Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mom persijskom mačku je dijagnostifikovan PKD. Zadnjih par dana je bio u depresiji, nije jeo, malo je povraćao tečnost, obavljao nuždu normalno. Mislila sam da ima ponovo probleme sa kamencem. Dobio je antibiotik, infuziju i glukozu. Imao je temperaturu 40.2 C. Malo sam čitala o toj bolesti i videla sam da piše da se ta bolest može odrediti testiranjem DNK, ali da se simptomi počnu javljati kasno (ako se pojave), kada je već 2/3 bubrega van funkcije. Mene sada zanima postoji li mogućnost da se oporavi i da mu bude dobro.Hvala Vam puno na brzom odgovoru. AndreaO: Policistična bolest bubrega je poremećaj normalne diferencijacije bubrežnog parenhima zbog multiplih cisti. Bubrežne ciste nastaju iz preteča nefrona (nefron je osnovna jedinica za pročišćavanje krvi u bubregu; sastoji se od bubrežnog telašca, kanalića i sabirnih cevčica). Zahvaćena su oba bubrega najverovatnije zato što je bolest nasledna. Persijske i druge dugodlake mačke su češće podložne ovom oboljenju od ostalih rasa. Ciste ostaju neotkrivene sve dok ne postanu dovoljno velike i brojne da izazovu zatajenje bubrega i povećanje abdomena. Pacijent ne pokazuje nikakve kliničke simptome dok su ciste male i malobrojne. Moguće je abdominalnom palpacijom palpirati kvrgave bubrege. Najčešće nisu bolne prilikom palpacije, osim ako nisu sekundarno inficirane što dovodi do rastezanja kapsule bubrega i pojave bola. Osim genetike faktori koji pogoduju nastanku bolesti mogu biti: endogeni i okolišni koji ubrzaju nastanak. Endogene komponente prema hipotezi stimulišu hiperplaziju ćelija i i pridonose nastanku cisti pomoću paratiroidnih hormona, vazopresina i endotoksina crevnih mikroba. Takođe pridonose i hemijski agensi kao difeniltiazol, difenilamin i dugodelujući kortikosteroidi. Diferencijalno dijagnostički potrebno je isključiti druge multicistične bolesti bubrega, bubrežne ciste povezane sa hroničnim zatajenjem bubrega i bubrežnom displazijom, necistične uzroke povećanja bubrega, bubrežne neoplazije, hidronefrozu, peribubrežne pseudociste, mačji zarazni peritonitis, gljivičnu i bakterijsku upalu bubrega. Analizom krvi ne nalazimo nikakvu abnormalnosti osim ako nije došlo do zatajenja bubrega. Sadržaj cisti može biti proziran, zamućen ili krvav te se sadržaji iz različitih cisti iz istog bubrega mogu razlikovati. Bakterijska kultura sadržaja ciste može pomoći kod detektovanja prateće infekcije. Rentgen i intravenozna urografija su neagresivne metode za potvrdu postojanja cisti, a takođe i ultrazvuk. Aspiracijom sadržaja ciste može se razlikovati od ostalih bolesti koje uzrokuju povećanje bubrega.Bakterijsku upalu bubrega potrebno je odmah započeti lečiti jer iako nije trenutno opasna po život može dovesti do sepse. Spontano povlačenje cisti nije dokumentovano. S vremenom njihov broj može i porasti i tako uticati na normalnu funkciju bubrega. Tretman je najčešće sveden na ublažavanje i minimiziranje posledica koje uzrokuju (zatajenje bubrega, bubrežna infekcija, krv u mokraći i bol) jer uklanjanje cisti još nije ostvarivo. Aspiracija preko kože sadržaja iz ciste može smanjiti njenn volumen i redukovati bol. To je nepraktično kod bubrega sa velikim brojem cisti. Kod terapije inficiranih cista treba uzeti u obzir njihov sadržaj kiselog karaktera što može ometati delotvornost nekih antibiotika (npr. cefalosporini i penicilini). Lužnati antibiotici topivi u mastima antibiotici (trimetoprimsulfonamid, enrofloksacin, hloramfenikol, tetraciklin i klindamicin) penetriraju epitelijalnu barijeru i bivaju ionizirani i uhvaćeni u lumen ciste preporučuju se kod ljudi sa inficiranim bubrežnim cistama pa se može razmotriti i njihova upotreba kod životinja.Pacijenta je potrebno kontrolisati svakih 2-6 meseci. Dugoročna prognoza pacijenta sa policističnim bubrezima često zavisi od zahvaćenosti i stepena zatajenja bubrega.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam  kartuzijskog mačka starog  3 godine. Rađena mu je biopsija i utvrđeno je da ima rak kože. Sve je počelo jednom malom krasticom na glavi pre 6 meseci. Prvo se mislilo da je alergija na hranu, ali nakon biopsije ustanovljeno je da se radi o raku kože. Predložena nam je operacija kojom će se odstraniti obolela koža (celi vrat 3 cm x 2 cm sa svake strane i na 3 šapice, u delu savijanja veličine 3 cm x 1,5 cm). Na tim delovima nema dlake. Rane su jako krvave, što ne bi bilo tako da se mačka stalno ne češe. Mene zanima da li ima svrhe mučiti jadnu životinju tim operacijama, da li će to biti adekvatno rešenje.Unapred vam hvala na odgovoru, TijanaO: Tumor kože je jedan od ozbiljnijih problema sa kojim se vlasnici mačaka mogu susresti. Koža je najveći organ tela pa samim time i najčešći organ na kojem se mogu razviti tumorozne promene. Ovo stanje ima tendenciju metastaziranja po organizmu, a u većini slučajeva dovodi do preranog uginuća jer je to širenje relativno brzo, što ne daje dovoljno vremena za adekvatnu terapiju. Uopšteno rečeno, tumor kože je naziv za različite tipove tumora koji uključuju nekontrolisan rast ćelija u sledećim slojevima: koži, kožnim žlezdama, dlačnim folikulima, potpornog masnog i vezivnog tkiva. Metastaze koje se javljaju u koži mogu se javiti usled tumora u drugim delovima tela pa se, kao takve, ne mogu nazvati pravim tumorima kože.Za razliku od pasa, tumor kože mačaka ima češće tendenciju malignosti, a najčešće obolijevaju mačke starosti 6-14 godina. Kao uzroci primarnih tumora kože mačaka spominju se sledeći: svetla ili bela boja kože, prekomerna izloženost sunčevim zracima, virus mačje imunodeficijencije (FIV) te nasledni faktori. Klinički se tumori kože najčešće manifestuju pojavom krvga ili kvržica ispod kože ili kao oštećenja kože koja ne zaraštavaju. Ova pojava obično dovodi do poremećaja ponašanja, kao što je češanje ili grizenje oštećenih delova tela. Skvamozni tumor kože (tip tumora kože) manifestuje se crvenilom i kožom prekrivenom krasticama. Dijagnoza tumora kože relativno je jednostavna u odnosu na druge tumore organizma, s obzirom na pristupačnost i uočljivost simptoma. Dijagnoza uključuje laboratorijske analize: aspiracija sadržaja tumora iglom, biopsija tkiva, kompletna krvna slika i biohemija krvi, analiza urina, RTG-pretraga radi utvrđivanja metastaza. Lečenje tumora kože zavisi od tipa tumora koji je dijagnostifikovan te o stepenu napredovanja bolesti. Hirurški zahvat odstranjivanja tumorozno promenjenog tkiva je najčešći način lečenja jer kod benignih tvorevina samostalno dovodi do potpunog izlečenja. Takođe, i kod nekih malignih tumora hirurško odstranjivanje može biti kurativno, iako je mogućnost ponovnog javljanja na istom mestu vrlo velika (zbog invazivne prirode samog tumora). Najčešće se preporučuje ukoliko se tumor nije proširio i može se ukloniti bez ugrožavanja funkcije okolnog tkiva. Povremeno se ovaj zahvat koristi u cilju smanjivanja veličine tumora kako bi ostali oblici lečenja rezultirali zadovoljavajućim efektom. Kod uklanjanja potencijalno malignog tumora uklanja se i veći deo zdravog tkiva zajedno sa tumorom. U idealnim uslovima ova količina tkiva je u granicama 3-5 cm. Međutim, na nekim delovima tela (poput njuške i lica) ponekad nema dovoljno zdravog tkiva koje bi se moglo odstraniti. Takođe, očekivana je mnogo veća operativna površina kod malignih tumora od veličine samog tumora.Pre odluke o operativnom odstranjenju tumora preporuka je izvršiti biopsiju tumoroznog tkiva, s obzirom da je ovo poželjno činiti u nekim slučajevima jer se dobija uvid u agresivnost zahvata te da li je hirurški zahvat najbolji način lečenja.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mačka Toma, star je 4.5 god. Već 3 god. ima problema sa peskom u mokraći. Posećujemo veterinara i koristimo med. hranu Hill's c/d od početka (kupujemo je kod vas). Kristali su struviti i ima ih u velikoj koncetraciji. Godinu dana smo izbegavali kataterizaciju jer smo mu davali Ciprocinal čim primetimo da mu nije dobro i propiški. Dajemo mu 7 dana, pošto od Panklav-a povraća. Danas smo ga odveli na kataterizaciju jer nije mogao da piški. Veterinar kaže da nema više kristala u mokraći, već upalu urinarnog kanala pa zato ne piški. Šta preporučujete za dalje lečenje ove upale? Veterinar hoće da proba sa Synulox tabletama kad završi sa terapijom (antibiotskom) koju sada prima. Koje lekove preporučujete za lečenje bakterijske upale kanala? Dali da probam sa hranom Royal canin s/o? Inače, mačak je sklon gojenju i slabo je aktivan jer ga čuvamo u stanu i imamo problem da mu snizimo kilažu. Hvala, AnaO: Simptomi koje pokazuje Vaš mačak svakako upućuju na oboljenje urinarnih puteva. Najčešći problem je bolest mačjih donjih mokraćnih puteva (FLUTD). Čini ga ceo niz bolesti od upale i stvaranja kristala ili mokraćnog kamenja, do različitih drugih problema koji se ređe javljaju. Mokraćni kristali uglavnom zahvataju donje urinarne puteve, gde izazivaju iritaciju, upalu ili čak začepljenje donjih urinarnih puteva. Simptomi mogu da budu blagi (učestalo mokrenje, preterano lizanje urogenitalnog područja) ili jače izraženi (otežano ili bolno mokrenje, bol u stomaku, tragovi krvi u urinu). U težim slučajevima može doći do potpunog začepljenja mokraćnih puteva, što zahteva urgentnu veterinarsku pomoć (kateterizacija). Lečenje bi (osim lekova) podrazumevalo i medicinske hranu u svrhu suzbijanja ovakvih problema. Royal Canin i Farmina Life Struvite su proizvođači hrane koji, pored linija hrane superpremijum kvaliteta za svakodnevnu ishranu zdravih životinja, prave i medicinsku hranu koja je namenjena životinjama koje imaju određene zdravstvene probleme, i to su Royal Canin Urinary High dilution i Vet Life Life Struvite. U slučajevima kada mačka ima problema sa urinarnim putevima, preporučuje se hrana koja ima ulogu da rastapa stvoreni pesak, kamenje, talog, a kasnije se koristi hrana koja ima ulogu da stalno održava povoljan pH mokraće da ne bi  ponovo dolazilo da stvaranja kristala i pojave istih problema. Ove hrane se uglavnom koriste od 5 do 12 nedelja prema savetu veterinara kliničara koji imaju uvid u zdravstveno stanje Vašeg ljubimca.Nakon određenog vremena možete preći na Royal Canin Urinary ili Vet Life Struvite Management, uz predhodne konsultacije sa Vašim veterinarom. Ukoliko se radi o urinarnoj infekciji, onda se primenjuje i antibiotska terapija koja se određuje na osnovu rezultata antibiograma i koju propisuje veterinar koji je i dijagnostikovao problem, tako da nema razloga da ne poslušate mišljenje Vašeg veterinara, odnosno da nastavak terapije bude Synulox tabletama.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mačku staru 9 meseci koja voli da jede sladoled i čokoladu. Na internetu sam pročitala da mačkama nije dobro davati čokoladu zbog problema sa srcem i krvotokom pa to izbegavam. Umesto toga, dajem joj razne mačje poslastice. Inače jede mačju hranu, i dehidriranu i konzerve. Mleko ne voli, ali sladoled od vanilije obožava.  Malo mi je to čudno jer sam pročitala da mačke ne vole hladnu hranu, a ona obožava. Da li smem da joj dajem sladoled, u kojim količinama i može li doći do kakvih komplikacija? Hvala! StelaO: Mačka je mesojed i meso je životno važan sastojak obroka. Uz meso mačke rado jedu različito povrće, voće i termički obrađene žitarice. Probavni trakt mačaka je vrlo kratak i ne može svariti složenu strukturu biljnih ugljenih hidrata. Organizam mačke zahteva hranu sa visokim procentom belančevina i niskim procentom ugljenih hidrata. Sistem za varenje mačaka mačaka izlučuje vrlo nisku količinu enzima koji razgrađuje mlečni šećer (laktozu). Konzumiranjem kravljeg mleka i mlečnih proizvoda koji sadrže laktozu javljaju se poremećaji varenja različitog stepena. Mleko u ishrani mačaka treba izbegavati. O: Sladoled je delimično ili potpuno zamrznuta poslastica koja se sastoji prvenstveno od mleka ili mlečnih proizvoda i sastojaka koji se dodaju u smesu u svrhu podešavanja ukusa, arome, boje, mirisa i konzistencije (šećeri i zaslađivači, stabilizatori i emulgatori, uz mogući dodatak voća, voćnih aroma, jaja, čokolade ili nekih drugih dodataka). Osim toga, sladoled sadrži vodu i uklopljen vazduh koji služi povećanju volumena sladoleda, boljoj konzistenciji, te smanjuje osećaj hladnoće u ustima tokom konzumiranja. Iz svega navedenog, da se zaključiti da je sladoled neprimerena namirnica za mačke jer masnoća potencira nastanak bolesti srca i pankreasa, prisustvo šećera dijabetes, a mleko poremećaje varenja. Ako želite dati svojoj maci  mlečnu poslasticu, ima  dobrih "mačjih" mlečnih proizvoda bez laktoze koje možete pronaći u ponudi Pet centra.Hrana koja je štetna za zdravlje mačke i ne sme se nuditi je čokolada i slatkiši. Čokolada sadrži kofein i theobromin, koji za pse i mačke mogu biti vrlo toksični. Izazivaju iritaciju organizma te nervozu i nemir, a takođe može doći do drhtavice, nesanice. Mačke , zbog male telesne težine, teško podnose teobromin koji kod njih može izazvati smrt. Male količine čokolade kod pasa mogu izazvati lupanje srca, povraćanje, proliev, hiperaktivnost uz često mokrenje. Poremećaji se javljaju 4-5 sati nakon unošenja čokolade u organizam. Mnogo ozbiljniji znakovi trovanja čokoladom manifestuju se drhtanjem celog tela, napadimam, pa čak i iznenadnom smrću. Iz tog razloga ni čokolada nije primerena u ishrani mačaka. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačku staru 11 godina kome je dijagnstifikovan dijabetes i ovih dana smo počeli terapiju insulinom. Naš veterinar nam je rekao da će nam naručiti Hill's hranu za mace dijabetičare i da ta hrana pomaže u snižavanju šećera zajedno sa insulinom.Zanima me da li čemo uz tu hranu nakon određenog vremena moći prestati korišćenje insulina i samo joj davati tu hranu  ili se insulin takvim macama obolelim od dijabetesa  daje do kraja njihovog života? Hvala unapred na informacijama.Mirela O: U lečenju mačjeg dijabetesa ishrana je jedan od najvažnijih faktora. Aktuelne preporuke govore da dijeta sa niskom stepenom ugljenih hidrata, veoma često omogućuje prestanak uzimanja insulina relativno brzo nakon inicijalnog tretmana. To se objašnjava činjenicom da nizak nivo ugljenih hidrata zahteva manje količine insulina za regulaciju glukoze u krvi. Takođe je i stvaranje glukoze iz proteina i masti znatno sporije i uravnoteženije u odnosu na ugljene hidrate pa nakon obroka ne dolazi do naglog i visokog povećanja glukoze. U tom smislu, postoje gotove veterinarsko-medicinske formulacije suve i vlažne hrane za mačke, koje znatno olakšavaju postupak lečenja. Npr. Hill's w/d i Royal Canin Diabetic. Sa Vašim veterinarom ćete dogovoriti optimalni tretman i dinamiku aplikacije insulina, kao i ocenu efekta veterinarske dijete. U svakom slučaju, tretman mora biti individualan i prilagođen konkretnom pacijentu.Dodatno o samoj bolesti možete pročitati u odgovru koleginice Aleksandre Todosijević, dr.vet.med. Šećerna bolest (diabetes mellitus) - preporuka pravilne ishrane.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Moj mačor ima 1,5 godinu i 3,9kg. U zadnjih par meseci je smršao ca. 700 grama. Od početka jede Royal Canin hranu (Kitten 34 pa potom Sterilized 27) i dobija i sosiće (Royal Canin, Whiskas, KiteKat) kao i ponekada neki slatkiš. Juče smo vadili krv i ispostavilo se da mu je alfa amilaza povećana 1411 (Ref. vrednost do 1192). Ostale vrednosti su manje više normalne; RBC, HGB, HCT, #LYM malo veći dok je RDW nešto malo manji u odnosu na ref. vrednost. Inače, nije povraćao i nema neke druge znake bolesti sem da gubi na težini i da je ponekada malo tužan. Mačor je kastriran. Molim vas da mi kažete koliko je ovo opasno, kako može da se izleči i šta ja treba da radim da mu pomognem. Hvala unapred, AnjaO: Alfa amilaza je ekskretorni digestivni enzim. Povećanje njegovog nivo može da ukaže na neki pataološki proces vezan za pankreas. Pankreatitis je najčešći problem koji se javlja u vezi sa radom egzokrinog pankreasa. Može biti akutan i hroničan. Uzroci koji dovode do pankreatitisa su najčešće idiopatski, ali nepravilna ishrana, skorašnji operativni zahvat i neki lekovi mogu biti predisponirajući faktori. Klinički simptomi koji prate pankreatitis su: anoreksija (mršavljenje), slabost, povraćanje, abdominalni bol, dehidracija, dijareja. Kao indikatori koji nam krvnom pretragom mogu pokazati da se radi o pankreatitisu su povišenje serum amilaze i lipaze, mada ovi parametri ne moraju biti apsolutno tačni, odnosno povećane vrednosti nivoa enzima ne moraju biti zbog pankreatitisa.Savetujem vas da u dogovoru sa svojim veterinarom, mačora neko vreme hranite nekom od hrana iz medicinskog programa Royal Canin ili Vet Life. U pitanju su hrane koja sadrže manju količinu masti, sadrži vlakna koja sprečavaju proliv i povraćanje, a u isto vreme je energetski bogate hrane koje zadovoljavju sve potrebe kod Vašeg ljubimca.Dužina ishrane medicinskim hranama je najmanje 3 nedelje, a kod hroničnih slučajeva i mnogo duže. Nakon ovog perioda uradite kontrolne analize, na osnovu kojih će Vam Vaš veterinar, ukoliko je potrebno, predložiti odgovarajuće mere.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Ja imam persijsku mačku koja se zove Sonja. Ona ima 4 godinice. Trudna je, samo ja ne znam kada se tačno parila pošto je izlazila napolje, ali sam joj stomačić primetila oko kraja januara. Sad ne znam kada  treba da se porodi. Da li znate mozda kada bi trebalo? Hvala u napred. MarijaO: Graviditet kod mačaka traje oko 2 meseca. Okot je instiktivan čin u kome uloga čoveka nije potrebna, osim ako zbog zdravstvenih problema to veterinar pregledom ne zaključi. Mačka pre okota izabere mesto gde će se okotiti. U slučaju da to mesto nije odgovarajuće, možete joj i vi odrediti gde će se okotiti. To može biti kutija sa dosta papira. Najčešće mačke same odaberu skrovito i mirno mesto , koje je bezbedno i na kojem ih niko neće uznemiravati. Kada dođe trenutak za koćenje mačka ima potrebu da šeta od mesta gde će se okotiti do posipa. Prva etapa koćenja za ženku predstavlja veliki napor, ali čim se mačka smiri i smesti na mestu za okot, uskoro počinje druga faza - istiskivanje mačića. Sam porođaj može trajati više sati, pa čak i do 24 h, a periodi koćenja između mačića mogu trajati različito. Mačići mogu izaći na glavu ili na rep. Po rađanju, majka ih poliže hrapavim jezikom i na taj način upozna, stimuliše, i skine membranu koja ih obavija. Posteljicu majka pojede, a pupčanu vrpcu pregrize na oko 2 cm od mladunčeta. Posle rođenja svakog mačeta, majka ponavlja isti postupak. Kada se rode svi mladunci, majka im čisti šape i predeo genitalija. Nakon završetka okota, majka okupi sve mačiće, okruži ih telom i na taj način ih pobuđuje da sisaju. U prvom leglu mačka ima uglavnom 2 - 3 mačeta. O okotu mace, dodatne informacije možete pročitati i u odgovoru koleginice Ane Jovanović dr.vet.med. Graviditet mačke i briga o okotu.Nakon okota poželjno je da mačku i mlade pregleda veterinar. Vaše prisustvo samom činu okota nije neophodno i predstvaljaće smetnju mački. Vaš veterinar pregledom može utvrditi status mačke po pitanju graviditeta i proceniti temin okota.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve odrasle mačke, s time da je jedna teška 3 kg, a druga 7 kg. Dajemo um istu kličinu hrane (otprilike 2-3 puta dnevno) i pratimo da deblja mačka (kastrirani mačak) ne pojede manjoj (kastriranoj ženki) hranu, ali on je i pored toga puno deblji. Redovno posećujemo veterinara (barem jednom godišnje) i rekao je da nema zdravstvenih problema, ali mene njegova težina ipak zabrinjava. Zanima me i koliko često se mačkama sme davati poslastica? Smeju li se davati svakodnevno? Zahvaljujem na odgovoru. Ivana O: Gojaznost može biti ozbiljan problem kod mačaka pa se preporučuje redovna procena Vašeg veterinara, a kod kuće možete jednostavno preći rukama preko abdomena odnosno preko rebara. Lako ćete osetiti rebra bez debljeg sloja. Struk (pojas iza rebara) treba biti jasno vidljiv gledajući odozgo, a stomak se ne bi trebao njihati pri hodu. Ako ipak niste sigurni, zamolite veterinara za proveru kao i eventualni odgovarajući program ishrane. Poslastice se daju povremeno, ne preporučuje se davati ih svaki dan. Ukoliko je mačka gojazna, treba ih potpuno izbaciti iz ishrane.  Kastrirane, tj. sterilisane mačke sklonije su gojenju od "intaktnih" mačaka i to treba uzeti u obzir kada se razmišlja o ishrani. Takođe, kućne mačke koje se slabo kreću svakako lakše postaju gojazne od aktivnih mačaka.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Našla sam dva mala mačeta, otprilike dva meseca starosti. Jedan ne vidi na desno oko, a drugi nevidi na oba oka. Da li je to najčešće urođeno ili stečeno? Molim za mišljenje i savet šta bi trebala uraditi u ovom slučaju. Hvala unapred na odgovoru. IsidoraO: Oko je organ vida koji služi za percipiranje okoline. Oko, sa svojim osetljivim strukturama, šalje impulse preko optičkog nerva u centar za vid, koji se nalazi u mozgu. Naime, svetlost mora proći kroz prozirne delove oka da bi de se kao umanjena slika reflektovala na određenom delu mrežnjače. Tada se svetlosni nadražaj pretvara u nervni impuls koji putuje do centra za vid u mozgu. Slepilo označava gubitak vida, a može biti urođeno ili stečeno; potpuno ili delomično; reverzibilno i ireverzibilno. Gubitak vida kod mačaka je najčešće stečeno. Urođeno slepilo je uglavnom genetski uslovljeno, a stečeno najčešće nastaje kao posledica različitih povreda oka, bolesti oka, tumora oka, nekih virusnih oboljenja, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti,... U svakom slučaju, savetujem Vam da se obratite veterinaru radi adekvatnog oftamološkog pregleda i ustanovljavanja zdravstvenog statusa očiju mačića

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačku od 8 meseci. Veoma je raspoložena i nestašna. Ponekad se događa da joj se pomera mišić na leđima. O čemu se radi? Unapred hvala na odgovoru.VladislavO: Nespecifično trzanje kože na leđima može predstavljati početak tzv. Sindroma mačje hiperestezije. Hiperestezija znači abnormalno povećana osetljivost kože. Može započeti kao Mačja psihogena alopecija, a zatim prerasti u  puno veći problem. Taj sindrom je poznat pod raznim imenima, kao Sindrom automutilacije, Bolest trzanja kože, Mačja psihomotorna epilepsija, Atipični neurodermitis. Mačke sa ovim sindromom su izrazito osetljive na dodir duž kičme niz leđa do baze repa. Klinički znaci su različiti: talasasto pomeranje kože, grčevi i trzanje mišića, trzanje repa, glasno mijaukanje bez razloga, posebno noću, zurenje u prazno raširenih zenica. Mačke pokazuju neobično ponašanje nakon dodira, kao što je lovljenje repa, grizenje repa i oko repa čak do automutilacije. One trče, skaču, haluciniraju, mijauču pa se okreću oko sebe i frkću. Mogu same sebe povrediti grizući, mahnito ližući, žvačući ili čupajući svoje krzno. Takvo ponašanje izaziva područja bez dlake, čak i teže kožne promene. Teško je odvratiti mačke od takvog ponašanja. Sled i intenzitet  simptoma može varirati, zavisno od uzroka. Takvo ponašanje se uočava kod vrlo uzbuđenih, uznemirenih i agresivnih mačaka. Tačan uzrok je nepoznat, ali stresni događaji mogu izazvati depresiju, a posledično hiperesteziju. Smatra se da toekom hronične depresije nastaju promene vezane za hemijske procese mozga, što može dovesti do hiperestetičnog poremećaja. Stresori zbog kojih nastaje depresije su npr. selidba u novi dom, promena rasporeda aktivnosti na koje su navikle, odlazak ili dolazak člana porodice, uključujući i druge životinje, agresija između mačaka u domaćinstvu, premeštanje nameštaja, susret sa novim, nepoznatim životinja u spoljašnjem - nepoznatom okruženju i osećaj ugroženosti, dosada i frustracija jao i bol u telu. Bol je snažan podsticaj za depresiju kod mačaka.Za otkrivanje SMH-a ne postoje dijagnostički testovi, već se diferencijalno dijagnostički eliminišu druge bolesti kao su bolesti kože (alergije, kožni paraziti, upale kože), bolna stanja kao što su bol u leđima, artritis, upala analnih vrećica, bol u mišićima, bolesti kičme, ugrizne rane, apscesi, tumori ili organski poremećaji. Na prvom mestu je potrebno smanjiti stres u životu Vaše mačke. U svakom slučaju bi bilo dobro da Vašu mačku pregleda veterinar.   

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre 2 god. sterilisala sam macu staru sada 8 godina, obavljena je sterilizacija vađenjem jajnika, ali nakon 1 god. maca je ponovno dobila teranje i to  tako da svaki mesec dana ima nagon teranja 2 puta sa prekidom od nedelju dana. Pre sterilizacije nagon je bio svaka 3 meseca, a sada je postalo sve češće. Konsultovala sam se sa veterinarom i dobila odgovor da ponovna sterilizacija ne dolazi u obzir jer je komplikovan zahvat pronalaženja zaostalog jajnika. Postoje li hormonske tablete umesto injekcija i koliko su štetne za zdravlje mace? Hvala i pozdrav, LjiljaO: Nekihurška kontracepcija predstavlja reverzibilnu ili ireverzibilnu prevenciju estrusa ženki.Farmakološke metode kontracepcije i sterilizacije su pouzdane, jeftine i reverzibilne. Postoje hormonske metode progestinima, androgenima i analozima GnRH (uzrokuju blokadu receptora raproduktivnih hormona ili indirektno blokiraju kontracepciju negativnom povratnom spregom). Zatim, na raspolaganju je imunokontracepcija te ostale metode nehirurške kontracepcije. Hormonska kontracepcija progestinima kod ženki obavlja se na sledeći način: MA (Megastrol acetatom) sintetskim preogestinom za privremenu supresiju estrusa kuja i mačaka (daje se oralno toekom 8 dana), MPA (medroksiprogesteron acetat) supresija estrusa kuja i mačaka. Hormonska kontracepcija kod mačaka obavlja se Metiltestosteronom peroralno koji inhibira estrus i Miboleronom (sistemski androgen) koji odgađa estrus do dve godine).Analozi GnRH primenjivani kontinuirano suprimiraju plodnost. Hronična supresija hormona jajnika rezultira supresijom hormona jajnika i gametogeneze (produženo vreme bez teranja). GnRH antagonisti blokiraju receptore u hipofizi.Za izbor preparata, delovanje i eventualne nuspojave, savetujem Vam da se konsultijete sa Vašim veterinarom koji je najbolje upućen u zdravstveni status mačke.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja mačka stara sedam meseci već nekoliko dana kod veterinara dobija injekcije protivotrova. Veterinar sumnja da je otrovana s obzirom na simptome poput krvave stolice i krvarenja iz nosa. Međutim, mačka ima izuzetno smrdljiv zadah već duže vreme, a usna šupljina mu je puna gnojnih naslaga. Kako apetit nije imao već puno pre navodnog trovanja, a i čudno je gutao, mislim da ima Panleukopenija ili zarazni enteritis mačaka. Svi simptomi odgovaraju, a i u istoj kući živi mačak od kojeg je najverovatnije dobio taj virus. Ima li smisla dalje davati joj injekcije jer njoj nije bolje. Hvala! KristijanO: Zarazni enteritis mačaka (Panleukopenija mačaka) je akutna virusna bolest čija inkubacija traje 4-10 dana. Klinički znaci su vrlo različiti, od perakutnih koji završavaju naglim uginućem, do blagih. Često oboljevaju mlade ili nevakcinirane životinje, a bolest je učestalija krajem zime i početkom proleća. Najznačajniji simptom je povraćanje tečnosti ili sluzi obojene žuči, što dovodi do prljanja usana i brade, a dah često ima fetidan zadah. Životinja je izrazito neraspoložena i brzo se razvija dehidracija, uz upale oči. Mačka zauzima veoma često tipičan zguren položaj, pokazuje da je žedna, ali nije voljna piti. Proliv se po pravilu kod te bolesti ne javlja. Temperatura se kreće oko 40-41°C, a temperaturni skok ubrzo prelazi u subnormalnu temperaturu i uginuće. Urin je oskudan, intenzivne boje i veoma prodornog neprijatnog mirisa. Zabeležen je i razvoj stomatitisa, kao i erozije epitela na vrhu jezika, što ukazuje na sekundarne bakterijske i virusne infekcije.Dijagnoza se postavlja na temelju kliničke slike i tipičnih nalaza krvi. Za ovu bolest je tipičan pad broja leukocita koji se javlja još u stadijumu inkubacije. Groznica i leukopenija (pad broja leukocita) omogućavaju da se isključe otrovanja. Otrovi čiji se mehanizam toksičnog delovanja zasniva na poremećaju procesa zgrušavanja krvi nazivaju se antikoagulansi. Opšta karakteristika otrovanja je bledilo vidljivih sluznica i krvarenja po telu u obliku većih ili manjih hematoma po ušima, butinama, u okolini zglobova, posebno skočnog zgloba, te po vidljivim sluznicama. Krvarenja se zapravo razvijaju u svakom tkivu, a otrovane životinje mogu imati krvavi proliv ili mogu povraćati krv, mogu krvariti na nos ili mokriti krv. Dijagnoza se postavlja na temelju kliničke slike i laboratorijskog određivanja vremena zgrušavanja krvi. Ukoliko Vaš veterinar nije u mogućnosti sprovesti navedene dijagnostičke analize, savetujem Vam da mačku odvedete na pregled na Veterinarski fakultet u Beogradu.    

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Postovani, imam macče starosti oko 3-4 meseca. Kad sam je usvojila pre dva ipo meseca bila je mala kao dlan, pa su je veterinari procenili da je starosti nešto manje od mesec dana. Problem je taj što je ona počela da pokazuje simptome teranja, vuče se prsima po podu, kad je mazim po ledjima diže zadnji deo tela i mnogo mjauče. Nestajala nam je struja zbog loših vremenskih uslova i u kući je bilo jako hladno. Mače je ostavilo krvavu fleku preksinoć i juče ujutru, tačnije te fleke izgledaju više rozikasto nego kao čista krv. Ona danas ne krvari ali mokri po nameštaju. Ne znam da li se prehladila ili je obeležava teritoriju. Mokri mnogo više nego uobičajeno, na svakih sat-dva. I to gde mokri neprijatno miriše, intezivnije. Imam jos dve mačke koje su potpuno zdrave, one idu za njom i njuškaju je, šta se dešava s mojim mačetom? Kad mačke inače ulaze u polnu zrelost, mislim da je moje mače jako malo da bih imalo nagone za parenje. Inače da napomenem ona nema temperaturu, nosić joj je hladan i vlažan, ne izlazi napolje i najviše boravi u mojoj sobi. Iskreno se nadam da ćete mi odgovoriti.  Hvala unapred. Aleksandra Dimitrijević O:  Prvi estrus u mačaka može se javiti od 4. do 12. meseca. U većini slučajeva, prvi pubertetski estrus se javlja u proleće, kada su mlade ženke stare oko 7 meseci. U estrusu se ponašanje mačke menja. Mačka se umiljava, počinje da se valja i okreće na leđa, sa jednog na drugi bok, uvija leđa, trlja glavom i vratom i zauzima karakterističan stav kojim omogućava i olakšava parenje.  Rep drže pomeren u stranu, tako da se dobro ističu stidnica i analni otvor na kojem se ponekad primećuju ritmične kontrakcije. Mačke u estrusu su nemirne, učestalo i glasno mijauču čime dozivaju mužjake, a takođe se dešava i da  izgube apetit. Mačke se pritom oglašavaju prodornim neugodnim mijaukanjem, koje podseća na dečji plač, uznemirene su, postaju vrlo nežne i rado se protežu i maze o svog vlasnika ili o nameštaj i neprestano traže pažnju. Prija im kada ih pomilujemo po leđima i odmah zauzimaju stav za parenje. Neke mačke u vreme estrusa štrcaju mokraću u mlazovima, slično mužjacima (koji tako označavaju svoju teritoriju). Zapaljenje mokraćne bešike - Cystitis vesicae urinarie može biti akutno i hronično, a po karakteru supstrata može biti kataralno (cystitis catarralis), hemoragično (cystitis haemorrhagica) i gnojno (cystitis purulenta). Prema uzroku nastanka može biti primarno i sekundarno. Kao predisponirajući faktori primarnom zapaljenju mokraćne bešike mogu biti prehlade i činioci koji dovode do nemogućnosti oticanja mokraće (tumori, paraliza detruzora, grč mokraćne bešike itd.). Najčešći uzrok zapaljenja bešike je bakterijske prirode (P.miriabilis, E.colli, Pseudomonas, Streptococcae i Staphylococcae.). Infekcija bešike može nastati ascedentno iz spoljne sredine preko uretre i descedentnim putem iz bubrega preko uretera. Sekundarno do zapaljenja mokraćne bešike dolazi kod virusnih infektivnih bolesti. Kod akutnog zapaljenja mokraćne bešike opšte stanje u većini slučajeva nije promenjeno. Ponekad se javi apatija i pad apetita, dok se pojava povišene temperature ređe javlja. Klinički simptomi se ispoljavaju u čestom mokrenju sa manjim mlazevima, pri čemu se luči manja količina mokraće, ponekad kap po kap. Može se primetiti napinjanje i bol pri mokrenju. Mokraća je gusta, neprijatnog mirisa, zamućena i ima primesama krvi. Sobzirom da opisani simptomi mogu ukazivati i na estrus i na upalu, a kako bi se isključila mogućnost postojanja nekog zdravstvenog problema, neophodno je da veterinrar izvrši klinički pregled životinje, pa je moj savet da macu odnosete u neku od veterinarskih ambulanti, na pregled.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mačak star 6 godina ima upaljenu usnu oko 4 dana i upala postaje sve veća. Na dodir ga ništa ne boli i ne odbija hranu, naprotiv, puno jede. Nismo bili kod veterinara, pa me zanima da li bi trebali otići.Unapred hvala. Ivana O: Pregled problematičnih usana sprovodi se u sklopu kliničkog pregleda organa za varenje koja obuhvata: apetit i žeđ, uzimanje hrane, žvakanje i gutanje, podrigivanje i povraćanje. Sledi pregled usta, ždrela i jednjaka, sondiranje želuca i pretraga želučanog sadržaja, pregled stomaka, defekacija, pregled ekskremenata te rektalni pregled (koristi se za velike životinje radi pregleda trbušnih organa). Usne je potrebno pregledati spolja, uključujući i njihovu okolinu, a zatim je potrebno životinji otvoriti usta. Kod pasa i mačaka, usta se otvaraju na način da se jednom rukom obuhvati gornja čeljust preko nosa, pa prstima sa jedne strane, a palčevima sa druge strane pritisnemo obraze na kutnjake. Pošto životinja razmakne čeljusti, obuhvatimo drugom rukom donju čeljust iza očnjaka. Dokle god se drži čvrsto gornja čeljust i pritiskaju se obrazi na kutnjake, nema opasnosti od ugriza. Pošto su usta otvorena potrebno je pregledati i desni, obraze, zubno meso, jezik, tvrdo i meko nepce. Bez ozira što Vaš mačak za sada ima dobar apetit, zbog upale usne se to može promeniti svakog trenutka, a i budući da pišete da se upala širi svakako je potrebno otići do veterinara kako bi otkrio uzrok te upale i uklonio ga. Vašeg je mačka potrebno lečiti kako se upala ne bi proširila na okolne organe, a putem krvi i mnogo dalje u organizam. Osim toga takva mesta su mesta oslabljene rezistencije i predstavljaju potencijalna ulazna vrata za druge infekcije.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam mačka starog 13 godina, do sad nikad nije bio bolestan, ali zadnjih pola godine ima problema sa curenjem nosa. Nakon što je dobio temperaturu, veterinar  mu je dao nekakve vitaminske injekcije i antibiotike, u jednom periodu mu je otekla njuška tj. nos, oko mu se skroz izobličilo, a diše kroz nos kao da mu je začepljen. Sada je dobio i nekakvu injekciju, od koje je postojla mogućnost da mu otpadne dlaka. Ne znamo šta da radimo, veterinar nam je rekao da u narenih nedelju dana ne uzima ništa, da se malo pročisti od svega, ali čini mi se da je njemu to počelo još gore oticati. Šta da radimo? Hvala na odgovoru. DraganaO: Sinusitis je upalni proces koji zahvata sluznicu paranazalnih šupljina, a to su prostori u kostima lobanje, koji kanalima i ušćima komuniciraju sa nosnom šupljinom. Klinički se razlikuje akutni i hronični sinusitis. Sinusitis je uglavnom  uzrokovan bakterijama. Kod starijih mačaka može nastati zbog tumora ili bolesti zuba, a mačke su zbog kratkog nosa sklone hroničnom obliku. Sinusitis je najčešće blaga, samoizlečiva bolest, ali se pojavljuju i vrlo ozbiljne komplikacije, zbog mogućeg širenja upalnog procesa na očnu šupljinu, moždane ovojnice i mozak. Hronični sinusitis definisan je trajanjem simptoma duže od tri meseca, a nastaje zbog trajnog oštećenja sluznice pri dugotrajnome ili neprikladno lečenom akutnog sinusitisa. Pri svakoj virusnoj infekciji gornjih disajnih puteva često dolazi i do zahvaćenosti sinusnih šupljina. Upalni sekret i otok sluznice dovode do začepljenja izvodnih kanala, odnosno ušća sinusa u nazofarinksu. Uglavnom sinusitis nastaje kao bakterijska komplikacija prethodne virusne infekcije gornjega dela respiratornog sistema, a tome može doprineti alergijski rinitis, polipi u nosu i sinusima, devijacija nosne pregrade, strana tela i tumori te posledice povreda i hirurških zahvata na sinusima ili u usnoj šupljini. Klinički simptomi  sinusitisa su  pogoršanje prohodnosti nosa i nemogućnost disanja na nos, disanje sa otvorenim ustima, gnojan iscedak iz nosa, respiratorni simptomi koji traju duže od sedam dana, ponekad se pojavljuje otok lica i nosa, bol i crvenilo. Temperatura u većini slučajeva nije povišena.Lečenje sinusitisa je simptomatsko i antibiotsko, a katkad i hirurško (hronični sinusitis, komplikacije). Kod velikog broja bolesnika dovoljno je samo simptomatsko lečenje. Primjenjuju se kapi za nos, koje smanjuju otok sluznice nosa i ušća sinusa, što osigurava bolju drenažu i ventilaciju sinusa. Lečenje antibiotikom po pravilu traje 10 dana. Antibiotici se katkad primenjuju i lokalno (hronični sinusitis) putem igle za punkciju sinusa. Pri lečenju nekih komplikacija akutnoga sinusitisa i u liječenju hroničnog sinusitisa ponekad je nužan i endoskopski hirurški zahvat. Važna je pravilna i dugotrajna terapija, a kako mi, nažalost, niste naveli trajanje terapije i kad se sprovodila, teško mi je odrediti efikasnost iste. Antibiotska terapija svakako se mora ponoviti pošto je bilo poboljšanja, ali je potrebna dugotrajnija terapija, u trajanju 10-20 dana. Svakako se obratite veterinaru za pomoć ili potražite drugo mišljenje na klinici Veterinarskog fakulteta, gde će kolege adekvatnim pretragama  utvrditi uzrok i propisati terapiju.Jačanje imunološkog sistema i pravilna ishrana ljubimca hranom superpremium kvaliteta (npr.Brit Care, Royal Canin, Trainer, Pro Plan,N&D..) namenjene starim mačkama takođe je preporučljiva.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Pre nekoliko dana naš mačak (star 9 meseci) koji se kreće i van kuće, počeo je da gubi ravnotežu i da se nekontrolisano kreće. Ne može niti da skoči niti da hoda normalno, pokušava da se igra sa svojom lopticom, ali mu trčanje ne ide baš najsjajnije. Situacija se ne popravlja pa vas molim za savet šta učiniti da bismo mu pomogli. Hvala puno na odgovoru, TatjanaO: Gubitak ravnoteže i nekoordinisano kretanje nazivamo jednom rečju ataksija. Postoje tri klinička oblika ataksije: senzorna (proprioceptivna), vestibularna i cerebelarna. Sva tri oblika dovode do promena u koordinaciji udova, ali vestibularna i cerebelarna takođe dovode i do promena u pokretima glave i vrata. Ataksija uopšteno rečeno je stanje povezano sa senzornom disfunkcijom, koja dovodi do gubitka koordinacije udova, glave i/ili trupa. Do senzorne ataksije dolazi kada postoji blagi pritisak na kičmenu moždinu. Tipični simptomi ovog oblika su pogrešno (neprirodno) držanje nogu i, kako bolest napreduje, progresivna slabost. Senzorna ataksija može nastati prilikom povreda kičmene moždine, moždanog stabla i malog mozga. Što se tiče vestibularne ataksije, tu dolazi do povreda vestibulokohlearnog nerva, koji je inače zadužen za prenošenje informacija vezanih za ravnotežu, iz unutrašnjeg uha u mozak. Kod ovog oblika može doći do promena u položaju glave i vrata, a životinja će obično imati i pogrešan osećaj za pokrete ili probleme sa sluhom. Od spoljašnjih znakova mogu se još videti nagnutost na jednu stranu, gubitak ravnoteže, padanje ili valjanje. Kod centralnog oblika obično dolazi i do promena u pokretima očiju, percepciji, slabosti nogu, pospanosti ili kome. Kod perifernog oblika navedenih promena nema. Cerebelarna ataksija ispoljava se takođe u nekoordinisanim pokretima udova, glave i vrata, ali i velikim, neproporcionalnim koracima, neobičnom hodu, tremoru glave, tela i zanošenju trupa. Uzroci ovakvih stanja mogu biti mnogobrojni, počevši od urođenih mana, degeneracija, tumora, upalnih procesa, zaraznih bolesti, trovanja, metaboličkih poremećaja, trauma, poremećaja u cirkulaciji ili bolesti nepoznate prirode.Za tačnu dijagnozu svakako je potrebna opširna anamneza, klinički i neurološki pregled, nalazi krvi i urina te rendgenski snimak. CT i magnetska rezonanca. Takođe, kada se sumnja da je izvor bolesti u nervnom sistemu poželjno je napraviti punkciju i analizu cerebrospinalnog likvora. Što se tiče lečenja, ono će svakako zavisiti od uzroka bolesti. Ono što Vi do tada možete uradiiti je da mačku osigurate mirno i udobno mesto gde će  moći odmarati te da mu smanjite ili ograničite pokrete kako se ne bi negde povredio. Za sve ostalo biće potrebna veterinarska pomoć. Budući da se radi o dosta zahtevnoj dijagnostici, ali i lečenju, moj je savet da se obratite kolegama na Veterinarskom fakultetu u Beogradu. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre nekoliko dana kastrirali smo mačka starog oko 9 meseci. Operacija nije bila uobičajena jer jedan testis još nije bio spušten, ali veterinarka je rekla da će to rešiti bez problema. Kako je morala otvarati abdomen da bi našla testis, mačak ima šavove na stomaku. Odmah sledeći dan primetila sam da je topao i da ima poveću kuglu u području šava iz kojeg je malo curela sukrvica. Veterinarka mu je prepisaladala antibiotik. Stanje se nije popravljalo pa sam se ponovo obratila veterinarki. Kad je veterinarka stisnula kuglu, iz male rupice na kraju šava iscureo je gnoj i sukrvica. Zadnja dva  dana vodim mačka na čišćenje rane i istiskivanje gnoja. Je li moguća daljnja infekcija i je li prema vašem mišljenu potrebno ponovo otvarati abdomen? Brinem se da će šav zarasti, a u telu ostati još gnoja. Inače, mačak je ok, malo nervozan zbog ovratnika i ima apetit. Unapred zahvaljujem na pomoći, SofijaO: Svaki proces u telu ljudi i životinja ima svoj tok i trajanje. Infekcije rana nakon operacije su obično izazvane bakterijama roda Streptococcus i Stafilococcus, koje borave u našoj okolini i izazivaju  gnojne upale i apcese. Apces je novostvorena šupljina u telu ili pod kožom, punjena gnojnim sadržajem, koju je stvorio organizam boreći se protiv patogenog uzročnika - bakterije. Odbrambene ćelije - leukociti se na tom mestu pojačano umnožavaju  u borbi protiv bakterija, a njihovim raspadom nastaje gnoj. Kod takvih gnojnih infekcija je bitno da životinja dobija antibiotsku terapiju koja deluje protiv tih bakterija. Takođe je važno ranu čistiti antisepticima i evakuisati gnojni sadržaj.Pošto je vaš ljubimac pod kontrolom veterinara, smatram da se ne morate bojati posledica. Sam organizam Vašeg mačka se bori protiv uzročnika infekcije i pokušava ga "izgurati" napolje iz tela. Antibiotik je pomoćno sredstvo koje ubrzava tok procesa i važno je da se terapija odvija po uputstvu veterinara - u propisanoj dozi i trajanju (obično 10 do 14 dana, zavisno od vrste antibiotika). U slučaju da i nakon terapije zaostane nešto gnojnog sadržaja, a rana zaraste, organizam će ga omeđiti i nastaće apces, ali to je uz navedenu terapiju vrlo malo verovatno.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P:Da li je zdravo mački dati sirovo jaje? Hvala na odgovoru. RajkoO: Jaja su zdrava za mačke. Međutim, ona mogu predstavljati i određeni rizik za zdravlje mačke. Mačke su po svojoj prirodi karnivori (mesojedi) te im je u dnevnoj ishrani potrebno, za optimalno zdravlje, osigurati visoku količinu proteina. Jaja predstavljaju izvrstan izvor proteina visoke biološke vrednosti. To znači da sam organizam mačke može jednostavno iskoristiti te bolje upotrebiti proteine. Takođe, utvrđeno je da i samo žumance može delovati na kvalitet dlake ljubimca. Međutim, konzumiranem jaja se neretko mogu javiti i određeni problemi, kao što su trovanja i deficit biotina. Kada govorimo o trovanjima i jajima najčešće se misli na salmonelozu. Naime, iako salmoneloza nije tako česta pojava kod mačaka, ona se pojavljuje i zbog tog razloga se ne bi smela podceniti. Ova bakterija se može uništiti visokom temperaturom (npr. kuvanjem jaja). U belancetu se nalazi i enzim avidin. Dokazano je da ovaj enzim redukuje postojanje biotina (vitamin H, B7), odnosno, njegovu resorpciju.  Posledično, ako se uzima u većim količinama redovno, može dovesti do nedostatka biotina i svih pripadajućih kliničkih znakova ovog poremećaja. U svakom slučaju, mnogi stručnjaci sa područja veterinarskog nutricionizma se slažu da sirovo jaje, ako se daje povremeno i umereno (npr. kao poslastica) teško da može izazvati nedostatke biotina. Takva "poslastica" bi se mogla primenjivati npr. 2 puta nedeljno. Naravno, zbog Vaše sigurnost i sigurnosti Vašeg ljubimca možete prethodno jaje skuvati ili dati ljubimcu samo žumance