Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li hrčak smije da jede pistaći? MarijaO: Hrčak je pre svega biljojed i najviše mu prijaju žitarice i voće, pa mu, ukoliko želite da dugo živi, obezbedite zdravu i uravnoteženu ishranu.Osnovna hrana su im žitarice i druga biljna hrana uz dodatak jedan - dva oraha ili lešnika dnevno. Kada su u pitanju pistaći, nisam naišla u literaturi na podatak ni da sme, ni da ne sme, ali moj savet je da prilikom davanja koštunjavih plodova budete  obazrivi  jer   su   to  visoko  energetske  namirnice  i njihovim  preteranim konzumiranjem može doći do pojave gojaznosti, a u nekim slučajevima i do preosetljivosti (alergija). Hrčak (ukoliko mu ponudite) neće odbiti ni vrhove grančica različitih voćki ili leti klasje pšenice. Ponekad obrok treba obogatiti voćem, celerom, šargarepom, zelenom salatom ili kuvanim jajetom. Kalcijum se osigurava usitnjenim ljuskama kuvanih jaja, a takođe i raznim mineralnim poslastima koje su dostupne u Pet centru. Izbegavajte ishranu sa citrus voćem. U zamenu možete dati bananu, jabuku, lešnike,  piletinu i naravno kupovnu mešavinu zrnaste hrane specijalno namenjene hrčcima. Kako je noćna životinja, hrčka je najbolje hraniti uveče.Mogu Vam preporučiti gotovu, komercijalnu hranu od pažljivo biranih prirodnih sastojaka Premium Hamster Nature koju možete naći u Pet centru.Koliko god hranili hrčka svežom hranom, važno je reći da u kavezu obavezno mora da postoji i posudica sa vodom koja se svakodnevno menja.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Planiram da uzmem činčilu, trenutno obezbeđujem uslove, ali kada dođe vreme nisam siguran da li da uzmem jednu ili dve? Jednu bih uzeo samo zato što mislim da ako bih uzeo dve, da bi bile uvek okupirane jedna drugom i da me ne bi ni primećivale, u smislu da ne bi dolazile tako često da se maze i igraju kao kad bi jedna bila sama? A ako bih uzimao dve, uzeo bih istog pola kako ne bih imao problema sa mladuncima i onda manjkom prostora. Tako da je to drugo pitanje, ako bih uzimao dve, da li ima razlike u ponašanju između 2 ženke i 2 mužjaka?Hvala,Luka O: Svako živo biće najviše uživa u društvu svoje vrste. Način komunikacije i način igre je svojstven svakoj vrsti, a međusobno razumevanje je najbolje među jedinkama iste vrste.U ranoj mladosti, razlike među polovima su nebitne i mladunci se jednako zabavljaju bez obzira da li su istog ili različitog pola.Sa postizanjem polne zrelosti, naslućuju se razlike između mužjaka i ženke i tada idealan par čine upravo mužjak i ženka.Ukoliko odlučite da čuvate mužjaka i ženku, onda bi najbolje bilo da ih odmah nabavite, kako bi se lepo združili dok su mladi. Činčile mogu biti agresivne kada je u pitanju pridošlica, tako da biste morali imati nov smeštaj za ženku, dok se ne priviknu jedno na drugo. Činčilama je čulo mirisa jako razvijeno i dok god dobro ne upoznaju budućeg partnera, mogu biti nezainteresovani ili čak i agresivni.Kada su u paru, činčile većinu vremena povećuju jedno drugom, ali i tada su vrlo interesantni, jer izvode svakakve vratolomije. Nije isključeno da se dve pripitomljene činčile često druže sa čovekom, pogotovo ukoliko ih za pažnju nagradite omiljenom poslasticom.Ženke činčila postaju polno zrele jedinke od petog meseca života, ali se smeju stavljati u priplod najranije sa osam meseci. Kada je ženka spremna za parenje, postaje nemirna, privlači mužjaka, a najkarakterističniji znak je otvaranje vagine. Naime, nesparene ženke imju vaginalni čep, koji se izbacuje početkom estrusa. Estrus se kod nesparenih ženki pojavljuje svakih 28 dana. Po obavljenom parenju, dolazi do koncepcije.Ukoliko ne želite potomstvo možete sterilisati mužjaka i/ili ženku.Ukoliko se opredelite za jednu činčilu, ona će u Vama naći druga. Vremenom ćete naučiti omiljeni način zabave Vašeg ljubimca. Ipak, kako se ne bi dosađivao kada ostane sam, savetovala bih Vam da mu postavite dosta igračaka kojima se može zabavljati, npr. točak za trčanje, razni tuneli, grane itd.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam 2 činčile, mušku i žensku. Imaju gljivice i opada im krzno. Bio sam kod veterinara na kožnom na fakultetu, dao mi je neki puder da ih prašim, ali ništa ne pomaže, već skoro 6 meseci! Šta da radim sa njima? Čuo sam da ima neki preparat za kokoške u poljoprivrednim apotekama, da li je to tačno? Ako jeste, šta je to i kako se zove?NikolaO: Gljivične infekcije kože kod činčila nisu česta pojava. Najčešeće su uzrokovane gljivicom Trichophyton mentagrophytes ili Microsporum spp. Oboljenje najčešće unese nova jednika. Obolela životinja čak ne mora ni imati simptome obolenja, ali bolest može preneti drugoj jedinki.Dermatofitoza se karakteriše malim bezdlačnim predelima kože koji su najčešće lokalizovani na glavi, oko ušiju i nosa ili na nogama, ali se mogu naći na bilo kom mestu na telu. Lezije su nepravilnog okruglog oblika sa zacrvenjenim marginalnim delom. Svrab može postajati, ali i ne mora. Oboljenje se prenosi direktnim kontaktom sa obolelom životinjom ili preko kontaminirane prostirke.Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda lezija, kao i pregeldom Vudovom lampom. Terapija podrazumeva apliakciju grizefulvina ili itrakonazola 5-6 nedelja. Grizeofulvin je teratogen, te se ne sme aplikovati gravidnim jednikama. Promenjena mesta na koži se mažu antigljivičnim mastima, a u pesak za kupanje se može dodati i prašak sa antimikotikom.Vrlo je bitno da se tokom teapije stres činčilama smanji na najmanju moguću meru, kao i da se pojačaju higijenske mere. Obolelim činčilama možete dodavati vitaminsko-aminokiselinske preparate koji podižu opštu otpornost.Savetovala bih Vam da ponovo posetite veterinara i konsultujete se sa njim oko eventualne promene terapije i daljeg tretmana obolelih činčila.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam hrčka starog oko 4 meseca i on stalno drhti, ponekad više, ponekad manje. Ne znam šta mu je, drhti vrlo jako. Možete li da mi objasnite zašto je to i kako da ga uklonim?StefanO: Tremor - drhtanje, predstavlja upadljivu, ne voljnu, ritmičnu ili neritmičnu oscilaciju ekstremiteta, glave, trupa ili čitavog tela. Javlja se usled izlaganja organizma niskim temperaturama, pojave straha, bola, primene određenih lekova, trovanja, kao i u sklopu nekog organskog, neurološkog ili psihičkog  oboljenja. Strah je čest uzrok pojave drhtanja. Ukoliko iskazivanje straha nije jakog intenziteta, tj. drhtanje ne ometa životinju u obavljanju npr. fizioloških potreba ili u hodu, onda pokušavamo da otklonimo ono što joj izaziva nelagodnost i da joj pružimo što više pozitivnih osećaja.Najbolje je da veterinar temeljno pregleda hrčka, pa se tek na osnovu toga može reći da li postoji neki poremećaj i šta je u pitanju.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pored trospratnog kaveza sa kućicom, posudom za pesak, naravno hrane, piljevine i sena, šta je još potrebno za dobro uzgajanje jedne činčile? Koliko često im treba čistiti kavez i može li kao dezinfekciono sredstvo da se koriste na primer kupke, deterdženti, itd.? Kako se daje i menja pesak za činčile? Hvala, LukaO: Mslim da ste Vašoj činčili omogućili odlične uslove za život. Pored svega toga, neophodno bi bilo i da joj pružite dosta pažnje, kako se ne bi osećala usamljeno. Redovno je puštajte da šeta po stanu, ali pre toga morate obezbediti sve kablove, kućne biljke, zatvoriti prozore i skloniti sve lomljive predmete. Redovno je puštajte da šeta po stanu, ali pre toga morate obezbediti sve kablove, kućne biljke, zatvoriti prozore i skloniti sve lomljive predmete. Činčile imaju veoma razvijen dlačni pokrivač i posvećuju dosta pažnje njegovom redovnom održavanju, tako da su generalno čiste i uredne životinje. Za redovnu higijenu potrebno je da im omogućite redovno kupanje u pesku koji je namenjen toj nameni. Pesak joj možete ponuditi svakodnevno, najbolje predveče, pošto su činčile noćne životinje. Stavićete ga u neku širu posudu (u koju može da uđe činčila). Pesak morate menjati jednom nedeljno, jer se može zasititi nečistoćama i izgubiti efikasnost. Naime, pesak skida masne nečistoće i prlja se. Pesak joj možete ponuditi svakodnevno, najbolje predveče, pošto su činčile noćne životinje. Stavićete ga u neku širu posudu (u koju može da uđe činčila). Pesak morate menjati jednom nedeljno, jer se može zasititi nečistoćama i izgubiti efikasnost. Naime, pesak skida masne nečistoće i prlja se. Higijenu kaveza održavajte takođe svakodnevno, a jednom mesečno možete dezinfikovati kavez. Na taj način prevenirate pojavu nekih oboljenja. U ponudi Pet Centra možete naći dezinficijens koji je visoke efikasnosti, a možete ga bezbedno koristiti. Naziv proizvoda je Oxicid S (Krka).

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam 2 kunića. Jedan ima 18 meseci a drugi 17 meseci. Oba su muška a opet se pare. I tokom parenja primetila sam da stariji zec mladjem čupa i grize krzno. Čak se dešavalo da na pojedinim mestima u potpunosti ostane bez krzna.  Da li je opasno to što se oni pare (iako su oba muška)? Velimir O: Vaši kunići su već odavno polno zrelni mužjaci. Kunići imaju razvijen nagon za društvom. Odlično se slažu  mužjak i ženka i parovi istog pola, ali samo ukoliko su kastrirani. U suprotnom mogu  da budu agresivni, kao što je to slučaj sa Vašim kunićima. Kada su u pitanju Vaši kunići, najverovatnije je da  stariji kunić pokušava da ostvari dominaciju u prostoru u kome borave, u odnosu na mlađeg kunića (što mu i uspeva), a s obzirom da su to polno zreli mužjaci, jasno je zašto dolazi do agresivnosti.  Ono što se nameće kao jedino rešenje kod Vaših kunića je da ih ili odvojite u posebne prostore (kaveze) ili kastrirate. Kastrirani kunići nisu više agresivni i možete bez bojazni da  ih držite u istom prostoru, odnosno da su stalno zajedno, bez mogućnosti da dođe do povređivanja jednog od strane drugog kunića.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koji preparat se preporučuje kod činčila za dezinfekciju? Koji vitamini se mogu dati činčilama i antibiotici? Kod opadanja krzna kod činčila šta se preporučuje?  DraganO: Sobzirom da ne zahteva mnogo od svog vlasnika, činčila se može veoma uspešno držati kao kućni ljubimac. Činčila nije mnogo zahtevna kada je u pitanju ishrana. Činčilama ponudite gotovu hranu za činčile, seno, listove maslačka, jabuku, suvo voće, marelicu... i obavezno vodu. Najbolje ih je hraniti uveče kada su budne i aktivne.Krzno činčila je veoma specifično jer iz jednog korena raste više vlasi, tako da je svakodnevno kupanje u specijalnom pesku za činčile neophodno za negu krzna. Pojačani gubitak dlake kod činčila, uglavnom se dovodi u vezu sa nedostatkom vitamina B kompleksa. Kod nas u ponudi imate preparat Opti - vit. To je multivitaminski preparat obogaćen L - karnitinom, pogodan za sve male životinje. Opti - vit obnavlja ravnotežu i obezbeđuje optimalno zdravlje Vašem ljubimcu. Ako se pravilno hrani i ima adekvatne uslove držanja činčile retko obole. Međutim dešava se da činčila oboli i tada je neophodno da stručno lice - veterinar dijagnostikuje oboljenje, kao i da odluči o terapiji. Različita oboljenja zahtevaju upotrebu antibiotskih preparata, ali njihovu upotrebu predlaže veterinar i izuzetno je opasno davati antibiotike bez kliničkog pregleda. Higijena smeštaja je neophodna da bi se sprečila neka oboljenja. Kavez je neophodno čistiti svakodnevno, a jednom mesečno sprovesti detaljno čišćenje i dezinfekciju. Kao dezinfekciono sredstvo za kavez, možete da koristite dezinficijens Oxicid S (Krka).    

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku kunića staru oko 2 godine. U poslednje vreme je promenila ponašanje. Ne voli kad ostane sama u kući (na par sati), sklanja obuću ukućana, kad neko od ukućana dođe u stan, ona frkće na njegova stopala i ako se ukućan pomeri prema izlaznim vratima, tad hoće i da gricne za nogu. Uvek ide u prostoriju gde ima nekoga. Postala je mnogo više mazna nego inaće. Interesuje me da li ima neki zdravstveni razlog nagle promene u ponašanju i šta bi mogao biti uzrok.  Unapred zahvalna, Branka O: Kunići su miroljubive životinje koje inače nisu sklone agresiji. Veoma su društveni, vole igru i najradije se igraju i najaktivniji su ujutro i uveče pa je to najbolje vreme kada ga možete pustiti iz kaveza. Tokom dana kunići vole da spavaju i dremaju i tada bi trebalo izbegavati insistiranje na bilo kakvoj komunikaciji i uznemiravanju. Kontakt sa ljudima je veoma bitan i potrebno je ostvariti ga postepeno i od najranijih dana. Takođe možete ga navići na držanje u rukama i dodire drugih ukućana. Agresivnost se može javiti usled neadekvatne nege i ukoliko je kunić držan u kavezu lišen kontakata sa ljudima, duže vreme. Dovoljno prostran kavez je preduslov da se životinja oseća komforno što ga oslobađa dodatnog stresa. Što je kavez prostraniji - više prostora mu ostaje za skakanje, trčanje, igru i to će ga učiniti srećnijim i mirnijim. Uzrok ponašanja koje ste opisali može biti i dosada pa je zato važno životinji obezbediti i igračke koje će mu držati pažnju. Ponašanje Vašeg kunića nije indikator nekog zdravstvenog poremećaja pa Vas zato savetujem da kuniću posvetite više pažnje, a u toku dana, kada ostaje sam, obezbedite mu igračke i zabavu u dovoljno prostranom kavezu (radije nego da ga ostavite slobodnog u stanu). S obzirom da kunić pripada glodarima normalno je da gricka sve dostupne predmete pa to možete suzbiti tako što ćete mu obezbediti drvo za glodanje, mineralni kamen i određene poslastice za kuniće.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Postovani, pre dve nedelje sam kod vas kupila \enku Skočimiša. Ona je danas rodila 5 malih. Šta Činiti? Hvala unapred na odgovoru.Dragana O: Podmladak skočimiša sa majkom u prvim danima života zahteva uslove držanja bez uznemiravanja. Možete se približiti kavezu ali samo kako bi ih posmatrali. Ne bi trebalo dirati mlade, jer nije retkost da ženka odbaci ili pojede vlastito leglo zbog nepoznatog mirisa koji mogu poprimiti upravo od Vas. To bi se moglo dogoditi ako biste dirali mladunce. Takođe, ženka im može nauditi (pojesti) i u slučajevima kada su bolesni ili zakržljali odnosno kada su nesposobni da prežive, pa i u slučaju kada majka nema adekvatnu ishranu. Dakle, pravilna ishrana i pružanje mira majci s mladuncima u prvim danima nakon okota je najbitnije. Tada je mogućnost kanibalizma svedena na minimum. Ženku hranite uobičajenom hranom, koja će joj uvek biti dostupna i nudite joj raznovrsno voće i povrće. Preporučljivo je davati vitaminsko mineralne preparate. Mladunce bi bilo dobro odvojiti od ženke sa oko 22 dana starosti (može i malo kasnije - no ipak ženka može postati agresivna, zato bi 22 dana bio najoptimalniji rok). U apoteci Pet centra možete pronaći Opti -Vit vitaminske kapi za male glodare, koji bi bili odlična nadoknada ishrani Vašim ljubimcima u ovom osetljivom razdoblju. Kada mladunci odrastu, odvojite ih po polovima dok im ne nađete novi dom.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dva hrčka, izgledaju zdravi razigrani ali prije nekoliko dana sam primjetila da imaju neko vrećasto zadebljanje u predjelu medjunožja, takodje da svoj izmet vade ustima i bacaju. U zadnje vrijeme imaju običaj da se tuku. Da li postoji neka opasnost od bolesti prenosivih na čovjeka i ako je trudnica u stalnom kontaktu sa njima? Nataša O: Najverovatnije se radi o dva mužjaka, jer mužjaci imaju obostrano jednako uvećanje u predelu anusa, koje predstavlja testise. Ukoliko je otok lokalizovan samo sa jedne strane, zadnjeg dela tela, onda je u pitanju patološki proces. On se može dijagnostikovati na osnovu kliničkog pregleda i specijalnih metoda pregelda, od strane veterinara kliničara. S'obzirom da se radi o dva mužjaka, agresija je potpuno prirodna pojava. Hrčak zna da bude veoma agresivan, pa čak i da ujedima nanese protivniku smrtne povrede. Zato je bitno da ih nadgledate i ukoliko primetite da su dosta agresivni, da ih blagovremeno odvojite. Od patoloških promena koje imaju izgled ispupčenja pod kožom, pomenula bih hematom, absces, cistu i tumor. Hematom predstavlja nakupljanje krvi u novostvorenoj šupljini (prostoru) u tkivu.Najčešće nastaje kao posledica dejstva mehaničke sile (udarac) pri čemu dolazi do cepanja krvnih sudova, izlivanja krvi i do obrazovanja hematoma. Kada pritisak izlivene krvi nadvlada pritisak u krvnom sudu koji je povređen, dolazi do prestanka isticanja krvi i rasta hematoma. Hematom je bezbolan, hladan otok. Veličina hematoma zavisi od veličine i vrste krvnog suda i kvaliteta okolnog tkiva (da li se radi o rastresitom ili kompaktnom tkivu). Sudbina hematoma zavisi od njegove veličine, od promena tkiva koje je prožeto krvlju, opštim uslova cirkulacije. Krv se u hematomu brzo gruša. Oštećeni krvni sud se zatvara trombom. Zbog veće molekularne koncentracije hematoma od okolnog tkiva, zbog razlike u osmotskim pritiscima, hematom povlači u sebe vodu pa se povećava. Posle nekoliko dana zbog retrakcije koaguluma i procesa resorpcije, tečnost se vraća u okolno tkivo. Oko hematoma se stvara zid granulacionog tkiva koje se postupno pretvara u zrelo vezivo. Punkcijom hematoma se dobija krv ili serum. Mali hematomi se mogu resorbovati u potpunosti, dok veće hematome treba otvoriti uz prethodnu punkciju na najnižoj tački hematoma. Sadržaj hematoma se mora spontano iscediti i parenteralno se aplikuju antibiotici zbog moguće infekcije.   Abscesi su novonastale šupljine koje su ispunjene gnojem, a mogu biti posledica povređivanja. Proces je okružen kapsulom, a nalaze se ispod kože. Često su praćeni bakterijskim infekcijama. Pri palpaciji abscesa zapaža se fenomen fluktuacije. Ciste su jednostavne džepaste šupljine koje se razvijaju unutar kože. Predstavljaju vrećaste tvorevine koje su obložene slojem ćelija. Unutrašnjost ciste je ispunjena tečnošću. Ako se nalaze pod kožom, lako su opipljive i nisu bolne. Koža na tom mestu ima sve karakteristike zdrave kože, pomična je, glatka, sa očuvanim dlačnim omotačem. Cista je jasno ograničena od okolnog tkiva. Vremenom se može uvećavati, što nastaje umnožavanjem ćelija koje grade cistu. Tumor predstavlja nekontrolisanu proliferaciju ćelija. U zavisnosti od tipa ćelija i njihovih karakteristika može se podeliti na benigne i maligne tumore. Tumori se leče hiruškim putem. Koprofagija - konzumiranje izmeta je prirodna pojava kod većine glodara i ne treba da vas plaši. Konzumiranjem izmeta glodari nadomešćuju mikrofloru, kao i vlakna i vitamine grupe B. Zdrav hrčak koji se drži u optimalnim zoohigijenskim uslovima ne predstavlja pretnju po zdravlje čoveka.  

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam hrčka što ih po shopovima nazivaju leminzima. Juče je bio normalan, a danas mu iz usta viri nešto poprilično veliko, kao neki mehur ili ne znam kako već da se izrazim, mada se bojim da bi to mogao biti tumor. On ima nešto preko godinu dana i skoro sam ga ubacio u kavez sa ženkom s kojom se inače nije tukao. Ukoliko možete, pogledajte sliku koju sam uploadovao, na njoj je moj bolesni hrčak. Hvala unapred, Srećko O: Hrčak poseduje prostrane obrazne vrećice koje su veoma rastegljive. One imaju i funkciju čuvanja i transporta hrane. Hrana u ovim vrećicama ne dolazi u kontakt sa pljuvačkom, tako da može duže vremena ostati sveža i suva. Hrčak redovno prazni vrećice tako što masirajući obraz prednjim šapama potiskuje sadržaj vrećica ka usnoj duplji i prema spolja. Ukoliko opipamo obrazne vrećice kada su pune, možemo osetiti i razlikovati zrnevlje i druge komde hrane, što može poslužiti kao pokazatelj da li je sadržaj svež i porekla hrane ili je u pitanju neki drugi sadržaj (macerirani sadržaj, gnoj, strano telo). Ponekad, usled nepravilne ishrane ili ako uzme preveliki komad hrane, dođe do začepljenja vrećica (impakcije). Tada hrčak pojačanom silom pokušava da izbaci sadržaj koji mu smeta, pa nekad dođe do ispadanja cele vrećice napolje, naročito ukoliko vrećica nije dobro fiksirana za okolno tkivo. Ukoliko vrećica stoji na svom mestu, ali se njen sadržaj ne može isprazniti, nakon nekog vremena dolazi do truljenja sadržaja i razmekšavanja, što dalje može ozbiljno ugroziti zdravlje. Ishrana hrčka treba da je bazirana na suvoj hrani za hrčke uz povremeno dodavanje svežeg voća i povrća. Hraniva animalnog porekla (meso, mleko, riba, jaja), kao ni slatkiši, ne treba da se nađu na jelovniku Vašeg hrčka. Savetujem Vas da hrčka, odnesete u neku od veterinarskih ambulanti, kako bi se uradio klinički pregled i preduzele odgovarajuće mere.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Do sada smo vam pisali jednom, a evo muka naterala i drugi put jer nemamo gde da se obratimo. Imamo mužjaka kanadske veverice starog godinu i po, držimo ga u kući, jako je bio mio i drag do nedavno. Proletos nije imao sreće da se pari, jedva smo uspeli da mu nađemo devojku, ali ga je ona odbila. Držimo ga unutra kao naše mezimče, ima potpunu slobodu kretanja po kući, ali zadnjih 10 dana jako se čudno ponaša, kada se neko od ukućana (sem mene) približi kavezu on nasrće na žicu i ispušta neke zvuke, mislim da brani kućicu sa hranom (to je ok), ali kada ga pustimo, 10 minuta trči po sobi i odjednom samo nakostreši rep i krene gadno da grize i napada sve koji su u sobi. Mene je juče jako ugrizao za ruku i skočio mi je u kosu, prepala sam se (mene nikada nije dirao, ja ga uvek hranim, čistim, puštam i igram se sa njim). Svaki dan popodne, oko 4 sata, krene da cvrkuće kao vrabac i gleda kroz prozor. Nikada ga nismo nosili napolje jer imamo mačka, 3 koker španijela i dalmatinca. Hrane, sveže vode i voće dobija bukvalno svaki dan. Da li možete da mi kažete šta može biti uzrok ovakvom ponašanju i da li će ga to proći? Unapred zahvalni na vašem odgovoru... O: Kanadska veverica potiče iz travnatih prerija SAD-a, Azije i Kanade. Pripada mnogobrojnoj porodici glodara familija Sciuridae. Poznato je 262 vrste koje su rasprostranjene širom Severne i Južne Amerike, Evroazije i Afrike. Vrlo su živahne i umiljate životinje. Narastu oko 25 centimetara. Životni vek im je između 5 - 8 godina, a žive u podzemnim rovovima blizu stenja, srušenih debala ili ograda. Potrebno im je pružiti jako puno ljubavi, vremena i strpljenja da bi se lakše i brže navikli na vlasnika. Najprikladnije je nabaviti mladu vevericu koja je uzgojena u zatočeništvu. Potreban im je prilično veliki kavez, no isto tako vole da provode vreme kao i drugi kućni ljubimci - izvan kaveza. Neke veverice vole društvo, a neke u određeno doba godine počnu izbegavati društvo i to Vam poručuje na način da Vas grize, tim pre što je glodar. Poznato je da  su u vreme polnog žara (teranja) sklone agresivnom ponašanju. Do promene ponašanja takođe mogu dovesti nagle promene ambijenta. Grickanje ruke može biti instiktivna reakcija koja je povezana sa istraživačkim duhom ovih životinja ili pojava kada se one oslobađaju stresa. Vevericu pokušajte umiriti tako što ćete je lagano lupkati po nosu u trenutku kada procenite da bi Vas napala. Ako je Vaš ljubimac zaigran, uzima hranu i vodu nemate razloga za zabrinutost. Svakako joj ponudite nešto od pribora za glodanje, verovatno će nešto od toga prihvatiti, a, naravno, kroz izvesno vreme će se opustiti i smiriti.  

Odgovara: Aleksandra Toosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas za informaciju da li kod Vas mogu nabaviti Pro Digest – probiotik, kao i Malt pastu, i po kojoj ceni? Naime, u zadnje vreme moj kunić ima dosta sitniji izmet za razliku od pre, te smatram da bih taj broblem mogao rešiti na takav način. Inače, kunić je veseo, malo manje živahniji nego pre, ali aktivan. Stolicu ima, ali, kažem, dosta sitniju. Ponekad se desi da, u odnosu na pre, sedi u ćošku i miruje, što na neki način povezujem sa začepom. Nadam se da sam u pravu. Molio bih Vas za što skoriji odgovor, te savet šta da činim. Srdačan pozdrav, Zoran O: Kunići su životinje koje su u svom prirodnom okruženju vrste na meti predatora. Adaptirani su na mehanizam “bori se ili beži“ svojim osetljivim sluhom i čulom  njuha, lakim skeletom, manjim prednjim nogama, jakim zadnjim nogama. Te reakcije preživljavanja još perzistiraju u mnogih domestifikovanih kunića, međutim oni zato jako loše reaguju na uznemiravanja i nagle stresne promene.   Životinje pod stresom jače su primčive na zdravstvene, reproduktivne i probleme vladanja, što uglavnom rezultira anoreksijom i promenama u učestalosti i konzistenciji izmeta. Kunići imaju mali, jednostavni želudac i jaki mišić na izlazu iz njega, tako da zajedno s njhovom nemogućnošću da povraćaju i pošto se čiste ližući krzno, često nastanu želučani trihobezoari (ili lopte od dlaka), pogotovo ako se hrane hranom siromašnom vlaknima (seno, voće i povrće).   Gotovo sve bolesti digestivnog trakta u kunića uzrokuju prvenstveno poremećaje u ishrani. Dolazi do ometanja kunićeve crevne mikroflore. Počinje razmnožavanje sporulirajuće bakterije kao Clostridium i koliformi kao što je Escherichia coli te uzrokuju simptome poremetnje probavnog, pa čak i respiratornog trakta. Takođe, vrlo je važna proizvodnja druge vrste izmeta, koji se stvara noću i rano ujutro, a počinje se proizvoditi sa dve do tri nedelje  starosti kunića. To su  mekane kuglice veličine zrna graška, pokrivene zelenkastom opnom i sadrže polutekući sadržaj slepog creva. Sadrže veliku količinu vitamina B kompleksa i K vitamina te dva puta više proteina i upola manje vlakana nego druga vrsta izmeta koja je tvrda. Kunići jedu te kuglice izmeta direktno iz anusa i ta pojava zove se cekotrofija. Ukoliko je prestala poizvodnje izmeta obavezno je nadoknaditi te materije. Hrana siromašna vlaknima uzrokuje i slabu peristaltiku creva. Sindrom želučane staze (zastoj sadržaja u probavnom traktu) je česta pojava u kunića i manifestuje se anoreksijom, prestankom produkcije izmeta i povećanim trbuhom, a uzrokuje je opet hrana sa premalo vlakana te kada se životinje premalo kreću, ako su stalno u kavezu i kada ne piju dovoljno vode. U ponudi Pet Centra se može naći Pro Digest koji stimuliše pozitivnu crevnu floru i pomaže optimalno varenje. Njegova primena u slučaju Vašeg kunića je indikovana.   Savetujem Vas da obratite pažnju na ishranu i poboljšate varenje dodavanjem probiotika, a ukoliko se problemi probave nastave, obratite se veterinaru za klinički pregled životinje.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Heo bih da vas pitam, pošto imamo i zeca i morsku prasad, da li njih dvoje mogu biti zajedno u kavezu? Hvala na odgovoru. SuniO: Zajednički život dve različite vrste je moguć, ali ponekad i dovođenje nove jedinke iste vrste može da bude problematično. Izraženo je suparništvo i dokazivanje dominacije. U principu, možete ih spojiti, ali morate biti svesni činjenice da kunić ima drugačije potrebe od zamorčića što se tiče ishrane i držanja. Zbog toga im je potrebno obezbediti te uslove i u početku ih je potrebno držati odvojene. Takođe, u početku, obavezno treba nadzirati njihovo druženje i kontakt.Ukoliko pokažu znakove netrpeljivosti, mora ćete ih, nažalost, držati odvojeno, ali im i tada povremeno omogućite kontakt u cilju zbližavaja.  

Odgovara: Mirjana Pejčiić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj kućni ljubimac je bio vrtimiš, na internetu nisam mogla da nađem ništa o ovoj vrsti miša, a ni na forumima niko nije postavljao pitanja. On je uginuo juče, posle godinu i devet meseci. Ne znam šta je mogao da bude uzrok i da li je bio bolestan. Jedina promena je bila u hrani, kupila sam mu hranu nekog drugog proizvođača i posle dva dana je uginuo. Ako imate neke savete, njihov životni vek i bilo šta o njima molila bih vas da mi napišete osnovne stvari pošto nameravam da kupim drugog. Hvala unapred, Branka O: Vrtimiš (fancy mouse, japanese dancing mouse) je nastao selektivnim uzgojemkao laboratorijska životinja, pa kao vrsta ne postoji u prirodi. Karakteristični su po tome što se vrte u krug. Vrlo su znatiželjni i vole da istražuju okolinu. Društvene su životinje, vole da žive u društvu drugih vrtimiševa, ali i čoveka. Vrtimiševi su glodari i imaju stalno potrebu da nešto grickaju. Zbog brzog metabolizma vrlo je važno da imaju dovoljno vode, jer već posle nekoliko sati bez vode, postaju letargični. Vrlo su aktivne životinjice pa im nije dovoljan prostor u kavezu i potrebno ih je redovno puštati napolje. Svakako, je potrebno da budete na oprezu, zbog drugih životinja (ukoliko ih ima), koje bi mogle da budu potencijalna opasnost za vrtimiševe, a potrebno je i zaštiti električne kablove, jer će ih vrtimiševi sigurno pokušati da grickaju, što može završiti kobno za njih. Vrtimiševi se brzo i nepredvidljivo kreću, pa je takođe potrebno biti na oprezu, kada se nađu u blizinu naših nogu. Vrtimiševi su veličine 8-15 centimetara u proseku i težine 15-40 grama. Postoje i izuzeci veći i teži od navedenog. Dolaze u nekoliko varijacija boja, od kojih su najčešći crni, boje čokolade, beli, krem, crvenkasti, zlatno-smeđi, sivi, itd. Mogu da budu jednobojni u navedenim bojama ili u kombinaciji sa svetlijim i tamnijim nijansama. Ove životinjice se lako održavaju po pitanju čišćenja i mirisa. Mužjaci imaju intezivniji miris, posebno u vreme polne zrelosti i parenja, dok kod ženki taj miris izostaje. Vrtimiševi se smatraju odraslima između četvrte i šeste nedelje starosti. Ženke ne bi smele da se pare pre 12. nedelje strosti, kao ni posle 8. meseca starosti, jer se često događa da za vreme porođaja uginu. Ženke ulaze u estrus svakih 4-5 dana, graviditet traje 19-21 dan, a ženka okoti 1-10 mladih. Laktacijski period traje oko četiri nedelje. Mladi se rađaju bez dlake, slepi i gluvi. Mladima dlaka počne da raste 2.-4. dana starosti, a 3.-5. dana starosti čuju zvukove, dok sa 14 dana starosti progledaju. Vrtimiševe možete da smestite u manji kavez, sa užim reštkama kako se ne bi provukao, ili u stakleni ili u plastični akvarijum. Kao stelju na dno možete da stavite piljevinu, seno i sl. U kavez je potrebno smestiti i kućicu u koju će se zavlačiti i sakrivati, a poželjno je smestiti i tunele koji su uobičajeno namenjeni za hrčke, kako bi se vrtimiš mogao provlačiti i igrati, kao i predmete po kojima će se penjati, što jako vole. Obavezno je svakodnevno menjati vodu i držati posudicu sa hranom punu. Obično se koriste gotove hrane za miševe ili za hrčke, a dok su mali možete im davati i dehidriranu superpremium hranu za pse. Kasnije takvu hranu treba izbegavati zbog velike količine proteina. Možete im ponuditi i različito sveže voće i povrće, kao i 1-2 puta nedeljno komadić piletine ili ćuretine. Preporuka je i mineralni kamen na kojem će trošiti zube, koji kao i kod ostalih glodara nemaju koren i rastu celog života. Upravo zbog toga, zbog nedovoljnog trošenja zubiju, zubi previše porastu i stvaraju teškoće prilikom hranjenja. Životni vek vrtimiševa je 2-3 godine. Vrtimiševi su skloni pojavi ekto i endoparazita pa je potrebno redovno čistiti i dezinfikovati kavez i koristiti sredstva za zaštitu od istih. Takođe mogu da se prehlade i inficiraju virusima koji imaju afinitet prema respiratornom traktu, a inficirati se mogu i preko svojih vlasnika. Često usled stresnih situacija gube dlaku, a ženke su u starijem uzrastu sklone malignim tumorima mlečne žlezde. Često se događa da postaju gojazni usled prekomernog hranjenja, što za posledicu ima dijabetes i kardiovaskularne probleme. Kako im nije u prirodi da ih ljudi diraju, vlasnici svakako moraju da budu vrlo oprezni jer svaki stisak može da završi tragično. Preporučljivo ih je nežno uzimati u području glave i na taj način spustiti u ruke. Zaista je sada nemoguće znati zbog čega je uginuo vaš miš, ali se nadam da će vam podatci koje sam Vam dala, biti od koristi u odgajanju novog ljubimca.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam jednog hrčka počeo je da kašlje. Kašalj se pogoršava pa me zanima kako mogu da ga izlečim  i da li će taj lek njega da ošteti ako je zdrav? Dragana O: Kašalj kao simptom, može se javiti kod niza oboljenja. Jedno od njih je zapaljenje grkljana ili laringitis, koje može biti primarno ili sekundarno. Najčešći uzrok primarnog oboljenja grkljana je prehlada ili nazeb. Nastanku ovog oboljenja pogoduju i neki predisponirajući faktori, kao što su držanje u vlažnim i hladnim prostorijama, vlažno i hladno vreme, promaja itd. Sekundarno zapaljenje sluzokože grkljana obično je propratna pojava zapaljenja ždrela i krajnika, zapaljenja sluzokože nosa, traheje, bronhija i pluća. U akutnim slučajevima i pri lakšem zapaljenju sluzokože, opšte stanje najčešće nije promenjeno. Kašalj nastaje kao posledica nadraživanja zona koje se nalaze duž ždrela, grkljana, velikih bronhija, pri čemu se iz disajnih puteva eliminišu sluz, produkti zapaljenja, nadražujuće čestice. Često se dešava da se kašalj javi kao početni simptom nekog oboljenja, a da se kasnije jave i drugi simptomi kao što su otežano disanje, krkljanje, promena opšteg stanja i može biti pokazatelj nekih ozbiljnijih oboljenja. Dešava se da se upala pluća razvije sekundarno, kao posedica primarnog oboljenja  (npr. hipostatska pneumonija nastaje nakon dugotrajnog ležanja zbog neke druge bolesti, koja onemogućava stajanje ili npr. parazitarna pneumonija posledica je traume plućnog tkiva koja nastaje parazitarnom migracijom kroz plućni parenhim) ili se javlja kao nastavak na nelečenu i zanemarivanu respiratornu infekciju gornjih disajnih puteva (npr. upala grla, sinusitis i sl.), kada se upalni proces sa gornjih disajnih puteva spusti na pluća, a vrlo je često nastavak nelečeng bronhitisa. Prema toku bolesti, upala pluća može biti akutna i hronična.   Tipični simptomi upale pluća: otežano i plitko disanje (ponekad je izražen bol pri udisaju); temperatura je umereno povišena; učestali kašalj, koji može biti produktivan ili suv (zavisno od karaktera upale); cijanoza sluznica; brzo umaranje (pogotovo nakon napora); leukocitoza. Zbog otežanog disanja, životinja je apatična, iscrpljena, a često se javlja inapetenca ili povraćanje (isprovocirano dugim i napornim kašljanjem). Dijagnoza bolesti postavlja se kliničkim pregledom životinje (auskultacija), krvnom slikom i RTG pretragom. Bakterijska upala pluća leči se antibioticima, a ostale upale leče se simptomatski. U težim slučajevima može se dati infuzija, a ukoliko je disanje jako otežano i prisutna je cijanoza sluznica, životinju treba priključiti na kiseonik. Osim odgovarajućih lekova, dobro je davati i vitamine, kako bi se podigla opšta otpornost organizma. Takodje, ponekad zbog uske veze, simptomi mogu ukazivati na postojanje bolesti srca, ali za postavljanje sigurne dijagnoze morate se obratiti veterinaru. Bolesti srca su definisane kao bilo koje anatomske ili fiziološke promene srca, koje mogu biti različite etiologije. Bolesti srca se mogu klasifikovati na različite načine - da li su urođene ili ne, da li su infektivne ili degenerativne prirode, da li su akutne ili hronične itd. Iz svega navedenog , apelujemo da hrčka odnesete na klinički pregled.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Primetio sam naglo uvećanje testisa kod sibirske veverice. Da li je to normalno jer mi je odgajivač rekao da je sezona parenja u proleće? Milan O: Mužjaci sibirske veverice mogu biti polno aktivni tokom cele godine ali prolaze fazu regresije u kojoj dolazi do promene morfologije testisa. U periodu kasne jeseni i zime testisi se retrahuju (povlače) u abdomen tako da skrotum izgleda prazan. Kod nekih veverica ta regresija može biti jako izražena i veličina se može smanjiti i do 86 %. Takođe se retrahuju i bulbouretralne žlezde 70 % i prostata 75%. Tokom kasne zime i početkom proleća testisi se povećavaju, dostižu svoju potpunu veličinu i spuštaju se u skrotum. Ovo se dešava u sezoni parenja tako da reproduktivni sistem obezbedio dovoljnu količinu spermatozoida i oploditi ženku. Ponekad se može uočiti i da su testisi, odnosno, koža i dlaka na skrotumu tamnije boje. Neki autori navode da je uzrok u urinu i mirisnim izlučevinama veverice koja na takav način komunicira sa drugim vevericama. Kako vreme odmiče, postojeća tamnija boja dlake će nestajati jer će je zameniti čista svetlija dlaka. Povećanje testisa koje ste opisali  se može objasniti trenutnim klimatskim uslovima koji su slični prolećnim, a u toku zime kada temperature budu veoma niske možete očekivati regresiju.   Veoma je važno isključiti i mogućnost nekog patološkog procesa (zapaljenja, tumora itd.) na testisima i zato vas savetujem da se obratite veterinaru kliničaru za pregled.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobila sam činčilu koja ima 3 meseca i zanima me da li na leto smem da je odnesem napolje na travu? Da li sme da jede travu i smem li da ga vodim na povodcu za zečeve? Šta sme da jede i koliko? I ukratko o održavanju. Unapred zahvalna. Aleksandra O: Činčile su biljojedi i hrana koja se koristi za njihovu ishranu mora da sadrži veliku količinu sirovih vlakana - celulozu, da bi se proces varenja odvijao nesmetano. Osnovni sastojci hrane za činčile su belančevine, ugljeni hidrati, masti, sirova vlakna i vitamini. U ishrani činčila mora biti najmanje 20 % belančevina. One se sastoje od aminokiselina, a od posebne važnosti su esencijalne aminokiseline tj., one koje se mogu uneti jedino putem hrane, npr. metionin koji ima veliku ulogu u izgradnji zdrave kože i kvalitetne dlake. Dobar izvor belančevina za činčile je seno lucerke. Ugljeni hidrati čine 80 % suve materije sena ili žitarica. U hrani za činčile treba da bude 2 - 2,5 % masti i najmanje 20 % sirovih vlakana koja se sastoje uglavnom od celuloze. Najviše sirovih vlakana se nalazi u kvalitetnom senu. Ishrana činčila je veoma jednostavna, a sastoji se od gotove hrane, briketa (peleta), sena i vode. Gotova hrana za činčile sadrži dodate vitamine i oligoelemente u određenim količinama. Činčile se hrane uveče i jedna činčila bi trebala da dobije otprilike oko 20 g. briketirane hrane i šaku kvalitetnog sena. Prevelika količina briketirane hrane može da dovede do digestivnih smetnji. Veoma je važno da se činčile hrane u isto vreme i samo gotovom hranom koja je namenjena isključivo njima, odnosno ne može im se davati hrana namenjena drugim životinjama (na primer hrana za kuniće). Seno koje se koristi u ishrani ne sme biti sveže (skoro pokošeno seno se ne daje činčilama). Seno mora dobro da odstoji i daje se tek posle 5 meseci. Zato je najsigurnije davati činčili gotovo seno koje je namenjeno kućnim ljubimcima. Dnevna porcija sena je oko 30 g., a ono se stisne u malu balu i stavi u jasle, a činčile ga - pošto su noćne životinje - tokom noći pojedu. S'obzirom da činčile imaju osetljiv digestivni trakt, ne bih vam savetovala da joj dajete svežu travu. Sveža trava može nositi veliku količinu mikroorganizama (posebno ukoliko je brana na mestima koja posećuju druge životinje), prelazne oblike parazita, toksine, teške metale itd. Sama trava po sebi, posebno ukoliko se da životinji u većoj količini, može izazvati vrenje i stvaranje veće količine gasova, što dovodi do poremećaja u varenju i nadutosti. Osim gotove hrane i sena, činčilama možete davati i dezert kao što je suvo grožđe, malo sušene jabuke ili šargarepe. Količine su veoma male - nekoliko zrna suvog grožđa ili komadić jabuke ili šargarepe, a daju se samo jednom ili dvaput nedeljno. Korisne informacije o odgoju činčile smo objavili u odgovorima  Čišćenje kaveza i menjanje peska kod činčile, Činčila - osnovne informacije o držanju i Činčila Šetnja na povocu nije preporučljiva za činčile, jer im smeta sam povodac. Činčile su, kao i svi glodari podložne stresu, a osećaj sputanosti, koji povodac i am izazivaju kod njih, može izazvati strah i odbrambenu reakciju, pri kojoj se činčile mogu povrediti. Ukoliko želite da izvodite činčilu na svež vazduh, to možete učiniti onda kada dnevne temperature budu bliske temperaturi na kojoj je činčila boravila.  Činčilu stavite u adekvatan transporter sa piljevinom, a ukoliko šetnja bude duža, morate joj obezbediti svežu vodu i hranu. Ne smete je izlagati direktnom sunčevom svetlu, promaji ili vetru. Posebno pazite da je ne nađe u blizini prirodnih predatora, jer je to za njih stresogeno.