojom sestrom, iz istog legla, sve vreme. Znači, dve mace su 5 godina zajedno. I iz azila mi kažu da će biti jako teško razdvojiti ih jer su navikle zajedno. Napominjem da mačke imaju 5 godina, naučene na posip, i lepo ponašanje, i sterilisane su. Recite mi, da li je moguće da se mačke razdvoje, tj. da suprug i ja udomimo jednu macu? Kako bi se ponašala? Da li će biti moguće da se navikne na novi dom? Ili će biti obavezno da se obe mačke udome? Veliko hvala. DunjaO: Kada se budući vlasnici opredeljuju za to da uzmu mačku obično uzimaju malo mače, a najpovoljniji uzrast je oko šest nedelja. Postoje čak i verovanja da će se odrasla mačka vrlo teško navići na promenu sredine, na drugo okruženje, i kad su u pitanju ljudi i kad je u pitanju prostor.Takvi problemi mogu se, naravno, javiti, ali nisu ni česti, ni nepremostivi. Uz malo više pažnje i maženja mačka će prihvatiti novo okruženje. Jedino što je veoma teško, čak i neizvodljivo premostiti, jeste da se mačka koja je ranije imala mogućnosti da izlazi iz kuće privoli da više ne napušta kuću. Mačka koja je odrasla, a nikad nije izlazila iz kuće najčešće neće koristiti tu mogućnost ni ako, kad odraste, promeni sredinu i stekne mogućnost da izlazi. Ali, ako mačku koja nije navikla na to da boravi napolju naglo prinudimo na to, vrebaju je mnoge opasnosti od kojih neće umeti da se sačuva – saobraćaj, tuče sa drugim mačkama, psi, nedobronamerni prolaznici. Udomljavanje odrasle mačke u odnosu na mačiće ima i svojih prednosti. Odrasla mačka već je razvila svoju ličnost, tako da znate kakva je, da li je umiljata, pitoma, ili možda manje sklona maženju, pomalo divlja. To je nemoguće predvideti ako uzmete malo mače, ali kod odrasle mačke, te odlike su formirane. Ako je odrasla mačka živela u okruženju u kome ima dece, već će biti naviknuta na njih. Odrasle mačke, osim toga, ne zahtevaju toliko nadzora kao mačići. Mačići još uvek uče i istražuju i puni su energije, tako da je potrebno da odvojite više vremena za igru sa njima i da pomnije pazite na to da ne naprave neku štetu ili da se ne povrede. I odrasla mačka će, kad dođe u novu sredinu, pomno ispitati svaki kutak, ali već ume mnogo bolje da se čuva, a i ljudi od kojih ste je dobili znaće da vam kažu kojim nestašlucima je eventualno sklona i šta treba da stavite van njenog domašaja. Prilikom udomljavanja odrasle mačke bitno je da se raspitate o njenom zdravstvenom stanju, vakcinama koje je primila, eventualnim bitnim intervencijama veterinara... Odrasla mačka navikla da boravi isključivo u stanu imaće potpuno razvijene higijenske navike i već će biti naučena da koristi posudu sa posipom. Veoma je bitno da se raspitate o njenim navikama u pogledu ishrane: kakvu vrstu hrane voli, a koju eventualno odbija da jede, da li je navikla na suvu hranu (keksiće za mačke), na konzerve, ili su joj pripremali hranu. Njene navike u ishrani možete i promeniti, ali nikako naglo. Raspitajte se i na koju marku posipa je navikla, jer promena vrste posipa može izazvati otpor kod mačke. Prilikom uzimanja odrasle mačke, veoma je poželjno da uzmete i neku od njenih činijica i, ako je moguće, njenu kutiju za posip i, eventualno, neko ćebe, jastuk, nešto na čemu je posebno volela da leži u svom prethodnom domu. Uzmite takođe i njene igračke. Na taj način će u novom okruženju u koje ćete je doneti imati bar nekoliko poznatih predmeta, što će joj olakšati privikavanje. Pustite je da ispita svoj novi dom, da se prošeta po svim prostorijama i stavljajte joj do znanja da je dobrodošla i da ste spremni da je mazite, ali nemojte joj prilaziti silom i naglo. Dopustite joj da se privikne i da ona prva priđe Vama. Ponekad to može da traje i dva-tri dana i to ne treba da vas obeshrabri. Ali, ako traje suviše dugo, znači da se mačka teško prilagođava novoj sredini. Mačke su životinje koje se vezuju kako za druge mačke tako i za ljude u slučaju kada žive u zajednici sa ljudima. Proces socijalizacije i privikavanja zahteva vreme i strpljenje i svakodnevnu brigu o životinjama, praćenja njihovog ponašanja ispravljanja lošeg ponašanja itd. Kao i sve životinje mačke su podložne stresu prilikom promene sredine, promene vlasnika, okoline, hrane, posipa i naravno društva. One u ovom slučaju mogu da razviju neke nepoželjne oblike ponašanja u smislu da odbijaju hranu, posip, grebu nameštaj i drugo. U principu niko ne može sa sigurnošću da Vam kaže kako će mačke reagovati na razdvajanje i promenu sredine i društva i Vama svakako savetujem da se naoružate strpljenjem i ljubavlju. 

: .,   Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad     P: Pre 3 dana sam udomila mačku, staru dve godine, koja je mešanka Ruske plave mačke i domaće. Isti dan smo je sterilisali, čipovali i vakcinisali. Maca je bila mnogo uplašena jer, verujem, došla je u potpuno novi dom, među nove ljude, a isti dan je išla i kod veterinara. Dva dana kasnije se već opustila i oslobodila, dolazi u krilo, hoće da se mazi, nema čak ni strah od nepoznatih. Ali neće apsolutno ništa da jede, čak ni vodu da pije. A nuđena joj je hrana koju najviše voli, ono što je jela kod prethpdnih vlasnika, a to su vlažni obroci za mace, hrana za mačke iz konzervi, potom omiljene grickalice, pa grickalice za sterilisane mace, mleko, kuvana piletina... i samo onjuši i okrene se. Znači: 3 dana apsolutno ništa nije jela, a sada je već relativno vesela. Šta da radim? Šta da joj ponudim? Kako da je privolim da projede? Molim vas, pomozite mi, veoma sam zabrinuta. Uzgred, veterinar je ustanovio da je potpuno zdrava, merena joj je temperatura, i on smatra da bi već trebalo da počne da jede. Ali ona neće, čak ni vodu. Molim Vas za odgovor, Dunja O: Ako sam dobro razumela, maca je sterilisana pre 3 dana, i praktično je doživela ogromnu količinu stresa u jednom danu: promena sredine, promena vlasnika, veterinar, sterilizacija. I jedna od ovih stvari je dovoljno stresna za mačku, a pogotovo sve zajedno.Ako je samo stres u pitanju, maca će polakao kako se bude opuštala početi da jede, a moguće je da to po malo i radi noću ili kada Vi niste prisutni. Neke mace slabije piju vodu, posebno kada im se nudi vlažna hrana (sosići, konzerve, paštetice). Ipak treba imati na umu da je maca i operisana, pa izostanak apetita nakon hirurške intervencije može da ukaže i na neku komplikaciju. Ipak je dobar znak što je maca vesela i što je počela da se opušta. Savetujem Vam da joj omogućite mirno i tiho okruženje. Nemojte mnogo da forsirate maženje i igru, neka ona bude inicijator te interakcije. Dajte joj vremena. Treba stalno ima dostupnu svežu vodu i hranu. Preporučujem Vam Recoveri vlažnu hranu od Royal Canina koja je lako svarljiva i energetski bogata. Takođe može da se daje i na špric. Generalno za mace nije dobro da gladuju duže od nekoliko dana, zbog toga je po nekad neophodno da se hrane i na špric protiv njihove volje. Preporučujem Vam i Calo-Pet pastu proizvođača Vetoquinol. To je visoko kalorični dodatak ishrani sa omega 3 i 6 masnim kiselinama, taurinom, vitaminima i mineralima.To je ukusna pasta koja predstavlja energetski koncentrat sa svim neophodnim mineralima i vitaminima za mace. Koristi se upravo posle operacija, kod rekovalescentnih stanja, a ujedno zbog dodatka B kompleksa doprinosi otvaranju apetita kod životinje. Ako stanje ostane nepromenjeno i maca bude i dalje odbijala i hranu i vodu, neophodna je intervencija veterinara, infuzija i odgovarajuća medikamentozna terapija. 

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pre 10-ak dana je moj mačak bio kod veterinara i dijagnostifikovan mu je FUS. Što se toga tiče sada jede samo Royal Canin Urinary S/O i sve se stabilizovalo. Međutim, dok nije mogao da mokri primao je terapije, ali pošto mi je veterinar stvarno daleko, a ja sam mnogo puta ranije davala injekcije životinjama, zamolila sam da poslednje 3 terapije ponesem kući i dam sama. Međutim prilikom druge terapije maca mi se otela i počela da se vrpolji pa sam je morala ubosti 2 puta i posle toga sam primetila da ju je to stvarno bolelo, da se nešto desilo jer je počeo nekontrolosano da skače i trči po sobi... nešto nisam uradila kako treba. Sada su se na tom mestu pojavile neke krastice a moja mačka je postala agresivna. Ne dopušta da se podigne, frkće, kezi zube i zariva nokte kad je podignemo ili pipnemo zadnji deo leđa. Postao je gotovo opasan. Moram napomenuti da je u pitanju persijska maca koju treba redovno češljati, a ja već 10 dana ne smem da je isčetkam. Ne znam šta da radim i kako da uspostavim odnos sa njim ponovo, jer mislim da je izgubio poverenje i da se plaši kada ga diramo. Mačak kritično mesto ne liže niti na bilo koji način daje do znanja da ga boli, normalno funkcionise, jede, igra se s drugim mačkama... Molim Vas za savet kako bih mogla da mu se približim i eventualno pomognem oko tih krastica, pošto trenutno ne mogu ni da zamislim kako uopšte da mu detaljno pregledam to mesto (znam toliko da nema hematoma, podliva ili otoka samo suvo zadebljanje na koži). Hvala Vam puno na odgovoru, BlaženkaO: Lekovi su hemijske supstance ili kombinacije supstanci koje su namenjene lečenju ili sprečavanju bolesti kod ljudi i životinja, služe za postavljanje dijagnoze, za poboljšanje ili promenu fizioloških funkcija u organizmu. Oni svoje dejstvo najčešće ostvaruju tako što se vezuju za specifične proteine - receptore i na taj način pokreću određene reakcije u organizmu i deluju na enzime, jonske kanale, transportne molekule itd. U zavisnosti od njihove farmakokinetike, resorpcije, distribucije, metabolizma, eliminacije iz organizma i mogućih neželjenih dejstava postoji specifičan način njihove primene i doziranja kod različitih vrsta životinja. Tako se neki  lekovi primenjuju preko usta - per oralno kada se aplikuju u hrani, vodi ili se direktno gutaju i u obliku su kapsula, tableta, praškova, gelova itd. Zatim sublingvalna primena preko sluznice usta koja se primenjuje kod lekova koji su osetljivi na želudačnu kiselu, a per rektalno primenjivanje preko sluznice rektuma se koristi u slučajevima aplikovanja klizme i nazalno primenjivanje preko sluznice nosa u obliku sprejeve i kapi. Takođe lekovi se mogu primenjivati i u obliku masti ili kapi za rožnjaču oka, a tu je i inhalaciona primena lekova koja se odnosi na primenu isparljivih aktivnih supstanci preko respiratorog sistema i injekcioni načini aplikacije lekova pod kožu, u mišić, intravenski, u šupljinu zgobne čaure, intraperitonealni i drugi. Za svaki od ovih načina aplikacije se primenjuju različito pripremljeni oblici lekova, aktivnih supstanci i njihovih nosača koji će za određeni način aplikacije ostvariti maksimalni efekat sa najboljom resorpcijom, distribucijom, eliminacijom leka i najmanjim neželjenim reakcijama lekova. Koji će se oblik leka primeniti zavisi od fizičko-hemijskih oblika aktivne supstance, terapijskog cilja, načina primene leka, zatim da li se radi o kućnim ljubimcima ili životinjama koje se koriste u ishrani ljudi i samim razlikama među pojedinim vrstama ( prema ishrani: biljojedi, mesojedi, svaštojedi, prema anatomskoj građi organa, veličini, telesnoj masi životinje, reproduktivnom ciklusu itd.). Svaki od fabrički proizvedenih lekova u svojoj preskripciji navodi i mogući način aplikacije, pa tako na primer supstance namenjene intavenskoj aplikaciji moraju biti sterilni, apirogeni, temperirani, vodeni rastori, a na ovaj način se mogu aplikovati glukoza, aminokiseline, mineralno-vitaminski kompleksi i naravno neki lekovi pripremljeni na ovaj način. Sama aplikacija leka mora se izvršiti u odgovarajući krvni sud u odnosu na vrstu životinje: u jugularnu venu, usnu venu, veći krvi sudovi prednjeg ili zadnjeg ekstremiteta. Ubrizgavanje leka vrši se sporo i po pravilu treba da traje 15 do 30 sekundi. Brza aplikacija izaziva šok usled postizanja visoke koncentracije leka u krvi za kratko vreme i usled njegovog delovanja na hemoreceptore u luku aorte i miokardu, zbog čega nastaje hipotenzija i poremećaj disanja. Ukoliko se govori o intramuskularnoj aplikaciji, ovi lekovi se aplikuju direktno i duboko u određeni mišić na telu u zavisnosti od životinjske vrste. Ovakva primena leka je gotovo uvek bolna i mora se ograničiti zapremina leka na jedno injekciono mesto. Na ovaj način se smanjuje bolnost i povećava resorpcija leka. Za pravilnu izvedenu aplikaciju lekova morate poznavati lekovito  sredstvo koje primenjujete, njegove osobine, način aplikacije, resorpciju, interval davanja, mesto aplikacije (mišić, pod kožu, na kožu, u venu, koji mišić, koja vena), način aplikacije leka (da li se mesto aplikacije dezinfikuje ili ne), da li se lek temperira, postoji li mogućnost povrede okolnog tkiva, nerava, perforacije kože, mišića, trbušnog zida itd. Naravno da prilikom aplikacije lekova životinja mora biti i pravilno fiksirana da ne bi došlo do povreda ili lica koje aplikuje lek, životinje ili drugih lica.Nepravilna aplikacija leka može da dovede do lokanih zapaljenskih procesa, bolnosti, nekroze tkiva, formiranja apscesa, povrede određenih nerav, svrab kože, opadanje dlake itd. Naravno prilikom aplikacije lekova morate biti svesni pojave neželjenih dejstava lekova koji se javljaju  kod pojave neselektivnosti lekova, izmenjene farmakokinetike, interakcije lekova itd. Jedan od težih neželjenih dejstava lekova koji može da prati aplikaciju lekova je i alergijska reakcija na lek sa pojavom anafilaktičnog šoka koji  se mora specifično tretirati.Iz svega navedenog nikada  se ne savetuje i ne preporučuje aplikacija lekova od strane nestručnih lica.Iz Vaseg pitanja nisam shvatio mesto aplikacije i koji je lek u pitanju da bih mogao da naslutim da li je moglo doći do nekih oštećenja i povreda nerava, mišića itd. Zbog toga Vam savetujem da se obratite veterinaru kako bi pregledao životinju i po potrebi nastavio dalju terapiju.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mačku staru 5 godina, nađena je na ulici kada je imala 3 meseca. Od tada živi u stanu i sterilisana je. Jako je vesela, razigrana i dobrog zdravlja. Jedini problem sa njom je što kada je ljuta na mene, ako se zadržim duže van kuće onda ume da se ispiški van posude s peskom. Ali I zatim se smiri. Problem je što je pre 6 meseci počela da se čupka i nenormano liže po stomačiću i unutrašnjem delu šapica, i tim nekontolisanim čupkanjem i lizanjem sebi skine dlaku i napravi male ranice.Vodila sam je kod veterinara, uzeli su joj bris (mada mi je odmah veretinarka koja nju poznaje rekla da je to na nervnoj bazi pošto više zbog posla izostajem). Rezultati brisa su dobri, nije ekcem to je dermatolog potvrdio. Javio mi se strah da nije nešto povezano sa samim abdomenom, da nju nešto ne boli ili joj smeta. Mada kada je uhvatim na delu kako se čupka ja odmah krenem da se igram sa njom, ona zaboravi na to i veselo trči i skakuće, Molim Vas za savet, da li treba možda da je vodim na ultrazvuk abdomena?Hvala Vam unapred, Marija O: Svakako je na ovaj način teško odrediti tačan razlog koji je izazvao navedeno ponašanja Vaše mace, s obzirom da postoji nekoliko razloga zbog kojeg mačka preterano liže i čupa dlake sa pojedinih delova svoga tela, ali ću pokušati da obrazložim sve uzroke koji su mogli da prouzrokuju ovakvo stanje kod Vaše mace.Najpre, smatra se da maca prekomernim lizanjem smanjuje psihičku napetost izazvanu raznim stresnim situacijama (poput dolaska nepoznatih osoba, susreta s drugim mačkama ili drugim životinjama i sve druge promene u njihovoj okolini) ili nervozom. Vlasnici ponekad i ne primete ovo u početnoj fazi, jer se maca uglavnom skriva dok se liže. Poremećaj je češće prisutan kod mačaka koje žive u zatvorenom prostoru, poput stana ili kuće. Ponekad su uzrok ovome pojava ektoparazita - buva, kontaktnog dermatitisa, koji može biti alergijski i nealergijski, s tim da se oba mogu javljati u akutnom i hroničnom obliku. Dermatitis može biti i posledica bakterijske infekcije ili kombinacija alergijske i bakterijske infekcije. Bakterijske infekcije mogu se ispoljavati kao površinska pioderma, duboka pioderma, impetigo. Endokrinološke bolesti takođe mogu biti praćene kožnim simptomima, kao i autoimune bolesti (lupus, pemphigus). Takođe, može se javiti i dermatitis na alimentarnoj osnovi, kao posledica nedostatka nezasićenih masnih kiselina, disbalansa nekih minerala, nedostatka vitamina. Uzrok može biti i alergen iz okoline koji je ili udahnut ili je u direktnom kontaktu s kožom i koji izaziva hipersenzibilnost kože na određenom delu tela. Učestalo lizanje konačno može dovesti do komplikacije stanja jer se mehaničkim delovanjem smanjuje otpornost kože te može doći do sekundarne infekcije, izazvana bilo bakterijom ili gljivicom. Tada su od pomoći oralni antibiotici i lokalna terapija, međutim na ovaj način se ne leči uzrok već samo simptom, pa je pod znakom pitanja oporavak, odnosno učestalost ponovnog javljanja ovog oboljenja.Alergija na hranu takođe može biti uzrok pojave čupanja i lizanja dlake kod mace. Javlja se kada telo ima imunološku reakciju na pojedini sastojak iz hrane, odnosno alergen. Alergeni su najčešće belančevine, a kod mačaka su to uglavnom govedina, mlečni proizvodi, pa i riba.  Mogućnost pojave alergijskih reakcija na hranu povećava se za vreme upala, infekcija, operativnih zahvata ili lečenja. Najčešći klinički simptomi preosetljivost na hranu jesu povraćanje, proliv, svrab, perutanje kože, ispadanje dlake, upale na koži itd. S obzirom na navedeno, ukoliko sumnjate na mogućnost neurodermatitisa, kod Vaše mačke se verovatno radi o nekom tipu alergijske reakcije. Za postavljanje dijagnoze je potrebno započeti klinička ispitivanja kože i dlačnog pokrivača u veterinarskoj ambulanti, ali za početak mački možete odmah ponuditi antialergijsku medicinsku hranu (Royal Canin i / ili Farmina). Osim ovoga, bilo bi poželjno da u ishrani dodate preparate bogate nezasićenim masnim kiselinama koje pomažu u poboljšanju konstitucije kože tokom kožnih bolesti. Prioritet kod ovakvih zdravstvenih problema je strogo vođenje računa o ishrani i ovakvom hranom trebate da hranite macu minimalno 8 - 12 nedelja,  a isti period je preporučljiv i za davanje dodataka ishrani. Pri tome Vam savetujem da ukoliko niste spomenutom terapijom primetili poboljšanje stanja, odnosno ako ste primetili i pogoršanje simptoma, svakako o tome obavestite Vašeg veterinara kako bi terapiju mogao prilagoditi ili promeniti. Osim navedenog, ukoliko maca intenzivo liže šapice i stomak, stavite joj zaštitni okovratinik čime ćete pomoći što bržem saniranju oštećenja na koži.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kada se mačka može prvi puta pariti? Imam kartuzijsku mačku staru 1 godinu i počela se terati pa ne znam da li moram da čekam ili je mogu pariti odmah? Hvala, AnđelkaO: Mačke su sezonski poliestrične životinje, što znači da se njihov polni ciklus javlja dva, a ređe tri puta godišnje. Međutim, posebno kod kućnih mačaka, to nije uvek pravilo, pogotovo ako se dogodi kakav poremećaj, pa se mačka može terati i neprekidno. Mačke imaju polni nagon za vreme teranja (estrusa) i samo u tom razdoblju privlače mužjake i određene dane dozvoljavaju parenje. Tokom teranja, za razliku od kuja, kod mačaka nema krvarenja. Od spoljašnjih znakova prisutne su jedino promene u ponašanju: postaje vrlo nežna, mazi se o svog vlasnika ili o nameštaj i neprestano traži pažnju, valja se po podu i kad je pogladimo po leđima podiže zadnji deo tela i gazi zadnjim nogama u mestu. Neke mačke izgube apetit. Postaju jako privlačne mužjacima, koji po svaku cenu žele doći do njih. Teranje kod mačke obično traje 2 - 3 nedelje i ako se nije sparila i ostala gravidna ciklus se ponavlja za 1 - 2 nedelje. Ti se ciklusi obično izmjenjuju dok mačka ne ostane gravidna. Mačke se teraju sezonski, obično počinju u januaru. Dosežu vrhunac u martu, aprilu, maju, septembru. Mačke, uz izuzetke, nisu plodne od oktobar do decembra, na šta utiče količina svetla tokom dana, ali  mačke u stanu ili kući će se verovatnije stalno terati jer im je osigurana količina od 10 sati svetla dnevno, povoljna temperatura i hrana.Potpuni razvoj kartuzijska mačka postiže u dobi od oko dve godine., pa je u tom periodu preporučljivo parenje. Ukoliko je teranje izrazito učestalo moguće je i ranije pariti je ali nikako ranije od 16 - og meseca starosti.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Molim odgovor na jedno pitanje, imam mačku staru 4 godine. Već dva dana joj izlazi voda na usta, ne uvek ali nekad više nekad manje i pomalo kija, a mislim da je i malo smršala. Dali će to prestati, ili mora hitno kod veterinara. Hvala unapred. Danijela NikolićO: Pojačano lučenje pljuvačke -  hipersalivacija  nastaje kada je prisutna mučnina koja prethodi povraćanju. Takođe se javlja usled patološkog procesa u usnoj duplji na zubima, gingivama, usled gastritisa, intoksikacije, stranog tela u jednjaku. Moguće je da i neadekvatna hrana bude uzrok navedenih simptoma. Povraćanje je opšti simptom koji može biti prisutan kod mnogih bolesti ili usled nakupljenih dlaka u digestivnom traktu.  Mačke su životinje koje lako povraćaju tako da povremeno povraćanje ne mora značiti bolesno stanje. Zdravstveni status životinje se procenjuje sveobuhvatno sa opštim stanjem životinje (nije vezan za jedan simptom). Gingivitis je jedan od mogućih problema u usnoj duplji, koji predstavlja zapaljenje desni odnosno zubnog mesa. Faktori koji utiču na pojavu gingivitisa su: starost (već kod životinja starijih od 3 godine), ishrana kašastom hranom, deficit kalcijuma i niacina, bakterije, virusi, gljivice, imunološki poremećaji, metabolički poremećaji...Periodontalne bolesti, kao i zapaljenje desni, nastaju kao odgovor organizma na plak koji se nakuplja na zubima. Zubni plak se sastoji od mnoštva bakterija i produkata bakterijskog metabolizma, od sline, ostataka hrane i epitelnih ćelija. Plak se u početku nakuplja na zubima, ali ukoliko se ne odstranjuje, vrlo brzo dolazi do njegovog nakupljanja ispod desni u džepovima između zuba i desni. Gastritis ili gastroenteritis može biti bakterijske ili virusne etiologije. U slučaju ovakvog poremećaja životinja često pokazuje i oslabljen apetit ili u potpunosti odbija hranu kao i druge simptome bolesti.Intoksikacije su veoma česta pojava kod životinja. Mačka je radoznala životinja i ima jak lovački instinkt. Spremna je da istražuje, tako da može doći u kontakt sa opasnim supstancama koje su prisutne na svakom koraku i mogu da izazovu lakše ili teže oblike trovanja. Za tačan uzrok opisanog stanja, ipak je preporuka da veterinar pregleda mačku.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Našli smo malo mače staro  par dana, još nije progledalo, još uvijek mu visi pupčana vrpsa na stomaku. U početkU smo ga hranili kravljim mlekom pomešano u razmeri 50/50 sa vodom, a kasnije smo kupili hranu za bebe. U početku je tu hranu jeo kao lud, svaka 2-3 sata, ali sada nakon par dana neće ni da otvori usta da jede, samo cvili i mijauče. Pomalo gubi na snazi, sve se slabije kreće. Kada diše otvara usta kao da je nosić začepljen, a pri izdisaju se čuje krčanje iz nosića kao da ima tečnosti u njemu. Molimo vas da nam pomognete šta da radimo. Je li to normalna reakcija s obzirom da je jako malo mače ili se prehladilo? DajanaO: U slučajevima pronalska mačića sa pupčanom vrpcom (starost oko 4-5 dana), otežano disanje i pomoć pri ishrani, potrebno je odneti mače u veterinarsku ambulantu radi potporne terapije (obrada rane od pupčane vrpce, askultacija pluća, merenje telesne temperature, potpora imunoglobulinima). Po pravilu, mačićima se ne daje kravlje mleko niti se isto razvodnjava sa vodom. Mleko mačke puno je jače po sastavu od kravljeg i sadrži puno više proteina (30-35%) i masti (20%). Takođe, mačka nema određene enzime koji bi pomogli u razgradnji kravljeg mleka te zbog toga kravlje mleko nema niti hranjivu vrednost. Ako vlasnik ne može nabaviti zamensko / adaptirano mačije mleko u prahu, koje je nabolja opcija, može kao pomoć iskoristiti kravlje mleko bez laktoze koje se obogati kiselom pavlakom (20% mlečne masti), žumancetom i medom. Mače se hrani više puta tokom dana (svaka 2-3 sata)  uz masiranje stomaka kako bismo podstakli cirkulaciju i probavu.Dok mladi ne progledaju (nakon 14. dana) moraju se dodatno zagrevati pomoću termofora ili nekog drugog izvora toplote. Dok se ovako malo mače hrani, glavica se drži uzdignuto od ostatka tela, a mleko se daje pomoću cucle ili šprica u malim količinama, uz oprez da se mače previše ne zagrcne. U ponudi Pet centra možete pronaći adaptirana mleka za mačiće proizvođača Trainer i Royal Canin, kao i pribor za dohranjivanje. 

  ., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre nekoliko dana pronašli smo macu na ulici, koju smo udomili, procenjujem da je oko pet meseci starosti, do danas je sve bilo u redu ili možda mi nismo uočili, međutim danas smo primetili da joj malo visi stomak, a koliko znamo nije sterilisana. Primetio sam u njenom ponašanju da često liže to mesto koje je je mekano i podseća na ispupčenje.Unapred hvala, SrbaO: Pre zime mačke praktikuju veći unos hrane čime zapravo nakupljaju masno tkivo kako bi se pripremile za zimu. To masno tkivo kod ženki mačaka najviše je vidljivo u potkožju na stomaku zbog čega vlasnici imaju utisak da se mačka uugojila ili da će imati mlade. Zadebljanje na stomaku može biti i hernija (kila, bruh). Može biti prirodna pri rođenju ili neposredno nakon, te stečena trbušna hernija zbog povrede. Prirođena hernija je posledica nepotpunog zatvaranja trbušne šupljine za vreme fetalnog razvoja, moguće i za vreme okota (pupčana kila), a može biti i genetski uslovljena. O herniji je pisala i koleginica Alekdandra Todosijević, dr. vet. med., u ranije objavljenom odgovoru: Hernija (kila) kod mačetaSavetujem Vam da posetite veterinara koji će postaviti tačnu dijagnozu. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li postoji nekakav dodatak hrani sa kalcijumom za mačke, preparat ili tablete ili nešto treće. Maca je stara 3 godine, pre pet meseci pala je sa petog sprata i slomila prednju levu nogu iznad zgloba i zadnju desnu natkolenicu, imala je spoljašnji prelom. Maca je bila operisana i ugrađene su joj šipke. Kosti nekako sporo  zarastaju. Postoji li neki dodatak za te kosti da bolje i brže napreduje oporavak. Hvala, VlatkaO: Za razliku od pasa kod kojih su sprovedena brojna istraživanja, odnosno pratio se tok lečenja koštano-mišićnog sistema raznim preparatima (protivupalnim), fizioterapija, izbalansirana ishrana prilagođena problemima zglobova, kostiju, tetiva i mišića, kod mačaka nemamo dovoljno ragistrovanih istraživanja kao ni njihovih rezultata. Poznato je da mačke vrlo dobro prikrivaju svoje zdravstvene probleme pa vlasnik prekasno uoči problem, a lečenje nema znatnog uticaja. Ipak, zadnjih godina veterinari pokušavaju ranije dijagnostifikovati probleme koštano-mišićnog sistema kod mačaka, kako bi terapijom ubrzali ozdravljenje i smanjili bol. Kod mlađih mačaka tipično i velikom procentu javljaju se problemi vezani za lomove (zbog njihovog penjanja i skakanja, udarca automobila i drugo) kao i problemi vezani za patelu (koleno). Starije mačke, 99% starijih od 12 godina, pati od osteoartritisa, upravo zbog navedenog problema – prikrivanja bola – pri čemu se zglobovi dalje uništavaju, kao i okolno tkivo (mišići, tetive, zglobne čaure). Cilj je što ranije otkriti problem i započeti terapiju preparatima protiv bolova, antibioticima (kod otoka), mirovanje, korekciju telesne težine koja pridonosi ozdravljenju mačaka sa navedenim problemima  (88% uspešnosti) i na kraju obezbediti adekvatnu i izbalansirana ishranu.Preporučujem, u ovom slučaju, Royal Canin Mobility. Navedena veterinarska dijeta sadrži materije koje umanjuju bol i upalu, pospešuju zaraštanje i obnavljanje hrskavice, tetiva i koštanog tkiva; reč je o glukozaminima, hondrotinima, esencijalnim masnim kiselinama i zelenousnim školjkama. Pozivam Vas da posetite Pet centar i zatražite pomoć veterinara prilikom izbora. Oporavak mačaka (i pasa) u ovakvim slučajevima je dugotrajan, i do 70 dana. Nakon toga, ako i dalje nema poboljšanja, neophodan je pregled veterinara hirurga koji Vam predlažu najbolje rešenje za Vašeg ljubimca.       

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo žensku macu staru 2 god. U zadnjih par dana primetili smo crvenilo analne regije, a mačka ukazuje na bol iste (glasnim mjaukanjem kao da plače) pri defekaciji i sedenju. Stolica joj je normalne konzistencije. Uz navedene simptome mačka još izbegava da jede pa ukoliko nešto i pojede to i povrati (ponajviše suvu hranu dok konzerviranu i zadrži). Zanima nas šta bi zo moglo biti? Unapred hvala! SonjaO: Bolnu i otežanu defekaciju nazivamo još i dishezija. Najčešće se javlja uz različite poremećaje i bolesti debelog creva i rektuma. Disheziju se ponekad može zameniti i sa urinarnim bolestima (npr. kamenac) odnosno sa bolnim i otežanim mokrenjem kojemu su mačke dosta sklone.Od uzroka dishezije najčešći su začep iliti konstipacija, upala debelog creva ili rektuma, bolesti analnih vrećica, crevni paraziti, strana tela u crevima i nakupljanje dlaka, perinealne hernije, tumori i povrede ili infekcije karličnih kostiju. Što se tiče gubitka apetita i povraćanja, oni mogu takođe, uz otežanu defekaciju, biti popratni simptomi kod većine od gore navedenih bolesti. Budući da uzroka može biti nekoliko, za tačnu dijagnozu macu je ipak potrebno odvesti kod veterinara koji će napraviti kompletan klinički pregled, nalaze krvi, urina, fecesa, rendgenski snimak i ostale potrebne pretrage. Terapija će, naravno, zavisiti od uzroka bolesti pa tako u obzir mogu doći antibiotici, infuzije, promena ishrane (hrana sa više vlakana), šišanje dlake i redovno pranje perinealnog područja, hirurški zahvati itd. u šta će Vas detaljnije uputiti Vaš veterinar.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Bio sam kod veterinara koji je rekao da mačka ima virusnu upalu grla. Je li to izlečivo i kolike su šanse da mačka potpuno ozdravi? Je li ta bolest zarazna za ljude? Hvala, MilosavO: Virusne upale grla mačaka mogu biti vrlo blagog inteziteta, ali se mogu zakomplikovati bakterijskom infekcijom. U nekim slučajevima prolaze same, dok je kod težih stanja potrebno uvesti antibiotsku terapiju. Upale grla se mogu javiti kao zasebno oboljenje ili kao jedan od simptoma zaraznih mačjih bolesti. Upale grla se često javljaju kod jedinki oslabljenog imuniteta, a jedan od mogućih uzroka ovom stanju su i parazitarne invazije.Uz praćenje opšteg stanja, kvalitetnu ishranu i postupanje prema uputstvima veterinara koji mačku leči u ishranu uvedete neki od multivitaminskih dodataka za mace kako bi organizam što lakše prebrodio krizu. Virusne upale grla mačaka nisu zarazne za ljude.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Jesu li antibiotici koji se propisuju ljudima isti kao i oni koji se daju npr. macama? Koje su količine koje se mogu dati macama? Hvala na odgovoru.AleksandraO: Svrha upotrebe antibiotika u veterinarskoj medicini je da ona bude razumna i u najboljem interesu za zdravlje životinja, a posledično i zdravlje ljudi. Uopšteno, antibiotici se u većini slučajeva koriste u humanoj i veterinarskoj medicini, a nekolicina je onih koji su specifični.Većina antimikrobnih lekova koji se koriste u humanoj medicini nisu registrovani ili dozvoljeni za upotrebu u veterini ili su pak finansijski neisplativi za upotrebu u veterini. Kao i kod ljudi, antibiotici se koriste u svrhu prevencije ili lečenja infekcija kućnih ljubimaca. Za pravilan izbor antibiotika u lečenju infekcija, osim poznavanja uzročnika infekcije i osetljivosti uzročnika prema antibioticima, potrebno je poznavati i sledeće činioce: osobine životinje, izlučivanje i inaktivaciju antibiotika, doziranje i put primene antibiotika te moguće nuspojave antibiotske terapije. Pri izboru antibiotika važno je uzeti u obzir i starost životinje jer se doza pojedinih antibiotika mora modifikovati zavisno od toga radi li se o mačićima ili starijim jedinkama. Anamnestički podaci o preosetljivosti, koliko god bili nesigurni, uglavnom se prihvataju i izbegava se primena tog antibiotika ili grupe. Osim navedenoga, izbor antibiotika uslovljen je delom i funkcijom jetre i bubrega. Većina antibiotika izlučuje se putem bubrega. Neadekvatna modifikacija doze može imati za posledicu previsoke koncentracije određenih lekova u serumu, što dovodi do niza nuspojava. Doza zavisi od uzročnika i mesta infekcije, putu primjene i izlučivanja antibiotika te terapijskoj širini antibiotika. Antibiotici velike terapijske širine (penicilini i cefalosporini) daju se u standardnim fiksnim dozama za pojedine infekcije, bez obzira na telesnu težinu bolesnika. Za antibiotike male terapijske širine doza se izračunava prema telesnoj težini životinje. Za aminoglikozide adekvatna doza izračunava se prema čistoj telesnoj težini (jer se ne raspodeljuju u masno tkivo), uzimajući u obzir eventualnu renalnu insuficijenciju. Ovo je pas koji je prema ljudima prijateljski raspoložen, koji voli decu i veseo je, dobre naravi i ne pokazuje agresiju. Antibiotici se mogu primenjivati peroralno i parenteralno. Peroralna primena koristi se u lečenju lakših, a parenteralna u lečenju teških infekcija imunokompetentnih organizama. Infekcije imunodeficijentnih jedinki leče se bez obzira na težinu infekcije parenteralnim davanjem antibiotika. Nuspojave se ogledaju kao reakcije preosetljivosti, direktan toksični učinak i superinfekcije. Reakciju preosetljivosti, od osipa do anafilaktičkog šoka može izazvati svaki antibiotik. Penicilini i cefalosporini dele unakrsnu glavnu antigenu determinantu te je potreban oprez pri primeni cefalosporina u preosetljivih na penicilin. Direktno toksičko delovanje antibiotika ogleda se oštećenjima bubrega, hematopoetskog sistema, središnjeg i perifernog nervnog sistema, jetre i sistema za varenje. Superinfekcija je posledica eliminacije osetljivih bakterija i prerastanje rezistentnih bakterija i kvasaca. Tako, npr. pneumonija uzrokovana pneumokokom, duže vreme lečena antibioticima može biti na kraju uzrokovana bakterijom Pseudomonas aeruginosa. Dugotrajna antibiotska terapija može dovesti do superinfekcije kvascima na drugom mestu od prvobitne infekcije. Što se tiče cefaleksina, njegova direktna toksičnost je mala. Najčešće su alergijske reakcije, a moguća je i unakrsna reakcija sa penicilinom. Alergijske reakcije ovog leka javljaju se u obliku kožnog osipa, urtikarije, angioneurotskog edema, a retko multiformnog eritema, toksične epidermalne nekrolize, anafilaktičnog šoka. Drugi po učestalosti su neželjeni efekti u sistemu za varenje: mučnina, povraćanje, bol u abdomenu, gastritis i dispepsija. Posebnu pažnju treba obratiti na eventualnu preosetljivost na cefalosporine ili peniciline. Produženo lečenje može uzrokovati superinfekcije gljivicama ili mikroorganizmima neosetljivim na cefaleksin. Takođe, posebna pažnja je potrebna kod organizama sa oštećenom funkcijom bubrega i sistema za varenje (posevno kolitis).Nije ispravno i u kontradikciji je sa principima dobre veterinarske prakse preporučivati izbor i doze leka bez prethodno kliničkog pregleda.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moja mačka obožava čokoladu. Na internetu i forumima sam pročitao da se čokolada strogo zabranjuje u ishrani mačaka. Svojoj mački dajem na par dana malo čokolade. Zanima me mišljenje o tome. Da li je to opasno za nju? Hvala, Mihailo O: Čokolada je, čak i u malim količinama, otrovna za kućne ljubimce. U čokoladi se nalaze dve materije, teobromin i kafein, koji deluju tako što stimulišu nervni sistem i srčani mišić i uzrokuju diurezu (povećano izlučivanje urina). Teobromin i kafein pripadaju grupi metilksantina. U zavisnosti od vrste čokolade odnosno sadržaju kakaa, koncentracija metilksantina je različita. Kakao u prahu sadrži tako 28.5 mg/g metilksantina, tamna čokolada  5.4 – 5.7 mg/g, mlečna čokolada 2.3 mg/g metilksantina, dok je njegova koncentracija u beloj čokoladi gotovo beznačajna.  Letalna doza (LD50) teobromina i kafeina za životinje je 100 – 200 mg/kg, iako smrt može nastupiti i kod mnogo manjih doza zavisno od individualne osetljivosti prema ovim materijama. Klinički znaci trovanja obično se javljaju 6 – 12 sati nakon konzumiranja čokolade.Ako se radi o manjim količinama, tada se  mogu  javiti povraćanje, proliv, pojačana žeđ i uznemirenost. Kod unosa veće količine čokolade, može doći do hiperaktivnosti, pojačanog mokrenja, poremećaja u ravnoteži, drhtanja mišića i epileptičnog napada. U najtežim slučajevima, nakon navedenih početnih simptoma dolazi do usporavanja rada srca, pada pritiska i kome. Smrt uglavnom nastupi zbog srčane aritmije, visoke temperature ili zatajenja respiratornih organa.     Što se tiče mačaka, toksična doza metilksantina je čak niža nego ona pse, ali su ipak slučajevi trovanja ređi. To je zato što mačke inače nisu baš sklone čokoladi budući da, za razliku od većine sisara, nemaju čulo ukusa za slatko. Iz tog razloga, za dobrobit Vašeg ljubimca, preporučujem da ipak umesto čokolade dajete maci drugu poslasticu koja je posebno namenjena njima. U Pet centru možete naći vrlo veliki izbor mačijih poslastica i dodataka ishrani.    

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pišem Vam u vezi mačeta starog 6 nedelja. Pre nekoliko dana primetili smo da ima hematom na glavi i ranicu od ugriza na vratu. Bilo mu je loše, ali se oporavio. Međutim, juče se stanje pogoršalo. Jako teško hoda, nije fokusiran, gleda kroz nas i teško prati pokrete. Često spusti glavu, kao da je ne može podignuti od zemlje. Ima li kakve nade da hematom prođe sam, bez nekih posledica?Hvala, JelenaO: Hematom je izliv krvi u novostvorenoj šupljini u tkivu. Nastaje naglo na mestu gde krv u tkivo. Hematom se povećava dok pritisak izlivne krvi ne dovede do kompresije povređenog krvnog suda. Veličina hematoma zavisi od veličine i vrste krvnog suda i kvaliteta tkiva (kompaktno ili labavo). Ako je na mestu pucanja arterije očuvano doticanje i oticanje krvi, nastaje pulsirajući hematom. Hematom može biti subkutani (potkožni), subfascijalni (ispod mišićne fascije), subduralni, subserozni (ispod seroze organa) itd. Sudbina hematoma zavisi od njegve veličine, od promjename tkiva koje je prožeto krvlju, od opštih uslova cirkulacije (zastoj) i o kvaliteta krvii. Krv u hematomu se brzo zgrušava. Oštećeni krvni sudovi zatvaraju se trombom (ugruškom). Zbog veće molekularne koncentracije hematoma od okolnog tkiva on na bazi osmotskih principa navlači tečnost i tako se povećava. Tek nakon nekoliko dana, zbog retrakcije (stezanja) ugruška i procesa resorpcije tečnost se vraća u okolno tkivo. Oko hematoma stvara se bedem granulacijskog tkiva koje se postupno pretvara u zrelo vezivno tkivo (inkapsulacija). Hematom se klinički manifestuje kao netemperirani, bezbolan ili umereno bolan, fluktuirajući, polukuglasti otok. Punkcijom hematoma dobija se krv ili serum. Diferencijalno dijagnostički treba razlikovati apsces (temperiran i bolan) i herniju (reponibilnost). Mali hematomi mogu se u potpunosti apsorbirati, a veće treba otvoriti. Incizija se obavlja tek nakon osam dana, uz prethodnu punkciju (serum) na najnižem mestu otoka. Posle incizije nije preporučljivo sondom ili prstom ulaziti u šupljinu hematoma (infekcija), već treba pustiti da se sadržaj spontano cedi. Zbog moguće sekundarne infekcije treba parenteralno aplikovati antibiotike. Pulsirajući hematom se mora radikalno ekstirpirati, a arterija brižljivo podvezati.Savetujem Vam da obavezno odvedete mače kod veterinara. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mače staro 2 meseca. Kupio sam wc i pesak za mačke. Zanima me hoće li nešto biti mačetu ukoliko ga slučajno pojede? Hvala.VladanO: Ova pojava je relativno česta kod mladih ljubimaca. Naime, za vreme njihovog navikavanja na obavljanje nužde na za to prilagođenom mestu (wc za mačke i pesak), oni neretko uzimaju pesak misleći da je to hrana. Naravno, bilo bi potrebno takvo ponašanje ljubimaca sprečiti jer uvek postoji mogućnost iritacije sistema za varenje sa posledičnim probavnim smetnjama. U tu svrhu potrebno je posmatrati kao i paziti na samog ljubimca te u svakom trenutku kada pokuša da jede pesak dati mu do znanja da to nije doro. Takođe, vlasnici savetuju da se ne uzima u tako ranoj dobi pesak koji se grudva jer isti neretko dodatno intrigira ljubimca i na neki način potencira uzimanje. Više o privikavanju mačaka na higijenski pesak možete saznati u odgovoru: Navikavanje mačke na higijenski pesak.   Za vreme rasta i razvoja mačke, obezbedite joj kvvalitetnu i prikladnu ishranu koja će dodatno osigurati sve potrebite nutritivne elemente neophodne za nesmetani rast i razvoj jer time sprečavate eventualne deficite u organizmu koji za posledicu mogu imati specifično ponašanje (uzimanje peska, grickanje zida, kamenčića).