ana_jovanovic2a

Odgovara.,

P: Zdravo, ako biste mogli nešto da mi kažete o prerijskom psu, imate li ga u ponudi, kako se održava?
Unapred hvala!
Dušan

O: Ravnice Severne Amerike naseljene su glodarima veličine malih kunića (30-40 cm) uključujući i mali rep. Nazvani su prerijskim psima, prema glasovima koje ispuštaju, a koji su nalik psećem lavežu. Ove životinjice pasu travu na površini kuda lutaju i drugi stanovnici tog područja (kojoti, divlje mačke, tvorovi, jastrebovi..) koji bi sa zadovoljstvom pojeli prerijskog psa, ako bi im se za to ukazala prilika. Zbog toga su prerijski psi razvili vrlo delotvornu odbranu koja je zasnovana na efikasnom društvenom sistemu organizacije. Oni grupno žive u velikim podzemnim naseljima, u kojima ima i po hiljadu jedinki. Svaki "grad" je podeljen u niz manjih zajednica sa otprilike tridesetak životinja koje se međusobno dobro poznaju, te mnoge od njih imaju neposredno povezane jazbine.

Manje zajednice imaju uvek nekoliko članova na tzv.stražarskoj dužnosti. Oni sede na humci iskopane zemlje, kraj ulaza u jazbinu, odakle mogu najbolje videti šta se oko njih događa. Ako jedan spazi neprijatelja, oglasiće se nizom zvižduka kojima će ostali članovi zajednice razumeti značenje. Za svaku vrstu grabljivca imaju svojevrstan zov, tako da svi znaju ne samo da im preti opasnost, već i koliko je ozbiljna. Zov upozorenja kojeg  proizvodi "stražar" ponavljaju ostali u blizini, pa se on širi čitavim gradom i tako su svi na oprezu. Stanovnici ne beže odmah, već zauzimaju strateške položaje u blizini svojih rupa. Sa tog mesta, uspravljeni na zadnjim nogama zure u uljeza, prateći pomno svaki njegov pokret. Kako npr.kojot trčkara kroz njihovu teritoriju, uzbuna se širi od zajednice do zajednice pa ga dočekuje čvrsto i besno piljenje prerijskih pasa, koji ga preteći prate sve dok ne stigne u neposrednu blizinu, a onda u trku nestaju svi u svoje jazbine.

Društveni život prerijskog psa nije ograničen samo na odbranu. Odrasli, koji sede izvan jazbine, objavljuju svoje pravo vlasništva još jednim u nizu zvižduka, popraćenog malim skokom u vis. Za vreme sezone parenja članovi zajednica veoma su bliski i brane svoje granice od svakog napadača. Polno sazrevaju sa tri godine, a godišnje imaju 1-6 mladih koji se rađaju slepi i bez dlake. Kada se završi vreme "napetosti", opuštaju se, tumaraju po teritoriji i zalaze u područja jedni drugima. Kada se nepoznati pridošlica približi starosedeocu, životinje vrlo oprezno razmenjuju prilično rezervisan poljubac, a zatim uzajamno njuše analne žliezde, kako bi ustanovile da li su srodnici iste populacije. Ako se ne poznaju, rastaju se i posetilac odlazi. Ali ako otkriju da su pripadnici iste zajednice, ljube se otvorenih usta, nežno se timare i često zajednički odlaze i pasu jedan uz drugoga.

 

Unutar naselja, prerijski psi se sa posebnom brigom odnose prema rastinju. Oni ga tako temeljno popasu da mnoge biljke, koje naročito vole, gotovo potpuno iskorene. Tada se sele na drugi deo svoje teritorije, a stare pašnjake ostavljaju neko vreme, da bi se na njih vratili kad se biljke oporave. Oni čak selektivno uzgajaju biljke. Ne vole kadulju (jednu od češćih i otpornijih biljaka na ravnicama), pa ako neka sadnica kadulje pusti korijen i proširi se, oni je namerno podgrizaju, da bi se više proširile biljke koje radije jedu. Gotovo isključivo su biljojedi ali znaju pojesti i ponekog insekta.

 

Inače, ove životinjice popularne su u zoološkim vrtovima, ali kao kućni ljubimci izuzetno su retki jer su zahtevni što se tiče držanja i ishrane. Takođe, tokom godine ulaze u specifičan period parenja (engl. rut) koji može potrajati i do nekoliko meseci, a kada im se ponašanje drastično promeni - često postaju ratoborni pa čak i agresivni. Mogu oboljeti od tularemije (glodarska kuga).

 

Nadam se da sam Vam navedenim informacijama dala potrebna saznanja o ovoj vrsti, mešutim na žalost trenutno nemamo saznanja o tome da li ćemo ih dobijati za prodaju.