Pitajte Veterinara

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zečica mi je okotila 8 zečića,  nakon dvadeset dana je pala daska na nju pa je ona uginula, molim vas što hitnije da me posavetujete čime da hranim male zečeve? MihailoO: Zečići od 15.- 18. dana života pored majčinog mleka konzumiraju i hranu kojom se hrane odrasli (ona hrana koja im je na raspolaganju). Iako počinju da jedu suvu hranu, oni sisaju do 5 nedelja starosti. Kada im majčino mleko više nije dostupno, možete praviti zamenu za majčino mleko: pola šolje mleka u prahu, pola šolje vode, jedno žumance, jedna kafena kašičica kukuruznog sirupa.Prilikom pripreme obroka pazite na higijenu i na kvalitet polaznih sirovina.Doze su okvirno oko 1 / 2 - 2 kafene kašičice po zečiću. Majka ih doji dva puta dnevno. U međuvremenu ćete dodavati suvu hranu i seno.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanimaju me neke stvari oko sibirskih veverica: ishrana, prostor, živahnost, druželjubivost, da li spava tokom dana?BiljanaO: Sibirska veverica (Eutamias asaticus) nastanjuje oblasti Severne Amerike, Mongolije, Sibira, Kine, Japana i većeg dela Azije. Negde ih znaju i po imenu Burunduk.  Životni vek im se kreće od 7 do 10 godina. Dostižu težinu od 70 - 140 grama. Za razliku od Američkog tipa, koji na ledima ima tri karakteristične štrafte (linije), Sibirsku krasi pet ovakvih štrafti.Glava im je duguljasta, velike su im oči, kratke i male uši, noge su zadebljane. Krzno im je žuto - braon boje. Na leđima imaju 5 crnih štrafti. Stomak može biti beo ili sivobeo, rep je na vrhu crn, a dole je bledo žut.  U prirodi prvenstveno naseljavaju šume četinara, u okviru svoje teritorije gde formiraju kolonije. Ispod zemlje, između korenja, grade tunel koji se odvaja -  jedna strana od gnezda, a druga strana do ostave (gde skrivaju i gomilaju hranu), a jedan dugačak tunel vodi gore, na površinu. Na hladnijim područjima veverice spavaju još dublje, gde zemlja ne mrzne.  Sibirske veverice jedu semena i zrna, prvenstveno žitarice i orah. Za zimu (kada spavaju) mogu sakupit od 5 - 8 kg hrane.  Pre svega skupljaju lešnik i kukuruz. Veverice spavaju preko zime. U Sibiru počinju sa hibernacijom od oktobra i novembra. Prilikom zimskog sna jedan tunel ostavljaju otvoren za slučaj otopljenja, kada se sneg topi.  U kućnim uslovima (zatočeništvo) veverice zahtevaju veći prostor, zato je mogu držati samo oni koji imaju mogućnost da joj obezbede dosta mesta za skakanje ili svakodnevno trčkanje u stanu. Sibirske veverice mogu se držati u stanu ili napolju u kavezu. Kod kaveza izvan kuće moramo obratiti pažnju da mesto za spavanje bude toplo (da ne mrzne). Veverice ne trpe promaju. Držimo ih na svetlost, ali bez direktnog sunca. Sibirske veverice nemojte da pokušate da držite u drvenom kavezu, jer brzo ga pregrizu i pobegnu. Isto tako, ako kavez nema dno od čvrstog materijala, mogu pobeći jer kopaju tunel. Sibirske veverice ne žive u velikim grupama. Kada ih držite zajedno, mogu se sukobiti zbog hrane ili teritorije. Ne zaboravimo ni mesto za spavanje. To mora da bude dosta veliko ne samo za veverice, nego i za slamu / piljevinu, seme što tamo skupljaju. Ispod veverice može se staviti seno ili piljevina. Veverice ne prljaju svoj stan, jedan ćošak se izabere za WC, dovoljno je nedeljnom jedanput čistiti ovaj deo. Vevericama treba obezbediti veliki prostor. Kavez mora da bude minimum 150 cm visok (na više spratova), 100 cm širok i 60 cm dubok. Veverice vole da grickaju ugrađene stvari. Plastiku koju odgrizu mogu da progutaju i to može da dovede do unutrašnjeg krvarenja. Iz tog razloga sklonite sve plastične delove ili opremu iz njihovog kaveza.Uvek im stavite granu na koju može da se penje. Od drveta ne sme se koristiti tvrdosemensko voćno drvo (sadrži kiselinu). Veverice se puno penju na žicu i često je grizu. Ako može, koristimo kavez bez farbane žice i farbane konstrukcije. Kavez nikad ne otvorajte dok sva vrata i prozori nisu zatvoreni. Pre nego što pustite vevericu napolje, pažljivo proverimo sve rupe i obaveštavamo sve ukućene da je veverica puštena iz kaveza.   Takođe se preporučuju i dve kućice za veverice, jer one vole da se „presele”. U češćim slučajevima kućicu za spavanje koriste i kao ostavu. U specijalizovanim prodavnicama za kućne ljubimce možete kupiti i viseće krevete koji se razapnu u kavezu. Na dno pospite slamu ili seno, koji menjajte 2 -3 puta mesečno.Ako imate mogućnosti, postavite im i korit0 / sanduk sa zemljom za kopanje - Sibirske veverice su zemljane veverice, one kopaju put ispod zemlje. Postavite u kavez i koru drveta ili bambusova cev -  vole da ih koriste za sakrivanje ili da se igraju. Retke su one veverice koje je teško nahraniti, nisu probirljive, sve pojedu, samo treba da im obezbedimo da mogu da biraju. Takodje, uvek im moramo davati malo više hrane, nego što one pojedu, jer je vole skupljati. Zakopavaju ih u ćošak kaveza ili odnose u svoju kućicu. I tu ima razlike. Ima ko skuplja toliko hrane u kućicu da ne može da udje unutra, a kod drugih se nalazi samo nekoliko zrna oraha.  U prirodi veverice jedu: izdanke, šišarke, žir, lešnik, šumske jagode, kupine, borovnice, pečurke, insekte, puževe, ptičija jaja i naravno piju vodu.  Osnovna hrana im je specijalna mešavina za veverice, hrana za papagaje, bundevu, pistaće (sirove i bez soli), suncokret, semenje, orah, voće, povrće, (ne salatu ili kupus jer ih nadima), belančevine (skakavac, cvrčak, crv...). Mineralni kamen. U prvoj godini života i za vreme bolesti može im se dati pire od mleka u prahu, pire za bebe, mleveni orasi, i med. Kod kuće im možete ponuditi i grašak, kukuruz, šargarepu, suncokret, pšenicu, zob, lešnik, badem, orah, jabuke, kruške, šljive, suve šljive, smokve, suvo grožđe, šipak, jestive pečurke - sveže ili osušene i naravno uvek svežu i dostupnu vodu -  Sibirske veverice puno piju. Uvek dajete sveže voće, povrće, i drugi dan uvek bacajte što ne pojedu. Semenje držite na suvom mestu. Kod velikog spremanja proverimo da semena u kućici nisu vlažna.  Nikad im ne nudite koštica od kajsije jer su otrovne za njih, zatim u većoj količini koštice od jabuke, i više biljaka, koje se mogu naći kod nas (zlatna kiša, đurđevak, mak, zimzelen...)Ako su na stalnoj promaji, veverice se ne osećaju dobro, mogu da se prehlade. Naravno kratko provetravanje prostorije im ne smeta. U stanu je retka velika vlažnost vazduha. U toplim lejama, podrumima i prizemljima može se desiti da relativna vlažnost vazduha pređe 50%. U tom slučaju dlaka im se mrsi i ne štiti ih, i tako se mogu prehladiti, iako dobro podnose hladnoću. Već se na 30 stepeni ne osećaju dobro. Kretanje im je usporeno, malo jedu. Na toploti (letnjem periodu) nudimo im puno voća i često prozračujemo prostoriju. Na kavez možemo da stavimo vlažnu krpu. Ako ih držimo u posebnoj prostoriji, možemo da polijemo beton ispod kaveza. Nikako je ne držite sa mačkama i drugim predatorima koji je mogu povrediti ili preplašiti, a takođe klonite je od električnih aparata sa intezivnim zračenjima (na primer TV).Ponašanje veverice zavisi od vremenskog doba. Upšteno miruju noću, dok su tokom dana aktivne. Veverice koje se drže u stanu u toku jeseni malo više ujedaju, jer veverice u to doba godine skupljaju hranu.  Veverice spavaju preko zime, a ima i onih koje se samo odmaraju, a druge su po celu zimu aktivne. Proleće je doba parenja kada su veverice osetljivije i kada postanu plašljivije.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zečica se okotila pre 5 meseci. Imali smo pauzu jer nismo imali zeca. Sada neće da primi zeca. Da li je sa njom sve izgubljeno? Hvala, SlobodanO: Da bi se parenje između zeca i zečice sprovelo uspešno, nekoliko faktora treba da bude ispunjeno: da zečica bude polno zrela, odrasla i u estrusu, tj. polnom žaru, da je mužjak polno zreo, da su oboje odličnog zdravstvenog stanja i da ženku odnesete kod mužjaka (ne obrnuto). Polni žar se kod zečice javlja svakih 14 - 16 dana. Spremnost zečice za parenje možete prepoznati po tome što joj vagina postane tamno crvena, edematozna i vlažna, dok je kod zečica koje nisu spremne za parenje ružičasta i bez edema.Ukoliko primetite polni žar, odnesite zečicu kod zeca. Ukoliko niste sigurni kada je zečica u polnom žaru, možete je odvesti kod veterinara, ili je svakog drugog dana voditi kod zeca.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Morsko prase staro 3 godine pre desetak dana je dobilo dijareju, nadulo se i počelo da gubi apetit. Veterinar je uspostavio dijagnozu - Meteorismus intestini. Terapija mu je bila u obliku injekcija - Enrocin S i Catostal. Primilo je 8 injekcija. Počelo se oporavljati, međutim, od juče mu je opet pogoršano stanje. Opet smo ga vodili kod veterinara i počelo je primati injekcije. Koliko je to opasno i od čega ta bolest može nastati? Hvala, SanjaO: Digestivni poremećaji kod zamorčića su uglavnom izazvani infekcijom ili infestacijom mikroorganizmima.Infestacija se odnosi na sledeće  mikroorganizmime: Clostridium piliforme (Tizerova bolest), Escherichia coli, Salmonella spp, Citrobacter freundii, coronavirus infekcije, Eimeria caviae, Balantidium coli, Cryptosporidium wrairi, kao i Paraspidodera uncinata. Prisustvo nekih od navedenih vrsta mikroorganizama može kod afektiranih životinja izazvati pojavu intenzivnih simptoma: uporna dijareja, dehidracija i smrt, ili čak infekcija prođe potpuno asimptomatski.Terapija je u skoro svim slučajevima ista: dijetetska ishrana sa smanjenom količinom gotove hrane i povećanim dodatkom sena. Poželjno je dodavati i probiotske kulture i preparate na bazi C vitamina.Antibiotsku terapiju treba sprovoditi oprezno, jer antibiotici svoj efekat ispoljavaju ne samo na patogenoj mikroflori, već i na saprofitnoj, koja je zamorčićima neophodna za regulisanje procesa varenja. Enrofloksacin i hloramfenikol se smeju primenjivati samo parenteralno, sa oprezom.Narušavanjem saprofitne mikroflore dolazi do pogoršanja zdravstvenog stanja.Savetovala bih Vam da preduzmete dijetetske mere i da razgovarate sa Vašim veterinarom oko dodavanja probiotika.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kod mog morskog praseta sam ugledao da mu je leva očna jabučica mnogo veća nego druga, to je počelo pre par dana i takođe mu se u oku vidi kao neka neravnina tj. oštećenje prvog sloja koji prekriva oko. Da li možete da mi kažete o čemu se radi? Hvala unapred, DanijelO: Prema Vašem iskazu najverovatnije se radi o povredi oka koje mogu biti kompleksne etiologije (mehaničke povrede, zatim povrede islovljene hemijskim agensima, organskim faktorima, hipovitaminozama itd.). Konjuktive su sluzokože kapka, koje kao tanke mukozne membrane prekrivaju unutrašnju površinu kapka i na forniksu prelaze na prednju površinu očne jabučice. Konjuktiva očne jabučice prileže na beonjaču sa kojom je povezana preko episkleralnog tkiva, a na limbusu prelazi na rožnjaču formirajući njen epitelijalni sloj.Konjuktiva je građena od kolagenog sloja (lamina propria) i epitela. Duboki fibrozni sloj lamine proprie sadrži nerve i krvne sudove, a u gornjem sloju se nalaze limfni folikuli i žlezde. Patologija oka nije retka pojava u zamoraca i može biti nepoznate etiologije. Uzroci koji izazivaju povrede konjuktiva redovno su mehaničke prirode, a mogu biti izazvane i stranim telom koje je dospelo u konuktivalnu vreću, zatim dejstvom hemijskih agenasa, otrovi, ubod insekta, organska oboljenja. Bakterijska flora uneta u očnu vrećicu ili ona koja se u njoj već nalazi može da izazove ozlede sa gubitkom epitelijalnog pokrivača.Terapija antibioticima je u svakom slučaju indikovana, a ako je prekinut kontinuitet konjuktive i hirurška intervencija. Savetujem Vas da posetite veterinara kako bi nakon kliničkog pregleda ustanovio o kakvom se patološkom procesu radi. 

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kod mog morskog praseta sam ugledao da mu je leva očna jabučica mnogo veća nego druga, to je počelo pre par dana i takođe mu se u oku vidi kao neka neravnina tj. oštećenje prvog sloja koji prekriva oko. Da li možete da mi kažete o čemu se radi? Hvala unapred, DanijelO: Prema Vašem iskazu najverovatnije se radi o povredi oka koje mogu biti kompleksne etiologije (mehaničke povrede, zatim povrede islovljene hemijskim agensima, organskim faktorima, hipovitaminozama itd.). Konjuktive su sluzokože kapka, koje kao tanke mukozne membrane prekrivaju unutrašnju površinu kapka i na forniksu prelaze na prednju površinu očne jabučice. Konjuktiva očne jabučice prileže na beonjaču sa kojom je povezana preko episkleralnog tkiva, a na limbusu prelazi na rožnjaču formirajući njen epitelijalni sloj.Konjuktiva je građena od kolagenog sloja (lamina propria) i epitela. Duboki fibrozni sloj lamine proprie sadrži nerve i krvne sudove, a u gornjem sloju se nalaze limfni folikuli i žlezde. Patologija oka nije retka pojava u zamoraca i može biti nepoznate etiologije. Uzroci koji izazivaju povrede konjuktiva redovno su mehaničke prirode, a mogu biti izazvane i stranim telom koje je dospelo u konuktivalnu vreću, zatim dejstvom hemijskih agenasa, otrovi, ubod insekta, organska oboljenja. Bakterijska flora uneta u očnu vrećicu ili ona koja se u njoj već nalazi može da izazove ozlede sa gubitkom epitelijalnog pokrivača. Terapija antibioticima je u svakom slučaju indikovana, a ako je prekinut kontinuitet konjuktive i hirurška intervencija. Savetujem Vas da posetite veterinara kako bi nakon kliničkog pregleda ustanovio o kakvom se patološkom procesu radi. 

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ovnolikog mužjaka starog 9 meseci, i kad god ženku ubacim kod njega u kavez, on neće da skače. Zbog čega?DraganO: Kunići mužjaci su polno zreli sa najkasnije 7 meseci. Velike rase kunića polnu zrelost mogu dostići i kasnije, tj. do 10. meseca starosti. Ovnoliki kunić spada u veće rase, jer može imati i do 9 kg kada odraste. Kada dostignu polnu zrelost, pod dejstvom hormona menjaju delimično fizičke i psihičke osobine, postaju agresivniji i pokazuju interesovanje za ženku, posebno ako je ženka u teranju.Ženka ulazi u teranje svakih 14 - 16 dana. Za priplod se koriste odrasle, zdrave, polno zrele jedinke. U toku polnog žara, ženku unosite u kavez mužjaka. Mužjak detektuje ženku u teranju i nastupa parenje. Preporuka je da mužjaku dozvoljava jedno parenje dnevno.Ukoliko je vaš kunić zdrav i pravilno razvijen, ispravno hranjen i u dobrim zoohigijenskim uslovima, predpostavljam da je njegova nezainteresovanost za ženku posledica polne nezrelosti.Preporučila bih  Vam da sačekate još nekoliko nedelja, kao i da proverite da li Vaš mužjak zaista ima 9 meseci (da nije mlađi). Mislim da će sa postizanjem polne zrelosti pokazati intreresovanje za ženku.Svakako bih Vam preporučila da kunića odvedete na kontrolni pregled kod veterinara, kako bi isključili eventualno postojanje nekog oboljenja.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo ženku patuljastog kunića staru pola godine koja je veoma lepa i živahna. Pre nedelju dana su joj se na zadnjim nogama, deo kojim se oslanja, pojavile ranice koje su krvarile. Stavljali smo joj jod i Pantene kremu i malo je bolje, ne krvari, ali još nije zaraslo. Napominjem da je na tim mestima izgubila dlaku. Šta može da bude razlog? Hvala unapred i pozdrav!BrankaO: Razlog navedenih promena može biti gruba podloga (beton), ili neadekvatni higijenski uslovi (urinom zaprljana, vlažna piljevina).U prvom slučaju, pod težinom tela i trenjem oštećuje se koža mehanički, a zatim se na nastale povrede naseljavaju bakterije koje dalje pogoršavaju stanje i ometaju proces regeneracije.U drugom slučaju, kada su rane na nogama izazvane dugotrajnom kontaktom sa vlažnom podlogom, koža se oštećuje mehanički i hemijski, pojavljuju se mikrooštećenja i takođe naseljavaju mikroorganizmi iz spoljašnje sredine, što uzrokuje infekciju.U oba slučaja, povrede koje su nastale bole (izazivaju nervozu i nelagodnost) i predstavljaju atrijum infekcije, što može dovesti i do ozbiljnijih komplikacija.Dlaka opada kao posledica ozlede kože, ili pod dejstvom mehaničkog oštećenja. Kada se koža bude potpuno oporavila, za nekoliko nedelja će se pojaviti i krzno. Ukoliko oštećenje bude mnogo veće, postoji mogućnost da deo krzna nedostaje.Svakako bih vam savetovala da rane na nogama  pogleda veterinar, kako bi na osnovu kliničkog pregleda prepisao adekvatnu terapiju  koja se bazira na sprečavanju infekcije, što je najbitnije, kao i na pospešivanju faze regeneracije.U međuvremenu proverite higijenske uslove i puštajte je po mekanoj podlozi.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam leminga oko mesec dana i primetila sam večeras da se puno češe. On je veseo, pitom i dobro jede. Molim vas da li možete da mi objasnite šta da radim? Unapred zahvalna, JelenaO: Pored ektoparazita, svrab kod leminga mogu da izazovu i pojedina dermatološka oboljenja. Terapija je različita u zavisnosti od uzroka koji je doveo do promena. U slučajevima parazitske invazije primenjuju se ektoantiparazitici, koji neće dovesti do efekta ukoliko je svrab izazvan npr. gljivičnom infekcijom.  Zato je, pre primene bilo kojeg preparata, neophodno da veterinar pregleda životinju, kako bi se utvrdio pravi uzrok eventualnog oboljenja.Leming ima tanku i osetljivu kožu. Ukoliko se ne nalazi u optimalnim uslovima držanja, a posebno ako je u lošim higijenskim uslovima, odbrambena sposobnost kože slabi i tada je povećana mogućnost da dođe do pojave infekcije.Preparate protiv ektoparazita možete nanositi na leminga, ali u isto vreme je neophodno da promenite svu prostirku i da dobro mehanički očistite i operete kavez, kao i sve predmete u njemu. Na suve površine možete nanositi preparate u obliku spreja (npr. Tyra - x, Canina Bio - insect shocker), koji uništavaju odrasle i larvene oblike parazita. Za leminga bih Vam preporučila da koristite Verminex kapi, koje se nanose na greben i u predelu repa.Problemi sa kožom se, takođe, manifestuju i drugim simptomima (crvenilo kože, perutanje,...) tako da je najbolje da se od strane veterinara utvrdi uzrok, pa u skladu sa dijagnozom, odredi adekvatna terapija. 

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam činčilu mužjaka, starog godinu i po, sivog krzna, ali ne znam koja je vrsta. Strašno je društven i velika maza. Želja mi je da imam još jednu činčilu i to ženku, ali bih volela da uzmem vrlo mladu (iz razloga lakšeg pripitomljavanja) i belog krzna. Da li je to pametno i da li može biti problema ukoliko se spare? Upoznata sam da ih u početku moram razdvojiti, dok se ne sprijatelje. Koliko puta godišnje mogu imati mladunce i koliko? Sa druge strane nisam sigurna da želim mladunce, pa me još zanima kako se to rešava? GloryO: Činčila se može pariti sa šest meseci, ali bilo bi bolje pričekati do jedne godine.Estrus se kod nesparenih ženki pojavljuje svakih 28 dana. Po obavljenom parenju, dolazi do koncepcije. Prosečno se činčila pari tri puta godišnje i okoti 1 - 4 mladunaca. Graviditet traje 109 - 120 dana. Trudnoću možete ustanoviti tako što će izostati sledeće teranje, a od drugog meseca graviditeta težina ženke se povećava. Palpacijom abdomena u trećoj nedelji mogu se napipati zametci koji su veličine lešnika. Po dolasku mladunaca na svet, majka ih prihvata i oni počinju da sisaju. Rađaju se ovorenih očiju. Relativno su vitalni, i ako se vodi dobra briga o njima, nemaju većih zdravstvenih problema.Ukoliko dobiju dovoljno ljudske pažnje, činčile mogu da žive same. Tada Vi za njih postajete “druga činčila". Ukoliko žive od mladosti u društvu sa drugim činčilama, dobro će se slagati. Treba biti vrlo pažljiv prilikom upoznavanja odrasle činčile sa novom jedinkom jer tada znaju da budu vrlo agresivne kada je u pitanju pridošlica, tako da biste morali da imate nov smeštaj za tu ženku, dok se ne priviknu jedno na drugo. Činčilama je čulo mirisa jako razvijeno i dok god dobro ne upoznaju budućeg partnera, mogu biti nezainteresovani ili čak i agresivni. Što se tiče parenja, bolje je da birate ženku koja je slične starosti kao i Vaš mužjak, jer može doći do borbe i uginuća mlađe jedinke.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanimaju  me uslovi držanja, hranjenje i razmnožavanje Ježolikih miševa (Acomys dimidiatus). NemanjaO: Ježoliki miš (Acomys dimiditus) vrlo je umiljat i blag kućni ljubimac. Različiti autori klasifikuju ježolikog miša u veći broj vrsta (14 - 19). U prirodi ove životinjice žive na kamenitim područjima pustinja i savana severne Afrike. Ježoliki miš, kao kućni ljubimac  nije zahtevan. Potrebno im je obezbediti kavez čije dimenzije bi odgovarale običnom mišu (minimalno 40 x 30 cm, a svakako i veće), opremljene točkom za vežbanje, tunelčićima i različitim kućicama u koje se mogu skrivati.Na dno možete staviti piljevinu i posude s hranom, a vodu je glodarima najbolje ponuditi u bočicama sa metalnim nastavkom. Ježoliki miševi su svaštojedi, ali se u prirodi hrane pretežito biljnom hranom. U zatočeništvu možete koristiti hrane namenjene miševima. U prirodi imaju puno predatora, pa su zato vrlo oprezni i okretni, instinktivno pronalaze skrovite zaklone, te ih ne bi trebalo puštati u neograđene prostore (npr. da šetaju po kući). Po prirodi su miroljubivi i lako ih je pripitomiti.Posebno pažljivo ih treba hvatati jer imaju delikatno građene repove čija koža se relativno lako može "izvući", a rep otpasti. Izgubljeni rep više ne narasta.Ove životinjice su izrazito rano zrele, te mogu samostalno živeti u dobi od oko šest nedelja. Mužjaci polno sazrevaju već sa sedam nedelja, dok potpunu zrelost dosižu nakon trećeg meseca života. Ukoliko su držani u optimalnim uslovima mogu živeti do tri godine. Najaktivniji su u rano jutro i uveče, a neki su izrazito noćni tipovi.Ježoliki miševi najviše vole da žive u grupama. Ukoliko želite podmladak, dobro bi ih bilo držati u zajednici koju čine dva para. Oplođena ženka nosi mladunce 30 do 42 dana.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre neki dan sam dobila kunića Lavlju glavu, ne znam ništa o njemu, šta da mu dajem da jede, da li voli da se mazi? Recite mi nešto o njemu. AnđelaO: Prvi primerci ove rase kunića dobijeni su u Belgiji parenjem patuljastog i malog lisičastog kunića. Rasa se proširila u Englesku i USA koje su usvojile standard. Ova rasa je specifična po "lavljoj" grivi koja je nastala mutacijom gena. Telo im je zbijeno, kratko, valjkasto i zaobljeno. Noge srednje dužine, rep mali i prilegnut. Svojim dubokim stavom ističe grudi i grivu. Krzno je kratko i gusto, vrlo nežno, sa laganim pokrovom. Dlaka je srednje dužine. Specifičnost koja se kod njega javlja je talasasta naborana dlaka oko glave u obliku lavlje grive. Dužina dlake u lavljoj grivi je obično je oko 7 cm. Odrasle jedinke mogu biti teške do 1.5 kg. Glava je u odnosu na telo velika i kuglastog oblika. Čelo i njuška su široki, a oči velike i izrazito naglašene. Uši stoje uporedno, lagano u slovo “V”. Javlja se uglavnom u crnoj, tzv. madagaskar, beloj (crvene oči), plavoj i crvenoj boji. Boje očiju i noktiju odgovaraju boji krzna.Kunići su vrlo društvena i razigrana bića. Mogu se držati u kavezu ili mogu biti celo vreme slobodni. Vole da  se maze i bilo bi dobro da se od malih nogu što više drže u rukama ili u krilu. Sa njima se mora postupati nežno i sa puno ljubavli. Ne vole da  se podižu za uši ili kožu iza vrata, nego jednom rukom ispod donjeg dela tela, a drugom ispod grudi. Uvek moraju da imaju oslonac, jer se tako osećaju sigurnije. Zdrav kunić ima suvu njuškicu, bistre oči, živahan je i puno se kreće.Uslovi dražanja ove rase kunića se ne razlikuju od načina držanja drugih vrsta kunića, o čemu smo pisali ovde.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja činčila je pre 2 dana počela jako čudno da se ponaša, po ceo dan i noć samo spava, neće da jede, ni pije vodu, nije živahan... Stalno češe nos i stomak, i dosta urinira, a ne pije vodu. Stolica je u redu. Mužjak je, star malo više od godinu dana. Da napomenem da niko u kući nije bolestan. Odvela sam ga kod veterinara, ali ni on nije znao tačno šta mu je, pa mu je dao inekciju za široki spektar bolesti, i već mu je malo bolje, počeo je da jede, živnuo je, ali i dalje slabo pije vodu. Danas prima još 2 inekcije. Izmerili su mu temperaturu, nema je, pogledao mu je zube, kaže da su savršeni. Da li možda znate šta nije u redu sa njim, na osnovu ovih informacija? I ako mu je bolje, htela bih da znam šta mu je bilo, da se pobrinem da mu se to više ne desi. I htela sam da Vas pitam, da li činčila sme da jede bademe? Moj ih obožava, jede po 2 dnevno, da mu možda nije to zasmetalo? Unapred zahvalna, IvanaO: Dijagnostika postojeće bolesti kod životinja podrazumeva čitav niz analiza i dijagnostičkih metoda koje pomažu veterinaru da dođe do zaključka o kojem se oboljenju radi. Osnov svake dijagnoze predstavlja klinički pregled životinje koji može uraditi samo veterinar kliničar. Nekada se dešava da postavljanje dijagnoze nije trenutno moguće pa se u tom slučaju primenjuje simptomatska terapija. Simptomi koje ste naveli spadaju u opšte simptome koji mogu biti zajednički za više različitih oboljenja. Bolesti činčila mogu biti problemi sa zubima, kožom, kolike, šok. Ove bolesti ubrajamo u neinfektivne bolesti.Pored ovih, neretko se javljaju i infektivne bolesti koje iziskuju dodatna laboratorijska ispitivanja. U ove boleasti ubrajamo: jersiniozu, enterotoksemiju, listeriozu, enteritis, pneumoniju, parazitarne infekcije itd. Mnoge bolesti mogu biti vezane za neadekvatno držanje, ishranu i negu činčila. O osnovnim informacijama o držanju činčila možete više pročitati ovde.Simptomatska terapija u slučaju Vaše činčile je već dala pozitivne rezultate i zato Vas savetujem da budete u kontaktu sa veterinarom koji je uradio pregled i započeo terapiju. Takođe je važno da terapiju sprovedete do kraja, kako nalaže Vaš veterinar.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li morsko prase može da bude obolelo od Staphyloccocus aureus a da nema vidljivih znakova (npr. otok na šapicama, ranice, itd)? Da li može da bude prenosioc bakterije na čoveka, pošto dete konstantno mesec dana ima tu bakteriju u grlu i nosu? Pozdrav, Marina O: Infektivna oboljenja morskih prasića se češće sreću kod životinja koje se drže u grupi, a kada se čuvaju pojedinačno pojava oboljenja je vezana za proces starenja, novonastale povrede i neadekvatnu negu. Bakterija Staphylococcus aureus je gram pozitivna bakterija koja na podlozi raste u obliku grozdova. Fakultativni je anaerob, što znači da neko vreme može opstati i bez kiseonika. Bakterija je patogena i izaziva zapaljenja kože (karbunkul, furunkul, infekcija rane), kao i unutrašnjih organa. U građu ćelijskog zida ulaze materije koje štite bakterije od fagocitoze (murein, teihonska kiselina i polisaharidi) i aktiviraju sistem komplementa. Pored velikog broja enzima koje luče, veoma je bitan enzim laktamaza koja razlaže beta laktamski prsten (otvara njegovu strukturu) i na taj način inaktiviše neke peniciline. U beta laktamske antibiotike spadaju penicilini, cefalosporini, monobaktami, karbapenem. Postoje penicilinaza rezistentni penicilini koji imaju zaštićen beta - laktamski prsten od dejstva beta laktamaza. Kod izolacije i determinacije ove bakterije, neophodno je uraditi antibiogram, kao potvrdu osetljivosti bakterije na određeni antibiotik. Kod morskih prasića bakterija Staphylococcus aureus izaziva inflamacije različitih tkiva. Tako je zabeležena pneumonija, konjunktivitis, zapaljenje srednjeg uha, a kao najpoznatije oboljenje morskih prasića koje je izazvano ovom bakterijom je pododermatitis. Pododermatitis (Bumblefoot), predstavlja hronično ulcerativno oboljenje šapa (tabana) praćeno hiperkeratozom. S. aureus se često izoluje iz ranica, a smatra se da prodire u organizam preko lezija kože. Predisponirajući faktori su gruba prostirka, gojaznost, loši higijenski uslovi, povrede. Sva oboljenja koja izaziva S. aureus imaju u pravilu jasnu kliničku sliku, ali reći konkretno da li ima ili nema bakterija u uzorku uzetog od životinje koja ne pokazuje kliničke simptome oboljenja (npr. bris nosne sluznice, bris kože, bris uha, oka), može se samo na osnovu rezultata mikrobioloških ispitivanja uzorkovanog materijala.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pročitao sam na netu da patuljasti zečevi mogu da se dresiraju i da ljudima slobodno šetaju po kući, pa me interesuje kako se dresiraju? Gde da mokre kake itd. Dajem mu da jede oljušćen suncokret, žito u zrnu, šargarepu, kupus, zelen, peršun, jabuke, šljive, lubenicu, pomorandžu. To sve obozava. Vodu hoće da popije jedino leti kad su vrućine. U poslednjih mesec dana zec ima teranje kad god ga pustim iz kaveza, priđe nekom i penje mu se uz nogu, ruku. Kako se odvikava od tih stvari? Noću hoće da lupa po kavezu ako čuje da neko dolazi, otvori sam kavez pa moram da mu vezujem otvor. Hvala unapred! AlexanderO: Kunići svoje fiziološke potrebe obavljaju na jednom mestu tako što sami izaberu ugao gde će vršiti nuždu. Stariji kunići brže uče od mlađih i za tu obuku potrebno je nekoliko nedelja. Kao prostirku u kavezu idealno je koristiti piljevinu.  WC za kuniće možete organizovati u kavezu tako što piljevinu stavite u plastičnu posudu, ali to nije obavezno jer zeka može sam izabrati ugao gde će vršiti nuždu. Takođe je moguće staviti više posuda u okviru stana ukoliko je pušten izvan kaveza duže vreme, ali važno je istaći da posude budu u prostorijama sa približno istom temperaturom. Posude za vršenje nužde bi trebalo čistiti jednom dnevno jer su zeke veoma čiste životinje pa ih prljave posude mogu odbiti. Takođe je ponekad moguće da izvrše nuždu izvan predviđenog mesta zato što je to znak obeležavanja teritorije kome su kunići veoma skloni.Početak edukacije kunića na WC počinje zapravo ubacivanjem posude u kavez. Potrebno je da kunića posmatrate tokom pokazivanja namere da vrši nuždu i kada zauzme  položaj karakterističan za vršenje nužde, nežno ga podignite i stavite u posudu. Nakon što prvi put upotrebi posudu, pohvalite ga i nagradite ga sa nekom od njegovih omiljenih poslastica. Kako se bude privikavao, smanjite i broj posudica.Ukoliko ne želite da parite Vašeg kunića preporučila bih Vam da kastrirate životinju, čime ćete eliminisati polni nagon i samim tim i ponašanje koje prati polni nagon. Vlasnici se za kastraciju odlučuju i zbog toga što nekastrirani mužjak kunić obeležava urinom svoju teritoriju te može postati vrlo teritorijalno posesivan, a time i agresivan.Kastracija kunića je zahvat koji zahteva vrlo obazriv i pažljiv pristup kuniću kao pacijentu. Pre same operacije preporučuje se gladovanje od 6 sati pre operacije, mada neki autori navode da  može imati na raspolaganju sena pre operacije. Vodu mora imati na raspolaganju sve vreme. Vrlo je važno pre i posle operacije sprovesti terapiju protiv bolova jer su kunići jako osetljivi na bol i često nakon uspešne operacije prestanu jesti zbog bolova. S obzirom da anestezija snižava telesnu temperaturu, kunića bi trebalo za vreme operacije držati na jastuku koji greje.Nakon kastracije kunić će se lakše socijalizovati, biće Vam privrženiji pa ćete lakše uspostaviti odnos sa njim.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj kunić kija i ima vlažnu njuškicu. To je proziran iscedak, nije mu zapušen nosić. Normalno jede, veseo je, normalno diše. Čitala sam puno na internetu o tom problemu. Sklonila sam mu piljevinu, sad je na peškiriću, on je stalno slobodan tako da mu kavez služi samo za vršenje nužde, ali ga bez obzira perem svake večeri i promenim prostirku. Promenila sam mu i seno. Čuvam i papagaja, da li je moguće da mu on smeta, mislim na alergiju? Mene je najviše uplašila pastarela koja se pominje pa se bojim da ne reagujem kasno, na žalost ovde se veterinari na bave sitnim životinjama. Zato sam se raspitivala za bris. Da li mi predlažete da  ne  reagujem sve dok  ne promeni apetit ili ponašanje? Ili da ipak nađem voljnog veterinara da mu uzme bris pa da to odnesem na analizu? To kijanje se vuče unazad nekoliko meseci bez ikakve promene, sekret nije gušći niti on menja ponašanje i navike. Izvinjavam se što sam ovako opširna, ali smatram da ćete me lakše uputiti ako imate više detalja. Hvala Vam unapred. S poštovanjem, NatalijaO: Pastereloza kunića je oboljenje koje izaziva gram pozitivna bakterija - Pasteurella multocida. Oboljenje je veoma zarazno, ali uočeno u ranom stadijumu može se lečiti; no isto tako, zapušteno ili nedijagnostikovano oboljenje može dovesti i do smrtnog ishoda. Bakterija je pronađena i izolovana iz respiratornog trakta većine konvencionalno gajenih kunića. U nastajanju bolesti veliku ulogu ima stres, graviditet i laktacija, kao i druge bolesti.Prisutan je rinitis i konjunktivitis sa purulentnim (gnojnim) iscedkom. Iscedak se može uočiti po šapama (kada se životinja čisti). Oboleli kunić proizvodi glasan zvuk (nalih hrkanju) zbog prisustva tečnosti u nazalnom traktu. Oboljenje može biti akutnog toka sa letalnim ishodom usled bronhopneumonije ili hroničnog toka. Infekcija može izazvati i zapaljenje srednjeg uha i promene na polnim organima (abscesi na testisima kod mužjaka i piometra kod ženki).Nekada, kod životinja koje imaju samo blagu infekciju gornjih respiratornih puteva (bris može pokazati prisustvo bakterija), kao posledica stresa može da se razvije pneumonija.Oboljenje se leči antibioticima, uz obavezno davanje probiotika za obnovu bakterijske flore. Terapija se sprovodi samo pod veterinarskim nadzorom.Oboljenje je veoma zarazno i lečenje je zahtevno. Prevencija igra značajnu ulogu u kontroli i eliminaciji bolesti. Odgajivači moraju biti jako oprezni i preduzeti sve sanitarne mere kao i karantin ukoliko je potrebno. Za vlasnike je najsigurniji način da izaberu zdravog kunića (da su uši, oči i nos suvi, čisti, bez iscedka).Poboljšanje opštih uslova držanja i izbegavanje stresa (visoka temperatura, slaba ventilacija) pomoći će da se spreči oboljenje.Mislim da je najbolje da potražite veterinara koji će pregledati kunića i predložiti dalje korake (uzeti bris).Takođe bilo bi dobro, ukoliko ste u mogućnosti, da papagaja i kunića neko vreme držite u odvojenim prostorijama, kako bi se isključila alergija kao uzrok.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kako da naučim zamorca da vrši nuždu na jednom mestu? Hvala vam puno na razumevanju! AnjaO: Morsko prase se ne može naučiti da vrši niti malu, niti veliku nuždu na određenom mestu. Dok je u kavezu morsko prase urinira uglavnom u uglovima kaveza, tako što gura zadnji deo tela dok ne nađe prepreku, a zatim se umiri i urinira. Izmet možete naći svugde, čak i po hrani. Kada je na slobodi, urinira i defecira svugde. Ukoliko imate problem što Vam prase učini štetu dok je pušteno, tu nema mnogo pomoći, ali ukoliko Vam smeta što se upiški dok ga mazite, tu možda možete pokušati da ga uzmete iz kaveza, mazite nekoliko minuta po glavi ili do pola leđa, a zatim vratite u kavez. Nemojte ga maziti po zadnjem delu tela, jer im to smeta, tada se morsko prase uznemiri i neretko Vas može namerno poprskati mokraćom. Čim se morsko prase vrati u kavez, ima potrebu da urinira. Čim primetite da je uriniralo, možete ga uzeti i neko vreme se sa njim možete igrati bez bojazni da ćete biti mokri.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moje morsko prase zna u poslednje vreme da kunja preko dana, deluje kao da odmara, ali se ja plašim da li je to normalno? Uzima redovno hranu i vodu, jede voće, povrće, seno, suvu hranu. Kada smo ga uzeli (pre 2 meseca) nije se ovako ponašalo. Doduše, i sada je živahno kao i tada, ali čim se najede, izvali se u piljevinu i drema. Da li je to zbog varenja hrane, ili možda jednostavno odmara na taj način s obzirom da nema društvo? Kada ogladni, naravno, skiči i doziva, kada ga mazim normalno prede i deluje kao da uživa. Samo me ovo dremanje brine.Pozdrav!SrđanO: Morsko prase ima jako dobar apetit. Verovatno ste primetitli da iako se morsko prase najelo, čim čuje šum kese ili zvuk otvaranja frižidera, ono skiči kao da je i dalje gladno.  Zbog svoje proždrljivosti morsko prase može postati gojazno, što treba prevenirati pravilnom ishranom uz dovoljno aktivnosti. Odrasla ženka optimalno treba da ima oko 700-900 grama, a mužjak oko 800-1000 grama. Hranite ga nekoliko puta dnevno neograničenom količinom sena, jednom dnevno kašikom suve hrane, a  dodatak  svežeg voća i povrća i ponekad poslastica dajte u nekoliko pojedinačnih obroka. Ukoliko je Vaše morsko prase pojelo dosta sveže hrane ili gotove smeše za morsko prase, nakon obroka može postati tromo i pospano, jer se sveža hrane teže vari od suve hrane. Tromost i pospanost mogu biti posledica i neadekvatne temperature. Ukoliko se nalazi blizu grejnog tela, i vrućina mu je, može se odmarati tako da zadnje ekstremitete razvuče što dalje od tela. Ako je temperatura u prostoriji niža od optimalne, onda se morsko prase "nakostreši" i sklupča u uglu kaveza. S obzirom da je pospanost opšti simptom oboljenja, preporučila bih Vam da morsko prase ipak odvedete kod veterinara, kako bi bili sigurni da pospanost nije posledica oboljenja.