Pitajte Veterinara

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupili smo mladu sibirsku vevericu staru 2,5 meseca, ali jednu od zadnjih nogu ne koristi prilikom penjanja. Prstići na nozi su skvrčeni i oslanja se na njih, ali sa spoljnje strane (kao pesnica). Te prstiće uopšte ne ispravlja. Da li možete da mi kažete šta to može da bude? Hvala i pozdrav, GordanaO: Prema Vašem opisu najverovatnije se radi o poremećaju inervacije ekstremiteta. Uzrok navedenim simptomima, na ovaj način nije moguće utvrditi. Simptome koje opisujete mogu da prate različita oštećenja vezana za lokomotorni sistem ili neurološke poremećaje. Tako, paraliza može biti prouzrokovana povredom, pritiskom na ili oštećenjem nerva - prekidom u provodljivosti nervnih impulsa različite etiologije, povredama i poremećajima u normalnim funkcijama mozga i moždanih centara, kičme, tumori,....Razlikuje se neurogena i miogena paraliza. Neurogena paraliza nastaje kao posledica različitih mehaničkih, kompresivnih, infekcijskih ili toksičnih poremećaja pri trovanju, autointoksikaciji, bolesti ili nedostatka određenih elemenata u organizmu, a miogena nastaje kao posledica traume (povrede), reumatičnih upala mišića,... Savetujem Vas da uradite specijalistički neurološki pregled na osnovu koga će veterinar postaviti dijagnozu i dati procenu o načinu lečenja i oporavku .  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mužjaka i ženku zamorca. Planiram da ih parim, pa me interesuje koje vreme je najoptimalnije i kada da odvojim mžjaka od ženke? Unapred hvala i toplo Vas pozdravljam. Vesna BlagojevićO: Kod parenja zamoraca / morskih prasića bitnija je starost ženke, koja treba biti što mlađa, jer graviditet dugo traje kod ovih ljubimaca (u proseku 68 dana) i okot je vrlo naporan i težak te se zbog toga preferira pariti mlađa ženka. Kod mlađih ženki (nakon 6 meseci starosti) kosti karlice nisu još  toliko okoštale. To omogućava lakši prolaz plodova, koji su u trenutku poroda prilično veliki, imaju krzno, oči su otvorene i nakon tri do pet dana počinju samostalno jesti. Za mužjaka starost nije bitna prilikom parenja, ali on mora biti dobrog zdravstvenog stanja (lepa dlaka, dobro varenje, sluznice čiste i normalne boje). Polni ciklus traje 14 - 17 dana (u tom periodu unutar samo osam sati jajna ćelija je spremna za oplodnju, s time da  treba uzeti u obzir i puno duže preživljavanje spermatozoida), a graviditet 59 - 72 dana (u proseku 68 dana).Na svet donose 2 - 5 mladunaca. Povećanje abdomena može biti neznatno u koliko majka nosi samo jedan plod, a i indikativno je samo pred kraj graviditeta. Graviditet se može potvrditi palpacijom mladunaca preko trbušnog zida. Ovu palpaciju možete poveriti veterinaru kako bi bili sigurni da je vaša ljubimica gravidna. Zanimljiva i činjenica da se nakon poroda ženka može ponovo "vratiti" u estrus, pa se ova pojava naziva "postpartum estrus", što znači da za vreme laktacije (period produkcije mleka) i brige za podmladak, može ponovo ostati gravidna. Mužjaka od ženke odvojite 60 dana od parenja, tj. neposredno pre okota.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam problem sa ušnim šugarcem kod kunića i kako mogu da iskorenim tu pojavu,držim ih u čistim i urednim kavezima medjutim već ima godinu dana od pojave šugarca u ušima,čim se pojavi šugarac ja im sipam ulje u uši i ono se očisti, tako prođe 4 do 5 meseci i ono se opet pojavi, ponovim postupak,opet sve bude u redu i tako ukrug,molim vas za savet. Ksenija O: Ušni šugarci jedan su od najčešćih uzroka zdravstvenih problema uha kunića. Šugarac parazitira u spoljašnjem ušnom kanalu, ali se može proširiti i na ostale delove tela. Životni ciklus ušnih šugaraca traje 21 dan za vreme kojeg prođu 4 razvojna stadijuma; od jaja preko larve i nimfe do adulta - odraslog parazita. Šugarci se hrane ušnim lojem i ostacima epitelnog tkiva. Kretanjem i hranjenjem unutar spoljašnjeg ušnog kanala izazivaju iritaciju i sekundarno upalu. U uhu se može istovremeno nalaziti hiljade ovih sitnih parazita koji puze po spoljašnjem ušnom kanalu i ako se dugo nalaze u uhu mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. Iziritirani ušni kanal pogodno je mesto za razvoj raznih bakterijskih i gljivičnih kultura, što dovodi do još jače iritacije i neprijatnosti za životinju te težeg lečenja. Zavisno od  prirode sekundarne infekcije dolazi do stvaranja obilnijeg isetka iz uha koji može postati i gnojan. U pravilu, ušni šugarci ne probijaju bubnu opnu  ali kod jake i dugotrajne invazije popraćene jakom sekundarnom infekcijom može doći do proboja  i patologije srednjeg uha što može dovesti kod životinje do poremećaja orijentacije, gubitka ravnoteže i neuroloških problema. Životinje zbog jakog svraba intenzivno češu uho, što dovodi do povreda okoline uha i sekundarnih infekcija okolne kože.   Simptomi su trešnja glavom, češanje uha i posledične povrede okoline uha, pojačano stvaranje crvenkasto - smeđeg do crnog cerumena u uhu te iscetka . Šugarci se mogu videti pregledom uha otoskopom kao male bezbojne grinje koje pod jakim svetlom gmižu po unutrašnjosti uha. Postoji više antiparazitskih sredstava koja djeluju na ušne šugarce. U uho šivotinja se ne sipaju preparati već se tretira unutrašnost / spolnji deo ušne školjke. Za dalje korake savetujemo kontrolni bris uha / veterinarski pregled kako bi se revidirala dijagnoza i na psnovu rezultata pregleda eventualno korigovala terapija.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moje pitanje je vezano sa mužijaka činčilu. Pred veče mu se zenice povećaju i imaju neku zelenkastu boju. Da li mi možete reći da li ste viđali slične slučajeve i da li je to nešto što bi trebalo ispitivati? IvanO: Midrijaza je jako povećanje zenice oka usled bolesti, povrede ili upotrebe nekih lekova. Normalno (fiziološki) do širenja zenice dolazi u tami (pred veče kada je intenzitet svetla manji, kao što je kod slučaj kod vaše činčile), a do sužavanja na svetlu jačeg intenziteta, kako bi se noću poboljšao vid, a danju mrežnjača zaštitila od sunčevog svetla. Midrijatična tj. proširena zenica ostaće veoma povećana čak i na jakom svetlo. Sobzirom da vaša činćila ne pokazuje promene u opštem stanju i nema nekih vidljivih klimičkih simptoma, mislim da nemate razloga za zabrinutost.U svakom slučaju ukoliko ste u mogućnosti, a kako bi odagnali sumnje, bilo bi najbolje da činčilu odnesete na veterinarski pregled.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, molim Vas da mi pojasnite načine komunikacije veverica.Hvala unapred.Milica LjubojevićO: Zvučna komunikacija veverica je različita po načinu i funkciji. Prema obašnjenju naučnika, veverice se najčešće oglašavaju kako bi upozorile svoje srodnike na opasnost. Ženke u doba parenja "zovu" mužjake oglašavanjem nalik onom u pataka. Mužjaci se takođe oglašavaju, zvukovima nalik na zujanje. U kombinaciji sa gestikulacijom repom, oglašavanje čini osnovu komunikacija veverica. Veverice su, vrlo komunikativne životinje. Sporazumijevaju se kombinacijom glasova, ali i tonovima koje ljudsko uho ne čuje (ultrazvuk). Tako se za odredjene veverice navodi da cvrkuću, skviče, zvižde i cvrče. Počeci komunikacije sežu u doba njihove rane mladosti, kada se tihim oglašavanjem javljaju majci koja ih njeguje i hrani. Mladunci se socijalizuju već u gnezdu kroz međusobno uređivanje i igru. Pokreti repom imaju značajnu ulogu u međusobnom razumevanju. Iako su odrasle veverice individualci, za opstanak vrste ali i svake jedinke, važno je da razviju vlastite sisteme komunikacije koji uključuju čula vida, njuha, sluha i dodira. U prirodi je jedan od značajnijih oblika komunikacija mirisom. Veverice obeležavaju grane ili kamenje na svojoj teritoriji mirisnim žlezdama, vaginalnim sekretom (ženke u doba estrusa) i urinom.  

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam zečicu koja je ,,trudna,,. ProŠla dva porađanja su iznosila oko deset zečića. Nakon poroda posle jednog dana su svi uginuli. Pa zato mi dajte neki savet ili na šta sumnjate zašto su ti zečići uginuli. Molim vas da mi kažete nešto o porođaju zečića i kako ide tok, odnosno šta treba da se radi kada se zečica porodi? Unapred hvala. S poštovanjem, Stefan SlavkovićO: Polna zrelost kod kunića nastupa rano, obično sa 3 - 6 meseci, što zavisi od rase i uslova držanja. Ženka domaćeg kunića spremna je za parenje u svako godišnje doba ako su uslovi vezani za ishrnau i držanje povoljni. Samo po velikoj vrućini ili niskim temperaturama miruje polna aktivnost, odnosno smanjena je sposobnost oplodnje.  Ako se pristupa / planira parenje kunića, preporuka je pre toga proveriti njihovo (ženke i mužjaka)  zdravstveno stanje opštim pregledom. Polni ciklus ženki kunića protiče u nekoliko faza i ciklično se ponavlja. Niti u jednoj od faza životinja ne krvari. Ovulaciju kod ženki kunića izaziva akt parenja. Za oko 10 sati posle parenja, pod uticajem endokrinih hormona, folikule brzo pucaju. Ako se ženka ne pari, folikule propadaju jedan za drugim u ciklusu od oko 18 dana (5 - 39), a nove sazrevaju. Spremnost za parenje je posebno velika za 1 - 2 dana kada folikule sazru. To vreme odgovara "teranju" - estrusu. Ženka tada postaje nemirna, slabije jede i često čupka krzno nastojeći pripremiti gnezdo. Kod ženki u estrusu javljaju se promene na spoljašnjem delu polnog organa koji je povećan i plavo - crvene boje. Estrus traje 3 - 5 dana. U to vreme ženka dozvoljava parenje. Ženka kunića prolazi kroz izvesne promene tokom skotnosti / graviditeta - gradi gnezdo od stelje / piljevine i sena (oko nedelju dana pre očekivanog okota), čupka dlake sa stomaka i brade, ali i promenjivog je raspoloženja. Takođe, ovakve promene se događaju ako ženka ima lažnu trudnoću. Jedan od načina određivanja skotnosti kod ženke kunića je palpacija donjeg dela stomaka, najranije između 10 - tog do 14 - tog dana nakon parenja. Nežnim dodirom palcem i kažiprstom se osete male okrugle tvorevine poput kuglica. Međutim, ako ih ne osetite, ne znači da nije gravidna jer je ovo dosta delikatan zahvat. Ako znate datum kada je bilo parenje, označite 31 dan od toga dana. Ovo bi trebao biti dan okota Vaše ženke kunića. Kod ženki kunića graviditet traje 28 - 32 dana (najčešće 30 dana), a okote 5 - 12 mladunaca.

Odgovara., P: Zdravo, ako biste mogli nešto da mi kažete o prerijskom psu, imate li ga u ponudi, kako se održava?Unapred hvala!DušanO: Ravnice Severne Amerike naseljene su glodarima veličine malih kunića (30-40 cm) uključujući i mali rep. Nazvani su prerijskim psima, prema glasovima koje ispuštaju, a koji su nalik psećem lavežu. Ove životinjice pasu travu na površini kuda lutaju i drugi stanovnici tog područja (kojoti, divlje mačke, tvorovi, jastrebovi..) koji bi sa zadovoljstvom pojeli prerijskog psa, ako bi im se za to ukazala prilika. Zbog toga su prerijski psi razvili vrlo delotvornu odbranu koja je zasnovana na efikasnom društvenom sistemu organizacije. Oni grupno žive u velikim podzemnim naseljima, u kojima ima i po hiljadu jedinki. Svaki "grad" je podeljen u niz manjih zajednica sa otprilike tridesetak životinja koje se međusobno dobro poznaju, te mnoge od njih imaju neposredno povezane jazbine. Manje zajednice imaju uvek nekoliko članova na tzv.stražarskoj dužnosti. Oni sede na humci iskopane zemlje, kraj ulaza u jazbinu, odakle mogu najbolje videti šta se oko njih događa. Ako jedan spazi neprijatelja, oglasiće se nizom zvižduka kojima će ostali članovi zajednice razumeti značenje. Za svaku vrstu grabljivca imaju svojevrstan zov, tako da svi znaju ne samo da im preti opasnost, već i koliko je ozbiljna. Zov upozorenja kojeg  proizvodi "stražar" ponavljaju ostali u blizini, pa se on širi čitavim gradom i tako su svi na oprezu. Stanovnici ne beže odmah, već zauzimaju strateške položaje u blizini svojih rupa. Sa tog mesta, uspravljeni na zadnjim nogama zure u uljeza, prateći pomno svaki njegov pokret. Kako npr.kojot trčkara kroz njihovu teritoriju, uzbuna se širi od zajednice do zajednice pa ga dočekuje čvrsto i besno piljenje prerijskih pasa, koji ga preteći prate sve dok ne stigne u neposrednu blizinu, a onda u trku nestaju svi u svoje jazbine. Društveni život prerijskog psa nije ograničen samo na odbranu. Odrasli, koji sede izvan jazbine, objavljuju svoje pravo vlasništva još jednim u nizu zvižduka, popraćenog malim skokom u vis. Za vreme sezone parenja članovi zajednica veoma su bliski i brane svoje granice od svakog napadača. Polno sazrevaju sa tri godine, a godišnje imaju 1-6 mladih koji se rađaju slepi i bez dlake. Kada se završi vreme "napetosti", opuštaju se, tumaraju po teritoriji i zalaze u područja jedni drugima. Kada se nepoznati pridošlica približi starosedeocu, životinje vrlo oprezno razmenjuju prilično rezervisan poljubac, a zatim uzajamno njuše analne žliezde, kako bi ustanovile da li su srodnici iste populacije. Ako se ne poznaju, rastaju se i posetilac odlazi. Ali ako otkriju da su pripadnici iste zajednice, ljube se otvorenih usta, nežno se timare i često zajednički odlaze i pasu jedan uz drugoga.   Unutar naselja, prerijski psi se sa posebnom brigom odnose prema rastinju. Oni ga tako temeljno popasu da mnoge biljke, koje naročito vole, gotovo potpuno iskorene. Tada se sele na drugi deo svoje teritorije, a stare pašnjake ostavljaju neko vreme, da bi se na njih vratili kad se biljke oporave. Oni čak selektivno uzgajaju biljke. Ne vole kadulju (jednu od češćih i otpornijih biljaka na ravnicama), pa ako neka sadnica kadulje pusti korijen i proširi se, oni je namerno podgrizaju, da bi se više proširile biljke koje radije jedu. Gotovo isključivo su biljojedi ali znaju pojesti i ponekog insekta.   Inače, ove životinjice popularne su u zoološkim vrtovima, ali kao kućni ljubimci izuzetno su retki jer su zahtevni što se tiče držanja i ishrane. Takođe, tokom godine ulaze u specifičan period parenja (engl. rut) koji može potrajati i do nekoliko meseci, a kada im se ponašanje drastično promeni - često postaju ratoborni pa čak i agresivni. Mogu oboljeti od tularemije (glodarska kuga).   Nadam se da sam Vam navedenim informacijama dala potrebna saznanja o ovoj vrsti, mešutim na žalost trenutno nemamo saznanja o tome da li ćemo ih dobijati za prodaju.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobila sam na poklon kunića pre par dana, starosti skoro dva meseca. Prva dva dana je bio veseo, razigran, imao je normalnu stolicu i urin, međutim, od subote je postao ćutljiv i miran, uzimao je malo hrane, jedino je uneo više tečnosti. Mislila sam da je to zbog nagle promene temperature. U popodnevnim časovima je počeo da mu se naduva stomak i nije imao stolicu niti je mokrio tokom celog dana. Sutradan sam ga odvela kod veterinara, prepisao mu je espumisan L kapi za bebe i magnezijum sulfat kako bi se lakše ispraznio. Živnuo je nešto malo posle ponoći, provela sam čitavu noć sa njim, davala mu lekove i čak je skakutao, sam je uzimao hranu ( seno ). Stomak mu se dosta smanjio, i izbacivao je tečnost. Nije ga boleo stomak dok sam ga masirala, a pre lekova je škrgutao zubima zbog bolova. Nadam se da će dobiti i stolicu. Dosta se iscrpeo za ova dva dana i oslabio. Ne znam šta bi trebalo da mu dajem kako bih pobojšala ishranu, da se oporavi, pa bih vas zamolila za savet što se toga tiče i zanima me da li je trebalo da se primeni jos nesto pored ove terapije koja mu je prepisana?Unapred zahvalna! Jovana O: Gotovo sve bolesti digestivnog trakta u kunića uzrokuju prvenstveno poremećaje u ishrani. Dolazi do ometanja kunićeve crevne mikroflore. Počinje razmnožavanje sporulirajuće bakterije kao Clostridium i koliformi kao što je Escherichia coli te uzrokuju simptome poremetnje probavnog, pa čak i respiratornog trakta. Takođe, vrlo je važna proizvodnja druge vrste izmeta, koji se stvara noću i rano ujutro, a počinje se proizvoditi sa dve do tri nedelje  starosti kunića. To su  mekane kuglice veličine zrna graška, pokrivene zelenkastom opnom i sadrže polutekući sadržaj slepog creva. Sadrže veliku količinu vitamina B kompleksa i K vitamina te dva puta više proteina i upola manje vlakana nego druga vrsta izmeta koja je tvrda. Kunići jedu te kuglice izmeta direktno iz anusa i ta pojava zove se koprofagija, a izmet cekotrofi. Ukoliko je prestala poizvodnje izmeta obavezno je nadoknaditi te materije.Vašem kuniću treba da dodate vitamine. U ponudi Pet Centra imamo preparate Aminovitamin i Anima strath koje možete dodadvati vašem kuniću radi nadoknade vitamina. Hrana siromašna vlaknima uzrokuje i slabu peristaltiku creva. Sindrom želučane staze (zastoj sadržaja u probavnom traktu) je česta pojava u kunića i manifestuje se anoreksijom, prestankom produkcije izmeta i povećanim trbuhom, a uzrokuje je opet hrana sa premalo vlakana te kada se životinje premalo kreću, ako su stalno u kavezu i kada ne piju dovoljno vode. Trenutna ishrana vašeg kunića, do uspostavljanja defekacije treba da je bazirana na senu i stalno dostupnoj svežoj vodi. Uz to možete dodavati i probiotike koji blagotvorno deluju na proces varenja.Kasnije možete dodavti i gotovu hranu za kuniće, ali svakako treba izbegavati davanje svežeg voća i povrća do uzrasta od 6 meseci.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me da li u kavez za Sibirsku vevericu umesto slame mogu da stavim zemlju i ako mogu da li treba da je menjam? I želeo bih da znam od kojeg materijala je poželjno da bude postor za toalet?Hvala. BudisavO: Na dno kaveza za sibirske veverice se najčešće stavlja slama ili seno, koje menjajte 2 -3 puta mesečno. Ako imate mogućnosti, postavite im i korito / sanduk sa zemljom za kopanje - Sibirske veverice su zemljane veverice, one kopaju put ispod zemlje. Postavite u kavez i koru drveta ili bambusovu cev - vole da ih koriste za sakrivanje ili da se igraju. Vevericama nije potrebno postaviti toalet, one uglavnom izaberu jedan ugao kaveza u kojem vrše nuždu. Nikada ne prljaju mesto gde spavaju i okolinu. Spadaju u vrlo čiste životinje. Ukoliko odlučite da joj označite to mesto ili da stavite posudu kako bi vama bilo lakše da je čistite, možete postaviti posudu od prirodnog materijala koji se lako čisti. Plastični toaleti se ne koriste, jer veverice lako pregrizu plastiku, a mogu i da je pojedu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zbog čega moj hrčak ima naduveno, povećano kako god, kod repa i je li je to znak za uzbunu ili nije ništa strašno, ako možete da mi objasnite.Unapred hvala, JovanO: Mislim da nemate razloga za zabrinutost. Ukoliko se hrčak normalno ponaša i nema gubitka apetita, verovatno se radi o povećanju testisa kao posledica teranja, usled podizanja nivoa polnih hormona.Povećanje volumena testisa može biti toliko da se stiče utisak da je ceo zadnji deo uvećan. Nakon prestanka polne aktivnosti, otok se povlači. Ove pojave se javljaju u ciklusima (na jedan do dva meseca).Naravno da nije na odmet da posetite veterinara, kako bi kliničkim pregledom isključio mogućnost da se radi o apscesu, hematomu, cisti ili tumoru. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam leminga, starosti oko dve godine i pre skoro mesec dana joj se pojavio, u početku, mali otok ili neka vrsta izrasline na koži koja visi, tako da može da se pomera. Izraslina je u predelu stomaka i u početku je bila mala i boje kože, ali je sada već mnogo porasla, postala modra i na nekim mestima crvena, kao od krvi, ali potkožno, jer krv nigde ne izbija na površinu kao rana. Ona je do pre nedelju dana sa tim i trčala na točku i provlačila se kroz tunele, ali poslednja dva dana mnogo vremena provodi u kućici, leži i samo po nekada izlazi da pije vodu i da jede, a pokušava i da trči, ali ubrzo siđe sa točka i vrati se u kuću. Vodili smo je kod veterinara i rečeno nam je da je u pitanju kila koju je dobila udarcem u mišić prilikom pada. Tada je još bila upola manja izraslina nego sada i bila je mnogo živahnija. Da li mislite da je dijagnoza loša i da li je možda u pitanju nekakvo lučenje krvi potkožno od neke rane i da li postoje šanse da se operacijom otkloni ta izraslina da može ponovo normalno da se kreće i da joj bude bolje. Unapred zahvalan na odgovoru, MilanO: Navedena promena može biti hematom, cista, apsces, tumor ili kila. Hematom nastaje naglo na mestu gde krv iz povređenog krvnog suda pod pritiskom ulazi u tkivo. Veličina hematoma zavisi od veličine i vrste krvnog suda i kvaliteta tkiva (da li se radi o labavom ili kompaktnom tkivu). Hematom može biti subkutan (pod kožom, što je najverovatnije slučaj kod vašeg hrčka), subfacijalni, subduralni, subserozni na parenhimatoznim organima. Sudbina hematoma zavisi u mnogome od njegove veličine. Krv se u hematomu brzo gruša. Oštećeni krvni sud zatvara se trombom. Zbog veće molekularne koncentracije hematoma od okolnog tkiva, zbog razlike u osmotskom pritisku, hematom navlači na sebe vodu pa se povećava. Posle nekoliko dana zbog retrakcije koaguluma i procesa resorpcije, tečnost se vraća u okolno tkivo. Oko hematoma se stvara zid granulacijskog tkiva koje se postupno pretvara u zrelo vezivo. Hematom je netemperiran, bezbolan ili umereno bolan, fluktuirajući polukuglasti otok. Punkcijom hematoma se dobija krv ili serum. Mali hematomi se mogu resorbovati u potpunosti, dok veće hematome treba otvoriti uz prethodnu punkciju na najnižoj tački hematoma. Sadržaj hematoma se mora spontano iscediti i parenteralno se aplikuju antibiotici zbog moguće infekcije.Abscesi su novonastale šupljine koje su ispunjene gnojem, a mogu biti posledica povređivanja. Proces je okružen kapsulom, a nalaze se ispod kože. Često su praćeni bakterijskim infekcijama. Pri palpaciji abscesa zapaža se fenomen fluktuacije.Ciste su jednostavne džepaste šupljine koje se razvijaju unutar kože. Predstavljaju vrećaste tvorevine koje su obložene slojem ćelija. Unutrašnjost ciste je ispunjena tečnošću. Ako se nalaze pod kožom, lako su opipljive i nisu bolne. Koža na tom mestu ima sve karakteristike zdrave kože, pomična je, glatka, sa očuvanim dlačnim omotačem. Cista je jasno ograničena od okolnog tkiva. Vremenom se može uvećavati, što nastaje umnožavanjem ćelija koje grade cistu.Tumor predstavlja nekontrolisanu proliferaciju ćelija. U zavisnosti od tipa ćelija i njihovih karakteristika može se podeliti na benigne i maligne tumore. Mogu se razvijati u svim tkivima. Tumori se leče hiruškim putem.Hernia, kila ili bruh je najčešće uvrnuće trbušne ovojnice kroz otvor (urođeni ili novonastali), pri čemu se stvori nova šupljina koja može biti ispunjena sa delovima creva, delom nekog od trbušnog organa ili komadićem masnog tkiva. Pojam hernije podrazumeva kada se tkivo ili deo organa pomakne izvan telesne šupljine u kojoj inače normalno leži. U slučaju vašeg hrčka, trbušni zid je oslabljen udarcem, te je došlo do ispadanja organa trbušne duplje kroz novostvoreni otvor.U tom slučaju je terapija hirurška. Kroz oštećeni trbušni zid se reponiraju prolabirani organi. Ponekada se jave i recidivi.O daljoj terapiji morate porazgovarati sa Vašim veterinarom.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam patuljastog kunića koji ima skoro četiri meseca. Od pre nekih 10-ak dana počela je da jede svoju kaku pa me interesuje da li je to normalo i zašto to radi? Hranim je ujutru i uveče, kupovna hrana je u pitanju, pola šake ujutru, pola šake uveče i u podne joj dajem seno. KristinaO: Divlji i pitomi kunići, najčešće noću, jedu deo svog izmeta kako bi sačuvali i obnovili mikrofloru creva. Reč je o bakterijama koje su naseljene u digestivnom traktu kunića, a učestvuju u samom procesu varenja. Na ovaj način životinja se snabdeva i vitaminima B grupe koji delimično ostaju neresorbovani. Kako bi Vaš kunić imao što urednije varenje, važno je da mu u ishranu ne uvodite naglo, tj. u većoj količini, hranu koju do tada nije jeo (naročito voće koje zbog višeg nivoa šećera menja bakterijsku mikrofloru u crevima). Tako će upravo fiziološka mikroflora ostati sačuvana, a prilagođavanje će teći postepeno.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Planiram da putujem sa kunićem pa me zanima da li postoje neke tablete protiv mučnine i da li je potrebno da mu ih dajem pre puta? Put traje oko 3 sata. Takođe me zanima kako da mu dajem hranu pre puta, u kojoj količini i koliko sati pre? Da li postoje ampule protiv parazita koje mogu da mu stavljam kao zaštitu?Unapred hvala!JovanaO: Prvo putovanje predstavlja stres za svaku životinju i zato je važno obratiti posebnu pažnju na to kako bi sve stresogene faktore sveli na najmanju moguću meru. U tom smislu bih Vam preporučila da prilikom putovanja temperatura u automobilu bude približno ista kao temperatura ambijenta u kome kunić živi. Ne bi ga trebalo stavljati na mesto u automobilu koje je na direktnom izvoru rashladnog vazduha. Bilo bi idealno da ga držite u istim uslovima kao kod kuće, npr. da ga transportujete u istom kavezu sa obezbeđenom vodom za piće. Zatim, možete dodavati u vodu kompleks vitamina što je inače indikovano u svim stresnim situacijama. Životinju  držite pod nadzorom tokom čitavog putovanja i da reagujete na svaku promenu opšteg zdravstvenog stanja i raspoloženja, kako bi mu pravovremeno obezbedili veterinarsku pomoć ukoliko je to neophodno. Hranjenje pre puta bi trebalo smanjiti na najmanju moguću meru i zvršiti sa hranom 1 sat pre puta.  Za zaštitu od ektoparazita možete koristiti ampule Advantage Bayer.    

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam hrčka i u zadnjih nekoliko nedelja sam primetio da je manje aktivan. Nema vidljivih povreda, hrani se normalno, pije vodu, ali je puno mirniji nego pre. Da li su uzrok vrućine, da li njima treba kadica za osvežavanje ili drugačija prisrana (sveži listići kupusa,voća...)? Hvala na savetu! ZoranO: Hrčci uslijed veoma visoke temperature okoline, mogu doživeti toplotni udar jer ne dahću i ne znoje se.  Ukoliko se radi o toplotnom udaru, kod hrčaka se uočava ležanje na dnu kaveza, šepanje ili pak drhtanje na dodir. Često se malo pokrenu kada dunete u njega, mešutim ako ne "oživi" nakon toga može se smestiti u hladniju prostoriju kako bi se postupno ohladio. Ako nema poboljšanja kroz kratko vreme, hrčak se može poprskati hladnom vodom.  Ako nema poboljšanja kroz kratko vreme, hrčak se može poprskati hladnom vodom. Ako i nakon toga nema poboljšanja, hitno treba potražiti veterinarsku pomoć. Ako pak rashlađujete sobu ventilatorom ili klima uređajem, vrlo je bitno ne ostaviti kavez na direktnom strujanju vazduha jer će to dovesti do respiratornih oboljenja. Činjenica je kako su hrčci vrlo male životinje i aktivne noću, pa se ponekad rani znakovi bolesti previde ili uopštte ne primete. Bolestan hrčak obično je nervozan, a često i ugrize. Obično nema volje za kretanjem, a kada je prisiljen, hoda ukočeno. Oči mu obično izgledaju mutno i vrlo često sa iscetkom. Pažnju treba obratiti na ove znake koji upućuju na neko oboljenje hrčka: gubitak apetita, inaktivnost, zadržavanje pretežno u kućici ili jednom uglu kaveza, nezainteresovanost za okolinu. Naravno, vidljivi znakovi poput povreda i rana, otoka, proliva, iscetka iz nosa ili očiju su jasni znaci da sa zdravstvenim stanjem nešto nije u redu, pa je potrebno posetiti veterinara kako bi se pomoć pružila što pre.  Ukoliko hrčak pozitivno reaguje na Vaš glas, pokušaje držanja u ruci, davanja poslastica i slično, mišljenja sam kako će sa njegovim zdravljem biti sve u redu jer je sve što ste opisali samo posledica previsoke temperature njegove okoline.Hrčku nije neophodna posudica ili kadica sa vodom već je važnije održavati konstantnu temperaturu okoline od 18,3 do 21,1°C. Ukoliko nemate klima uređaj, možete mu pomoći obezbešivanjem konstantne temperature. Zatim, stavljanjem velike pokrivene posude ispunjene kockicama leda, pored koje će on leći i na takav način se hladiti. Sličan učinak se može postići i sa zaleđenim bočicama vode. U kavez mu možete ostaviti i keramičku pločicu ili komad mermera, na koji će Vaš ljubimac leći. Svakako mu ponudite dovoljne količine sveže vode. Što se tiče svežeg povrća, u svakom slučaju je preporučljivo jer obezbeđuje organizmu dodatnu količinu tečnosti, međutim, ukoliko nije navikao na takvu hranu, uvodite je postepeno kako mu se stanje ne bi zakomplikovalo poremećajima varenja usled nagle promene  namirnica.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kakve uslove da obezbedim za mongolske gerbilie? Pavle O: Mongolski gerbil je životinja kojoj je prirodno stanište pustinja Gobi. Naseljeni su u stepama srednje Azije i Afrike. Žive u grupama u podzemnim tumelima, skrivajući se od grabljivaca. Rastu u dužinu do 12 cm, a životni vek je između 3-4 god. Zahvalni su kao kućni ljubimci, pošto nisu agresivni i retko grizu. Vrlo su znatiželjni, vole sa se igraju i mogu se pripitomiti. Prilikom hvatanja ne smeju se hvatati za rep, koji tada može otpasti. Prostor za smeštaj gerbila trebao bi biti plastični ili stakleni. Mimimalne dimenzije su 30x50x30 cm. Po mogućnosti, trebao bi biti  zatvoreni, kako životinja ne bi iskočila. Pošto im sekutići rastu celi život, morate im omogućiti dovoljno materijala za glodanje (drvene kućice, gančice drveća, kartonske kutije, seno, rolne od papira, vitaminsko-mineralni kamen, tvrde loptice...). Dno kaveza možete pokriti piljevinom, peskom ili sušenom travom. S obzirom na to da gerbil pije malo vode, njihov urin gotovo da nema mirisa. Zavisno od veličini kaveza i broja životinja u grupi, piljevinu možete menjati jednom nedeljno. Mongolski gerbili najviše jedu semenke. Mogu se hraniti sa hranom za hrčke, zamorce, miševe ,ali vrlo je važna i ostala hrana kao što su  lešnici, sir , suvi hleb , suvo grozđe , salamu i seno. (zbog lakog debljanju, takve im poslastice treba davati ređe). Osim suve hrane, važna je i sveza. To mogu biti krastavci , šergarepa , breskva , jagoda , jabuke , kruške, banane, kukuruz, kuvani ili sirovi krumpir, pored toga mogu jesti i hranu za mace granuliranu i ponekad crviće. Gerbile je dobro držati u paru jer su druželjubivi pa im, na taj način, neće biti dosadno.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kunića starog 4 meseca. Primetila sam da ponekad počne cimati glavu kao da štuca. To traje tridesetak sekundi. Da li je to normalno?VedranaO: Štucanje se može javiti i kod kunića. Ova pojava se neretko može uočiti kod izrazito mladih ljubimaca (do 2-3 nedelje života). Međutim, kod pojedinih jedinki može se pojavljivati i u kasnijoj dobi, pogotovo kod onih kunića koji su nepravilno othranjeni u svojoj mladosti. Kunići štucaju poprilično brzo pa se neretko ovakav oblik ponašanja može zameniti sa nekim od napada. Takođe, poprilično često se štucanje može pojaviti nakon obroka. Među uzgajivačima važi određeno pravilo da ako štucanje nije dugog veka, odnosno ako ono ne traje nekoliko sati ili dana, velika je verovatnoća da će proći i da nije nešto ozbiljnija ili alarmantna situacija. Međutim, ako ono traje duže, može biti jedan od kliničkih simptoma nekog zdravstvenog poremećaja te bi trebalo posetiti veterinara.  U tim slučajevima, veterinar je u mogućnosti napraviti rendgenski snimak koji bi moglao dati uvid u poremećaje varenja i eventualno nakupljanje gasova.        

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kunića starog 2 meseca. Ima gliste. Čuo sam da to nije opasno.  Veterinar mi je dao sulfadimidin i rekao da mu dajem 1 supenu kašiku na 1.5 litra vode i tu vodu da mu dajem 5 dana da pije. Dali to sme tako? Bio bih vam jako zahvalan kada bi ste mi odgovorili. Usput, šta sem sena i šargarepa i jabuke sme da jede? Aleksa O: Passalurus ambiguus , je endoparazit kunića i zečeva koji uglavnom ne izaziva kliničke simptome. Vlasnici najčešće primate gliste u izmetu kunića. Kunići se infestiraju unošenjem kontaminirane hrane i vode. Odrasli oblici žive u cekumu i prednjem delu kolona. U terapiji ovog oboljenja se promenjuju preparati an bazi  Piperazin citrata ili fenbendazola. Ove gliste ne parazitiraju kod čoveka. Sulfa preparti se koriste kod žečeva i kunića kada se sumnja ili je postavljena dijagnoza kokcidioze. Sulfadimidin se aplikuje tako što se prvo primeni udarna doza, što se postiže rastvaranjem 25 ml leka na 1 litar vode za piće (prvi dan terapije), a doza održavanja rastvaranjem 12,5 ml leka u 1 litar vode za piće. Terapija traje 3-5, a najviše 7 dana. Ishrana kunića treba da bude izbalansirana tako da podmiruje sve potrebe organizma. Dnevne potrebe u ukupnim proteinima su 12% (od kojh 9% treba da su biološki vredni proteini), masti 1,5 - 2% a vlakna 14 - 20%. Najveću količinu  čine ugljeni hidrati koji u dnevnom obroku učestvuju sa 40 - 45%. Navedene dnevne potrebe organizma možete zadovoljiti tako što kuniću ishranu bazirate na suvoj peletiranoj hrani i senu uz povremeni, umereni dodatak svežeg voća i povrća.Postoji više proizvođača hrane namenjene zečevima i u našoj ponudi se nalaze: Versele Laga, Power vit, Vitakraft, Padovan... Da biste patuljastom kuniću omogućili optimalne uslove života, a samim tim i obezbedili solidan nivo imuniteta, pružite mu kompletnu hranu, raznovrsno voće i povrće, seno - obavezno i to uvek, preparate C vitamina, drvo za glodanje, uredno održavan i dovoljno prostran kavez. Ishrana kunića se načelno zasniva na biljnim vlaknima esencijalnim za fiziološko funkconisanje digestivnog trakta. To podrazumeva da se zimi veći deo obroka sastoji od kvalitetnog sena, a leti od zelene mase. Najbolji izbor je da svog zrku hranite gotovim smešama sena i žita koje su spravljene  posebno za njih. Oprezno pri prelasku sa zimske na letnju ishranu jer neka hraniva mogu izazvati nadun, koji može biti jako opasan. U načelu, pravilo je da hrana bude uvek dostupna, na osnovu čega će kinić prema svojim potrebama konzumirati istu. Ostatke nepojedene hrane je neophodno menjati na dnevnom nivou zbog održavanja higijene prostora u kome kunić boravi. Kuniću  dnevno treba davati i sveže povrće i biljke (šargarepa, listovi brokule, kelj, blitva, detelina, cvetovi i listovi maslačka, peršun). Vole i voće, ali im ga dajte u malim količinama (jabuke, kruške, banane, pomorandže, breskve, šljive). Važno je da uvek imaju dovoljnu količinu sveže vode. Treba izbegavati kupus, čokoladu, svež hleb, spanać, paradajz, krompir.Uvođenje novih namirnica u ishranu treba da bude postepeno, naročito kod mlađih jedinki.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam činčilu staru 4 godine. Prošle nedelje sam bila kod veterinara i ustanovljeno je da ima povredu kičme. Primetili smo da ne može da skakuće kao ranije tj. nema odraz. Može da hoda, ali uglavnom spava i miruje. Veterinar mi je rekao da je jedino rešenje lek Metacam koji se svakodnevno injekciono aplikuje i da se njeno stanje ne može pogoršati, već samo poboljšati. S obzirom da se taj lek naručujemo iz inostranstva, još uvek ga čekam i trebao bi stići krajem ove nedelje. Zanima me vaše mišljenje hoće li se njeno stanje popraviti?Zahvaljujem na odgovoru. Jelena O: Metacam (meloxicam) pripada grupi lekova koji se nazivaju NSPUL (nesteroidni protivupalni lekovi). Njihova primena je indukovana u slučajevima kada je potrebno redukovati bol kod pacijenta kao i u slučajevima ublažavanja upalnih stanja mišića i zglobova. Često se koristi u slučajevima osteoartroze, artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa... Ovi preparati dolaze u različitim oblicima (oralne suspenzije, injekcione solucije, tablete, itd). Njihova primena je indikovana prema dijagnozi i u skladu sa preporukama proizvođača. Povreda kičme je jedan od najozbiljnijih poremećaja zdravlja kod svih životinja. Naime, kičma se sastoji od brojnih pršljenova koji se protežu od baze lobanje pa sve do završetka repa. Između njih se nalaze intervertebralni diskovi. To su ravni i okrugli diskovi sastavljeni od čvrstog omotača i meke unutrašnjosti. Osnovna funkcija im je da amortizuju (ublažavaju) udarce između pršljenova prilikom kretanja, kao i obezbeđivanje elastičnosti kičme.U različitim slučajevima, kao što su povrede, istrošenost,... oni se mogu pomeriti ili iskočiti iz svog fiziološkog položaja i mogu naprsnuti. Posledično, dolazi do gubitka njihove funkcije sa posledičnom pojavom bola, kao i poremećaja zavisno od položaja problema. Neretko, ako se ovakvi poremećaji ne dijagnostifikuju pravovremeno, klinička slika se u kratkom vremenskom periodu pogoršava - gubitak mogućnosti oslanjanja na pojedine ili sve ekstremitete, nemogućnost ustajanja, izrazito sporo hodanje ili "nepravilan" hod, oglašavanje ljubimca (bol), osetljivost područja prilikom dodira ili oslanjanja,... Problemi sa kičmom su izrazito kompleksne prirode što iziskuje temeljnu dijagnostiku, kao i utvrđivanje njihove tačne lokacija kao i opsega problema. Iz tog razloga, često je potrebno obaviti kompletni neurološki pregled ljubimca kao i snimanje kičme. Ovde se poprilično često koristi metoda kontrastnog snimanja kičme ili mijelografija. U zavisnosti od dijagnostike, pristupa se lečenju - konzervativno ili operativno (invazivno).