ana_jovanovic2a

Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Imam jednog hrčka počeo je da kašlje. Kašalj se pogoršava pa me zanima kako mogu da ga izlečim  i da li će taj lek njega da ošteti ako je zdrav?

Dragana

O: Kašalj kao simptom, može se javiti kod niza oboljenja. Jedno od njih je zapaljenje grkljana ili laringitis, koje može biti primarno ili sekundarno. Najčešći uzrok primarnog oboljenja grkljana je prehlada ili nazeb. Nastanku ovog oboljenja pogoduju i neki predisponirajući faktori, kao što su držanje u vlažnim i hladnim prostorijama, vlažno i hladno vreme, promaja itd. Sekundarno zapaljenje sluzokože grkljana obično je propratna pojava zapaljenja ždrela i krajnika, zapaljenja sluzokože nosa, traheje, bronhija i pluća. U akutnim slučajevima i pri lakšem zapaljenju sluzokože, opšte stanje najčešće nije promenjeno. Kašalj nastaje kao posledica nadraživanja zona koje se nalaze duž ždrela, grkljana, velikih bronhija, pri čemu se iz disajnih puteva eliminišu sluz, produkti zapaljenja, nadražujuće čestice.

Često se dešava da se kašalj javi kao početni simptom nekog oboljenja, a da se kasnije jave i drugi simptomi kao što su otežano disanje, krkljanje, promena opšteg stanja i može biti pokazatelj nekih ozbiljnijih oboljenja. Dešava se da se upala pluća razvije sekundarno, kao posedica primarnog oboljenja  (npr. hipostatska pneumonija nastaje nakon dugotrajnog ležanja zbog neke druge bolesti, koja onemogućava stajanje ili npr. parazitarna pneumonija posledica je traume plućnog tkiva koja nastaje parazitarnom migracijom kroz plućni parenhim) ili se javlja kao nastavak na nelečenu i zanemarivanu respiratornu infekciju gornjih disajnih puteva (npr. upala grla, sinusitis i sl.), kada se upalni proces sa gornjih disajnih puteva spusti na pluća, a vrlo je često nastavak nelečeng bronhitisa. Prema toku bolesti, upala pluća može biti akutna i hronična.

 

Tipični simptomi upale pluća: otežano i plitko disanje (ponekad je izražen bol pri udisaju); temperatura je umereno povišena; učestali kašalj, koji može biti produktivan ili suv (zavisno od karaktera upale); cijanoza sluznica; brzo umaranje (pogotovo nakon napora); leukocitoza. Zbog otežanog disanja, životinja je apatična, iscrpljena, a često se javlja inapetenca ili povraćanje (isprovocirano dugim i napornim kašljanjem). Dijagnoza bolesti postavlja se kliničkim pregledom životinje (auskultacija), krvnom slikom i RTG pretragom. Bakterijska upala pluća leči se antibioticima, a ostale upale leče se simptomatski. U težim slučajevima može se dati infuzija, a ukoliko je disanje jako otežano i prisutna je cijanoza sluznica, životinju treba priključiti na kiseonik. Osim odgovarajućih lekova, dobro je davati i vitamine, kako bi se podigla opšta otpornost organizma. Takodje, ponekad zbog uske veze, simptomi mogu ukazivati na postojanje bolesti srca, ali za postavljanje sigurne dijagnoze morate se obratiti veterinaru. Bolesti srca su definisane kao bilo koje anatomske ili fiziološke promene srca, koje mogu biti različite etiologije. Bolesti srca se mogu klasifikovati na različite načine - da li su urođene ili ne, da li su infektivne ili degenerativne prirode, da li su akutne ili hronične itd.

Iz svega navedenog , apelujemo da hrčka odnesete na klinički pregled.