Ježoliki miš (Acomys dimidiatus)

Ježoliki miš (Acomys dimiditus) vrlo je umiljat i blag kućni ljubimac. Različiti autori klasifikuju ježolikog miša u veći broj vrsta (14 - 19). U prirodi ove životinjice žive na kamenitim područjima pustinja i savana severne Afrike. Ježoliki miš, kao kućni ljubimac  nije zahtevan. Potrebno im je obezbediti kavez čije dimenzije bi odgovarale običnom mišu (minimalno 40 x 30 cm, a svakako i veće), opremljene točkom za vežbanje, tunelčićima i različitim kućicama u koje se mogu skrivati.

Na dno možete staviti piljevinu i posude s hranom, a vodu je glodarima najbolje ponuditi u bočicama sa metalnim nastavkom.

Ježoliki miševi su svaštojedi, ali se u prirodi hrane pretežito biljnom hranom. U zatočeništvu možete koristiti hrane namenjene miševima. U prirodi imaju puno predatora, pa su zato vrlo oprezni i okretni, instinktivno pronalaze skrovite zaklone, te ih ne bi trebalo puštati u neograđene prostore (npr. da šetaju po kući). Po prirodi su miroljubivi i lako ih je pripitomiti.

Posebno pažljivo ih treba hvatati jer imaju delikatno građene repove čija koža se relativno lako može "izvući", a rep otpasti. Izgubljeni rep više ne narasta.

Ove životinjice su izrazito rano zrele, te mogu samostalno živeti u dobi od oko šest nedelja. Mužjaci polno sazrevaju već sa sedam nedelja, dok potpunu zrelost dosižu nakon trećeg meseca života. Ukoliko su držani u optimalnim uslovima mogu živeti do tri godine. Najaktivniji su u rano jutro i uveče, a neki su izrazito noćni tipovi.

Ježoliki miševi najviše vole da žive u grupama. Ukoliko želite podmladak, dobro bi ih bilo držati u zajednici koju čine dva para. Oplođena ženka nosi mladunce 30 do 42 dana.