Povreda šape nakon ujeda druge mačke

P: Mačora je pre mesec dana u borbi ugrizao drugi mačor za nogu (kod zgloba). Kako mačor nije odmah odveden kod veterinara i nije dobijao antibiotike, noga je otekla i on je počeo da hramlje. Nakon 10 dana veterinar je napravio rez, stavio dren. Nakon 5 dana noga je bila užasno otečena i veterinar je sam priznao da je verovatno prejako stegao zavoj. Macor je dobijao 5 dana injekcije, otok šapice je spao, ali ne i zgloba. U tom periodu je bio konstantno u kući. Počeo je da se oslanja na nogu i tada je na kratko pobegao (10 minuta). Verovatno je došlo do dodatne iritacije i opet više ne staje na tu nogu. Opet prima injekcije i boravi u malom prostoru kako bi se ograničilo kretanje. Veterinar kaže da su te promene na zglobovima, nakon ujeda druge macke, dugotrajne i u njegovom slučaju je stanje postalo hronično. Da li možete, molim vas, da mi kažete svoje mišljenje i savet. Mačor nije moj, ima svega godinu dana i želela sam da platim kastraciju kako ne bi dolazilo do ovakvih stvari, ali eto desilo se. Srdačan pozdrav, Evelina

O: Šapa je vrlo komplikovane građe, a povrede mogu obuhvatati kožu, hrskavicu pa i kosti. 

Tkiva u ovom području imaju vrlo velike regenerativne sposobnosti. Šapa je vrlo izložena uticajima okoline, kako mehaničkim (životinja se oslanja na bolesnu šapu), tako i infekcijskim (jer rana obično dođe u dodir sa nečistoćama sa tla). Osnovni simptomi kod povreda šape jesu šepanje i lizanje obolelog mesta.

Kod slabog ugriza nastaju mala zagnječenja tkiva s krvnim podlivima, a pored rana na koži i mišičima, mogući su i prelomi kostiju. Od ugriza mačke nastaju posekotine očnjacima ili ubodne rane od očnjaka. Kod posekotina nastaju oštećenja tkiva s posečenom kožom, mišićima, tetivama pa i krvnim nervima.

Kod ubodnih rana razlikujemo ubodni otvor i ubodni kanal. Te rane su male, obično okrugle i često su spoljašnja krvarenja neznatna. Ugrizne rane su redovno inficirane rane, a postoji i mogućnost prenosa zaraznih bolesti.

Na dnu rane je tkivo obuhvaćeno reaktivnom upalom, uz hipoksiju (pomanjkanje prisutnosti kiseonika) i traumatski edem (otečenje), idealan je medijum za razvoj infekcije. U prvih 12 sati usele se gram-pozitivne, a potom i gram-negativne bakterije. Između 12- 24 sata razvijaju se piogeni koki i saprofiti. Od 1 do 7 dana ranom dominiraju anaerobi (bakterije kojima nije potreban kiseonik) i streptokoki, a između 7 i 20 dana pojavljuju se nesporogene bakterije (E.coli, Proteus i druge). Nakon toga, u rani ostaju piogeni uzročnoci.

Flegmoma je difuzna upala vezivnog tkiva uzrokovana piogenim bakterijama, a prema produktu upale može biti serozna i gnojna.

Apsces je nakupina gnoja u novostvorenoj šupljini u tkivu, a uzrok su piogene bakterije. Leukociti oslobađaju velike količine tripsina, koji omekšava tkivo na ograničenom mestu, stvarajući apcesnu šupljinu. Apsces nastaje najčešće iz flegmone, zatim kao posledica ubodnih rana ili ugriza i dr. Nastaje temperirana, bolna i oštro ograničena oteklina. U hroničnom stadijumu ima čvrstu vezivno tkivnu čauru pa upalni simptomi nestaju (hladni apces).

Potrebno je životinju tretirati velikim dozama antibiotika kroz 4-7 dana. Gnoj iz apscesa treba evakuirati, tako da se izradi incizija (otvor) na najnižem mestu otekline, da bi se omogućilo potpuno ceđenje gnoja. Šupljinu treba istražiti i isprati peroksidom. Lečenje antibioticima bez otvaranja nema uspeha. Ako apsces nije dozreo, treba pričekati s incizijom.

Prema Vašem opisu teško je odrediti tačnu dijagnozu pa je obavezan pregled kod veterinara. Kliničkim pregledom i rendgenskom pretragom potrebno je odrediti dalju terapiju.