Pitajte Veterinara

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zanima nas koje vakcine trebaju da dobiju naše skoro dvogodišnje mace i kolika je cena vakcina. Ako možete da nam pošaljete specifikaciju cene po vakcini po životinji. Zainteresovani smo za zaštitu protiv leukemije, FIP-a, FIV-a i besnila. Do sad smo ih vodili na redovne kontrole. Mace ne dolaze u kontakt sa drugim životinjama. Unapred hvala na vašem odgovoru. Pozdrav, Marija O: Mačke su prvih nekoliko meseci života izložene vrlo velikom riziku razvoja bolesti. Upravo zato je bitna rana vakcinacija mačića jer se time podstiče njihov imunološki sistem pre nego budu izloženi nekim patogenim uzročnicima. Svaki mačić ima različiti nivo majčinih antitela, kako bi se nadoknadile razlike imuniteta dobijenih od majke, prva vakcina se daje u starosti od 9 nedelja te se ponavlja u razmacima od 3 do 4 nedelje.Bolesti koje najviše pogađaju mačju populaciju su zarazni rinotraheitis mačaka, panleukopenija mačaka, infekcija mačjim calicivirusom, infekcija virusom leukemije mačaka. Svaka od navedemih bolesti prenosi se ili direktnim kontaktom među macama preko sluznica, ili sa izlučevinama koje mace ispuštaju u okolini pogotovo kao kliconoše kada ne moraju pokazivati simptome bolesti, a potencijalni su izvor zaraze.Mačke koje su kućne, ali povremeno borave vani i kreću se među širokom populacijom mačaka pogotovo u vreme parenja izložene su cirkulisanju virusa u populaciji i potrebno ih je pored osnovne vakcinacije u mladoj dobi, revakcinisati odnosno davati ima booster doze vakcine svake godine kako bi se stečeni imunitet obnovio.Dakle, s obzirom na Vašu situaciju, ako kažete da su mace izrazito kućni ljubimci, i da nikada ne izlazi vani i nije u direktnom ili posrednom kontaktu sa mačkama u okolini u kojoj Vi živite, nemate potrebe da ih vakcinišete. Naravno da Vi to ipak možete učiniti ukoliko želite. Ukoliko planirate da putujete sa macama ili prilikom posete veterinaru, postoji mogućnost da mace izložite uticaju nekih od gore nabrojanih virusa. Smatra se da već nakon 2- 3 godine redovne revakcinacije mačka stiče praktično trajni imunitet na bolesti protiv kojih je vakcinisana.Pet Centar je prodavnica registrovana kao veterinarska apoteka i s obzirom na zakonska ograničenja u tom slučaju, nije nam omogućeno da obavljamo vakcinaciju i obeležavanje životinja, niti bilo koje druge veterinaske postupke koje se tiču pregleda i provera zdravstvenog stanja životinje. Iz tog razloga ne mogu Vam reći koje su cene u pitanju, jer nisam upoznata sa istim.Savetujem Vas da se za ovu informaciju obratite najbližoj veterinaskoj ambulanti u Vašem mestu.O vakcinaciji mačaka pisala je koleginica Mirjana Pejčić, dr. vet. med., u tekstu pod naslovom "Vakcinisanje mačeta". 

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam mačora, starog 6 meseci, u poslednje vreme je krenuo da vrši nuždu po jorganima u kući na bilo kom krevetu. Kastriran je pre nedelju dana, i ni to nije pomoglo. Pa me zanima, kako mogu da ga odviknem od toga? Pre to nije radio, u poslednjih mesec dana, čim dobije priliku da se popne na jorgan, odmah vrši nuždu. U Vašoj ponudi sam videla sprejeve za odvikavanje od vršenja nužde, ali na svima piše da su za provetrene prostorije, a ovo je ipak jorgan za spavanje. Šta mi Vi preporučujete? Hvala, IvanaО: Mačke su teritorijalne životinje koje koriste žlezde na svojim obrazima i nogama, kao i prskanje male količine urina, kako bi obeležile svoj prostor i ostavile poruku drugim mačkama o svom prisustvu. Ljudi ne osećaju miris koji mačka na ovaj način ostavlja, dok prskanje urina ostavlja vrlo prepoznatljiv, neprijatan miris. Obeležavanje teritorije urinom počinje kada mačka postane polno zrela, a pri tome teritoriju mogu da obeležavaju i mužjaci i ženke. Za razliku od normalnog mokrenja u ovim situacijama urin prskaju na vertikalne površine. Mačka će podići rep, malo zatresti repom i prsnuti urin na zid, namještaj, pa čak i na televizor. Nekastrirani mužjaci najčešće ispoljavaju ovakvo ponašanje i ostavljaju specifičan miris koji se može osećati mesecima. Sterilizacija i kastracija mački pre polne zrelosti (oko 6 meseci starosti) može sprečiti oko 90% problema sa obeležavanjem teritorije. Oko 10% mački nastaviće obeležavanje, ili će simulirati obeležavanje bez prskanja urina i nakon sterilizacije. To se obično događa tokom teritorijalnih sporova u domaćinstvima sa više mački, ili kada osete da je druga mačka obeležila teritoriju oko njihove kuće. Mačke mogu povećati obeležavanje ako su pod stresom ili kada novi ljubimac - mačka ili pas – dođe u kuću. Osim prskanjem urina, mačke ponekad mogu i izmetom da obeleže teritoriju. Obeležavanje treba razlikovati od drugih problema koji mogu da izazovu mokrenje izvan posude sa posipom. Ovakvo ponašanje može biti simptom idiopatske bolesti donjih mokraćnih puteva (engl. FLUTD). Ako primetite urin na podu, ili ako niste primetili ponašanje tipično za obeležavanje teritorije, trebalo bi uraditi analizu urina Vaše mačke da bi se eliminisao kamen ili infekcija mokraćne bešike ili bubrega. Ako je problem, ipak obeležavanje teritorije, nesterilisane mačke bi trebalo sterilisati. Nakon sterilizacije potrebno je da prođe nekoliko nedelja da bi se smanjio nivo hormona i da bi obeležavanje prestalo. Međutim, kad obeležavanje jednom počne u nekim slučajevima, veoma ga je teško zaustaviti. Jedan od načina kontrole ponašanja mačke u slučaju vršenja nužde može da bude upotreba repelentnih sprejeva koji se mogu koristiti i u zatvorenim prostorijama. Ovi sprejevi mačku odbijaju od određenih površina na koja ne želite da prilazi. Mačoru obezbedite jedan deo prostora koji će biti samo njegov, neka to bude prostor u kojem će se slobodno kretati i gde mu dajete hranu i vodu. Obezbedite mu neku visoku platformu na kojoj će se osećati slobodan i bezbedan, a sve druge ulaze, okvire vrata, zidove i drugo prskajte repelentima i na taj način možete sprečiti ovo nepoželjno ponašanje. U ponudi Pet centra možete pronaći veliki broj kvalitetne hrane, opreme i poslastica za Vašeg ljubimca koje će mu možda odvući pažnju od ovakvog vida ponašanja. U svakom slučaju dajte ljubimcu još nekoliko nedelja da izmetaboliše hormone iz tela, a do tada se možete konsultovati sa Vašim veterinarom.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim za savet, odvojila sam mačiće od njihove majke, dajemo im da piju razblazeno kravlje mleko. Maca je imala četiri mačića, međutim nije ih dobro zbrinula i dva su ubijena, preostala dva sam ja prisvojila da ne bi nastradali, mačka ih traži. Osećam krivicu što sam ih odvojila od majke. Koliko traje majčinski instinkt, da li ona pati dok ih traži? O: Majčinski instinkt temelji se na emocionalnoj zrelosti, genetici i iskustvu koje je mačka imala s vlastitom majkom. Ubrzo nakon okota, njen prvi instinkt je da leglo održi na okupu i čuva od opasnosti. Mačka često nakon nekoliko dana seli svoje mlade na drugo mesto. Kako bi pomakla svoje mačiće, jednog po jednog, držeći za kožni nabor na vratu, prenosi ih.Mačiči pomoću receptora u nosu pronalaze mlečnu žlezdu i tokom celog perioda sisanja vraćaju se na istu. Otpuštanje mleka potiču gnječući prednjim šapama sisu.  Majčino mleko ima visoku koncentraciju masti i proteina koji pomažu mačićima u brzom rastu. Sisanje traje od 4-6 nedelja, međutim ponekad se može produžiti.Tokom prvih nedelja mačići su potpuno zavisni od majke. Njeno lizanje podstiče mače na pražnjenje mokraćne bešike i creva, čije će otpadne moguće je da maca mama o kojoj pišete nije emocionalno tako da nema izražen majčinski instinkt. Majčinski instikt možete povratiti tako što ćete mačiće hraniti i masirati pred njom. Nadam se da će mačići biti dobro i da će uz Vašu pomoć, mačka naučiti što se od nje očekuje.O ishrani odvačenih mačića pisale su koleginice u sledećim tekstovima: Ishrana i nega odvačenog mačeta, Ishrana mačića adaptiranim mlekom/Odbacivanje legla i Ishrana mačeta bez majke.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam jedan ajde uslovno da kažemo problem. Naime, imam dve ruske plave mačke od kojih se jedna omacila pre mesec i po dana (trenutno su kod mene tri mačeta i dalje) i drugu rusku plavu mačku koja je u ovom momentu gravidna. Mačke su inače majka i ćerka. Gravidna mačka je danas u potpunosti promenila svoje ponašanje. Mačiće koje nije podnoslila do pre neki dan sada juri, dozvoljava im da joj priđu i da "sisaju" proganja drugu mačku i napada mi psa. Apsolutno je umislila da su mačići njeni. Da li možete da mi kažete o čemu se ovde radi? Da li je ovo neka dijagnoza? Kako da ublažim sve ovo jer kao što rekoh osim dve mačke imam i psa i gravidna mačka je počela da napada sve životinje u kući u cilju verovatno da zaštiti mladunce koji nisu njeni. Hvala unapred, MarkoО: Maca koja je gravidna je verovatno ušla u poslednju trećinu graviditeta i pod dejstvom hormona naglo joj se razvio majčinski instinkt, zbog toga se tako "neuobičajno" ponaša. Inače je u životinjskom svetu takvo ponašanje i normalno. Kod većine životinja postoji taj nagon za odhranjivanjem mladunaca druge jedinke iste, pa čak i druge vrste. S toga, Vaša maca nema nikakvu dijagnozu. Ipak bilo bi dobro da je izdvojite od ostalih životinja kako bi omogućili pravoj majci da doji mačiće da ne bi zaostali u razvoju. Isto tako zaštitite i psa, jer mačje ogrebotine i ujedi mogu biti veoma nezgodni. Verujem da će problem sam da se reši kada se maca omaci i dobije svoje potomstvo.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Mačora je pre mesec dana u borbi ugrizao drugi mačor za nogu (kod zgloba). Kako mačor nije odmah odveden kod veterinara i nije dobijao antibiotike, noga je otekla i on je počeo da hramlje. Nakon 10 dana veterinar je napravio rez, stavio dren. Nakon 5 dana noga je bila užasno otečena i veterinar je sam priznao da je verovatno prejako stegao zavoj. Macor je dobijao 5 dana injekcije, otok šapice je spao, ali ne i zgloba. U tom periodu je bio konstantno u kući. Počeo je da se oslanja na nogu i tada je na kratko pobegao (10 minuta). Verovatno je došlo do dodatne iritacije i opet više ne staje na tu nogu. Opet prima injekcije i boravi u malom prostoru kako bi se ograničilo kretanje. Veterinar kaže da su te promene na zglobovima, nakon ujeda druge macke, dugotrajne i u njegovom slučaju je stanje postalo hronično. Da li možete, molim vas, da mi kažete svoje mišljenje i savet. Mačor nije moj, ima svega godinu dana i želela sam da platim kastraciju kako ne bi dolazilo do ovakvih stvari, ali eto desilo se. Srdačan pozdrav, Evelina O: Šapa je vrlo komplikovane građe, a povrede mogu obuhvatati kožu, hrskavicu pa i kosti.  Tkiva u ovom području imaju vrlo velike regenerativne sposobnosti. Šapa je vrlo izložena uticajima okoline, kako mehaničkim (životinja se oslanja na bolesnu šapu), tako i infekcijskim (jer rana obično dođe u dodir sa nečistoćama sa tla). Osnovni simptomi kod povreda šape jesu šepanje i lizanje obolelog mesta. Kod slabog ugriza nastaju mala zagnječenja tkiva s krvnim podlivima, a pored rana na koži i mišičima, mogući su i prelomi kostiju. Od ugriza mačke nastaju posekotine očnjacima ili ubodne rane od očnjaka. Kod posekotina nastaju oštećenja tkiva s posečenom kožom, mišićima, tetivama pa i krvnim nervima.Kod ubodnih rana razlikujemo ubodni otvor i ubodni kanal. Te rane su male, obično okrugle i često su spoljašnja krvarenja neznatna. Ugrizne rane su redovno inficirane rane, a postoji i mogućnost prenosa zaraznih bolesti.Na dnu rane je tkivo obuhvaćeno reaktivnom upalom, uz hipoksiju (pomanjkanje prisutnosti kiseonika) i traumatski edem (otečenje), idealan je medijum za razvoj infekcije. U prvih 12 sati usele se gram-pozitivne, a potom i gram-negativne bakterije. Između 12- 24 sata razvijaju se piogeni koki i saprofiti. Od 1 do 7 dana ranom dominiraju anaerobi (bakterije kojima nije potreban kiseonik) i streptokoki, a između 7 i 20 dana pojavljuju se nesporogene bakterije (E.coli, Proteus i druge). Nakon toga, u rani ostaju piogeni uzročnoci.Flegmoma je difuzna upala vezivnog tkiva uzrokovana piogenim bakterijama, a prema produktu upale može biti serozna i gnojna.Apsces je nakupina gnoja u novostvorenoj šupljini u tkivu, a uzrok su piogene bakterije. Leukociti oslobađaju velike količine tripsina, koji omekšava tkivo na ograničenom mestu, stvarajući apcesnu šupljinu. Apsces nastaje najčešće iz flegmone, zatim kao posledica ubodnih rana ili ugriza i dr. Nastaje temperirana, bolna i oštro ograničena oteklina. U hroničnom stadijumu ima čvrstu vezivno tkivnu čauru pa upalni simptomi nestaju (hladni apces).Potrebno je životinju tretirati velikim dozama antibiotika kroz 4-7 dana. Gnoj iz apscesa treba evakuirati, tako da se izradi incizija (otvor) na najnižem mestu otekline, da bi se omogućilo potpuno ceđenje gnoja. Šupljinu treba istražiti i isprati peroksidom. Lečenje antibioticima bez otvaranja nema uspeha. Ako apsces nije dozreo, treba pričekati s incizijom.Prema Vašem opisu teško je odrediti tačnu dijagnozu pa je obavezan pregled kod veterinara. Kliničkim pregledom i rendgenskom pretragom potrebno je odrediti dalju terapiju.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Juče sam našla na unutrašnjoj strani butine kod mačke dijabolu koja se zatila pod kožu, ne znam koliko dana je već tu, malim pritiskom dijabola je ispala, nije bilo ni krvi ni gnoja. Zanima me da li treba rana da joj se dezinfikuje i može li doći do komplikacija. Unapred Hvala, MirelaО: Nažalost ljudi iz nekog razloga veoma često pucaju na pse i mačke, a najčešće pod izgovorom da im smetaju i samo hoće da ih oteraju. Ono čega treba da bude svestan svaki čovek koji hoće da se na taj način reši pasa i mačaka u svom okruženju je da metak od vazdušne puške može da napravi ozbiljne povrede. Iako je rana od vazdušne puške mala ona je izuzetno bolna, a metak, zavisno od dela tela životinje koju pogodi, može izazvati razna oštećenja: od povrede kože i mišića, nerava pa do perforacije creva, jetre, slezine i drugih unutrašnjih organa. To može dovesti do toga da se životinja uplašena i u bolu sakrije na nekom za nju bezbednom mestu i bez stručne pomoći ubrzo i ugine ako dođe do razvoja infekcije rane i njene okoline koja često može preći i u sistemsku infekciju. Savetujem Vam da iz ovih razloga životinju odvedete na pregled kod Vašeg veterinara koji će ranu sanirati na pravilan način, a po potrebi i uključiti potrebnu terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačku koja je stara 6 meseci i od pre jedno mesec i po dana, počela je da vadi svoj izmet iz posude sa peskom i da se igra sa njim, ali tako što ga razvlači po celom stanu, pa ja ne ispuštam džoger iz ruku i malo je reći da ovo već postaje nepodnošljivo. Pročitala sam na stotine pitanja upućena vašim veterinarima, na vašem sajtu, i nigde nisam videla da neko ima sličan problem, pa već ozbiljno počinjem da se brinem. Rekli su mi da mace, pre prvog teranja, umeju da se ponašaju "čudno", pa me zanima da li je o tome reč? Ne reaguje ni kad je zbog toga grdimo, naprotiv, što ja više čistim za njom, to je ona ornija u svojoj "igri sa izmetom". Čistim za njom gotovo posle svake nužde, a budući da je počela i da razbacuje pesak okolo, onda ni metlu ne ispuštam iz ruke. Neko mi je rekao da to radi jer ostaje kući sama i po nekoliko sati, ali evo već mesec dana ne radim, gotovo sam s njom non - stop, no ona to radi bez prestanka. Istina, ne uvek, ali na dan, jedno dva do tri puta - obavezno. Ne znam čime bi mogla biti nezadovoljna jer je beskrajno voljena, te joj pažnje svakako ne nedostaje. Inače, ne izlazi iz kuće, savršenog je zdravlja, divne dlake i toj lepotici ovo s izmetom baš ne pristaje. Hvala unapred. Maja. О: Dominantne mačke koriste feces kao vidljivu oznaku vlastite teritorije. To može biti razlog navedenog ponašanja Vaše mačke.Uvek kada mačka prazni creva, iz svojih analnih vrećica koje se nalaza sa strane u crevnom zidu, istisne sadržaj puno hemijskih materija kojim prenosi mnoštvo podataka u spoljašnju sredinu. Koliko će trajati, odnosno kada će i da li će ovakvo ponašanje Vašeg ljubimca prestati, teško je reći. Često se nakon sterilizacije, ovakvo ponašanje, vremenom gubi. U svakom slučaju možete pokušati dve stvari. Prvo da u hranu dodajete preparat Forbid, koji se inače koristi kod problema koprofagije - kada životinja jede svoj izvet (što nije slučaj sa Vašom macom), ali ovaj prah čini feces odbojnim, pa je moguće da će uticati na pomenuto ponašanje. Takođe možete koristiti neki od preparata u spreju koji svojim mirisom odvraćaju macu od određene površine.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Koji lek dati mačku koji je odjednom ostao bez glasa, jede, normalno se kreće, ne daje nikakve znake bolesti. Puno vas pozdravljam, RadmilaO: Promuklost je opšti pojam kojim se opisuje promena glasa, a uzroci promuklosti mogu biti različiti.Promene glasa ili nemogućnost oglašavanja mogu biti uzrokovane poremećajima na nivou glasnih žica koje stvaraju zvukove u larinksu. Dok maca diše glasne žice su razmaknute, a prilikom mijaukanja priljube se jedna uz drugu te prolaskom zraka iz pluća vibriraju i proizvode zvuk. Edem ili neravnine na glasnicama onemogućuju njihovo zbližavanje, što dovodi do promena u mijaukanju ili mijaukanje potpuno izostaje. Različiti patološki procesi na glasnim žicama, kao što su novotvorevine, te upalni procesi koji se šire sa grkljanja i ždrela, bolesti štitne žlezde i neurološki poremećaji, mogu uzrokovati stanje promuklosti ili gubitka glasa. Promuklost je najčešće posledica akutnog laringitisa ili akutne upale grkljana. Upala grkljana uglavnom se javlja kao samostalna bolest, ali može se javiti i kao popratna bolest kod drugih zaraznih bolesti , kod virusne infekcije gornjih respiratornih puteva, bakterijskih infekcija ili dugotrajnog oglašavanja. Kod obične upale grkljana, glas postaje hrapav, promukao i tiši. Budući da je kod upale larinksa sluzokoža otečena, ona potpuno onemogućava približavanje glasnih žica prilikom oglašavanja, a što uzrokuje promenu glasa i promuklost. Upalu grkljana, a samim time i promuklost, može uzrokovati i nagla promena temperature, hladnoća i prehlada, pa čak i prašina i dim. Nekada je potpuni oporavak potebna je i antibiotska terapija prema preporuci veterinara, a takođe i dodavanje multivitaminski preparata kako bi se poboljšao imunitet životinje. U svakom slučaju savetujem da posetite veterinara kako bi izvršio klinički pregled i sproveo adekvatnu terapiju po potrebi.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li u Vašem asortimanu imate pastu protiv parazita Banminth ili Drontal cat tablete? Pozdrav. BrankaO: U okviru ponude Pet centra možete naći Drotal Cat tablete, a od skoro je ponovo deo našeg asortimana i Vitaminthe pasta koju dugo nismo imali. Sa Drontal Cat se počinje sa davanje nakon 6. nedelje života. Jednokratna doza je 1 tableta/ 4 kg telesne mase. Maci bi trebalo izmeriti težinu, a tabletu izlomiti tako da količina odgovara težini mace (1/4 tablete odgovarala bi za životinjicu tešku 0,5 do 1 kg, odnosno ako je maca znatno lakša treba joj dati 1/8 tablete).U okolnostima invazije malih mačića ne može se očekivati da će se jednokratnom dehelmintizacijom u potpunosti ukloniti parazite iz domaćina. Stoga se preporučuje da se tretman ponovi za 14 dana. Kod odraslih maca preporučuje se tretiranje ovim preparatamom 3 - 4 puta godišnje. Kod Vitaminthe pasta 1 podeok paste na ide na 2 kg telesne mase. Oba preparata su jednako delotvorna, a s obzirom na telesnu masu mačke, procenite sami koji Vam je preparat lakše dozirati. O pravilnoj upotrebi Vitamninthe paste pisao je kolega u tekstu koji glasi „Pravilna upotreba Vitaminthe paste protiv crevnih parazita“.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Živim u kući u Zemunu i nekoliko uličnih mačaka se non-stop šeta dvorištem i ostavljaju svoje neprijatne mirise svuda. Mirisi se pojačaju kada padne kiša i kad nastanu isparenja. Molim vas da mi pomognete kako da se rešim toga? Hvala unapred. Zlatko О: Neprijatan miris koji se širi u Vašem dvorištu je neprijatan miris urina koje mace ostavljaju za sobom.U Pet Centar prodavnicama možete naći preparat Disabituante (Amici e Felici) koji ima repelentni efekat na pse i mačke. Preparat je u vidu vodenih kristala koji oslobađaju mirisnu prodiruću esenciju koja ima miris neugodan za pse i mačke, a nije štetna ni za životinje a ni za ljude. Pre nanošenja ovog preparata neophodno je očistiti bilo kakve životinjske ostatke sa površina koje želimo zaštititi, a zatim treba kristale posuti po vrtu, gredama ili livadama. Postupak ponavljati svaka 3-4 dana tokom najmanje 2 nedelje ili duže ako je potrebno. Kristali su efikasni i unutar zgrada. Povremeno kvašenje kristala je neophodno da se ne bi osušili.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Samo bih Vas zamolila da mi kažete nešto o inekcijama koje sadrže kortikosteroid kao što je npr. Dexametazon, da li imate iskustva? Moja mačka ima FIV pa razmišljamo šta ćemo... KristinaО: Dexametazon je vrlo potentan kortikosteroid. Koristi se kod različith oboljenja, a svrha mu je da spreči orgnizam da produkuje materije koje se stvaraju tokom zapaljeja. Na taj način on deluje antiinflamatorno, tj. koči zapaljensku reakciju. Koristi se u terapiji različitih patoloških stanja kože, zglobova, alergijskih reakcija respiratornog trakta, kože, digestivnog trakta itd. Primenjena doza, kao i dužina sprovođenja terapije variraju od pacijenta do pacijenta. S obzirom da kortikosteroidi obaraju imunitet, životinje postaju neotporne prema različitim uzročnicima oboljenja, pa se neophodnost primene ovih preparata treba obazrivo razmotriti. Terapiju, dozu i dužinu primene kortikosteroidnih preparata može odrediti samo veteinar koji je detaljno upućen u zdravstveno stanje Vaše mačke. Prema podacima iz literature, kortikosteroidi se obazrivo daju u terapiji FIV infekcija jedino kod ispoljenog gingivitisa uz antibiotsku terapiju. O FIV-u i koritikosteroidima pisala je kolega u testu pod naslovom „Mačja sida – FIV/Kortikosteroidi u lečenju FIV-a“.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Čitala sam na internetu u vezi mačije side pa sam naišla i na Vaš sajt. Pokušavam da saznam što više o ovoj bolesti jer moja mačka stara 10,5 godina boluje od toga. Za to smo saznali prošle godine kada je dobila stomatitis. Htela bih da vam kažem da je jedini lek koji stvarno deluje i pomaže podizanju imuniteta inekcija sa kortikosteroidom. Mesecima smo pokušavali, dobijala je najbolju hranu, antibiotike, sve što je moglo da se učini ali ništa nije davalo rezultate. Samo 2 veterinara (a razgovala sam sa sigurno 15) su bila za to, pokušali smo i njoj je zaista mnogo bolje. Jel znate nešto više o tome? Znam da je i to štetno. Hvala puno. Kristina.О: Mačja sida (FIV - imunodeficijencija mačaka) je virusna bolest mačaka uzrokovana virusom mačije imunodeficijencije koji pripada grupi retrovirusa. FIV virus je strogo specifičan za mačke i ne postoji mogućnost da mačka inficira čoveka. Razvoj bolesti je dugotrajan i veoma sličan razvoju AIDS-a kod ljudi. Virus postupno uništava imunološki sistem životinje i otvara prostor raznim drugim infekcijama. Infekcija FIV virusom javlja se kod mačaka u celom svetu. Pojava FIV infekcija češća je kod starijih životinja, a prosečna starost mačaka kojima je dijagnostikovana infekcija iznosi 5 godina. Bolest se primarno prenosi putem dubokih ujednih rana zbog čega se infekcija češće javlja kod agresivnih mužjaka koji žive slobodno izvan stanova i učestvuju u borbama oko teritorija s drugim jedinkama. Bolest se može preneti i transfuzijom zaražene krvi, kao i s majke na mladunčad - najčešće za vreme prolaza kroz porođajni kanal.Nakon infekcije javlja se prolazna faza praćena povišenom temperaturom, povećanim limfnim čvorovima i neutropenijom, nakon čega se većina mačaka oporavi i mogu živeti naredne mesece pa i godine bez ikakvih znakova infekcije. Razvojem imunodeficijencije (slabljenje obrambenih mehanizama) mačka postaje sklonijama raznim infekcijama koji inače kod životinja sa snažnim imunolškim sistemom nisu u stanju uzrokovati razvoj bolesti. Zdravstveno stanje inficirane mačke progresivno se pogoršava kroz naredni period i može se karakterisati raznim hroničnim infekcijama koda se moze smenjivati sa stadijumuma prividnog ozdravljenja.Iako je bolest fatalna i za sada ne postoji način da se virus ukloni iz organizma, mačka može živeti i više godina bez znakova bolesti. Dužinu života kod inficiranih mačaka nemoguće je predvideti jer zavisi od brzine propadanja imunološkog sistema i težine infekcija respiratornog, digestivnog ili mokraćnog sistema, jetre, bubrega itd. Infekciju je moguće dijagnostikovati laboratorijski, dokazivanjem prisutnosti antitela. S obzirom da je nemoguće izbaciti virus iz organizma, pozitivan rezultat pretrage na antitela daje gotovo siguran nalaz prisutnosti virusa u organizmu. Kod malih mačića je moguće da su nasledili antitela od majke ukoliko je ona inficirana virusom pa je moguće da daju lažno pozitivnu reakciju, iako je velika verovatnoća da će deo tih mačića s vremenom biti i sami inficirani. Negativan rezultat upućuje na to da mačka nije inficirana virusom, iako zbog dosta sporog toka bolesti nekada je potrebno dosta vremena da mačka razvije antitela na virus. Takođe, kod nekih inficiranih životinja imunološki sistem je već toliko oslabljen da nije u stanju odgovoriti sintezom antitela i pozitivnom reakcijom na antitela. Jedini siguran način sprečavanja infekcije je sprečavanje mačke da dođe u kontakt s virusom. Pokazalo se da se bolest prenosi primarno putem dubokih ugriznih rana, zbog čega se bolest ne javlja kod kućno držanih mačaka koje žive u stabilnoj socijalnoj strukturi s drugim mačkama, bez agresivnosti i kontakta s potencijalno inficiranim mačkama.Kako većina mačaka ugine kao posledica komplikovanih sekundarnih infekcija, jedinu meru koju vlasnik može preduzeti je prevencija sekundarnih infekcija. Treba zaštititi mačku od izlaganja infektivnim česticama (bakterije, paraziti) držeći mačku podalje od ostalih mačaka, u zatvorenom prostoru bez kontakta sa drugim životinjama. Mnoge oportunističke infekcije koje prate FIV mogu se lečiti antibaterijskim i antigljivičnim lekovima ali s napretkom FIV-a infekcije postaju teže za lečenje. Kortikosteroidi su, zbog svojih protuupalih karakteristika, jedni od najkorisnijih lekova u farmakoterapiji uopšteno, međutim naročito su značajni u lečenju raznih upalnih bolesti kože, poput dermatitisa, atopičnog dermatitisa, seboreičnog dermatitisa i seboreje, pemfigusa i brojnih drugih kožnih upalnih bolesti.Kortikosteroidi su hormoni kore nadbubrežne žlezde, pa imaju brojne fiziološke funkcije. Imaju i brojne farmakološke funkcije, a danas su razvijeni sintetski (izmenjeni) derivati prirodnih kortikosteroida kojima su neke farmakološke osobine pojačane, a druge potisnute. Tako je uticaj na metabolizam glukoze smanjen, a pojačano je protuupalno delovanje.Kortikosteroidi se lokalno koriste zbog svog izrazitog protuupalnog svojstva i antialergijskog delovanja.Upala je prirodni obrambeni mehanizam kojeg organizam pokreće da bi se obranio od infekcija ili da bi se zalečila fizička, hemijska ili termička oštećenja tkiva. Vrlo je slična alergijskoj reakciji. Vlasnici bi trebali biti svesni da antimikrobni lekovi mogu biti samo umereno uspešni i moraju se koristiti konstantno kako bi se sprečile nove infekcije. Većina antivirusnih lekova nisu delotvorni protiv FIV-a, iako imunomodulatori kao što je interferon mogu pomoći u ublažavanju simptoma. Naravno kvalitetna hrana sa dodatkom vitamina i minerala, preparata sa beta glukanima koji podstiču izgradnju imuniteta kod životinje i uvek pozitivno deluju na organizam i pomažu borbu protiv virusnih, gljivičnih kao i malignih bolesti.FIV-pozitivne mačke trebale bi biti kastrirane ili sterilizirane, hraniti se visokokvalitetnom i uravnoteženom hranom. Bar svakih 6 meseci napraviti kompletan pregled (posebna pažnja se poklanja na zdravlju desni, očiju, kože i limfnih čvorova). Težina mačke se mora meriti precizno i upisati jer je gubitak telesne težine često prvi znak pogoršanja. Kompletna krvna slika, biohemijska analiza krvi i pretraga urina trebala bi se provoditi bar jednom godišnje.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Mačak je danas kijao par puta ali sam primetila da to radi samo posle lizanja ispod repa. Da li može da bude nešto ozbiljno? MajaO: Kijanje kod mačke može biti simptom bakterijske, virusne infekcije respiratornog trakta kao i alergijska ispoljavanja na određeni alergen. Uz kijanje može se javiti i iscedak iz oka, nosa i problemi u disanju.Najčešći uzročnici virusne infekcije su virusi iz grupe reovirusa ili kalcivirusa. Preventiva od bolesti izazvane ovim uzročnicima se obezbeđuje vakcinacijom. Najčešće bakterijske infekcije gornjih respiratornih puteva izazvane su hlamidijama i često su praćene infekcijama očiju. Različiti alergeni mogu dovesti do alergijske reakcije koja se manifestuje kijanjem. Važno je utvrditi o kom se alergenu radi kako bi se eliminisao.  Ukoliko je alergen iz hrane preporučuje se Royal Canin hrana Hypoallergenic ili Sensitivity control.Ako mačka kine samo nekoliko puta, verovatno se radi samo o iritaciji. Što se tiče regije ispod repa, lizanje analne regije kod mačaka predstavlja deo normalne higijene. Ukoliko to maca čini često i uporno, treba obratiti pažnju da li postoji neki problem. To može biti problem sa paraanalnim vrećicama, endoparazitima, kada je u pitanju mekša stolica ili dijareja, neke alergijske reakcije, nadražaji iz spoljašnje sredine, ranice u tom predelu... O paraanalnim vrećicama pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u teksu pod naslovom „Oboljenja paraanalnih žlezda“. Ako smatrate da je ponašanje Vašeg ljubimca promenjeno u odnosu na normalno ponašanje, ako je kijanje učestalo, a lizanje analne regije intenzivno, trebalo bi da posetite veterinara, kako bi se utvrdilo tačno o čemu se radi.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pronašla sam mačku sa prolapsom rektuma i nekoliko sam je puta vodila veterinaru na vraćanje crijeva. Veterinar kaže da joj je sfinkter otišao jer je ogromna rupa na mjestu rektuma te i nakon nekoliko intervencija crijevo ne ostaje u njoj. Iz Bosne sam i zaista nemam pojma dal bi se to moglo igđe odraditi i da li je ikad iko igdje imaju sličan slučaj sa uspješnim ishodom, a ne eutanazijom. Molim Vas odgovorite mi što prije jer sam u neodumici oko donošenja najteže odluke u životu. Unaprijed vam se zahvaljujem . S poštovanjem, LejlaO: Prolapsus rektuma se karakteriše izlaskom tkiva rektuma kroz analni otvor, što liči na valjkasti deo tkiva prikačen za analni otvor. Prolapsus rektuma se obično javlja kod štenadi i mačića ispod 6 meseci starosti, pri čemu se uzrok često ne može ni pronaći, a najčešće spominjana je invazija crevnim parazitima koja uzrokuje otežano defeciranje. Takođe, i dugotrajna dijareja sa čestim i jakim napinjanjem može biti uzrok, a kod starijih pasa kao uzrok može biti mehanička prepreka (kost) koja uzrokuje otežano defeciranje, a često i oštećenje sluzolože rektuma. Dijagnoza prolapsa rektuma postavlja se na osnovu kliničkog pregleda, pri čemu ga treba razlikovati od prolapsa tankih creva, koje predstavlja još ozbiljniji zdravstveni problem. Rana reparacija oštećenog tkiva je najbitnija. Ukoliko tkivo nije promenjeno, nekrotizovano i oštećeno može da se pokuša s vraćanjem u fiziološki položaj. Ukoliko je rektalno tkivo znatno sasušeno, traumatizirano i čini se odumrlim, potrebno je izvesti hirurški zahvat amputacije tkiva rektuma, pri čemu treba uzeti u obzir mnoge komplikacije poput teških bakterijskih infekcija i inkontinencije fecesa pa stoga i relativno loše prognoze stanja.Dok se ne uradi hirurska intervencija treba onemogućiti dodatno oštećenje tkiva lizanjem ili grickanjem od strane ljubimca. Ovom stanju treba prilagoditi i ishranu i potrebno je nuditi lako svarljivu veterinarsku dijetu (sa naznakom Gastrointestinal). Savetujem Vam da potražite veterinara koji se bavi isključivo malim životinjama koji će obaviti klinički pregled životinje i sprovesti odgovarajuću terapiju.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Polu- persijsku macku parili smo (po prvi put) sa Maine coon-om i ona je omacila samo jedno mače. Mače se razvijalo malo sporije (od otvaranja očiju - tek sedamnaesti dan je otvorilo, do rezonovanja zvukova). No, dalji razvoj je bio normalan i sa dva meseca smo ga poklonili. Međutim, njena majka, naša mačka, pet dana je neprestano mjaukala, proizvodila čudne zvukove i nije htela da jede. Zbog toga smo vratili mače i ona je sada bolje. Zanima me samo da li mački ili mačetu može nešto da se desi ako opet doji, odnosno, ako nakon pet dana pauze pije ustajalo majčino mleko?? Unapred hvala. АndrijanaО: Odvajanje mačeta od majke može ponekad biti stresno kako za majku, tako i za potomstvo. S obzirom da je u okotu bilo samo jedno mače, mačka je više bila vezana za njega i teško je podnosila odvojenost. Takvo ponašanje je u ovom slučaju očekivano i normalno. Ipak kroz nekoliko dana bi se smirila i stabilizovala.Mleko mačke je bezbedno za mače, osim ako postoji zapaljenski proces u mlečnoj žlezdi, odnosno ako je prisutan mastitis. Simptomi mastitisa su: otok mlečne žlezde, temperiranost, bolnost, promenjeno mleko (prisutne "krpice" u mleku, promenjena boja mleka...). U tom slučaju je mleko opasno za mače. Mleko u mlečnoj žlezdi ne može da bude ustajalo, jer čim se smanji sisanje ili prekine polako se smanji i produkcija mleka. Ponovo sisanje će podstaći ponovno stvaranje i lučenje mleka. Za majku, takođe, nema opasnosti. S obzirom da je mače staro 2 meseca, preporučujem Vam da mu polako uvodite i hranu za mačiće, po mogućnosti superpremijum kvaliteta. Više o ishrani mačića možete pročitati u našem prethodnom odgovoru pod naslovom "Mače - ishrana i zaštita od parazita".

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Moja supruga je pre nekoliko dana našla mače ispred vrata. Mače je staro oko 3 meseca. Pošto smo odlučili da ga uzmemo pitali smo u prodavnici kućnih ljubimaca da nam daju nešto za gliste iz preventivnih razloga (mače inače izgleda jako zdravo i odnegovano). Dali su nam "cestal" i rekli da pola tabletice damo u vodu. Nakon što je mače to pilo dobilo je "praskav" proliv koji traje već 6. dan. Mače jede granule i trenutno pije pirinčanu vodu. Nije povraćalo. Što se tiče ponašanja nije preterano aktivno ali je uvek spremno na igru sa zezalicama. Koliko dugo mogu ti prolivi posle te tablete da traju? Šta predlažete vi? U napred hvala. S poštovanjem, Bojan PantelićО: Cestal cat predstavlja antiparazitski preparat koji se sastoji iz dve aktivne materije - prazikvantela i pirantela, koje ispoljavaju antiparazitarno delovanje protiv juvenilnih i adultnih oblika cestoda i nematoda u gastrointestinalnom traktu mačaka. Prazikvantel se brzo i skoro potpuno resorbuje iz digestivnog trakta, dok je resorpcija pirantelpamoata (embonata) ograničena. Ove razlike u stepenu resorpcije antihelmintika omogućuju preparatu sistemsko i lokalno anticestodno i antinematodno delovanje. Preparat se koristi za lečenje parazitskih bolesti prouzrokovanih intestinalnim cestodama (odraslim i larvenim oblicima) i nematodama kod mačaka. Preparat je visoko efikasan protiv cestoda (Dipylidium Caninum, T.taeniaeforms, Echinococcus spp., Mesocestoidessp.) i nematoda (Toxocara cati, Toxocaris leonina, Ancylostoma tubaeforme ). Lek se mačkama daje jednokratno na koren jezika ili pomešan sa hranom, u dozi od 1 tablete na 4 kg telesne mase, s tim da mačke do 2 kg t.m. dobijaju 1/2 tablete, od 2 - 4 kg t.m. 1 tabletu, a preko 4 kg t.m. 1 i 1/2 tabletu. Kod teških infekcija parazitima tretman je neophodno ponoviti posle 14 dana od prve aplikacije. Kao i kod upotrebe drugih antihelmintika, ne bi trebalo prekoračiti dozu, kao ni davati ga mačićima mlađim od 6 nedelja, ni gravidnim mačkama. Ne primenjivati ga zajedno sa organofosfornim preparatima. Radi rutinske kontrole mačaka od parazita, lek je potrebno ponavljati na svaka 3 meseca. Infekciju mačaka sa cestodama treba sprečiti uništavanjem buva na njima i njihovoj okolini. U terapiji dijareja se koristi veliki broj preparata različitog mehanizma dejstva. Vrstu medikamenta prepisuje veterinar na osnovu kliničke slike životinje. Terapija dijareje se ponekada može svesti samo na dodavanje probiotika (bakterija koje deluju zaštitnički, tako što oblažu površinu crevne sluzokože i time ne dozvoljavaju adheziju patogenih miokroorganizama). Od probiotika su najznačajnije sledeće vrste bakterija i kvasaca koje se, sem u gotovim preparatima, mogu naći i u nekim mlečnim proizvodima: Bacillus subtilis, Lactobacillus bifidus, L. acidophylus, Streptococus faecium, Saharomyces, Torulopsis. Ponekada hronične dijareje mogu narušiti elektrolitni balans organizma, kao i balans tečnosti i time ugroziti život životinje. Tada je neophodno u terapiju uvesti veći broj medikamenata, kao i obaveznu aplikaciju infuzionih preparata. Protektivi i adsorbensi su lekovi koji se često koriste u terapiji dijareja. Oni se ne resorbuju iz digestivnog trakta, već samo deluju lokalno, oblažući sluzokožu creva, ili upijajući različite otrove, pa čak i krupnije partukule. U ovu svrhu se najčešće koriste kaolin, zeolit, pektin i aktivirani medicinski ugalj. Kaolin je po hemijskom sastavu ugalvnom aluminijum - silikat. Ispoljava slabije adsorbentno dejstvo od medicinskog uglja. Najčešće se koristi uz istovremenu primenu sa antimikrobnim i adstrigentnim sredstvima. Aktivirani medicinski ugalj prvenstveno deluje adsorbentno. Ima odličan terapijski efekat i često se primenjuje u terapiji akutnih dijareja. Medicinski ugalj ne može štetiti ako se primenjuje po uputstvu proizvođača. Uobičajene doze su 5 - 10 g medicinskog uglja, dva puta dnevno. Ipak, ukoliko se medicinski ugalj duže primenjuje ili se daje u većoj dozi, pokazuje sposobnost da na svoju površinu adsorbuje i vitamine, fermente, alkaloide, antibiotike, hemoterapeutike, kao i druge lekove i preparate koji se aplikuju peroralno. U terapiji dijareje se koriste hrane koje su specijalno pripremljene tako da budu lako svarljive. Sniženom količinom masti umiruju gastričnu mukozu i time sprečavaju povraćanje. Bogate su rastvorljivim vlaknima, što omogućava bolji rast intestinalne mikroflore. U hranu su dodati i elektroliti koji se gube povraćanjem i dijarejom, što utiče na poboljšanje opšteg stanja organizma. U ponudi Pet Centra postoje medicinske hrane Royal Canin Intestinal i Framina Gastrointestinal, koje se koriste kod oboljenja gastrointestinalnog trakta. Preporučio bih Vam da koristiite medicinsku hranu, kao jedini obrok (uz stalno dostupnu svežu vodu). Ukoliko je proliv izazvan bakterijskom infekcijom, bilo bi indikovano primeniti antibiotike.Savetovao bih Vam da se oko dalje terapije posavetujete sa Vašim veterinarom, jer je on najbolje upućen u zdravstveno stanje Vaše mace. U svakom slučaju upotreba probiotika kao i gotovih gastointestinal hrana je dovoljna da donese pozitivan efekat u lečenju Vašeg ljubimca.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li ima neko sredstvo ili šampon za macu, jer smo čitali na netu da mace mogu da budu nosioci nekih parazita ili čega već. Macu smo pokupili sa ulice i kod nas je mesec ipo dana. Macu smo 2 puta kupali očistili od glisti. Maca je radosna i igra se, nema pečate po telu i nije joj nigde opala dlaka. Jedini je problem što se meni i devojci pojavili pečati po telu tj, 2.3 pečata kao neka gljivična infekcija. Takođe smo videli na netu da postoji neki šampon sa kojim treba da se okupa mačka 2 puta u toku 3 nedelje i onda je kao sigurno očišćena. Pozdrav i hvala, SašaО: Microsporum i Trichophyton su dva od mnogo rodova gljivica koji mogu izazvati kožno oboljenje kako kod pasa i mačaka, tako i kod čoveka. Dermatofit koji najčešće napada pse i mačke je Microsporum. To je zoofilni dermatofit, koji se prilagodio životu na životinjama, u ovom slučaju na psima i mačkama, a nazivamo ga Microsporum canis. Antropofilni dermatofit Microsporum audouinii prilagođen je životu na ljudima i ne ugrožava kućne ljubimce. Najveći problem javlja se kod infekcija pasa i mačaka s gljivicom Microsporum canis jer ona uzrokuje infekciju i kod ljudi, iako je u principu prilagođena životinjama. Oboljenja uzrokovana ovim gljivicama češća su u klimatski toplijim i vlažnijim područjima, tako da njihovo javljanje možemo smatrati sezonskim, iako su u gradskim sredinama, te u klimi kao što je naša, prisutne cele godinu, s približno jednakim intenzitetom. Kada je životinja (ili čovek) izložena dermatofitima, do infekcije može i ne mora doći. Mlade životinje (kao i deca) osetljivije su na infekciju od odraslih. Više o dermatofitima možete pročitati u okviru prethodnog odgovora koleginice Mirjane Pejčić, dr. vet. med. „Gljivična oboljenja (dermatofitoza)“.U razvoju infekcije važnu ulogu igraju lokalni faktori kao što su oštećenje kože, obim produkcije loja i znoja,odnosno individualna odbrambena moć organizma, odnosno njegov imunitet. Mikrosporoza se širi kontaktno, preko češljeva, četki ili makaza za šišanje, pa se pribor za uređivanje kućnih ljubimaca, kao i u veterinarskim ambulantama, obavezno sterilizira. Naizgled zdrave mačke mogu biti nosioci dermatofita pa mogu širiti infekciju, ali samo kratko razdoblje od nekoliko dana. Potencijalno najopasniji raznosač dermatofita su mace s minimalnim lezijama - jednom ili dve male promene bez dlake. Microsporum uzročnik je mikrosporoze koji se najčešće izoluje kod mačaka, a njegov zoonotski potencijal je veliki, jer u domaćinstvima u kojima živi inficirana mačka, u velikom broju slučajeva zarazi se barem jedan član porodice.O mikrosporozi pisali smo u prethodnim odgovorima „Dijagnostikovanje i lečenje mikrosporoze“ i „Mikrosporoza“.Lezije koje se u slučaju infekcije javljaju na koži izgledaju kao okrugli, crveni ili sivi pečati bez dlake, a javljaju se obično na glavi ili nogama. To je klasična promena koja nastaje kod mikrosporoze, a u dijametru obično ima od 1 do 4 cm. Ukoliko su lezije minimalne, obično se leči lokalno šamponima i losionima, a kod jače infekcije lečimo sistemskim lekovima koje vlasnik daje životinji u obliku tableta. I u jednom i drugom slučaju se radi o antimikoticima. Savetujem Vam da potražite savet lekara, odnosno Vašeg veterinara kada se radi o dijagnostici i terapiji bolesti kod Vašeg ljubimca.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačka starog godinu dana. Ima normalan apetit i njegovo zdravstveno stanje je, po onome što možemo da vidimo, normalno. Međutim, ono što me brine jeste to što je on kao mače imao izrazito roze nos, a sada je njegov nos drastično posvetleo. Desni su mu rozikaste, ali nos je skoro beo. Nisam sigurna da li imamo bilo kakav razlog za brigu, ali s obzirom da već imam iskustva sa mačijom leukemijom, gde je toj mački nos bio baš beo, sada se plašim za svog ljubimca. Opet bih naglasila da je njegov apetit normalan, vršenje nužde uredno i on ne izlazi napolje. Imamo li razloga da se brinemo, ili je promena boje njegovog nosa samo rezultat rasta? Srdačan pozdrav, TijanaO: Moguće je da se radi o gubitku pigmenta. Depigmentacija predstavlja gubljenje melanina, čime koža postaje svetlija i na kraju ružičasta - bez pigmenta. Uzroci koji mogu da dovedu do hipopigmentacije su brojni i prilikom postavljanja dijagnoze, mora se uzeti detaljna anamneza od vlasnika, što svakako podrazumeva klinički pregled od strane veterinara u veterinarrskoj ambulanti. Ukoliko se radi o hiperpigmentaciji ona se može ispraviti kvalitetnom ishranom. U ponudi Pet centra možete naći preparate koje možete primenjivati u slučajevima postojanja hipopigmentacije kože, nosne pečurke, jastučića na šapama, zubnog mesa i drugo. Ovi preparati sadrže morske alge i visoko su vredni prirodni proizvodi. Sadrže preko 30 različitih aminokiselina, karotenoide, vitamine i ostale biološki vredne sastojke i osim pigmentacije obezbeđuju i bolju kondiciju, poboljšavaju opšte zdravstveno stanje, bolju mišićnu masu, itd.