Pitajte Veterinara

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, znam da je moguće da se čovek, ukoliko proguta mačju dlaku ne moze zaraziti, ali može ukoliko mačka ima nekog parazita. E sada, znam da je moguće da se zarazi covek, ali je moje pitanje sledeće: ukoliko dođe do eventualne zaraze coveka, da li će covek dobiti simptome i onda humani lekar po simptomima da sazna šta je u pitanju i onda terapijom to da se reši, ili su paraziti opasni i čovek može da umre od njih? Dakle, ukoliko dođe do zaraze kod čoveka, da li se čovek samo leči, ili umire? Znam da je možda glupo pitanje, ali sam u bezizlaznoj situaciji, jer moji roditelji čuvaju dve mačke koje nisu nikada vakcinisane. Pozdrav, Nikola O: U ljudski organizam preko dlake psa ili mačke mogu se uneti jaja crevnih parazita i napraviti zdravstveni problem.   Redovno čišćenje od glista (dehelmintizacija) pasa i mačaka je preduslov dobre zdravstvene zaštite ljudi i mera koja je obavezna i preporučljiva. Ehinokokoza je jedna od mogućih zoonoza. Ona se može izlečiti ali i iskomplikovati tako da svaka promena zdravstvenog stanja vlasnika životinje ili Vaših ukućana koji su u kontaktu sa njima mora se prijaviti izabranom lekaru u najkraćem mogućem roku, sa naznakom u anamnezi, koju dajete lekaru, da ste bili u kontaktu sa životinjom. Kultura stanovništva ima veliki značaj za širenje ove zoonoze. Pse treba kontrolisati i redovno dehelmintisati, a posebnu važnost u seoskim sredinama ima neškodljivo uklanjanje infektivnog materijala pri klanju stoke u sopstvenoj režiji. Što se gradskih sredina tiče, mogućnost širenja ove parazitoze je manja s obzirom da se danas psi hrane gotovom komercijalnom hranom, redovno podvrgavaju veterinarskom pregledu i redovno dehelmintišu. Druga važna mera u profilaksi ehinokokoze je da se konfiskati klaničnih industrija neškodljivo uklanjaju i uništavaju i ne koriste u ishrani pasa, posebno onih koji nemaju vlasnike, jer je tada nemoguće držati pod kontrolom širenje infekcije. Redovna higijena, zdravstveno prosvećivanje stanovništva, briga o psima koji nemaju vlasnike, veterinarske kontrole i dehelmintizacija pasa daje veliki doprinos iskorenjivanju ove parazitoze.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zanima me da li mačka može da bude zaražena bakterijom Helicobacter pylori? Ja sam saznala da imam infekciju tom bakterijom, i trenutno uzimam terapiju, a primetila sam kod moje mačke da je ponekad naduvena u predelu grudnog koša i onda se okrene i leži na leđima (a tako ne leži nikad inače) to joj se dešava ponekad 2-3 dana zaredom i onda prestane i ponekad povraća. Inače hranim je kupovnom hranom i ne izlazi napolje.Unapred zahvalna. Staša O: Helikobakterioza je hronična infekcija želudačne sluznice. Izazvana je prisustvom gram negativne bakterije, helikoidnog oblika koja se prilagodila životu u jednoj od najnegostoljubivijih sredina kao što je želudac. Helikobakter živi u digestivnom sistemu različitih sisara i ptica, pri čemu samo neke vrste mogu da inficiraju i čoveka. Helicobacter pylori ne živi slobodno u prirodi. Glavni rezervoar je čovek, a mogu biti i neki sojevi i životinje, pa tako i mačka može biti nosilac ove bakterije. Pored Helicobacter pylori kod mačaka može da se javi i Helicobacter felis koja živi u želucu mačke, a izaziva hronični gastritis kod čoveka. Takođe psi i mačke mogu biti nosioci i Helicobacter Salomonis i Helicobacter bizzozeroni. Pored pasa i mačaka kod ljudi infekciju može da izazove i Helicobacter pulorum koji živi u crevima pilića, a kod ljudi izaziva akutnu diareju. Helicobacter pylori kod čoveka živi u 90% populacije u dentalnom plaku, a od 25 - 90% populacije u želucu. Prenosi se feko-oralnim putem, oro-oralnim putem, putem kontaminiranih različitih predmeta i instrumenata (stomatoloških). Helikobaterioza  uglavnom protiče u hroničnom toku sa pojavom nekih nespecifičnih simptoma koji se javljaju kao posledica razvoja hroničnog gastritisa. Najčešće se javljaju povremeni bolovi u predelu epigastrijuma, podrigivanja, povraćanja i često je ovo sve praćeno gubitkom telesne težine, pojava čira želuca, dvanaestopalačnog creva i hiperplazije limfnih elemenata u sluznici želuca.Kod pasa i mačaka se javljaju limoidni folikularni gastritis praćen hroničnim povraćanjem i veoma retkom pojavom ulkusa želuca. Terapija se sprovodi primenom antibiotika najčešće ampicilin, metronidazol, famotidin kao inhibitor sekrecije hlorovodonične kiseline u želucu. U slučaju pojave digestivnih simtoma kod Vaše mačke u njenu ishranu možete ubaciti neku od kvalitetnih veterinarskih dijeta koje se koriste u terapijama bolesti želuca i creva označene kao gastrointestinal Royal Canin zatim i/d Hills koje možete pronaći u prodavnicama Pet centra. U svakom slučaju savetujem Vam da mačku odvedete kod Vašeg veterinara na pregled kako bi se uključilo još nešto u terapiju, ukoliko bude bilo potrebno.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Kupio sam maci vitaminske tablete Pet-Phos Croissance Chat, i po savetu prodavca davao joj po dve tablete na dan. Primetio sam da joj se apetit povećao, ali ona je sinoć povratila veliku količinu svarene hrane. Pošto sam uzeo samo jednu tablu, nisam dobio uputstvo, a danas sam na internetu sam pročitao da treba davati samo 1 tabletu dnevno (maca ima manje od 4 kg i godinu dana je stara). Ona je sada dobro, nije više povraćala, normalno se ponaša. Da li je povraćanje bio uzrok prejedavanja usled lošeg doziranja tableta ili treba da se zabrinem? Hvala Vam na odgovoru. Zoran O: Pet Phos Feline je dodatak ishrani namenjen mačkama u fazi rasta i mackama koje doje. Obezbeđuje skladan rast mačeta. Odgovara na fiziološke potrebe skotnih mačaka i mačaka koje doje. Takođe je pogodan za odrasle mačke koje su izgubile formu i imaju slab apetit. Preparat obezbeđuje optimalnu energiju metabolizma, sintezu proteina i amino kiselina. Odraslim mačkama se dozira tako sto se daje 1 tableta dnevno za mačke do 4 kg telesne mase, a za macke preko 4 kg aplikuju se 2 tab dnevno.Tretman se ponavlja svakih 7-14 dana.Povraćanje kod mačaka mogu izazvati uzroci unutar i izvan želuca. Dok povremeno povraćanje obično nije značajno, često povraćanje može biti problematično. Uzroci su brojni i tačnu dijagnozu može postaviti samo veterinar nakon detaljne anamneze i kliničke i, prema potrebi, dodatnih laboratorijskih pretraga. Najčešći uzrok probavnih problema su kuglice dlake koje se nakupljaju u želucu. Mačke tada često jedu travu kako bi pomogle izbaciti takvo strano telo. Životinji bi trebalo dati sredstvo koje pomaže da se kuglice dlake izbace digestivnog sistema i budu izbačene stolicom (Malt pasta, Bezo-pet pasta). U Pet centru su u ponudi i kompletne hrane za mačke s dodatkom vlakana koja pomažu u ovim slučajevima (npr.Hairball contro l- "Farmina, Intens hairball - "Royal canin"). Ostali uzroci povezani s hranjenjem su nepodnošenje hrane i prava alergija ili jednostavno prežderavanje - unošenje velike količine hrane za kratko vreme. Želudačni poremećaji javljaju se i usled gastritisa, invazije parazitima, ulkusa, stranih tela ili tumora, upale gušterače, potrbušnice ili jetre. U obzir treba uzeti i metaboličke, te hormonalne bolesti. To su bolesti jetre, bubrega, slabije aktivna nadbubrežna žlezda, hipertireoza, poremećaji elektrolita, te strah. Ukoliko se povraćanje bude nastavilo i intenziviralo Vašeg ljubimca odvedite kod veterinara kako bi se mačka pregledala i po potrebi započela potrebna terapija. 

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam mačora starog 5 meseci. Pre nedelju dana ga je izgrebao mačor u predelu vrata, ima 2 rane jedna je mala a druga oko 1,5 cm. To mu je zaraslo, ali sigurno je oljustio ranu i sada ima dosta vode svetlo crvene boje. Ranice nisu doboke, a on ih stalno lize, pa me zanima da li je potrebno da ga odvedem kod veterinara? Ili da mu mažem nesto? Hvala, Katarina O: S obzirom da su mačke teritorijalne životinje kod njih veoma često dolazi do borbe i formiranja ujednih rana ili ogrebotina kao posledica oštećenja kože kandžama. Prema izgledu i oštećenju tkiva rane se dele na otvorene i zatvorene. Svaka rana je primarno inficirana, a opšti (gubitak krvi, pad opšte otpornosti, iscrpljenost...) i lokalni (količina zdrobljenog i nekrotičnog tkiva, hematomi, poremećaj cirkulacije...) utiču i pomažu u pojavi infekcije. Zarastanje rane je individualne prirode - kvalitetnije je kod mladih životinja, dobro držanih životinja, kao i kod onih koji su u dobroj kondiciji, a kako će ona zarasti zavisi od većeg broja faktora: od pravilne adaptacije rubova rane, od infekcije, od prisutnosti stranih tela... Proces zarastanja se odvija ili reparacijom (zamenom ožiljnim tkivom) ili regeneracijom (stvaranje istog odgovarajućeg tkiva na mestu rane). Koža i sluznica imaju veliku moć regeneracije epitelizacijom. Procesi zarastanja započinju vrlo brzo nakon nastanka rane, a zadatak im je da uklone uništene ćelije  kao i strana tela, kao i da oblože ranu novim tkivom. Drugi ili treći dan nakon sanacije, rana počinje da zarasta što izaziva svrab, pa u tom periodu posebno treba pripaziti na životinju, odnosno dobrom zaštitom maksimalno treba sprečiti mogućnost grickanja, grebanja i lizanja rane. Naime, mačke su vrlo temperamentne životinje i teško ih je obuzdati u nečemu što su naumile. Kako ne shvataju važnost mirovanja, najčešće svojom tvrdoglavošću izritiraju ranu, a mogu napraviti i ozbiljniju štetu koja iziskuje intervenciju veterinara. Svakako je pristup svakoj životinji  individualan i sam vlasnik će najbolje proceniti kako će njegov ljubimac najlakše podneti taj period mirovanja. Zaštita rane postiže se zavisno od  lokalizacije rane sa zaštitnim okovratnikom i/ili zavojem. Ako je rana manja možemo je zaštititi čvršćim flasterom, a kod većih možemo koristiti sterilnu gazu, zavoj i zaštitnu mrežicu. Kako bi se sprečila sekundarna infekcija rane najpre treba oštećeno mesto na koži očistiti i isprati. Ovo možete učiniti običnom vodom ili još bolje fiziološkim rastvorom, pod mlazom (npr. špricom). Mesto možete osušiti sterilnom kompresom, a nakon toga naneti neki antiseptik (Rivanol, Betadin, ...) 1-2 puta dnevno. Za brže zarastanje rana, nakon čišćenja možete naneti cink - vitaminsku mast. Cink - vitaminska mast sadrži cink oksid i riblje ulje. Riblje ulje sadrži vitamin A koji predstavlja vitamin zaštite epitela, a cink oksid adstrigentno deluje. I riblje ulje i cink oksid su ugrađeni u masnu podlogu koja dobro prijanja na oštećenu kožu i sluznicu štiteći ih od spoljašnjih  uticaja, pospešujući sušenje i zaceljivanje rana. Obolela ili promenjena mesta na koži ili sluznici je potrebno premazivati 1 - 2 puta dnevno.  Ako se stanje ne zakomlikuje, rane  u potpunosti zarastaju  za oko 10-14 dana. S obzirom da postoji iscedak iz rane savetujem Vam da macu ipak odvedete kod veterinara koji će pregledati, obraditi i očistiti ranu i po potrebi sprovesti terapiju.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Pozdrav, imam ženku, staru godinu i 8 meseci, sterilisanu, koja po nekad vrati hranu koju je upravo pojela, tj.povrati, nebitno je koja je hrana u pitanju, dešava se retko, uglavnom jednom u toku dana, jednom mesečno, nedeljno, kako kad, dajem joj benzopet, i uglavnom je ta pasta dosta uticala na smanjenje učestalosti regurgitacije, mada je i pre davanja paste taj problem imala po nekad, maca ima i pupčanu kilu, koja eto greškom i zaboravom veterinara nije prilikom sterilizacije uklonjena, potpuno se normalno ponaša, vesela je, lepo jede, često jede, igra se, normalno spava i sve je ok, u ambulanti su mi predočene sledeće mogućnosti:analiza krvi sa analizom enzima jetre, rendgen sa kontrastom i za početak davanje klometola. Ja ne bih macu da mnogo maltretiram, jer je inače plašljivija nego ostale, i jako je vezana za kuću, mada izlazi i napolje. Molim vas da me posavetujete, uglavnom jede vlažnu hranu iz kesice, na moju žalost slabo jede granule, za šta su krivi ukućani, i pored toga sto joj kupujem royal canin za sterilisane mačke, i jede meso. Hvala, Natalija Mačke, kao i psi, su životinje koje lako povraćaju tako da povremeno povraćanje ne mora značiti bolesno stanje.  Zdravstveni status životinje se procenjuje sveobuhvatno sa opštim stanjem životinje (nije vezan za jedan simptom).   U slučajevima kada povraćanje nije jedini simptom i kada je učestalo, uzroci mogu biti: poremećaji gastrointestinalnog trakta, intolerancija na hranu, invadiranost crevnim parazitima, opterećenost digestivnog trakta hairball - dlakama formiranim u kuglice itd. Postoji oboljenje koje se karakteriše regurgitacijom tek pojedene hrane - Megaezofagus. Oesophagus ili jednjak je mišićna cev koja sprovodi hranu od usta do želuca. Kada hrana dospe u jednjak, izaziva refleksne mišićne kontrakcije i relaksacije koje imaju zadatak da sprovedu hranu do želuca. U slučajevima kada je prekinuta ili oslabljena neuromišićna veza, jednjak gubi tonus i sposobnost da sprovodi hranu do želuca. Hrana se nakuplja u lumenu jednjaka što dodatno dovodi do njegove dilatacije, tj. proširenja jednjaka. Megaezofagus je stanje proširenosti jednjaka pri čemu ne postoji mogućnost transporta hrane do želuca uz pomoć mišićnih kontrakcija. Ovo stanje može biti urođeno ili stečeno. Urođeni megaezofagus se javlja kod mladih maca. Predisponirane rase su Sijamska mačka i mešanci sa Sijamskom mačkom. Smatra se da urođeni megaezofagus nastaje zbog nedovoljne inervacije mišićnog sloja jednjaka. Stečeni megaezofagus nastaje kod odraslih maca usled poremećene ili prekinute inervacije mišićnog sloja jednjaka koja može nastati kao posledica raznih oboljenja. S obzirom da redovno dajete antiendoparazitska sredstva i pastu protiv dlačnih loptica, uzrok regurgitacije morate utvrditi na osnovu analiza koje su Vam kolege preporučile. Klinički pregled i laboratorijske analize krvi i urina uz rentgensku dijagnostiku su nezaobilazne u postavljanju dijagnoze ovakvog tipa oboljenja.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Nestao mi je mačak od 2.5 godine. Mislila sam da je zbog parenja na neki dan, ali ga nema veliki broj dana i pitam se u čemu grešim.  Pazile smo ga maksimalno mama i ja, hranile kad god smo jele. Imamo veliko dvorište i živimo u malom mestu.  Hvala  i pozdrav. Milica O: Ugroženost ili želja za dominacijom uzrokuje da ljubimci označavaju teritoriju i na takav način drugim ljubimcima daju do znanja isto. Pri tom, koriste i feces i urin kao mirisne oznake. U označavanju se ne zadržavaju u "svom" dvorištu, nego često obilaze i označavaju i šire područje. Naime, mačka smatra da se njeno područje prostire i izvan njenog dvorišta, a feces je vidljiva oznaka toga. Dolaskom dužih dana, karakteristično ponašanje mačaka, u vidu lutanja, borbe oko teritorije i borbi za ženke, polako se intenzivira. Tokom ovog perioda, ljubimci se cesto  udaljavaju od kuće i na duže vremenske periode, što dodatno komplikuje situaciju. Naime, "napolju" su izloženi različitim zaraznim bolestima, povredama, opasnostima od  vozila,... Iako se ovakvo ponašanje može preventirati kastracijom, određena istraživanja su pokazala da to nije uvek pravilo. Naime,  specifično ponašanje ljubimaca se umanjuje ili u potpunosti redukuje u 85-90% slučajeva po kastraciji. To nam govori da u 10-15% slučajeva, ljubimac i nakon kastracije može zadržati specifično ponašanje. Njihova nestajanja (lutanja) traju po nekoliko dana, nedelja pa čak i do nekoliko meseci. Sprovedena su mnoga ispitivanja na temu utvrđivanja teritorije ljubimaca, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Tako, određena studija sprovedena u Velikoj Britaniji na 100 ispitanika (ljubimaca) dovela je do zaključaka da se teritorija prosečnog ljubimca proteže na 200 kvadratnih metara od mesta kojeg ljubimac smatra svojim domom. Međutim, svi se slažu da to zavisi od više faktora, kao što je sama teritorija (reljef), brojnost mačje populacije, pol ljubimaca itd. U svakom slučaju, nadam se da će Vam se ljubimac ubrzo vratiti. Kada se vrati, savetujem Vam da ga odvedete kod veterinara koji će ga pregledati, osigurati mu prikladnu zdravstvenu zaštitu (prema potrebi) i na taj način i siguran i kvalitetan nastavak života.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve mace stare 4 meseca. Ženska maca štuca posle jela, a muška se posle igre zadiše, isplazi jezik i dahce, pa me interesuje da li je to ponašanje normalno. Hvala. Matija O: Štucanje ili singultus je ponavljana kontrakcija dijafragme koja nije pod uticajem volje, a praćena je zatvaranjem glasnih žica što dovodi do nastanka karakterističnog zvuka. Štucanje nastaje usled nadražaja živaca ili moždanih centara koji kontrolišu disajnu muskulaturu, naročito dijafragmu.Štucavica se može javiti kao posledica brzog gutanje hrane, prevruće hrane, upale pluća, poremećaja jednjaka i želuca, upale gušterače, kod poremećaja jetre i žučnog sistema, kao posledica invazije crevnim parazitima...Velikom broju štucanja se može utvrditi uzrok, dok ogromna većina štucanja prođe a da se uzrok nikada ne uspe utvrditi. Svakako bih Vam preporučila da ponovite još jednom čišćenje Vašeg mačka od crevnih parazita 14 dana nakon sada obavljenog čišćenja, i da mačku ponudite medicinsku hranu za smetnje u varenju. Ako se niti nakon toga štucavica ne smiri, posetite svog veterinara kako bi obavio opšti klinički pregled životinje i eventualno utvrdio razlog štucavice. Medicinska hrana za smetnje u varenju je visokosvarljiva i kompenzuje smanjenu enzimatsku aktivnost u crevima i na taj način osigurava optimalnu apsorpciju hranjivih materija.O ubrzanom disanju kod mačke pisala je koleginica Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., u tekstu pod naslovom "Ubrzano disanje (ubrzana respiracija)"

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zanima me da li postoje bolesti koje se sa mačaka mogu preneti na pse? Imam kokera starog 4 i po meseca, i pored njega čuvam jos tri mace u dvorištu. Mace su zdrave, ali nisi redovno vakcinisane i čišćene od parazita, pa me zanima da li postoji neka opasnost po njega? Koker je redovno vakcinisan, ćišćen od parazita, zdrav je, veseo i lepo napreduje. Hvala unapred! MilicaO: Zajednički život pasa i mačaka može biti interesantan, s obzirom da se za njih kaže da su prirodni neprijatelji, međutim često nas demantuju u toj tvrdnji. Ukoliko se udome kao mlade ne postoji razlog da ne nauče da žive u harmoniji. Najčešći problem u njihovom odnosu jeste međusobna komunikacija, koju je teško uspostaviti kad su već odrasli. Kao razlog njihovog neslaganja navode se još i strah, ljubomora, nedostatak kvalitetnog prostora, ne posvećivanje dovoljno pažnje životinjama i sličnim situacijama. Kada između pasa i mačaka ne postoji prijateljski odnos,  mogu se javiti netrpeljivost i borbe, pri čemu može doći i do njihovog međusobnog povređivanja. Ova situacija nije tako česta među njima, s obzirom da se uglavnom slabija i plašljivija životinja brzo povuče iz borbe. Ukoliko postoji zajednički život pasa i mačaka veoma  je bitno između njih izgraditi kvalitetan prijateljski odnos i naročito voditi računa o njihovom zdavstvenom stanju, odnosno sprovoditi redovnu vakcinaciju životinja, dehelmintizaciju, uništavati buve, krpelje i druge parazite koji mogu izazvati bolesti kako kod pasa tako i mačaka. Kada se radi o njihovim zajedničkim bolestima na prvom mestu treba pomenuti besnilo kao virusnu bolest koja je neizlečiva, a prenosi se između divljih mesojeda kao i domaćih pasa, mačaka i čoveka i zbog toga postoji zakonska obaveza vakcinacije pasa i mačaka protiv ove bolesti, posebno u oblastima gde se bolest jos uvek javlja. U skorije vreme ova bolest se sve ređe javlja, zahvaljujuću redovnom vakcinacijom pasa i mačaka, kao i oralnom vakcinacijom lisica. Druge bolesti koje se javljaju kod pasa i mačaka i koje se mogu prenositi između njih jesu uglavnom  neke parazitske i gljivične bolesti, a ređe i neke bolesti bakterijske prirode. Od parazita koje se mogu prenositi između pasa i mačaka, specifičnim i nespecifičnim domaćinima,  smatraju se buve, a preko njih se mogu pojaviti i prelazni oblici nekih pantljičara, pri čemu same buve mogu biti uzročnici alergijskih stanja kože. Sledeća od prenosivih bolesti jeste šugarac tela i šugarac uha kao i paraziti kože, vaši i pavaši, koja predstavljaju veoma česta gljivična oboljenja kože koja se lako prenose između pasa i mačaka a nekad i na čoveka. Ova oboljenja dovode do promena na koži i zahtevaju veoma dugotrajna lečenja. Pored ovih postoji i niz drugih protozoarnih, kao i oboljenja  digestivnog trakta  i helmintoza  koja se prenose između mesojeda. Iz svega navedenog je od izuzetne važnosti da vršite redovnu vakcinaciju životinja i da ih zaštitite od spoljašnjih i unutrašnji parazita, a ukoliko primetite neke promene u zdravstvenom stanju životinja savetujem Vam da se konsultujete sa Vašim veterinarom.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, primetila sam da moja mačka u poslednje vreme grize zid i kartonske kutije. Hranim je granulama i hranom iz kesica za mačke, a dobija i meso, ribu itd... Da li mi možete objasniti zašto to radi? Da li joj nedostaje nešto u ishrani ili možda postoji neki drugi razlog? Hvala! Danijela O: Pojava izmenjenog apetita kod mačaka može da bude posledica nekog deficita u hranljivim materijama bilo da ih maca ne unosi hranom u dovoljnoj meri, ili da je poremećena njihova resorpcija iz digestivnog trakta usled različitih bolesti zeluca i creva, prisustva crevnih parazita, različitih sistemskih bolesti itd. Takođe, nepripodan apetit se može javiti kao posledica nekog psihičkog poremećaja, a najčešće kao posledica dosade kod mačke, pri čemu ovde treba isključiti grickanje predmeta kada ih mačka koristi kao svoje igračke. Ono što Vi možete da uradite jeste da mačku hranite kvalitetnom hranom, prvenstveno superpremium hranom koja sadrži veliki procenat mesa i po svom sastavu predstavlja kompletnu i izbalansiranu hranu, dovoljnu da podmiri dnevne potrebe mačke. Potrebno je redovno vršiti dehelmintizaciju mačke 3 do 4 puta godišnje. Posvetite Vašoj mački dovoljno pažnje, obezbedite joj interesantne igračke, grebalice i druge stvari kojima će se mačka zabaviti. Ukoliko bude potrebno zidove i ostala mesta na koja ne želite da mačka prilazi možete naprskati repelentnim sprejevima, a na grebalicu je privući atraktantima koje možete pronaći u obliku kapi ili mačje trave. Naravno ukoliko bude potrebno u vezi zdravstvenog stanja mačke možete se posavetovati sa Vašim veterinarom koji će uraditi klinički pregled i po potrebi druge potrebne analize. U Pet centar prodavnicama možete pronaći sve potrebne kvalitetne hrane, dodatke ishrani, antiparazitike, opremu i igračke za Vašeg ljubimca.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Čula sam za bolest mačje ogrebotine. Koliko je česta? I koje mačke je prenose sve ili zaražene? Pošto imam mačku i ogrebotine od nje. Pozdrav, Milica O: Bolest mačje ogrebotine je najčešće benigno oboljenje izazavano intracelularnom bakterijom Bartonella henselae. Učestalost ovog oboljenja kod ljudi, sudeći po literaturi, nije česta. Stručnjaci veruju da preko 40% mačaka nekad u toku života budu inficirane Bartonelom. Najčešći nosioci bakterije su mačići. Oni su rezervoar infekcije, a buve su vektori prenošenja. Navedeni uzročnik se može naći u izmetu buva, pa Vam savetujem da radi preventive, redovno primenjujete zaštitu od buva na Vaše mače i da je redovno četkate. Nažalost, ne možete znati koja je mačka zaražena, a koja ne. Teorijski, kod mačaka koje su ceo svoj život provele u stanu, koje se drže u dobrim zoohigijenskim uslovima, uz obaveznu aplikaciju antiparazitskih preparata, procenat zaraženosti treba da je vrlo nizak. Kao mera preventive, savetuje se da se izbegava kontakt sa nepoznatim mačkama, lutalicama, kod kojih je rizik od prenošenja Bartonele na ljude visok. Oboljenje se najčešće ispoljava kod dece, jedne do dve nedelje nakon ujeda ili stvaranja ogrebotine. Oboljejne može imati klasičan i atipičan oblik. Kod klasičnog oblika bolesti mačje ogrebotine, dolazi do povećanja limfnih čvorova i javljanja papula na mestu inicijalne povrede. Temperatura se može javiti, ali nije obavezan simptom. Mnogi pacijenti se žale na glavobolje, bolove u kičmi i u stomaku. Oboljenje spontano prođe, a limfadenopatija kao simptom može ostati i do mesec dana. Kod imunokompromitovanih pacijenata mogu se javiti ozbiljniji simptomi. Atipičan oblik oboljenja može da se javi u nekoliko različitih formi, zavisno od sistema organa koji je zahvaćen patološkim procesom. Tako postoji okulogranulomatozni sindrom koji se karakteriše granulomatoznim konjunktivitisom uz oticanje limfnih čvorova  u blizini uha, optički neuritis, bacilarna angiomatoza, akutna encefalopatiija.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moja mačka (godinu dana i više) je pre neki dan doživela veliki stres. Naime, komšinica je pozvonila sva uspaničena, govoreći da je zmija u našem dvorištu i da se mačka igra sa njom. Kad smo otišli da vidimo šta je bilo, zatekli smo zmiju, polu-mrtvu, a mačka se i dalje igrala sa njom. Oko našeg dvorišta su se poređali ljudi, koji su vrištali. Gađali smo je motikom i metlom, (nismo je pogodili, hvala bogu) za njeno dobro, odnosno da je zmija ne bi ugrizla. Naravno, pobegla je, kako smo i isplanirali. Zmiju smo dokrajčili i zatrpali je zemljom. Pretpostavlja da nije otrovna, da je došla iz okoline reke blizu nas. Da li smo došli kasno ili ne, to niko ne zna, znamo samo da je sa mačkom sve u redu. Ne ponaša se ništa čudnije, sem što je jednog celog dana bila odsutna. Svuda smo je tražili i dozivali, ali ništa. Juče ju je komšinica našla kod prometne ulice, nedaleko nama (pre nikad nije išla tamo). S obzirom da ona čuva pse, hteli su rastrgnu mačku, ali ona im nije davala.. Tvrdi kako sledeći put neće moći da ih spreči. Veterinar (neiskusan) nam je rekao da je to normalno jer je doživela veliki stres. Kaže da, ako je hranimo da ce da se vrati. Sada se već plašim za nju, ko zna gde će sledeći put da ode, šta će da joj se desi. Ovo je prvi put da mi se to desilo, uvek je bila u naselju, ali sada. Prvi put je zmija dospela u moje dvorište, pa me zanima, da li ima razloga da brinem, ako se to ponovi? Mislim da ako je opet budem gađala, neće da se vrati. Zmije su u našem okruženju uobičajna pojava. Mislim da joj ovo nije bio prvi put da se igra s njom. Vaši odgovori mi uvek pomognu da rešim problem. Danas se opet uputila nepoznatom pravcu. Veliko hvala unapred, Dunja O: Vaša želja da udaljite mačku od zmije je potpuno ispravna. Gađanje mačke je bio verovatno jedini mogući bezbedan način da utičete na nju, a ne dovedete sebe u rizičnu situaciju. To što Vaša mačka luta nije posledica neprijatnog iskustva koje je doživela u Vašem dvorištu. Mačka je po svojoj prirodi predator. Situacije u kojima se ona nalazi nama nekada deluju zastrašujuće, međutim mačke se u njima odlično snalaze. Rizične situacije u kojima se mogu naći mace koje izlaze napolje i slobodno se kreću su brojne, ali one su deo svakodnevnice, a svojom snalažljivošću i spretnošću mačke iz njih uglavnom izađu nepovređene. To što mačka luta ne treba da Vas brine, jer mačke vrlo dobro poznaju svoju okolinu i ne mogu se izgubiti. Lutanje je deo njihovog karaktera, imaju izražen istraživački duh i vrlo su radoznale. Mačka, prema kojoj se lepo ohodi i koja ima redovne obroke, ne napušta svog vlasnika. Dolaskom dužih dana mačke počinju da se teraju i započinje jedan dugi period mučnog lutanja, tuča, izostanka od kuće i periodi bez jela, pogotovo za mačore. Naime, mačka smatra da se njeno područje prostire i izvan njenog dvorišta, a feces je vidljivo obeležje toga.Iako se ovakvo ponašanje može preventivno sprečiti kastracijom, određena istraživanja su pokazala da to nije uvek pravilo. Naime, polno specifično ponašanje ljubimaca se umanjuje ili u potpunosti smanjuje u 85-90% slučajeva po kastraciji. To nam govori da u 10-15% slučajeva, ljubimac i nakon kastracije može zadržati specifično ponašanje. Njihovo odsustvovanje traje od nekoliko dana, nedelja pa čak i do nekoliko meseci. Sprovedena su mnoga ispitivanja na temu utvrđivanja teritorije ljubimaca, kako u gradskim tako i u ruralnim sredinama. Tako, određena studija sprovedena u Velikoj Britaniji na 100 ispitanika (ljubimaca) dovela je do zaključaka da se teritoria prosečnog ljubimca proteže na 200 kvadratnih metara od mesta kojeg ljubimac smatra svojim domom. Međutim, svi se slažu da to zavisi od mnogih činioca, kao što je sam teritorija (reljef), brojnost mačje populacije, pol ljubimaca,... U svakom slučaju, nadam se da će Vam se ljubimica ubrzo vratiti. Kada se vrati, savetujem Vam da je odvedete kod veterinara koji će biti u mogućnosti temeljno da obavi pregled, da mu osigura prikladnu zdravstvenu zaštitu (prema potrebi) kao i posledično siguran i kvalitetan nastavak života.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Za 5 meseci se selim u Norvešku. Imam macu koja je čipovana i primila sve potrebne vakcine za sad. Ima 7 meseci. Zanima me da li je uopšte moguće macu preneti u Norvešku, i ukoliko jeste šta je sve potrebno. Molim vas pomozite mi ukoliko znate odgovor na moje pitanje. Hvala Vam unapred. Anđela. O: Transport životinja u zemlje Evropske Unije može da se obavlja, ali postoji posebna regulativa koja se razlikuje od zemlje do zemlje u zavisnosti od životinjske vrste.Osnovni uslovi, koje uglavnom sve zemlje zahtevaju, jeste da je mačka vakcinisana protiv besnila, da ima čip i pasoš, i neposredno pred put se izdaje Uverenje o zdravstvenom stanju koje važi 48h nakon izdavanja. Za putovanje pasa i mačaka u zemljama Evropske unije potrebno je posedovati i dokumenta od ovlašćene laboratorije o visini titra specifičnih antitetla protiv virusa besnila. Što se tiče regulative Norveške i preciznih informacija šta je potrebno za transport i boravak mace u toj zemlji, najbolje je da se obratite Veterinarskoj inspekciji nadležnoj u opštini u kojoj živite.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Omacila mi se mačka pre dve nedelje, i od dojenja mačića su joj se napravile poveće rane na dojkama. Da li bi trebalo nekako da pomognemo ili će joj samo proći?Hvala, Irena O:  Stvaranje ranica na koži sisica i okolini nije retka pojava. Vitalni mačići intenzivno sisaju, a mačke su dobre majke te su im sve vreme na raspolaganju. Na taj način se često povređuje koža. Ranice koje mačići nanose su površinske i predstavljaju lezije kože nanete zubićima, i kandžicama. One uglavnom spontano zarastaju. Nakon sisanja usled stvaranja vakuma u vlaženja kože, lezije deluju veće nego što jesu, ali čim otok spadne i koža se osuši, može se steći uvid u stvarno stanje ranica. Ukoliko majka mačka ne pokazuje znake bola i zbog tih ranica ne napušta mačiće i ne izbegava ih, onda nije potrebno da reagujete terapijom.Pustite mačiće da uredno sisaju, a Vi dalje pratite njeno opšte stanje i izgled ranica. Ukoliko primetite da je majka počela da izbegava mačiće, da čim podoj krene, ona napušta leglo i intenzivno liže sisice, vrlo je verovatno da se stanje iskomplikovalo i da se razvija infekcija, te je onda bitno da je odvedete kod veterinara.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Postoji li sredstvo za smirivanje mačića da bi se transportovali?  Naime, imam troje divljih mačića kojima je nemoguće prići. Pokušala sam sve metode sa hranom i kavezom, pa bih ih ukoliko postoji neki lekić uz hranu malo omamila da ih mogu odbaciti u transporter za životinje. Naravno nešto što neće ostaviti bilo kakve posledice. Zahvaljujem na odgovoru,BiljanaO: Treba biti veoma obazriv kada su sredstva za smirenje u pitanju, posebno kod malih maca. Tablete namenje ljudima nikako ne smete koristiti, jer neke od njih imaju sasvim suprotan efekat kod mačaka, pa one postanu veoma razdražljive i nekoordinisane. Postoji medicinska hrana Calm za mace od Royal Canina koja u sebi ne sadrži nikakve sedative, već povećanu količinu aminokiseline triptofan iz mleka za koju je dokazano da deluje umirujuće na razdražljive mace. Mačiće možete nekoliko dana hraniti ovom vrstom hrane kako bi postali mirniji. U okviru ponude Pet Centra možete pronaći i tablete Calm Vet koje su na potpuno prirodnoj osnovi. U pitanju su biljke valerijane, kamilice i pomenuti triptofan. Ako bude neophodna sedacija hemijskim sedativima, treba da se obratite veterinaru kako bi on to stručno i bezbedno uradio.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mačka starosti 1.5 godine, zove se Luj XVI :).  Pre 3-4 dana primetio sam da ima plik ispod levog uveta veličine loptice za stoni tenis, kasnije ga je probušio i mislio sad da će sve biti u redu. Međutim dobio je neku ozbiljnu ranu i vidi mu se lobanja :(.  Rana je duboka oko 0.5 cm ispod uveta i veličine je kao pasulj. Oko rane nema nijedne najmanje dlake u prečniku 2 cm. Stvarno se brinem za njega, nisam ga vodio veterinaru jer imamo jedno strašno iskustvo sa veterinarom. Kupio sam sprej za životinje za rane platio 30e ali neznam da li smem da ga špricam, nisam znao da je tako ozbiljno. MOLIM VAS odgovorite mi u najkracem roku :( Nikola O: Izraslina na telu Vašeg mačka, može biti hematom, cista ili absces. Hematom najčešće nastaje kao posledica dejstva mehaničke sile (udarac) pri čemu dolazi do cepanja krvnih sudova, izlivanja krvi i do obrazovanja hematoma. Kada pritisak izlivene krvi nadvlada pritisak u krvnom sudu koji je povređen, dolazi do prestanka isticanja krvi i rasta hematoma. Hematom je bezbolan, hladan otok. Veličina hematoma zavisi od veličine i vrste krvnog suda i kvaliteta okolnog tkiva (da li se radi o rastresitom ili kompaktnom tkivu). Sudbina hematoma zavisi od njegove veličine, od promena tkiva koje je prožeto krvlju, opštim uslova cirkulacije. Krv se u hematomu brzo gruša. Oštećeni krvni sud se zatvara trombom. Zbog veće molekularne koncentracije hematoma od okolnog tkiva, zbog razlike u osmotskim pritiscima, hematom povlači u sebe vodu pa se povećava. Posle nekoliko dana zbog retrakcije koaguluma i procesa resorpcije, tečnost se vraća u okolno tkivo. Oko hematoma se stvara zid granulacionog tkiva koje se postupno pretvara u zrelo vezivo. Punkcijom hematoma se dobija krv ili serum. Mali hematomi se mogu resorbovati u potpunosti, dok veće hematome treba otvoriti uz prethodnu punkciju na najnižoj tački hematoma. Sadržaj hematoma se mora spontano iscediti i parenteralno se aplikuju antibiotici zbog moguće infekcije. Osim hematoma, moguće je da se radi o abscesu. Abscesi su novonastale šupljine koje su ispunjene gnojem, a mogu biti posledica povređivanja. Proces je okružen kapsulom, a nalaze se ispod kože. Često su praćeni bakterijskim infekcijama. Pri palpaciji abscesa zapaža se fenomen fluktuacije. Kod mačora se sada, u sezoni parenja često javljaju abscesi nastali od ogrebotine nanesene od strane drugih mačora. Nelečeni absces može evakuisati svoj sadržaj kroz kožu, ali u tom slučaju najčešće i ne dolazi do zarastanja jer ostaje piogena membrana koja sprečava reparativni proces. Absces se sanira isključivo hirurškim putem uz primenu antibiotika i preparata za potporu organizma. Tvorevina koju ste opisali može da predstavlja i cistu. Ciste su jednostavne džepaste šupljine koje se razvijaju unutar kože. Predstavljaju vrećaste tvorevine koje su obložene slojem ćelija. Unutrašnjost ciste je ispunjena tečnošću. Ako se nalaze pod kožom, lako su opipljive i nisu bolne. Koža na tom mestu ima sve karakteristike zdrave kože, pomična je, glatka, sa očuvanim dlačnim omotačem. Cista je jasno ograničena od okolnog tkiva. Vremenom se može uvećavati, što nastaje umnožavanjem ćelija koje grade cistu. Cista retko kada ispusti sadržaj kroz kožu, međutim, usled mehaničkog pritiska i to je moguće. Sadržaj ciste je uglavnom providan i nije gnojav, mada ima i izuzetaka. U slučaju Vašeg mačka, neophodna je hirurška intervencija veterinara. Spontana sanacija procesa je malo verovatna. Ukoliko se rana uskoro ne sanira, ona predstavlja vrata infekcije, jer je prekinut kontinuitet kože, tj. prirodna odbrambena barijera organizma. Takođe, postoji velika verovatnoća da dođe do sekundarne bakterijske infekcije i daljeg pogoršanja zdravstvenog stanja.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam 4 meseca staru mačku, usvojenu sa ulice pre dva meseca, koja neprekidno napada sobne biljke, izbacuje zemlju, grize i čupa. Zasadila sam joj mačju travu, međutim ona za nju nije ni malo zainteresovana. To uglavnom radi kada je sama, a moja pretpostavka je da se sveti jer ne voli da bude sama, što je nemoguće sprečiti. Takođe, prskanje vodom kao moguća kazna ne dolazi u obzir jer još uvek lečimo macu od gljivica na nosu. Čula sam da je jedno od mogućih rešenja pokrivanje zemlje u saksijama aluminijumskom folijom i prskanje biljaka ''No Chew'' sprej. Molim vas za savet kako da postupim u ovoj situaciji i da li je ovaj sprej na bilo koji način štetan za biljke. Hvala unapred na odgovoru, Marija P: Poznato je da mačke rado jedu travu, jer im ona pomaže da se reše dlaka koje su im se nakupile u želucu, ali i da dođu do nekih vitamina. U nedostatku trave, mačke često znaju da se posluže sobnim biljkama ili cvećem, što može biti i te kako veliki problem jer one nisu u stanju da razlikuju koje su biljke "jestive" a koje škodljive, odnosno otrovne. Pomenuti sprej nemamo u ponudi, tako da Vam ne mogu reći da li je toksičan za biljke ili ne. Repelent u spreju koji mi imamo u ponudi, prska se po delovima koje želimo da zaštitimo i odnosi se na sve loše navike (grebanje, grickanje, vršenje nužde), a na deklaraciji je naglašeno da nije toksičan za ljude, životinje i biljke. Postoji dugačak spisak otrovnih biljaka, što sobnih, što onih koje rastu napolju. Neke od njih deluju samo iritirajuće, prouzrokuju pojačano lučenje pljuvačke ili povraćanje i proliv, dok su druge veoma toksične. Dajem vam spisak najčešćih biljaka koje možemo sresti u našim domovima, ali i oko nas: AMARILIS - cela biljka otrovna. Simptomi trovanja kod mačaka: anoreksija, depresija, dijareja, slinjenje, stomačne tegobe, drhtavica i povraćanje. ALOJA VERA - otrovni listovi. Simptomi trovanja: anoreksija, depresija, dijareja, drhtavica, promenjena boja urina i povraćanje. DRVO JABUKE - otrovni stablo, lišće i seme. Simptomi trovanja: proširene zenice, upaljene i crvene sluznice, problemi sa disanjem, stanje šoka. DRVO BRESKVE - otrovno stablo, lišće i seme. Simptomi trovanja: proširene zenice, upaljene i crvene sluznice, problemi sa disanjem, stanje šoka. BEGONIJA - otrovan koren. Simptomi trovanja: otežano gutanje, slinjenje i povraćanje. BELI BOR (novogodišnja i božićna jelka) - iglice su otrovne. Simptomi trovanja: stomačne tegobe, anoreksija, depresija i povraćanje. HRIZANTEMA - cela biljka je otrovna. Simptomi trovanja: dijareja, slinjenje, iritacije na koži, nestabilan hod i povraćanje. NARCIS - lukovica, lišće i cvet. Simptomi trovanja: konvulzije, dijareja, preterano lučenje pljuvačke, nizak krvni pritisak, nepravilan srčani ritam, drhtavica i povraćanje. DIFENBAHIJA - cela biljka otrovna. Simptomi trovanja: otežano gutanje, slinjenje i povraćanje. LJILJAN - cela biljka otrovna. Simptomi trovanja: otkazivanje bubrega. FILADENDRON - cela biljka otrovna. Simptomi trovanja: otežano gutanje, slinjenje i povraćanje. RODODENDRON - cela biljka otrovna. Simptomi trovanja: depresija, dijareja, slinjenje, paraliza zadnjih nogu, gubitak apetita, povraćanje, srčane smetnje, opšta slabost, koma pa čak i smrt. LALA - cela biljka otrovna, naročito lukovica. Simptomi trovanja: depresija, dijareja, slinjenje i povraćanje. HAJDUČKA TRAVA - cela biljka otrovna. Simptomi trovanja : anoreksija, depresija, slinjenje i povraćanje. KLEKA - svi delovi biljke otrovni, osim bobice. Simptomi trovanja: otežano disanje, napadi, drhtavica pa čak i smrt. Otrovnost biljaka varira od vrste do vrste, a stepen trovanja zavisi i od količini unešenog otrova u organizam. Trovanje može nastupiti u tri oblika: 1.otrov deluje odmah i daje spontanu reakciju;2. deluje kao alergen i reakcija je vidljiva kasnije;3. deluje traumatski - izaziva trajna oštećenja jetre i bubrega. Svakako bi trebalo da na sve moguće načine, sprečite macu da prilazi biljkama, kako zbog štete koju nanosi, tako i zbog moguće intoksikacije.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kuju staru godinu i po dana. Sterilisali smo je pre 20ak dana i dobro se oporavila. Međutim dan pošto je skinula konce neko je na nju verovatno prosuo kreozan jer je sva bila žuta, dva dana se borila i veterinar je uspeo da je spase. Sada je srećom dobro, ali je puna energije i pomalo agresivna, kao da se igra, ali poznajući je od ranije, taj način igre je agresivniji, griže za šake i stopala, ne tako jako već kao opomenu. Da li je moguće da je taj otrov ostavio neke posledice na nju, jer sam čitala da može ostaviti posledice na mozak? Ona je inače pas koji je jako voljen, jer smo je našli na ulici kao štene i udomili u našoj kuci, nikada se nije od nas odvajala. Da napomenem da je mešanac. Unapred Vam hvala, Marija O: Kreozan po hemijskoj strukturi spada u grupu dinitrofeno¬la. Žute je boje. Efikasan je kao pesticid ali se odlikuje i veoma visokim toksičnim delo¬vanjem na čoveka i domaće životinje jer spada u - prvu grupu otrova, a mehanizam dejstva se svodi na  sprečavanje pretvaranja metaboličke energije u ATP - organsko jedinjenje koje u organizmu normalno  "čuva" energiju. Životinje i ljudi ga u organizam mogu uneti preko kože, udisanjem i  gutanjem, što znači da se pas najčešće otruje, a da nije pojeo već samo dotakao ili pomirisao otrov. Veoma mala količina otrova može izazvati veoma ozbiljne posledice. Simptomi su: hipertermija - povišena temperatura preko 40°C, dahtanje, povraćanje i  pojačano lučenje pljuvačke - hipersalivacija, malaksalost.  Kod trovanja  furadanom se pojavljuje i dijareja  sa grčevima kao i grčevi mišića i nekoordinisano kretanje. Veoma često ova intoksikacija se završava smrtnim ishodom. Ovaj otrov deluje posredno na centar za termoregulaciju, pa promenjeno ponašanje Vašeg psa ne bi trebalo da je direktna posledica dejstva otrova. Moguće je da poremećaj opšteg zdravstvenog stanja uzrokuje i poremećaj ponašanja, ali potpunim izlečenjem nestali bi i ovi simptomi promenjenog ponašanja. Savetujem Vas da pas još uvek bude pod kontrolom veterinara kako bi se možda još nekom infuzijom otrov što pre izmetabolisao i izbacio iz organizma.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imamo mačora koji ima 2 godine i veoma je aktivan, međutim ovih 2 dana od kada je počelo da duva stalno je u kući i izlazio je samo 1 dnevno na 15-20 min pre podne. Jede malo manje nego obično, ne ljuti se kada ga mazimo, češljamo, čak sam i prilikom maženja stiskala malo stomak, noge da vidim da nema neku povredu ili da ga boli nešto (ne reaguje negativno), čak danas nije ni išao vani ni zbog nužde. Spava sve vreme, usporeno se penje i silazi niz stepenice. Da li postoji mogućnost da mu je jednostavno loše zbog košave i vetra ili je ipak nešto drugo u pitanju ? Hvala unapred, U iscekivanju brzog saveta vas pozdravljam. Sanja O: Navedeno ponašanje je vrlo verotano uslovljeno nepovoljnim vremenskim uslovima. Vetar, sem što zvukom i direktnim fizičkim dejstvom plaši mačke, on razređuje mirise polno zrelih ženki u teranju, te mačori nisu stimulisani i ne lutaju toliko koliko to rade inače. Konstantno lutanje ih dosta iscrpljuje, te svaki momenat kada su kući koriste za odmor i ishranu. Takođe, ponašanje Vašeg mačora može biti fiziološko, ali bih Vas svakako savetovala da ga budno pratite i ukoliko dođe do poremećaja opšteg stanja, odvedete mačka kod veterianra. Njegova nezainteresovanost za spoljašnju sredinu iskoristite tako što ćete mu davati kvalitetniju hranu i eventualno vitamine. Pustite ga da odmara i nadgledajte stanje.