mirjana

Odgovara:
Mirjana Pejčiić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Moj kućni ljubimac je bio vrtimiš, na internetu nisam mogla da nađem ništa o ovoj vrsti miša, a ni na forumima niko nije postavljao pitanja. On je uginuo juče, posle godinu i devet meseci. Ne znam šta je mogao da bude uzrok i da li je bio bolestan. Jedina promena je bila u hrani, kupila sam mu hranu nekog drugog proizvođača i posle dva dana je uginuo. Ako imate neke savete, njihov životni vek i bilo šta o njima molila bih vas da mi napišete osnovne stvari pošto nameravam da kupim drugog. Hvala unapred, Branka

O: Vrtimiš (fancy mouse, japanese dancing mouse) je nastao selektivnim uzgojemkao laboratorijska životinja, pa kao vrsta ne postoji u prirodi. Karakteristični su po tome što se vrte u krug. Vrlo su znatiželjni i vole da istražuju okolinu. Društvene su životinje, vole da žive u društvu drugih vrtimiševa, ali i čoveka. Vrtimiševi su glodari i imaju stalno potrebu da nešto grickaju. Zbog brzog metabolizma vrlo je važno da imaju dovoljno vode, jer već posle nekoliko sati bez vode, postaju letargični. Vrlo su aktivne životinjice pa im nije dovoljan prostor u kavezu i potrebno ih je redovno puštati napolje.

Svakako, je potrebno da budete na oprezu, zbog drugih životinja (ukoliko ih ima), koje bi mogle da budu potencijalna opasnost za vrtimiševe, a potrebno je i zaštiti električne kablove, jer će ih vrtimiševi sigurno pokušati da grickaju, što može završiti kobno za njih. Vrtimiševi se brzo i nepredvidljivo kreću, pa je takođe potrebno biti na oprezu, kada se nađu u blizinu naših nogu. Vrtimiševi su veličine 8-15 centimetara u proseku i težine 15-40 grama. Postoje i izuzeci veći i teži od navedenog. Dolaze u nekoliko varijacija boja, od kojih su najčešći crni, boje čokolade, beli, krem, crvenkasti, zlatno-smeđi, sivi, itd. Mogu da budu jednobojni u navedenim bojama ili u kombinaciji sa svetlijim i tamnijim nijansama. Ove životinjice se lako održavaju po pitanju čišćenja i mirisa. Mužjaci imaju intezivniji miris, posebno u vreme polne zrelosti i parenja, dok kod ženki taj miris izostaje.

Vrtimiševi se smatraju odraslima između četvrte i šeste nedelje starosti. Ženke ne bi smele da se pare pre 12. nedelje strosti, kao ni posle 8. meseca starosti, jer se često događa da za vreme porođaja uginu. Ženke ulaze u estrus svakih 4-5 dana, graviditet traje 19-21 dan, a ženka okoti 1-10 mladih. Laktacijski period traje oko četiri nedelje. Mladi se rađaju bez dlake, slepi i gluvi. Mladima dlaka počne da raste 2.-4. dana starosti, a 3.-5. dana starosti čuju zvukove, dok sa 14 dana starosti progledaju. Vrtimiševe možete da smestite u manji kavez, sa užim reštkama kako se ne bi provukao, ili u stakleni ili u plastični akvarijum. Kao stelju na dno možete da stavite piljevinu, seno i sl. U kavez je potrebno smestiti i kućicu u koju će se zavlačiti i sakrivati, a poželjno je smestiti i tunele koji su uobičajeno namenjeni za hrčke, kako bi se vrtimiš mogao provlačiti i igrati, kao i predmete po kojima će se penjati, što jako vole. Obavezno je svakodnevno menjati vodu i držati posudicu sa hranom punu. Obično se koriste gotove hrane za miševe ili za hrčke, a dok su mali možete im davati i dehidriranu superpremium hranu za pse. Kasnije takvu hranu treba izbegavati zbog velike količine proteina. Možete im ponuditi i različito sveže voće i povrće, kao i 1-2 puta nedeljno komadić piletine ili ćuretine. Preporuka je i mineralni kamen na kojem će trošiti zube, koji kao i kod ostalih glodara nemaju koren i rastu celog života. Upravo zbog toga, zbog nedovoljnog trošenja zubiju, zubi previše porastu i stvaraju teškoće prilikom hranjenja. Životni vek vrtimiševa je 2-3 godine.

Vrtimiševi su skloni pojavi ekto i endoparazita pa je potrebno redovno čistiti i dezinfikovati kavez i koristiti sredstva za zaštitu od istih. Takođe mogu da se prehlade i inficiraju virusima koji imaju afinitet prema respiratornom traktu, a inficirati se mogu i preko svojih vlasnika. Često usled stresnih situacija gube dlaku, a ženke su u starijem uzrastu sklone malignim tumorima mlečne žlezde. Često se događa da postaju gojazni usled prekomernog hranjenja, što za posledicu ima dijabetes i kardiovaskularne probleme. Kako im nije u prirodi da ih ljudi diraju, vlasnici svakako moraju da budu vrlo oprezni jer svaki stisak može da završi tragično. Preporučljivo ih je nežno uzimati u području glave i na taj način spustiti u ruke.

Zaista je sada nemoguće znati zbog čega je uginuo vaš miš, ali se nadam da će vam podatci koje sam Vam dala, biti od koristi u odgajanju novog ljubimca.