Odgovara:
Ana Jovanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Pre neki dan sam dobila kunića Lavlju glavu, ne znam ništa o njemu, šta da mu dajem da jede, da li voli da se mazi? Recite mi nešto o njemu. Anđela

O: Prvi primerci ove rase kunića dobijeni su u Belgiji parenjem patuljastog i malog lisičastog kunića. Rasa se proširila u Englesku i USA koje su usvojile standard. Ova rasa je specifična po "lavljoj" grivi koja je nastala mutacijom gena. Telo im je zbijeno, kratko, valjkasto i zaobljeno. Noge srednje dužine, rep mali i prilegnut. Svojim dubokim stavom ističe grudi i grivu. Krzno je kratko i gusto, vrlo nežno, sa laganim pokrovom. Dlaka je srednje dužine.

Specifičnost koja se kod njega javlja je talasasta naborana dlaka oko glave u obliku lavlje grive. Dužina dlake u lavljoj grivi je obično je oko 7 cm. Odrasle jedinke mogu biti teške do 1.5 kg. Glava je u odnosu na telo velika i kuglastog oblika. Čelo i njuška su široki, a oči velike i izrazito naglašene. Uši stoje uporedno, lagano u slovo “V”. Javlja se uglavnom u crnoj, tzv. madagaskar, beloj (crvene oči), plavoj i crvenoj boji. Boje očiju i noktiju odgovaraju boji krzna.

Kunići su vrlo društvena i razigrana bića. Mogu se držati u kavezu ili mogu biti celo vreme slobodni. Vole da  se maze i bilo bi dobro da se od malih nogu što više drže u rukama ili u krilu.
 
Sa njima se mora postupati nežno i sa puno ljubavli. Ne vole da  se podižu za uši ili kožu iza vrata, nego jednom rukom ispod donjeg dela tela, a drugom ispod grudi. Uvek moraju da imaju oslonac, jer se tako osećaju sigurnije. Zdrav kunić ima suvu njuškicu, bistre oči, živahan je i puno se kreće.

Uslovi dražanja ove rase kunića se ne razlikuju od načina držanja drugih vrsta kunića, o čemu smo pisali ovde.