Veverica - načini komuniciranja

Zvučna komunikacija veverica je različita po načinu i funkciji. Prema obašnjenju naučnika, veverice se najčešće oglašavaju kako bi upozorile svoje srodnike na opasnost. Ženke u doba parenja "zovu" mužjake oglašavanjem nalik onom u pataka. Mužjaci se takođe oglašavaju, zvukovima nalik na zujanje. U kombinaciji sa gestikulacijom repom, oglašavanje čini osnovu komunikacija veverica. Veverice su, vrlo komunikativne životinje. Sporazumijevaju se kombinacijom glasova, ali i tonovima koje ljudsko uho ne čuje (ultrazvuk). Tako se za odredjene veverice navodi da cvrkuću, skviče, zvižde i cvrče. Počeci komunikacije sežu u doba njihove rane mladosti, kada se tihim oglašavanjem javljaju majci koja ih njeguje i hrani. Mladunci se socijalizuju već u gnezdu kroz međusobno uređivanje i igru. Pokreti repom imaju značajnu ulogu u međusobnom razumevanju.

Iako su odrasle veverice individualci, za opstanak vrste ali i svake jedinke, važno je da razviju vlastite sisteme komunikacije koji uključuju čula vida, njuha, sluha i dodira. U prirodi je jedan od značajnijih oblika komunikacija mirisom. Veverice obeležavaju grane ili kamenje na svojoj teritoriji mirisnim žlezdama, vaginalnim sekretom (ženke u doba estrusa) i urinom.