Pitajte Veterinara

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo mužjaka tigrice starosti oko 4 - 5 godina. Sinoć je našom nepažnjom, pri  letu  priklješten vratima, iz nosića mu je potekla krv, počeo je da se trese  i  da  skače i  nekontrolisano  da  leti. Vratili  smo  ga  u  kavez, a  jutros  smo  ga odneli  kod  veterinara  gde  je  dobio  terapiju, antibiotike i vitamine. Infuziju  dobija na  3 - 4  sata, jer  ne  može  da  uzima  hranu  i  vodu. Veterinar  nam  je  rekao  da  je  verovatno  olabavio  kljun. Ali  ni  on  nije  siguran  u  kolikoj  meri  je  povreda  teška. Molim  vas  da  nam  odgovorite  koje  su  šanse  da  preživi  sa  takvom  povredom  i da  se  oporavi? On  sada  samo  spava  sa  glavicom  pod  krilom  i  samo  se povremeno  oglasi. DraganaO: Kljun ili rostrum je spoljašnja anatomska struktura ptice koja služi za hranjenje, odbranu, građenje gnezda.Ptice kao i sisari imaju gornju i donju vilicu (maksilu i mandibulu). Čeljusti su sastavljene od kosti koje su tipično porozne, pa im je omogućeno letenje. Kljun je obuhvaćen čeljusnim kostima, a njegova spoljašnja površina prekrivena je tankim slojem sastavljenim od keratina. Između spoljašnjeg sloja i koštanog dela je sloj koji je vaskularizovan i inervisan (bogat krvnim sudovima i nervima).Sloj koji je sastavljen od keratina raste doživotno. U zavisnosti od vrste ptice kljun godišnje poraste 2,5 - 7,5 cm. Kljun se korištenjem troši tokom vremena ali se i obnavlja, raste. Pucanje ili listanje kljuna je najčešća posledica traume ili udarca kljuna o zid, vrata, prozor - tokom letenja ili sletanja.Povrede kljuna krvare i neophodno je pre svega sanirati krvarenje, a rana se mora dobro očistiti. Neophodno je ptici davati antibiotike. Pošto je kljun inervisan, prisustvo bola onemogućava uzimanje hrane.  Ptice sa povredama kljuna mogu preživeti ukoliko su podvrgnute veterinarskoj kontroli, dobijaju kontinuirano hranu i vodu i antibiotsku terapiju.Preporučljivo je i dodavanje minerala i vitamina.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P:  Nedavno sam kupio dve zebe, mužijaka i ženku. Pošto je u zadnje vreme vrućina, pa temperatura u sobi dostigne i do 30 stepeni, one se iznenada ućute i ne pogovaraju. Ubacio sam im malu posudicu sa vodom u kojoj su se okupali 1 put za 3 - 4 dana, da li da im ubacim pesak ili nešto slično? Takodje sam kupio i Trixijevo formirano gnezdo, ali me buni što ono ima krov. Ptice nisu ušle u njega nijednom pa sam počeo da se brinem da im možda smeta krov? U gnezdu imam dosta slame na dnu - da li je i to potrebno? Hvala unapred. Pozdrav, SrdjanO: Zebe su društvene ptice i zato je dobro što ih držite u paru. Ako imaju dosta prostora neće smetati jedna drugoj. Zdrave zebe se dobro osećaju na temperaturi od 5°C - 30°C (u periodu razmnožavanja).  Nagla promena temperature ambijenta  može biti stresogeni faktor za pticu i iz tog razloga je neophodno u takvoj situaciji dodavati vitaminske preparate. Kavez bi trebalo da je dobro opremljen, da ima hranilicu, pojilicu, sipinu kost, prečke, ljuljašku, kadicu za kupanje. Pod kaveza možete prekriti specijalnim peskom za ptice.Što se tiče gnezda ono je obično zatvorenog tipa tako da po obliku podsećaju na ona u prirodi (vaše gnezdo sa krovom je odgovarajuće za zebe).Zatvorena gnezda se prave u obliku duplje, a mogu biti i u obliku kutija koje imaju rupu preko koje ptice ulaze u gnezdo. Za oblaganje unutrašnjosti koristi se sitno seno, perje, fine čiste krpice, sitne grančice, vunica.Sitnije zebe traže gnezda veličine 10 x 12 cm. Deo materijala treba ostaviti i u kavezu da ptice same urede unutrašnjost gnezda. Dnevno im obezbedite 14 - 16 sati svetla.Dodatne inforamcije o uslovima držanja zeba, pročitajte ovde.

 : ., Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam nimfu. Juče je snela prvo jaje prazno jer se nije parila i ceo dan krvari danas. Da li je to normalno i šta da radim? Stara je oko 1,5 god i do sad nije snela ni jedno. A jaje sam bacila da se ne bi nadala da ima bebu. Mada ona na njega nije ni obraćala pažnju. Unapred hvala, Jelena O: Krvarenje nakon nošenja jaja nije uobičajena pojava. Krvarenje je najverovatnije nastalo prskanjem  krvnih sudova usled prolaska jajeta kroz nežno tkivo ovidukta. U blažim slučajevima krvarenje nakon nošenja jaja izgleda kao kap krvi u stolici ili se na ljusci jajeta vide tragovi krvi, dok u težim slučajevima krv može kapljati iz kloake i prljati predeo okok kloake. Sobzirom da ptice lako iskrvare, predalažem da je odmah odvedete kod veterinara, kako bi sanirali povredu. Povrede jajovoda se ne mogu same sanirati, a ishod je nažalost uvek letalan.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Ručno hranim aleksandra, star je oko 3 - 4 nedelje!  Uzgajivač od koga sam kupila ih izleže u inkubatoru!  Kod mene je nedelju dana, odbija da jede, nešto malo nasilim u njega, ali je danas -  uveče i to je ispovraćao! Nozdrve su mu suve, oči mu ne suze, boja i gustoća izmeta je nepromenjena! Dajem mu samlevenu hranu za nimfe - plazma keks i kuvano jaje! Sve kroz cedku prosejem i pravim smesu gustine jogurta! Ja sam iz Sombora i tu nema da se kupi hrana za ručno hranjenje ptica! I da, još sam i sipinu kost samlela! Bila bih Vam zahvalana kada bi što pre odgovorili, da pomognete meni i mom aleksandru. Unapred zahvalna! Pozdrav, AnamarijaO: Ručno hranjenje je jedan od načina da se mlada ptica razvije u vrlo pitomu i socijaliziranu jedinku. Ponekad je i jedino rešenje s obzirom da se roditelji mogu razboleti ili uginuti. Postoji više metoda ručnog hranjenja mladih ptica.To su: hranjenje kašičicom i hranjenje brizgaljkom (špricem), s tim da se ova metoda različito primjenjuje, odnosno hrana se pomoću nastavka ispušta u različitim delovima digestivnog sistema. Tako se najlakše i najsigurnije hrana stavlja direktno u kljun.Ako ste se odlučili za ovaj način ishrane, svakako je najbolji izbor gotova hrana, koja je namenjena ishrani mladih ptica ("Orlux"), jer je vrlo teško sastaviti dobro izbalansiran obrok u fazi intenzivnog rasta, kako tela tako i pernatog pokrivača ptica. Uz osnovne gradive sastojke (izvor energije), hrana treba da bude optimalno snabdevena vitaminima i mineralima, a naročito su važne za ptice esencijalne amino-kiseline (metionin, lizin).U početku je mlade potrebno hraniti svaka 2 sata, a u uzrastu od 14 dana razmak bi trebao da bude 3 sata. Obroke, naravno, ne bi smeli preskakati, a svaki bi trebao biti sveže pripremljen.U prirodnim uslovima, mladi ostaju uz roditelje sve do uzrasta od 10 - 11 nedelja i tokom tog perioda nauče da jedu i steknu letačko iskustvo. Probajte da ptici dajete manje količine hrane u kraćim vremenskim intervalima jer do povraćanja može doći i ako ptica halapljivo pojede veću količinu hrane.Ukoliko primetite da ptica pokazuje još neke znake koji bi ukazali na bolesno stanje, obavezno se obratite veterinaru. Najbolje bi bilo da kontaktirate i odgajivača od kog ste kupili pticu, kako bi Vam dao potpunije informacije o samom načinu ručnog othranjivanja ptice.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kaludjerica je počela da povraća, ali je i dalje vesela, izlazi iz kaveza, leti..!  Šta da radim? Hvala, Radovan PetrovićO: Ako ptice halapljivo pojedu veću količinu hrane ili poslastica može doći do pojave vraćanja hrane kojoj predhodi zabacivanje glave napred - nazad. Ovu pojavu nazivamo regurgitacija i ona se može sprečiti davanjem ptici manje količine hrane. Ako je vraćanje hrane uzrokovano nekim patološkim procesom digestivnog trakta, može se reći da se radi o klasičnom povraćanju. Infekcije digestivnog trakta koje dovode do povraćanja mogu biti bakterijske i gljivične, zatim povraćanje može biti rezultat proširenja voljke, prisustva stranog tela.Pored postojećeg povraćanja moguće je da se jave i drugi simptomi kao što su pospanost, nakostrešenost, mutan pogled, stavljanje glave pod krilo, zavlačenje u ugao kaveza, promenjena stolica u smislu boje i konzistencije, tj. često se može javiti proliv.Ukoliko se pored povraćanja jave i drugi simptomi koji dovode do poremećaja opšteg zdravstvenog stanja bilo bi poželjno da se obratite veterinaru koji će izvršiti klinički pregled i na osnovu toga odrediti terapiju i eventualnu primenu antibiotika.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Ja sam pre neke 2 nedelje  našla bebu vrane u parku, i kako je počinjalo nevreme, odnela je kući. Prilično se vezala, i svaki put kad ja pridjem kavezu, ona počinje da skače i krešti, i kad je pustim, ne silazi mi s ramena. Htela bih da joj ulepšam život u stanu, kolko god je moguće, pa me zanima da li imate neki savet šta da joj kupim da joj bude prijatnije. Inace, s'hranom nemamo problem, jer jede baš sve. Hvala unapred. MilanovićO: Vrana (lat. Corvus corone) je vrsta inteligentnih i bučnih ptica iz reda pevačica, porodice vrana. U Evroaziji je zastupljena sa 6 podvrsta, od kojih dve, crna vrana i siva vrana, žive u Evropi. Ove dve podvrste koje žive u Evropi razlikuju se samo bojom perja. Podvrsta koja pretežno nastanjuje severoistok Evrope ima crno perje sa plavkastim odsjajem (crna vrana), dok podvrsta sa jugozapada ima sivo telo sa crnim krilima, crnim perjem u repu i crnom glavom. Mogu se pojaviti i hibridni oblici ove dve podvrste koji su sposobni za razmnožavanje, a perje im može imati boje oba roditelja. Kljun je kod obe podvrste debeo, spreda savijen prema dole. Pera repa su ravna, a noge isto crne.Iako su prema klasifikaciji različite, vrste vrana se međusobno veoma malo razlikuju. Nekih 40 vrsta ovih ptica naseljava sva područja planete osim Južne Amerike i Antarktika. Najbrojnije su Corvus corone u Evroaziji i Corvus brachyrhynchos na Severnoameričkom kontinentu. Vrane retko menjaju stanište zbog smene godišnjih doba iako je primećeno da na severnoj hemisferi neka jata migriraju pre i posle zime. Generalno gledano one ipak ne spadaju u ptice selice. Ne računajući sezonu parenja kada se parovi osamljuju, vrane se po pravilu kreću u jatima koja mogu brojati i po nekoliko hiljada jedinki. Žive preko deset godina na slobodi i skoro dvostruko duže u zarobljeništvu. Ako se pitate zašto bi neko čuvao ovakvu pticu u kavezu odgovor leži u činjenici da su vrane jedna od najinteligentnijih vrsta ptica na svetu.Vrane su s jedne strane srodne vugama i čvorcima, a sa druge strane vrlo bliske rajskim pticama. Kod visoko razvijenih vrana koje žive kod nas, dobro raspoznajemo pravi tip. Dobre osobine pevačica, koje su im u krvi i koje mogu da se pojačavaju, razvile su skoro sve i to ravnomerno. Mnoge su postale svaštojedi. Veličinu i snagu tela razvile su preko obične mere pevačica. Sve vrste vrana su slične veličine koja ne prelazi 50 cm od repa do kljuna i karakterističnog sjajnog crnog perja. Neke vrste koje žive i na našim prostorima, kao što je C. c. cornix, imaju i poneko sivkasto pero. Visoke, jake noge osposobljavaju ih za dobre trkače, takođe snabdeveni odličnim organima za letenje, dolaze u red dobrih i najboljih letača. Dugačak, snažan, savijeni kljun, daje im mogućnost da nalaze najrazličitiju hranu, a za napad i odbranu im je dobro oružje. Možda u vezi sa tim mnogostranim načinom traženja hrane stoji odličan razvitak čula mirisa koje je inače kod ptica vrlo slabo. Da bi se organ za miris zaštitio, nozdrve su pokrivene gustim perjanim dlakama. Vrane imaju izvandrednu oštrinu vida i sluha, zahvaljujući kojima je vrlo teško neprijatelju da ih napadne. Instinkti su kod njih u opadanju, ali zato u pogledu sposobnosti za učenje, u skupljanju sopstvenih iskustava i udešavanja postupaka prema tome, svrstavaju se među prva tri mesta među pticama. Samo nisu usavršile sposobnost za pevanje koju su kao pevačice ipak imale. Koliko mogu da se razviju, dokazuje to da mogu naučiti da "govore" isto ili više reči od papagaja i čak da broje do tri ili četiri.Osim u vreme gneždenja, vrane žive u manjim jatima koja se zatim, naročito u sumrak, okupljaju u velika jata ako imaju zajednička stabla na kojima spavaju. U vreme parenja - počevši otprilike od marta, okupljaju u parove koji se odvajaju od jata i zadržavaju se uglavnom u području gneždenja, dok se istovremeno oblikuju jata ptica koje se ne pare, a čine ih, prije svega, mlade ptice. Uglavnom se gnezde po šupljem drveću ili na visokim krošnjama. U aprilu ženka snese 2 do 5 belih jaja, na kojima naizmenicno leže i mužjak i ženka 17 dana. Oko gnezda se podjednako angažuju i mužjak i ženka, ali završnu reč ima ženka, jer ipak ona leži na gnezdu. Mladunci su čučavci, a mogu a leteti nakon 4 do 5 sedmica.Poznate su po svom glasnom javljanju zvukom koji zvuči kao promuklo "kreee". Često nastanjuju šume i poljoprivredno zemljište. Neke jedinke žive u gradskim parkovima, ali i vrtovima i dvorištima. Tipični su Hemerofili (životinje ili biljke koji nalaze prednosti u promeni okruženja kao rezultat ljudskog delovanja i zbog toga slede ljude i kultivisana područja - naselja, gradove).Vrane su svaštojedi, hrane se zrnevljem, bobicama, insektima, jajima drugih ptica, ali i lešinama. U mnogim krajevima smatraju se štetočinama pošto se hrane biljnim kulturama. Ljudi ih često ubijaju ili pokušavaju da ih teraju na razne efikasne ili manje efikasne načine kao što su strašila. Vrane su drušvene ptice i kada njihova brojnost na malom prostoru naraste zaista predstavljaju potencijalnu opasnost za žitarice. Sa druge strane, vrane takođe jedu insekte štetočine koji ugrožavaju letinu i više od njih samih. Njeni najveći neprijatelji su lisica, šakal i čovek.Dodatna informacija je da redu Corvidae familije Passeriformes kojoj prppadaju vrane, takođe pripadaju i gavranovi i čavke.Postoji velik ibroj legendi i mitova o vranama, a jedna od njih je da ako neka duša dođe u zemlju mrtvih puna bola zbog neke nepravde koja joj je učinjena, ona ne može da nađe mir. Ponekad se dogodi da je vrana opet prenese u svet živih, gde takva duša treba da ispravi nepravdu da bi pronašla mir u svetu mrtvih.Ako naiđete na malu vranu ispalu iz gnezda koja se ne može starati o sebi slobodno odigrajte ulogu staratelja kljukajući je raznovrsnom hranom koju bi i inače dobijala od pravih roditelja. Sitni insekti, kuvana jaja, gliste, vitaminski preparati sa kalcijumom mogu se mešati u jednoličnu masu koja se zatim ptićima treba bukvalno zavući prstom u grlo. Kada napune mesec i po dana mladi će već početi sami da se hrane skoro svime čime ih ponudite.Napominjemo Vam da bi jedino ispravno rešenje bi bilo da ih po odrastanju pustite na slobodu ma koliko Vam bilo teško da se odvojite od ptičice koju ste lično odgajili. Ona će verovatno neko vreme boraviti u kraju u kome stanujete, dolaziće Vam na prozor tražeći hranu ali će se, ako ne ranije, a onda na početku sezone parenja sigurno pridružiti pripadnicima svoje vrste odraslim na slobodi.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupio sam pticu kod vas 01.07.2009. godine, u pitanju je Plavi Penant, polako se prilagođava na sredinu i na ukućane. Zanima me koja je hrana najbolja za mog ljubimca. Ja mu dajem suncokret i belo semenje, od voća mu dajem jabuku i bananu (da li sme jos neko voće da jede?), a od povrća jede šargarepu, krastavac i neljutu papriku (da li sme još nešto da jede?). Sipinu kost jos nije grickao koliko sam mogao primetiti (da li je to neki problem ili će vremenom početi da je gricka?). Da li je dovoljno od osnovne hrane samo ove vrste semenja ili mi preporučujete još neku vrstu hrate? Da li bih mogao kod vas kupiti neke minerale ili dodatke ishrani obogaćene vitaminima? Hvala najlepše, Nikola '91O: U zatočeništvu, penanti se hrane semenjem suncokreta, ovsa, prosa, svetlog semena, kanarinskog semena, konoplje, sirka šećerca, američkog sirka, graorice i stolnog graška, uz obavezan dodatak mineralno - vitaminskog kompleksa.Najbolje je da koristite već gotove mešavine zrnaste hrane. Ljubitelji su voća i povrća koje im se daje u većim komadima zato što hranu konzumiraju držeći je u nozi, a ne kljucanjem. Neobično vole maline i kupine, ali se to voće ne praktikuje zbog lake kvarljivosti, pa se uglavnom hrane jabukom, spanaćem, šargarepom, krastavcem, slatkom paprikom, peršunom ... Sve što date od sveže hrane, a ostane nepojedeno, potrebno je ukloniti posle nekog vremena (par sati - da ne bi došlo do kvarenja / truljenja). Što se tiče sipine kosti, ne postoji problem. Da li će je grickati ili ne, to je njegov izbor, važno je da mu bude na raspolaganju. Od vitaminsko -  mineralnih dodataka za ptice, iz naše ponude Vam izdvajamo:OMNI - vit: Posebna mešavina vitamina i amino - kiselina za ptice. Daje se za optimalno celokupno stanje, u slučajevima slabosti i stresa, kada je otpornost smanjena usled infekcije. Glavne osobine su mu brži i sigurniji rezultati, snažan i efikasan, zadovoljava potrebu za vitaminima i amino - kiselinama. Doziranje: jedna ravna kašika na 250 ml vode ili 100 g meke hrane.MUTA - vit: Posebna mešavina vitamina i amino kiselina sa ekstra velikim procentom sumporaste amino - kiseline i biotina. Daje se za stimulisanje rasta perja tokom mitarenja, u slučaju opadanja perja zbog poremećenog metabolizma, za još lepše perje tokom izložbe, nakon korišćenja antibiotika, za poboljšano funkcionisanje jetre. Glavne osobine su mu da stimuliše rast novog i opšte stanje perja, čuva jetru, pruža optimalan rad metabolizma, sprečava konstantno mitarenje. Doziranje: jedna ravna kašika na 250 ml vode ili 100 g meke hrane.CALCI - lux: Izvor kalcijuma koji se rastvara u vodi. Daje se za optimalno formiranje skeleta mladih ptica, u slučaju nedostatka kalcijuma. Glavne osobine su mu brz izvor kalcijuma, lako svarljiv, veoma dobro se rastvara u vodi. Doziranje: u slučaju prevencije, dvaput nedeljno ravna kašika na 250 ml vode ili 100 g meke hrane. Pre i posle perioda razmnožavanja, dnevno dve ravne kašike na 250 ml vode ili 100 g meke hrane. Ukoliko je primećen nedostatak kalcijuma, dnevno tri ravne kašike.AMINOVITAMIN: vitaminsko - aminokiselinski dodatak

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam papagaja tigricu koji već izvesno vreme ima proliv zelenkaste boje, kloaka mu je ulepljena. Mislila sam da ce ga to proći samo od sebe jer je bio živahan, uzimao je hranu i vodu, cvrkutao, ali pre nedelju dana sam ga zatekla sa iskrivljenom glavom (ulevo), pustila sam ga da leti ali on je bio dezorijentisan i nije mogao letiti iako sam ga prethodni dan puštala i leteo je normalno. On i dalje jede, ali uglavnom kunja sa pognutom glavom, vodu slabije pije nego obično, a naravno proliv i dalje ima, ne leti, glava mu je neprirodno zavrnuta. Molim Vas za savet šta da radim? Čitala sam o raznim zoonozama koje se prenose sa ptica na čoveka, pa sam se dodatno zabrinula. Žao mi je da ga gledam ovako pokunjenog, a ne znam kako da mu pomognem.Unapred hvala! MarijaO: Proliv kod ptica je najčešće znak poremećenog zdravstvenog stanja, a predstavlja povećanje obima i sadržaja ili učestalosti pražnjenja creva. Uzrok proliva mogu biti različite infekcije (bakterijske i virusne), ali proliv ponekad može da bude i posledica nagle promene hrane, ishrane bogatije zelenom hranom (posebno treba biti oprezan sa zelenom salatom koja je čest uzrok digestivnih smetnji) ili voćem (koje nije sveže ili je prskano raznim pesticidima), konzumiranjem pokvarene hrane, reakcija na strano telo, trovanje...U slučajevima kada je hrana uzrok, preporučuje se da se obustavi davanje voća i povrća, a davati samo proso (dok se stanje ne popravi).Ukoliko se radi o bakterijskoj infekciji, najčešći su uzročnici bakterije iz roda Salmonella ili Escherichia coli. Nastanku bolesti pogoduje stres - zbog transporta, nagle promene hrane, temperaturna variranja i slično. Bolesne ptice imaju nakostrešeno perje, proliv, u težim oblicima javlja se dehidracija, obično fecesom zaprljano, lepljivo perje u području kloake, izražena je slabost, nevoljnost i drhtanje, a ponekad i čupanje perja sa područja stomaka. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom ptice i bakteriološkim ispitivanjem fecesa. Lečenje se bazira na davanju adekvatnih antibiotika peroralno (uglavnom u vodu za piće) i / ili parenteralno. Bakterijski enteritis uglavnom se može sprečiti redovnom higijenom kaveza (da bi se onemogućila fekalna kontaminacija posudica sa hranom i vodom). Kod nas u Pet centru možete da kupite preparat Bio - digest, koji se daje za bolje varenje, kod proliva. To je prirodan izvor hrane za optimalnu crevnu floru, obezbeđuje bolju konzistentnost izmeta. Ukoliko se stanje kod bolesne ptice ne poboljša u roku od 24 h (što je slučaj sa Vašom tigricom), neophodno je da se potraži pomoć veterinara koji će uraditi klinički pregled ptice i ako je potrebno preporučiti određenu terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Našla sam napuštenu veliku senicu, ispalu iz gnezda na parkingu. Kod mene je već nedelju dana, ali sa obzirom da su joj oči bile otvorene i da je mogla da skakuće kad sam je našla sigurno sada ima oko 15-25 dana, hranim je na svakih sat, nekad i češće izuzev noću. Dajem joj vodu iz šprica i mešavinu jajeta (tvrdo kuvanog) sa plazma keksom. Čitala sam da se hrane i crvima brašnarima, ali nisam sigurna gde da ih kupim. Znam da se nekad desi kad stoji neko vreme zatvorena da se iz kukurzne svile stvore crvi pa da li bih mogla kasnije da je hranim sa njima, i da li se daju živi? Što mi nije baš najprijatnija zamisao. I mogu li da izdrobim orahe ili sirove bademe pa da joj to dajem zajedno sa jajetom? Ima li u pet shopu da se kupi neka hrana koja je već gotova za ručno hranjejnje ptica? I kad mogu da očekujem da će ptičica sama jesti (weaning), već sam ručno odhranila zebe, ali su one već za mesec dana jele same, takođe su imale kesice pored vrata koje bi se napunile hranom i znala bih da ne treba više, dok ova ptičica izgleda kao da je stalno gladna i nema te kesice. Držim joj hranu u kavezu, ali i dalje traži da joj se da direktno kljucka, ali ne uspeva sama da uzme i proguta. Izgleda zdravo, dobila je još perja od kada sam je našla, i voli da leti po sobi i istražuje.NadaO: Velika senica (Parus major) je česta i brojna vrsta širom Evrope i Azije u svim vrstama šuma. Mnoge vrste se naseljavaju oko ljudskih naselja i tako lako pronalaze hranu (parkovi i bašte, dvorišta).Senice su aktivne, bučne i socijalne ptice. One su teritorijalne tokom sezone gneždenja. Većina primeraka se ne sele u pravom smislu reči, ali mnoge senice se okupljaju u jata i skitaju po okolini. Neke tokom zime čak odlaze i severnije od mesta na kome su se gnezdile. Ova vrsta se lako prepoznaje. Krupnija je od drugih senica (dužina tela 14 cm), i ima široku crnu liniju (kod mužjaka deblju nego kod ženke) kao kravatu duž žutih grudi. Glava i vrat su crni, sa belim obrazima, a gornja strana tela je maslinasto zelena. Kod mladunaca su crni delovi obojeni smeđe, i po tome se mogu razlikovati poletarci od odraslih. Velika senica koristi svaku raspoloživu šupljinu da u njoj napravi gnezdo, bilo da je u duplji drveta ili u zgradi ili šupljoj cevi (gnežđenje je zabeleženo u slomljenim banderama, delovima poljoprivredne mehanizacije itd). Kada se postave kućice za ptice, najverovatnije će se u njih useliti baš ova vrsta.Senice su ptice koje su zaštićene. U prirodi, senice se hrane insektima i njihovim larvama, koje sakupljaju sa lišća i grančica, ali i ispod kore drveća. Često jedu i razne vrste semenja. Redovno posećuju hranilice za ptice, gde jedu kikiriki, seme suncokreta, orahe, slaninu itd.Ručno hranjenje je jedan od načina da se mlada ptica razvije u vrlo pitomu i socijaliziranu jedinku. Ponekad je i jedino rešenje, kao u slučaju senice koju ste Vi našli i koja je ispala iz gnezda. U početku je mlade potrebno hraniti svaka 2 sata, a u uzrastu od 14 dana razmak bi trebao da bude 3 sata. Obroke, naravno, ne bi smeli preskakati, a svaki bi trebao biti sveže pripremljen.Osim hrane koju već dajete, možete koristiti i gotovu mešavinu hrane za ptice koje jedu insekta - Granpatee insects, koju možete naći u našoj ponudi.Procena starosti Vaše senice možda nije adekatna, jer one izgledaju goluždravo i posle 20 dana starosti. U svakom slučaju budite strpljivi i nastavite sa ručnim hranjenjem sve dok ne uočite da je počela da sama uzima hranu (najmanje do mesec dana starosti).

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam tigicu staru oko 6, 7 meseci. Pošto sam pročitala da mu je već vreme da ga puštam napolje da leti, htela sam da vas pitam na koji najlakši način mogu da ga naučim da izlazi napolje. Dosta je živahan i stalno trčkara po šipkicama i cvrkuće. I kako naučiti ptičicu na kadicu za kupanje da se kupa? Ja sam mu stavila posudicu u kavez ali vidim da se plaši i da neće da joj priđe. Nadam se da ćete mi ubrzo odgovoriti. S poštovanjem, Milica O: Tigrice gaje neku vrstu nepoverenja prema novim stvarima i predmetima u njihovoj okolini. Ponekad se desi da ako im promenite hranilicu (koja po boji ili obliku znatno odstupa od stare), neko vreme izbegavaju da jedu, promatraju je, a kada shvate da im ne preti opasnost, prilaze i ponašaju se slobodnije. Isto se dešava i sa kadicom. Iako tigrice obožavaju da se kupaju, kadica je novost, pa će je izbegavati neko vreme. Kadicu sa vodom postavite van kaveza, ali blizu njega, tako da je tigrica može videti. Nakon par dana, ponovo joj stavite kadicu u kavez. Tigrica neće odmah ući u nju, već nakon nekog vremena (npr. par sati). Kada se navikne na novost, kupaće se čim joj se ukaže prilika. Ukoliko je temperatura u prostoriji visoka, neće odoleti kupanju. Tigrica odbija da napusti kavez ukoliko se oseća nesigurno van njega. Najverovatnije je da će ptica napustiti kavez kada nikoga ne bude bilo u prostoriji. Ostavite otvorena vrata kaveza neko vreme. To ponavljajte svakog dana, bez obzira na ishod, ali nikako nemojte uzimati pticu u ruku, niti premeštati kavez na neko drugo mesto. Ptice se orjentišu na osnovu predmeta koji su u njihovoj okolini, a pomeranjem kaveza remetite im orjentaciju, što može izazvati nesigurnost. Takođe, pomeranje nekih bitnijih predmeta u okolini kaveza (premeštanje komada nameštaja) dovodi pticu u zabunu. Tigrice su radoznale ptice i svakako će kad tad vaša ptica poželeti da upozna okolinu i napustiti kavez. Dok je napolju, mora osećati svu slobodu, nemojte je nikada juriti, već budite strpljivi. U procesu pripitomljavanja ptica veoma je bitno da ih nikada silom ne uzimate u ruku. To pticama daje informaciju da ih možete povrediti i na taj način gubite njihovo poverenje. Svaki put kada vide da je Vaša ruka krenula ka njima, oni će se uplašiti i verovatno pobeći. Samostalno se neće usuditi da prilaze. Poverenje možete steći tako što će Vaša ruka donositi poslatice i voće. Kada se pripitomi, prst će tigrici poslužiti kao prečka i na taj način ćete moći da je "izvučete" iz kaveza. U svojoj okolini možete držati njenu hranu, u nekoj plitkoj, stabilnoj posudi. Tigrice vrlo brzo ogladne. Vaša tigrica će bojažljivo sleteti kako bi jela i kada primeti da je niko ne ugrožava, osmeliće se kasnije i Vama da priđe kako bi privukla Vašu pažnju. Za pripitomljavanje ptice je potrebno dosta strpljenja, a ukoliko imate iskustva, proces prilagođavanja ide brže.  O pripitomljavanju tigrice smo pisali i ovde i ovde.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Skoro sam kupio kod vas par rozenkolinsa, primetio sam kod mužjaka da na po jednom prstu obe noge nedostaje nokat. Da li je to normalno i o čemu se radi?Unapred zahvalan, VladoO: Fiziološki, ptice imaju po jednu kandžu na svakom prstu. Kandža je slične boje kao i koža noge i manje ili više povijena i oštra. Nedostatak kanđže na jednom ili više prstiju može biti urođeno ili stečeno. Kada je nedostatak kandže urođen, odmah nakon što se ptić ispili primećuje se navedeni nedostatak. Kandža najčešće nedostaje kod ptica koje su povredile nogu. Ptice se mogu povrediti na više načina, a najčešće povrede nanose jedna drugoj ili se oštrim kandžama zakače za kavez, a zatim pokušavajući da se oslobode, otrgnu kandžu.Rana zaraste uglavnom bez komplikacija, ali je preporučljivo da veterinar zbrine povredu.Na mestu rane ostaje ožiljak, nokat ne izrasta (ukoliko je koren kandže otrgnut), a ptica može koristiti ekstremitet sasvim normalno i za dalji život im nedostatak kandže ne predstavlja problem.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženkicu nimfe od 2 god. i kada joj je vreme za parenje ona savija rep, grize ga i samim tim uništava ga i rep joj je u očajnom stanju. Ne znam šta bih mogla da uradim povodom toga, kako da  je navedem da prestane to da radi?Unapred hvala! MilicaO: Intenzitet kliničkih simptoma kod ptica koje se nalaze u kavezu, vezani za čupkanje perja (engl. “feather plucking”), variraju od povremenog čupkanja do automutilacije. Tokom pronalaženja uzroka koji može dovesti do ovog poremećaja, vrlo je bitno uključiti medicinske probleme. Takođe i sve predisponirajuće faktore koji mogu i sami izazvati poremećaj u ponašanju ili pojačati intenzitet već postojećih kliničkih simptoma.Uzrok poremećaja u ponašanju može biti postojeća bolest. Ektoparaziti, endoparaziti, oboljenja jetre, folikulitis, dermatitis (bakterijski, virusni, gljivični), neopazije, alergije, endokrini poremećaji, greške u ishrani, toksičnost teških metala (posebno cinka) itd. Pored medicinskih oboljenja, poremećaj u ponašanju koji se manifestuje čupkanjem perja mogu izazvati i psihogeni faktori. Najvažniji su stres, smanjena stimulacija papagaja (dosada) ili suviše jaka stimulacija koja ga opterećuje. Kod polno zrelih ptica, poremećaj u ponašanju može biti posledica dejstva polnih hormona.Pticu sa ovakvima poremećajem mora pregledati veterinar, kako bi isključili postojanje sistemskog oboljenja ili ektoparazita, a zatim da se posavetujete sa bihevioristom na koji način da rešite ovaj problem.Pokušajte da ispravite sve eventualne greške koje mogu izazvati navedene probleme (ishrana, uslovi ambijenta, sprečavanje dosade, dovoljno aktivnosti, dodavanje vitaminsko - aminokiselinskih preparata koji su bogati materijama za razvoj perja, a posebno omega masnim kiselinama).Može se desiti da je ptica u periodu mitarenja, tj. da perje samo otpada i obnavlja se. U tom periodu zamene perja sasvim je moguće da ptica ostane bez većine repnih pera, koja se kasnije obnove. O mitarenju smo pisali ovde, ovde i ovde.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Možda su odgovori na moja pitanja već provučeni kroz ovaj sajt, ali meni je još uvek nejasno sledeće. Dobio sam tri zebe, dve ženke i mužjaka (valjda), znam neke osnovne stvari o uzgoju, ali me interesuje da li mogu njih tri da žive u malo većem kavezu (okruglom) prečnika otprilike 50 cm i da se reprodukuju u njemu? Da li mogu dve ženke u istom kavezu i da li mi treba automatski i dva gnezda za razmnožavanje? Primetio sam da se kao ženke malo biju - ili mi se čini. Gnezdo sam napravio od duleka - ajduka, ali je manji - koliko može jedna ptica da uđe, a ne 10 x 10 x 10, da li će upaliti? I da li je pored gnezda za razmnožavanje preko potrebno gnezdo za spavanje. Za koliko mogu da očekujem da će se naleći, jer sam čuo da se množe kao lude, pa ne bi prve ptiće da izgubim. Možda sam malo preterao sa pitanjima, ali zaista ne znam kome da se obratim.Unapred puno zahvalan, VelimirO: Zebe brzo sazrevaju i spremne su za parenje sa 11 - 12 nedelja. Poželjno je da se ne počne sa razmnožavanjem pre 6 - 9 meseci.Za parenje zeba je poželjno da imate dva para, tj. da obezbedite još jednog mužjaka. Nije nemoguće da dođe do oplodnje druge ženke, već je par zeba bitan zbog ležanja na jajima - da se dve ptice smenjuju (mužjak i ženka naizmenično leže na jajima tokom perioda inkubacije).Zebe nisu mnogo izbirljive po pitanju izgleda gnezda, ali ipak im ponudite optimum (12x10 cm). Ukoliko im je gnezdo malo, neće se najbolje snaći za vreme leženja na jajima. Imajte na umu  da pored jedne ptice, u gnezdo treba da stane i 3 - 8 jaja i prostirka i da ptica treba da ima dovoljno mesta da se pridigne i da kljunom okreće jaja. Skučenost izaziva stres, što znatno utiče na proces parenja i ležanja na jajima. Za svaki par treba da obezbedite po dva gnezda. Postoje veštačka gnezda koja mogu biti zatvorena ili otvorena, ali moraju po obliku biti što bliža onim u prirodi. Zatvorena gnezda se prave u obliku duplje, a mogu biti i u obliku kutija koje imaju rupu preko koje ptice ulaze u gnezdo. Za oblaganje unutrašnjosti koristi se sitno seno, perje, fine čiste krpice, sitne grančice, vunica. Sitnije zebe traže gnezda veličine 10x12 cm. Deo materijala treba ostaviti i u kavezu da ptice same urede unutrašnjost gnezda.Dnevno im obezbedite 14 - 16 sati svetla. Temperatura ambijenta treba da bude u intervalu od 5°C pa sve do 30°C. U periodu parenja treba obezbediti pojačanu ishranu, tj. pored osnovne mešavine semena treba dodavati meku hranu na bazi jaja i mineralno - vitaminsko - aminokiselinske preparate. Ženka izleže 3 - 8 jaja, o kojima se brinu oba roditelja. Posle 14 dana izlegu se ptići, a za narednih 21 dan napuštaju gnezdo.Agresivnost među ženkama je uobičajena, a ukoliko je veoma izražena moraćete ih razdvojiti, kako ne bi nanele ozbiljne povrede jedna drugoj. Za početak parenja, neophodno je da im obezbedite sve navedene uslove, da su zebe dovoljno stare, u dobroj kondiciji i zdrave te da je prošao period adaptacije, tj. da su se one potpuno privikle na uslove koji kod Vas vladaju.U ponudi Pet Centra postoje gnezda koja su optimalnih dimenzija i koja mogu poslužiti za razmnožavanje. Pored gnezda, u našoj ponudi možete naći različite vrste hrana i vitaminsko - mineralnih preparata.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre par dana sam dobila ljubavnog papagaja, mužjaka starog godinu i kako nisam znala ništa o njima, puno informacija sam našla na vašem sajtu, pa i to da trebam kupati papagaja, ali kako, imam jednu hranilicu višak pa sam mislila da je možda to neka mini kada? I da li je prestareo da mu dajem mešavinu keksa i jaja i maka? NatašaO: Uvek je preporuka da pticama osnovna hrana bude gotova mešavina semenki za papagaje. U kućnim uslovima, pored sveže vode, ishrana im je sastavljena od gotovih mešavina hrane. Semenasta hrana koja im odgovara je proso, ovas, svetlo seme, kanarinsko seme, sirak, američki sirak i bar prosa uz dodatak voća i povrća kao i neizostavnih minerala i kompleksa vitamina. Od voća nikada ne treba davati kruške, breskve, dinje i lubenice jer mogu izazvati proliv, a od povrća zabranjena je zelena salata, kupus i ostalo glavičasto povrće (kelj, karfiol, ...)Od zeleniša najbolje im je davati list maslačka, mišjakinju, spanać ili grančicu peršuna sa lišćem, a od povrća šargarepu, krastavac, dršku sa semenjem neljute paprike.Povremeno možete davati meku hranu - miks od barenih jaja, keksa i malo plavog nemlevenog maka. Ovaj miks se posebno preporučuje kod mlađih jedinki.Ptice vole vodu i kupanje bi trebali prepustiti njima. Dovoljno je da im za to obezbedite sigurne i adekvatne uslove.O kupanju ptica pisali smo ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre dva dana sam našla bebu ćuka. Ima perje na krilima ali i dalje ne može da leti. I dalje ima paperje tu i tamo. Bio je strašno mršav kada sam ga našla, grudna kost mu se baš vidi. Rekla bih da nije jeo nekoliko dana. Ne znam koje je starosti. Da li bi ste mogli da me posavetujete kako najbolje da ga odgajim (nameravam da ga pustim kad odraste), i kako da utvrdim koje je starosti i pola. Takođe me zanima sa koliko meseci se ćukovi osamostaljuju (da bih odprilike znala koliko dugo ću ga čuvati). Hvala puno! Mia O: Ćuk (Otus scops) je ptica grabljivica iz porodice sova. Ova ptica se danas ubraja među najugroženije vrste ptica. Pretežno su noćne životinje, a hrane se drugim manjim pticama, glodarima, kišnim glistama i raznim vrstama insekata. Imaju okruglu glavu sa velikim očima i lice obrubljeno kratkim perjem. Gnezde se u pukotinama stena, dupljama drveća i napuštenim gnezdima. Odrasla ptica je veličine od 19 - 21 cm sa rasponom krila od 47 - 54 cm. Sivkasto - smeđe je boje. Ima malu sivkastu glavu s velikim očima, oštrim kljunom pomoću kojega komada plen na komadiće. Ima dva uzdignuta čuperka na vrhu glave. Na nogama obično ima tri prsta sa kandžama. Rep je dosta kratak.Ženke polože 3 - 4 jaja bele boje na kojima samo one leže. Mladunci se izlegu u proseku za oko 22 dana, a podižu ih oba roditelja. U uzrastu od oko 40 dana mladunci mogu sami da brinu o sebi, ali roditelji ih hrane još oko 20 dana, nakon čega napuštaju roditeljsko područje i nastavljaju samostalno da žive.Pol kod tako mlade ptice je nemoguće odrediti. Odrasle ženke su nešto krupnije od mužjaka, tako da za određivanje pola morate imati još jednu pticu za poređenje.  Ručno hranjenje je jedan od načina da se mlada ptica razvije u vrlo pitomu i socijaliziranu jedinku. Ponekad je i jedino rešenje. U početku je mlade potrebno hraniti svaka 2 sata, a u uzrastu od 14 dana razmak bi trebao da bude 3 sata. Obroke, naravno, ne bi smeli preskakati, a svaki bi trebao biti sveže pripremljen.U ishrani možete koristiti i gotovu mešavinu hrane za ptice koje jedu insekte - Granpatee insects, koju možete naći u našoj ponudi. Nastavite sa ručnim hranjenjem sve dok ne uočite da je počela da sama uzima hranu.Ptice u prirodi su spremne za samostalan život nakon dva meseca starosti, tako da je to uzrast u kojem bi trebalo da pticu vratite u prirodu.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dva papagaja. U pitanju su tigrice (obe su ženke), stare oko 4 god. i primetila sam kod jedne da u poslednjih nekoliko nedelja izbacuje vodu pored izmeta i povremeno se dešava da joj drhte krila. Inače se ponaša kao i obično, dobro jede, pije vode, leti. Čula sam da protiv proliva može da pomogne Flonivin koji se daje tigrici na vrhu čačkalice na 3 sata. Da li postoji još nešto što bi moglo da se uradi povodom proliva i da li drhtanje krila može ukazivati na neku bolest i šta može biti uzrok tome?Unapred Vam hvala,TijanaO: Podrhtavanje krila kod papagaja obično ukazuje na strah, nervozu, nesigurnost ili nepoverenje.Kada se ptica ovako ponaša potrebno je pronaći uzrok koji dovodi do podrhtavanja. Uzrok drhtanja može biti postojanje bolesti, naročito ako je u pitanju bolan proces. Drhtanje celog tela, posebno stomaka, kada možete videti perje na stomaku kako se trese, je obično fiziološka pojava i predstavlja pokušaj ptice da se prilagodi promeni temperature u okolini (ukoliko je u prostoriji hladno, drhtanjem se oslobađa energija neophodna za održavanje konstantne telesne temperature).Proliv predstavlja povećanje obima i sadržaja izmeta ili učestalosti pražnjenja creva. Proliv kod ptica je najčešće znak poremećenog zdravstvenog stanja. O prolivu smo detaljno pisali ovde.Preporučila bih vam da pticu odvedete kod veterinara i da u međuvremenu (bez veterinarskog pregleda) ne primenjujete nikakvu terapiju na svoju ruku.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre 2 meseca sam kod vas kupio 2 Personate i 1 Fishera koje držim u jednom prostranijem kavezu. Na vašim stranicama sam pročitao o dodacima ishrani u vidu voća i povrća pa sam im nudio komadiće breskve, jabuke, grožđa, šargarepe i peršuna ali nisu imali apsolutno nikakvog interesovanja za bilo koju od ovih namirnica. Hranu za papagaje u obliku zrnevlja i vodu koju im dajem uzimaju sasvim normalno i deluju sasvim zdravo i živahno. Da li je ovo neki problem uopšte? Interesuje me i da li postoji nešto što jako vole da jedu (neka poslastica) kojom bih mogao da ih mamim pošto su i dalje nepoverljivi da priđu ruci?  I poslednje, čini mi se da su Fisher i jedna Personata mnogo bliski.Pa me zanima da li je u moguće uparivanje različitih podvrsta (ne toliko radi uzgajanja nego više informativno)? Hoće li biti nekih problema kasnije ukoliko treća ptičica ne bude imala četvrtu.Hvala, NikolaO: Uvek je preporučljivo da pticama pored osnovne mešavine semena dodajete sveže voće i povrće. Ponekada ptice ne pokazuju ineresovanje za voćem u početku, pa treba biti uporniji i sačekati da se ptice oslobode. Ukoliko se desi da ptice odbijaju voće, ne brinite, dodavanjem vitaminsko - aminokiselinskih preparata možete prevenirati eventualne hipovitaminoze i avitaminoze.Dodavanje poslastica u obliku bar klasa ili mešavine semena i sušenog voća pticama može delovati vrlo primamljivo.Familiji Agapornis priparada 9 vrsta papagaja, od kojih su najpoznatije sledeće vrste papagaja: Agapornis roseicollis, Agapornis personatus, Agapornis fischeri, Agapornis lilianae, Agapornis nigrigenis, itd.Uspešno razmnožavanje je nemoguće jer ptice (Personata i Fišer) ne pripadaju istoj vrsti, već istoj familiji.Sasvim sigurno da mogu uspešno živeti zajedno, ali ukoliko se dve Personate "zaljube", fišer se može osećati usamljeno i ukoliko do toga dođe, kupite i Fišeru društvo.O fišerima smo više pisali ovde.O personatama smo više pisali ovde: ovde.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd       P: Pre mesec i po dana kupila sam žutu tigricu i svi moji napori da joj se približim i pripitomim su bezuspešni. Ptičica jednostavno ne želi da napusti kavez, kada joj pružim ruku stane na nju (uz dosta truda i pokušaja), ali svega nekoliko sekundi jer odmah sleti nazad u kavez. Ne deluje mi kao vesela ptica jer su retki trenuci kada cvrkuće i čini mi se da nije zainteresovana da istraži okolinu... Ono što je počelo da me brine jeste što u poslednjih par dana nema snage da leti, kada je van kaveza uglavnom sleti na pod i hoda, a kada želi ući u kavez nema snage da sleti pa su bili dani kada se blago i udarila u tom pokušaju i pala opet na pod. Inače jede i pije vodu normalno, dijareju je imala prvih par dana ali sada je više nema. Druga stvar koja me brine je ta što sam primetila da je narastao predeo iznad repa i ne znam razlog tome. Želim da znam šta mi je činiti?MadalinaO: Period od mesec i po dana je kratak za pripitomljavanje ptice. To vreme je potrebno da se ptica adaptira na novu okolinu, što podrazumeva da se normalno hrani i poji, da dobro osmotri okolinu, što joj je bitno kasnije zbog leta (učenje gde se nalazi koji predmet, na koji bi mogla da sleti i na osnovu kojeg bi se orjentisala u toku leta). Oglašavanje je takođe faktor na osnovu kojeg možete proceniti koliko se ptica sigurno oseća u svom novom okruženju. Ukoliko se ne oglašava, ili se oglašava retko, verovatno se još uvek nije privikla i potrebno je da joj date još vremena. Oglašavanje možete inicirati "razgovorom sa pticom", tj. pored kaveza joj pričate blagim glasom i pravite pauze kao da želite da vam "odgovori" ili puštanjem ne suviše glasne muzike. Slabija sposobnost letenja može predstavljati nesigurnost koja je proistekla iz nepotpune adaptacije, tako da ptica ne zna tačno gde se nalaze koji predmeti i da li je bezbedno sleteti na njih, pa onda često sleće na pod kao najbezbedniju površinu. Ovo stanje je veoma slično dezorjentaciji i može dovesti do povrede ptice. Savetujem Vam da pticu ostavite neko vreme u kavezu i da je ne puštate da leti dok se prvo ne adaptira potpuno, izgubi strah od vas i privikne se na  vašu ruku, tj. ne beži od nje. Kavez ne premeštajte, kao ni  predmete po prostoriji (nameštaj). Iz kaveza ćete je puštati tako što ćete otvoriti vrata kaveza i pustiti da sama izabere kada je pravi moment za to. Ukoliko sumnjate da je ptica povređena prilikom pada, a oteklina koju pominjete može biti posledica pada (hematom ili apsces), savetovala bih Vam da odvedete pticu kod veterinara na pregled. O ovoj temi smo pisali ovde i ovde.