Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačku staru godinu dana,sterilisana je pre par meseci,primetila sam da baš puno jede i to samo iskljucivo hranu za mačke (granule, konzerve i kesice Viskas ) ali je mršava.Čistila sam je od glista kao bebu. Da li bih trebala ponovo da je očistim kako bi se udebljala ili je nesto drugo u pitanju? Unapred hvala!!! Jasna O: Mačke rastu sve dok ne napune godinu dana. Koštani sistem se polako konsoliduje, a isto tako i mišićna masa. Mačka tog uzrasta ima velike energetske potrebe koje se s vremenom smanjuju. Ako želimo da hranimo mačku hranom koja je precizno prilagođena njenim potrebama, treba osigurati atraktivnost te hrane. Mačke biraju hranu prvenstveno s obzirom na miris i teksturu, ukus nije na prvom mestu. One su tipični mesojedi i prehrana mora da sadrži dovoljnu količinu proteina životinjskog podrekla.Isto tako, neophodne su joj i animalne masti koje sadrže esencijalne masne kiseline. Gotove vrste superpremium hrane (Brit Care, Eukanuba, Royal Canin) optimalnog su sastava i preporučujem vam da vašu macu hranite jednom od njih. Uz visokovredne sirovine, obogaćene su vitaminima i mineralima neophodnim za pravilan rast i razvoj. Uz dobro balansiranu prehranu, macu je važno očistiti i od crevnih parazita.   O ovoj temi pisala je koleginica dr. vet. med. Mirjana Pejčić: Mršavljenje - invadiranost crevnim parazitima?   Odvedite je na veterinarski pregled, jer će veterinar nakon temeljnog pregleda možda uočiti još neke manje uočljive promene u vezi sa zdravljem vaše mačke.    

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med.Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Potreban mi je savet. Imala sam mače, udomljeno sa ulice, koje je kad smo ga uzeli imalo možda 15ak dana. Bio je kod nas 20 dana, radili smo sve što nam je veterinar rekao, i mače je super napredovalo. Bili smo ga očistili od unutrašnjih parazita i čekali da malo poraste da ga vakcinišemo. Mače se jedno jutro samo probudilo kenjkavo, počelo odjednom da povraća i dobilo proliv, uginulo je za dva sata, nažalost, nismo ni uspeli da odemo do našeg veterinara jer je bila nedelja i veterinar je bio van grada. To je bilo 11-og juna. Ja od tada pokušavam da shvatim šta se dogodilo i pitam po forumima i internetu, međutim nikako ne mogu dobiti konkretan odgovor, što je i razumljivo. Međutim mene muči sledeće. Ima divno mače oko naše zgrade, tu je sa mamom mačkom i još jednim mačetom, ljudi ih hrane i on mi baš deluje zdravo i uhranjeno. Mislim da ima oko 2 meseca i rado bih ga udomila, verujem da bi mu bilo lepo kod nas, živimo u stanu i imamo malog psa koji voli mačke. Međutim, strah me je da mi prethodno mače nije uginulo zbog nekog virusa, a čitala sam da su određeni mačiji virusi rezistentni i da se dugo zadržavaju u kući, pa ne bih volela da mu se nešto desi.. Imate li kakav savet za mene? Unapred zahvalna, Nikoleta. O: Dezinfekcija u širem smislu predstavlja skup postupaka kojima se uklanjaju, onesposobljavaju ili uništavaju mikroorganizmi u toj meri da nisu sposobni izazvati infekciju. U užem smislu predstavlja smanjivanje broja mikroorganizama ispod infektivne doze, odnosno uništavanje ili oslabljivanje patogenih mikroorganizama. Za postizanje dezinfekcije se koriste dezinficijensi (hemijska sredstva) koja su slabo selektivno toksična, a imaju bakteriocidno delovanje. Kako bismo dezinfekcijom postigli dobre rezultate, trebamo znati protiv koga se borimo. Zato nas interesuju svojstva mikroorganizma, i to: je li rezistentan na određene dezinficijense, koje je vrste, koliko je brojan, otporan, u kojoj je fazi rasta, pravi li kapsule, spore. Na viruse dezinficijensi deluju na dva načina:1. oštećuju viruse koji su izvan ćelija i time onemogućavaju njihovu apsorpciju i penetraciju u ćeliju2. menjaju nukleinsku kiselinu (mutacije; mutageno delovanje može biti jako opasno).Viruse će najbolje uništiti baze. Rezistencija se, u pravilu, javlja zbog primene nižih koncentracija dezinficijensa, a ponekad i zbog nedostatka doze.Dezinficijense možemo inaktivirati sapunima, deterdžentima i dezinficijensima. Česta je pojava da jedna vrsta dezinficijensa inaktiviše drugu! Zato na to moramo paziti prilikom rada. Jedini sigurni izuzetak od toga je alkohol. Uz to jedino kod alkohola su niža razređenja delotvornija; najbolje deluje 70%-tni alkohol – bolje nego 90%-tni. Za čišćenje i dezinfekciju prostora gde borave životinje možete koristiti DEZANOL koji ima baktericidno, virucidno, fungicidno i sporicidno dejstvo, takođe uklanja neprijatne mirise. Preparat je pH neutralna bezbojna tečnost bez agresivnog mirisa hlora.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moje mače je nažalost moralo biti uspavano zbog vlažnog oblika FIP-a. Planiram da, za otprilike dva meseca, udomim drugu macu, ali me brine bolest od koje je bolovala moja pokojna maca. Da li FIP virus moze da prezivi u stanu, da li treba da brinem da će naredna mačka dobiti isti virus u mom stanu? Napominjem da sam bacila sve što je pripradalo maci, osim transportera koji ću oprati asepsolom. Takođe, stan redovno spremam i održavam, a planiram da nameštaj i tepihe naprskam takođe asepsolom. Molim vas za savet da li su ove mere predostrožnosti dovoljne? Koliko FIP odnosno Corona koja ga izaziva moze da živi u mom stanu i da li je rizik uzeti novo mače nakon dva meseca? Unapred hvala. Srdacan pozdrav, Ivana O: Jako nam je žao zbog uginuća vašeg ljubimca. Mačji peritonitis ili virusni peritonitis mačaka ili FIP je bolest uzrokovana coronavirusom. Mačke po čitavom svetu mogu biti inficirane ovim uzročnikom, ali manji broj pokazuje znakove oboljenja. Akutni ili početni stadijum može proći bez vidljivih znakova, može se pojaviti povišena temperatura, upala konjuktiva, proliv, upala gornjih disajnih puteva. Stadijum može potrajati par dana do par nedelja, nakon čega prelazi u jače izraženi stadijum kada se uočava znatno povećan obim stomaka (ascites ili sakupljanje tečnosti), povišena temperatura, anoreksija, gubitak težine i depresija. Bolest je sporog toka i gotovo je uvek smrtonosna, nažalost. Inkubacija bolesti (vreme od ulaska uzročnika u organizam do ispoljavanja prvih kliničkih znakova bolesti) traje oko četiri meseca. Prvi klinički simptomi su anoreksija (gubitak na težini), depresija i povišena telesna temperatura. Temperatura je konstantno povišena 39,2-41,1°C i traje sve do uginuća. Javlja se dehidracija, anemija i ikterus (žutica). Životinja bolno reaguja na dodir abdomena, javlja se ascites (tečnost u trbušnoj šupljini) zbog kojeg je deformiše stomak. Disanje je otežano, životinja kašlje, a može i povraćati i imati proliv. Ponekad se promene javljaju samo na jetri, bubrezima, moždanim ovojnicama, mozgu ili očima, kao i kada ne nastaje peritonitis niti se skuplja peritonealna tečnost, već simptomi odgovaraju promenama zahvaćenog organa. Bolest može trajati dve nedelje do 2 meseca, a najčešće se završava letalno za pet nedelja. FIP je izuzetno teško dijagnostikovati opštim kliničkim pregledom jer se mnoge bolesti ispoljavaju vrlo sličnim simptomima. Smatra se da je u prirodi moguće širenje intrauterino, mačjim mlekom, infekcijom urina, direktnim kontaktom i ekstraktima jetre i slezine koje su pune krvi i ascitesom. Većinom obole mačke u čoporu starosti od tri meseca do tri godine. Mačke plemenitijih rasa (posebno sijamske) su osetljivije od običnih mačaka. Mužjaci su primljiviji od ženki. Virus je neotporan izvan organizma i preživljava tek vrlo kratko ako nije u živoj ćeliji. Stoga, kvalitetno sprovođenje dezinfekcije podrazumeva mehaničko čišćenje grubih nečistoća, potom pranje i na kraju upotrebu samog sredstva za dezinfekciju. Za kvalitetno sprovođenje dezinfekcije najbolji su komercijalni dezinficijensi koji su sigurni za upotrebu, ekološki su prihvatljivi, brzo deluju i aktivni su u malom razređenju. U našoj ponudi možete pronaći  sredstva za dezinfekciju.Više o FIP-u pisale su naše kolege: Mačji peritonitis (FIP) virus / FIP (feline infectious peritonitis) i FeLV virus (mačja leukemija)  

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Šta je razlog promene ponašanja našeg ljubimca (bela mačka angorske rase, srednje dužine dlake, zelenih očiju i ružičaste njuške i ušiju)? Dobili smo je kao tek rođeno mače, hranili isključivo specijalnom hranom za mačke. Ima punih 14 godina, živi neprekidno u istom stanu sa ukućanima i retkim gostima. Ima slobodu kretanja u celom stanu i balkonima. Vrlo retko je izvodimo i nosimo u boksu u trajanju od 2 sata dnevno. Najveći deo vremena provodi sa našom majkom koja živi sama u stanu, povremeno dolazimo i mi, najbliži ukućani koji ne živimo u istom mestu. Svih ovih godina mačka je uglavnom prihvatala "norme" vaspitanja, nije pokazivala znatnije promene u ponašanju iako nije sterilisana, nije imala fizičke kontakte ni sa jednom vrstom zivotinja, što podrazumeva da se nije parila. Mužjak je u pitanju. U poslednjih 15-ak dana u dva navrata ispoljila je znake agresije iz čista mira i prema najbližim ukućanima (mojoj sestri, meni i majci). Agresija se ispoljila u vidu žestokog napada većih ogrebotina po rukama i nogama i u vidu ujeda. Ogrebotine su duboke sa krvarenjem i uglavnom na delovima ruku i nogu kojima smo se branile. Čitajuci sa interneta i upoređujuci znakove promene ponašanja kod mačaka u toku agresije primetile smo da postoje isti simptomi:stav tela, položaj ušiju, široke zenice... Između dva napada bio je miran, normalnog ponašanja i redovne ishrane. Posle prvog napada trebalo mu je nekoliko sati da se smiri i kako je bila noć mirno je prespavao, izolovan u inače svojem delu sobe. Danas je ponovio napad-drugi po redu (opet nas na tri, jedine prisutne u stanu i na identičan način. Zabrinute smo, emotivno smo jako vezane za njega, pored njega već 25 godina imamo i kornjačice i od pre 3 godine papagaja penanta. Do sada, trudile smo se, nadamo se i uspele da uspostavimo ravnotežu u vezivanju za navedene ljubimce i da smo možda malo više pažnje posvetili njemu. Kako da sprečimo eventualne ponovne napade? Da li na osnovu našeg teksta možete da zaključite uzrok takve promene ponašanja? Da li postoji način da se stabilizuje psiho-fizicki na dug period? Unapred zahvalne, Maša sa mamom i sestrom  O: Za mačke bismo mogli reći da su polupitome životinje koje se vraćaju svom divljem instinktu za vreme igre, socijalne interakcije ili stresa. Agresivne mačke se vežu za jednu osobu, a za druge ne mare. Način na koji se takvo ponašanje može prekinuti jeste da mački omogućite puno aktivnosti koje će joj dopustiti da svoju energiju usmeri na prihvatljive objekte. Ona svoje frustracije može tako da iskali na njima. Ako se mačka već uzrujala, pustite je nasamo da se smiri. Najbolji način kontrole agresije jeste nagraditi dobro ponašanje pažnjom i hranom i ignorirati i sprečiti situacije u kojima vaša mačka postaje agesivna.O agresivnom ponašanju kod mačaka detaljno smo pisale kolege: Agresivnost mačke prema vlasnicima / Agresivno griženje i grebanje Kako bi se utvrdilo da li se radi o pojedinom slučaju ili možda o organskom poremećaju potrebna je pomoć veterinara.O mogućnosti besnila kod mačaka pisala je koleginica Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Klinička slika besnila

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Mojim mačkama je veterinar utvrdio da imaju šugarac i predložio terapiju inekcijama, koje on ne može da nabavi. Kako živim u malom mestu nisam u mogućnosti da mačke vodim van mesta u kome živim, zanima me da li postoji terapija preko tableta ili mazanjem neke masti i ukoliko postoji koja...? Obraćam vam se na ovaj način iz razloga što želim da im pomognem. Unapred se zahvaljujem! Milan Cvetanović O: Šugarac parazitira na koži mačke (čitav svoj razvojni stadijum, od jajašca, preko stadijuma larve i nimfe, do odrasle buve) u periodu od 2-3 nedelje. Bolest se najčešće prenosi kontaktom s drugim mačkama, zaraženim predmetima, češljevima, prostirkama, stoga je neophodno da bolesnu mačku izolujete od drugim mačaka, kao i da mu ograničite kretanje na kuću, kako ne bi dolazio u kontakt sa uličnim mačkama. Najbitniji simptom je češanje životinje jer različiti razvojni stadijumi prolaze kroz površinski sloj kože (najčešće u ušnom kanalu), kasnije se širi na spolašnju stranu ušiju, područje oko vrata, po šapama, kasnije po čitavom telu. Životinje pokušavaju da se reše svraba, češajuči se i grizeći zaražena mesta, često nanoseći sebi povrede u vidu ogrebotina, bezdlačnih područja, koja se mogu inficirati bakterijama. Iritirana koža može biti prekrivena ljuskicama, sasušenim eksudatom, zadebljana i naborana. Veterinar bi u ovom slučaju trebalo da Vašoj maci prepiše antibiotik i tabletu protiv crevnih parazita. Mačku bi svakako trebalo tretirati protiv šugaraca lekovima armitraz, ivermektin ili ampulama Advocate koje možete kupiti bez recepta, kao dijagnostičku terapiju, kako bi se isključila ili potvrdila sumnja u zarazu šugarcima. Advocate možete kupiti u prodavnicama Pet centra. Kao potpornu terapiju možete koristiti Canvit Biotin za mačke. Sadrži biotin, zink, B vitamin i metionin koji podupiru zdrav razvoj kože i dlake. O šugarcu kod mačaka pisala je koleginica Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.: Mačja šuga (šugarci) / Ušni šugarac

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačku staru 20 meseci. Prvi put se omacila ove godine u maju i dobila 4 mačeta. Oni su bili sa njom do kraja leta iako ih je ona odbila od sebe. Međutim ja sam se nadao da će mozda opet ući u teranje ali nije. Da li je to normalno ili je neki poremecaj? O: Mačke polno sazrevaju od 5 - 12 meseci starosti, a uzgojnu zrelost dosižu kada dostigu 1-1,5 g. Estrus ("teranje") kod mačaka traje 3 - 10 dana, a ovulacija je indukovana, što znači da je podstiče sam akt parenja, pa nastupa 25 - 50 sati nakon parenja. Ako se ženka ne pari, sledeći ciklus teranja će početi nekoliko nedelja kasnije. I to se ponavlja sve dok se ženka ne pari. Ponavljanje ciklusa kod mačaka uslovljeno je dužinom dana i temperaturama okoline. Tako mačke u našem podneblju započinju sa teranjem već u februaru, da bi u većem ili manjem intenzitetu to bilo nastavljeno sve do kasne jeseni. Neke mačke se teraju samo u proleće i jesen. Sterilizacijom se umanjuje ili uklanja rizik od malignih oboljenja mlečnih žlezda, i isključuje se mogučnost upale materice ili malignih oboljenja jajnika, a svakako izostaju ciklusi teranja. Ženka u "teranju" stenje, zavija ili glasno mjauče, vuče zadnji deo tela, odbija hranu, pije više vode, i mokri češće čak i izvan posude s peskom. Sve su to normalne, hormonalno uslovljene promene. Očekivano je da će mačka tokom zime ipak prestati s teranjem - do proleća, kada se većina maca pari i ima mlade (mačka nosi oko 2 meseca).    

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Mačka mi se juče okotila i ima 4 mačića. Jedno od njih ima zadnje noge okrenute, kolena su sa unutrašnje strane a šape sa gornje. Htela bih da vas pitam da li će takvo mače moći da hoda i da li mu se može nekako pomoći? Jako mi je stalo do tog mačeta da mu pomognem kako got. Molim vas da mi odgovorite što pre. Hvala. Milinka O: Od porođaja mačići mogu da puze, a u starosti od dve nedelje započinju s tečnim pokretima. S tri nedelje mogu da stoje, čuče, vide, mirišu i reaguju. Kada napune sedam nedelja, kreću se poput odrasle mačke, a s deset nedelja mogu da hodaju uzduž uske grede i imaju savršenu ravnotežu. Nažalost, i kod mačića su moguće komplikacije nastale razvojem u materici ili po rođenju. Najveći rizik za nerođene mačiće je tokom prve tri nedelje razvoja u materici. Lekovi i zarazne bolesti mogu opasno ugroziti zdrav razvoj mačića. Razvoj mačića u materici ponekad se završi nekom od telesnih deformacija koje mogu biti od sasvim blagih pa ne opterećuju macu tokom života ili ipak toliko jako izraženih da ometaju normalne životne funkcije mačke. Deformacije se dele na: nasledne, razvojne i stečene, a mogu biti morfološke i funkcionalne. Nasledne deformacije genetski su uslovljene, a vrlo često je ta nepoželjna kombinacija gena posledica parenja u krvnom srodstvu. Zatim tu su razvojne deformacije koje imaju uticaj na mače tokom razvoja u materici, a vidljivi su pri porođaju. Mogući uzroci ove anomalije su bolest ili povreda majke mačke tokom graviditeta ili parenja u krvnom srodstvu, lekovi ili slučajno trovanje. Infekcije, a naročito virusne (panleukopenija) kod majke mogu znatno uticati i oštetiti nerođene mačiće. Koliko će oštećenje biti na mačićima zavisi od razvojnog stadijuma mačeta u trenutku oboljenja majke. Virusne infekcije u ranoj trudnoći mogu uzrokovati pobačaj ili resorpciju ploda dok u kasnijem stadijumu, kada su mačići već razvijeni, a gotovo pred porođaj, virusne infekcije imaju malo uticaja na njihov razvoj. Zatim, materije koje oštećuju fetus u razvoju (teratogene materije); lekovi, sredstva za čišćenje u domaćinstvu, otrovi iz okoline i konzervansi u hrani mogu biti uzrokom razvojne deformacije. Stečene telesne deformacije označavaju one koje su nastale nakon rođenja, a posledica su mehaničkih faktora (udarac, pad, nagnječenje...). Kako je nezahvalno i teško prognozirati mogućnost ispravljanja deformacije, pa vas zato savetujem da mače odvedete na kompletan veterinarski pregled, kako bi se odlučilo o kakvom problemu se radi. Tada ćete, od svog veterinara, dobiti i prognozu.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Moj mačak konstantno gleda televiziju. Je li to štetno za njega? Hvala. AnaO: Poznato je da mnogi ljubimci (psi, mačke, papagaji...) uživaju gledajući TV ili slušajući radio. Iako je to "simpatična" i "donekle bezazlena" navika, ona ponekad može imati i određene negativne efekte.Uopšteno gledano, i psi i mačke imaju drugačiji vid od ljudi. Osim što percipiraju više slika u sekundi, imaju bolji noćni vid pa bolje vide same pokrete gledanog objekta. Ovde je bitno i napomenuti da i psi i mačke bolje vide na daljinu, odnosno neretko blizu objekta vide lagano zamućeno. Osim vida, u svrhu stvaranja mentalnih pojmova i slike o određenom objektu, posebno se oslanjaju i na druga čula - njuh, sluh, kontakt (mačji "brkovi"),... To je bitno naglasiti u ovom specifičnom slučaju, jer za razliku od ljudi, oni gledajući TV ne gledaju objekte u istoj perspektivi (dubini) pa tako npr. veće životinje u udaljenom delu slike na ekranu često ne povezuju s dotičnom životinjskom vrstom.Sve navedeno je korišćeno da se danas na internetu, a u nekim zemljama i direktno na TV kanalima mogu pronaći specifični programi namijenjeni upravo za npr. pse i mačke. Tako, poznati su programi gledanja TV-a za štence u svrhu njihove bolje socijalizacije – programi su podeljeni u 3 kategorije (relaksacija, stimulacija i "otkrivanje"). Njihova funkcija je u stimulaciji njihovih čula, a sve radi bolje socijalizacije.Određena istraživanja generalnog ponašanja mačaka i pasa s ljudima pokazuju da oni relativno brzo nauče da za vreme gledanja TV-a, svi ukućani su opušteni što neretko i njih opušta i stvara ugođaj i "sigurniju" atmosferu.Međutim, učestalo i dugotrajno gledanje TV-a (kao i kod ljudi) može dovesti i do zamaranja mišića oka s pojavom različitih zdravstvenih problema. Takođe, potrebno je uzeti i u obzir činjenicu da su mačke nagonski lovci pau svojim igrama kao i vrebanju plena, gledajući određene TV programe, mogu zameniti pravi plen sa slikom na ekranu. To na kraju može rezultirati uništenim uređajima kao i štetom na okolinu.Stoga gledanje TV-a za ljubimce, u pravilu, ne bi trebalo predstavljati kao ni stvoriti neke specijalne probleme. Naravno, ako su oni dozirani i pod stalnim nadzorom svojih "vlasnika".  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med. Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Postovani, imam mačku staru 9 meseci. Pre dve nedelje imala je sepsu, izvađen je mumificiran plod sterilisana, ambulantno nakon intervencije dobila je longacef. Prepisan joj je panklav 5 dana, redovno data terapija, krenuo oporavak, a onda dva dana nakon prestanka terapije stanje pogoršano. Veterinar ustanovio upalu pluća, kaže da je oslabio imunitet zbog teske intrvencije koju je imala i zadržao je na lečenju tri dana i treći dan je puštena gora nego što je otisla. Skroz dezorjentisana, mutnog pogleda, iscrpljena, vet. rekao da je to od terapije, dao joj kortikoide i da će do sutra biti bolje. Međutim sutradan nije ustajala uopšte, isplazila jezik i samo što je disala mislili smo da će uginuti. Promenili smo vet, dobila je infuziju ali potkozno i antibiotike, vitamine, rekao je da je dehidrirala i da je pogrešna terapija. Do uveče je maca ustala, nešto malo šetala par koraka dalje dezorjentisano, iscrpljeno i dalje mutan pogled i počela je da trza šapama i celim telom i dok hoda i dok lezi. Sutra treba opet da ide na terapiju narednih nekoliko dana. Zanima me vaše mišljenje šta se tu zapravo događa da li ima nade uopšte za nju? O: Trovanje krvi (Septicaemia, sepsis) je stanje u organizmu koje nastaje kada bakterije i njihovi otrovi probiju obranu organizma i prodru u krv. Iz krvi se, prenose u sva tkiva i organe odakle prenose svoja patogena svojstva. Uzročnici sepse su raznovrsne bakterije, a ako one uzrokuju i gnojne metastaze, govori se o pijemiji. Klinička slika bolesti zavisi, osim od toka bolesti, i od poremećaja u funkciji oštećenih organa. Akutna sepsa počinje naglo (visoka groznica, učestali puls i disanje). Životinje su omamljene, ne jedu, a sluznice su im zažarene, nečiste i često prožete tačkastim krvarenjima. Ubrzo se ispoljavaju znakovi šoka i otkazivanja srca, a istovremeno ili nešto kasnije kliničkoj se slici pridružuju i simptomi povezani s oštećenim organima (upala miokarda i endokarda, pluća, bubrega, zglobova, mozga i dr. ). Hronična sepsa obično je remitirajućeg toka s umereno povišenom temperaturom, dok u kliničkoj slici prevladavaju simptomi povezani s organima zahvaćenim patološkim procesom. Dijagnoza se temelji na opisanoj kliničkoj slici, na dokazu žarišta procesa ili mikroorganizama u krvi (hemokultura, biogram). Lečenje započinje lociranjem i suzbijanjem primarnog žarišta, a kod akutnih slučajeva, u prvih par dana potrebno je upotrebiti hemoterapeutike širokog spektra; osim antiseptičnog lečenja, sprečavamo zastoj srca i šok i simptomatski lečimo oštećene organe; vitamin C; poboljšati životne uslove i ishranu. Zaista je teško govoriti zbog čega je došlo do ovakvog naglog poremećaja zdravstvenog stanja kod vašeg ljubimca bez detaljnih analiza, zato bih vas savetovarala da potražite od vašeg novog veterinara da uradi dodatne analize koji će utrvrditi zdravstveno stanje i proveriti da li je životinja u dalje u stanju sepse (s ozbirom na dezorjentisanost mace). Koje god zdravstveno pogoršanje da se desi (npr. upala pluća), verovatno je posledica nelečene sepse do kraja. O simptomima upale pluća pisale su kolege:Dijadnostikovana upala pluća /Tok lečenja i preporuka ishrane / Upala pluća

Mačke su po prirodi vrlo čiste i sramežljive životinjeČistoća i privatnost – dve su reči koje treba da opišu mačji WC kako bi Vaša maca bila zadovoljna.Kutija s posipom je kutak gde mačka želi da se oseća opušteno.Postavite je na povučenijem, tišem i lako dostupnom mestu koje nije blizu posude s hranom.Kutiju s peskom treba da održavate redovno kako bi posip ostao čist i higijenski.Priprema i način održavanja kutije s posipom zavisi od vrste posipa koji ste odabrali za svog ljubimca. Kako pripremiti i održavati kutiju s posipomZa objašnjenje kako pripremiti kutiju prema vrsti posipa koji se koristi, poslužićemo se primerom standardne kutije s posipom (30x40 cm).Upijajući posip (negrudvajući)• Sipajte posip u posudu u visini oko 3 - 5 cm.• Svakodnevno uklanjajte tvrdi izmet kako biste produžili trajanje posipa.• Čitavi posip menjajte jednom nedeljno ili kada počnete da osećate neprijatan miris.• Odložite posudu u kantu za smeće, a posudu isperite vodom i sapunom pre stavljanja čistog posipa. Pritom možete koristiti i dezodoranse za posip koji održavaju sveže mirise u prostoru. Gruvdajući posip• Napunite kutiju do dubine 5 - 8 cm posipa.• Svakodnevno uklanjajte grudvice i tvrdi izmet lopaticom.• Svaka 2-3 dana pospite novim posipom. Jednom mesečno ili kada se kvalitet higijene posip jako smanji, promenite sav posip u kutiji i operite posudu toplom vodom.Silikatni posip• Napunite kutiju do dubine 3 cm posipa.• Svakodnevno uklanjajte tvrdi izmet lopaticom. • Čitav posip promenite svake 3 - 4 nedelje, kada počne da poprima žutu boju ili neprijatan miris. • Operite posudu toplom vodom i ponovno napunite kutiju čistim posipom. Drveni granulat• Napunite kutiju s najmanje 3 cm stelje. • Svakodnevno lopaticom odstranite onečišćenu stelju i čvrste delove i dopunite svežom steljom.• Potpunu promenu stelje potrebno je napraviti kada stelja više ne veže mirise.Dok menjate posip ili čistite pposip s peskom nosite rukavice i koristite pribor za održavanje WC posuda, a nakon toga temeljno operite ruke. Otpad bacajte na mesta koja su za to predviđena, prema pravilima odlaganja.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Možete li mi detaljno opisati kliničku sliku besnila kod mačaka? Hvala, TeodorO: Klinička slika besnila ispoljava se u tri stadijuma:1. Prodormalni stadijumNa mestu ugriza, odnosno ulaska virusa, obično se javlja iritacija i svrab, koji se može pojačati i do samomutilacije. Javlja se blago povećanje temperature i blaži poremećaji svesti, temperamenta i ponašanja. Životinje postaju neobično plašljive, nemirne i neposlušne, skrivaju se, grizu neobične predmete ili grizu na prazno. Već se sada može opaziti pojačano balenje i otežano gutanje. Pupile postaju dilatirane pa se usporavaju i očni refleksi. Može doći i do promene glasa životinje. Ovaj stadijum traje 1 -3 dana.2. Ekscitacijski stadijum Počinje da se javlja agresija, prestrašenost, skrivanje, inkoordinacija, dezorijentacija, hiperestezija, hipersalivacija i fotofobija. Životinje često odlutaju od vlasnika i besciljno lutaju, često napadaju druge životinje i ljude. Javlja se pareza pojedinih živaca, glas je promukao, gutanje je jako otežano, a slinjenje pojačano. Ovaj stadijum traje 1-2 dana.3. Paralitički stadijumJavljaju se paralize brojnih živaca, životinja je mirna, puno leži, javlja se paraliza larinksa koja otežava gutanje (nije toliko česta kod mačaka), paraliza mišića donje vilice, jezika i očiju. Ubrzo nakon toga, javlja se oduzetost trupa i udova pa životinja ne može više da se pomera. Dolazi do prestanka disanja i kome. Smrt se javlja nakon 3-4 dana.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Prihvatila sam uličnu macu u kuću jer je hramljala! posle dolaska u kucu, hranila sam je, dve večeri je prespavala na stolici otečene šape, leve zadnje. Kada smo se probudili ujutru, sin je primetio otvorenu ranu na šapi koja je povređena. Da li je moguće da je ona sama grizla i napravila tu ranu na šapi bolesne noge? Postoji li mogućnost nekog težeg kožnog oboljenja, jer rana je otvorena, nema kože, nema krvi, ali se vidi crveno meso, širina rane je kao otisak palca ljudskoga, molim za savet, hvala, SaškaO: Šapa je dosta izložena raznim povredama i bolestima koje su obično posledica infekcije (u dodiru je s nečistoćama s tla). U anatomskom pogledu, šapa je vrlo komplikovane građe, a povrede mogu obuhvatati kožu, hrskavicu pa i kosti.Osnovni simptomi povreda šape su šepanje i lizanje obolelog mesta. Uzroci povrede mogu biti kontakt s nagrizajućim materijama, kao što su kiseline i alkali, zatim rane (rezne i ubodne), lomovi jednog ili više prstiju.Osim povreda, moguće su gnojne fistule na šapi koje su izazvane stranim telom koje obično uđe pod kožu između prstiju. Često se na taj način zavlače travke pa je potrebno svakodnevno pregledati šapice i odstraniti eventualne travke koje su zabodene u kožu ljubimca.Mogući su i ubodi insekata, koji na mestu samog uboda izazivaju vidljive, različito velike, lokalne reakcije (oteklina, bol, crvenilo). Samo se kod osetljivih jedinki javljaju i alergijske reakcije, koje mogu biti lokalizovane na mestu uboda ili sistemske. Nakon uboda pčele preporučuje se što pre izvaditi žaoku. U slučaju lokalizovane reakcije dovoljno je staviti hladni oblog i, eventualno, lokalno primeniti kortikosteroidnu kremu. Ako se otok povećava, preporučuju se preparati antihistaminika.Dalje, moguće je i istegnuće ligamenata, napuknuće kostiju bez pomeranja delova i posledično njihovo krivo zarastanje.S obzirom na sve navedeno, savetujem Vam da posetite veterinarsku ambulantu kako bi se RTG pregledom postavila ispravna dijagnoza i odredila adekvatna terapija, jer na ovaj način nije moguće odrediti da li je maca sama sebi napravila otvorenu ranu usled iritacije, ili je u pitanju reakcija tela na određeni proces koji se dešava na šapi.O povredi šapa pisali smo u tekstovima Povreda jastučića šape kod mačke i Povreda šape nakon ujeda druge mačke.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Maca od godinu dana mi je danas uginula. Sedam dana unazad nije mogla da proguta hranu, škripala je zubima dok jede, stomak joj je bio mekan kao gumeni balon, nije mogla na zadnje noge, a jedanput sam je video kako joj se grče prednje noge. Mršavila je prilično jer nije mogla da jede. Našao sam je mrtvu u protegnutom položaju sa zgrčenim nogama i ukočenim očima. Izgledala je kao da se borila za vazduh. Inače je živela u kontrolisanim uslovima. Primila je tri dana terapije. Možete mi reći na osnovu ovog šta je ubilo macu? O: Veoma mi žao, zbog gubitka Vašeg ljubimca, ali nažalost, ovim putem i na ovaj način nije moguće ustanoviti šta je dovelo do uginuća Vašeg ljubimca. Nakon uginuća jedinke, jedini siguran način da se ustanovi uzrok smrti jeste patoanatomski nalaz odnosno obdukcija leša.S obzirom da je Vaš ljubimac pokazivao određene simptome poremećaja opšteg stanja, koje ste Vi naveli, jedino što ste mogli da uradite jeste da macu odnesete na klinički pregled kod veterinara, što ste koliko sam razumela i uradili. Veterinar kliničar je taj koji na osnovu kliničkog pregleda i ukoliko je potrebno dodatnih dijagnostičkih metoda postavlja dijagnozu i ukoliko je potrebno sprovodi određenu terapiju. Ponekad i pored svega, nije moguće sa sigurnošću znati o čemu se radi, pa veterinar sprovodi tzv. simptomatsku terapiju. Svakako je veterinar uradio sve što je bilo u njegovoj moći da spase Vašeg ljubimca, ali da bi se sa sigurnošću znao uzrok uginuća, neophodno je, kao što sam već navela, uraditi obdukciju leša.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam macu sa polomljenom kičmom, kojoj zbog povrede bešika i creva moraju ručno da se prazne. Ima pet ipo godina i praktično je celog života invaid, jer je sa polomljenom kičmom nađena kada je imala oko dva meseca. Jako je izbirljiva kada je hrana u pitanju, jede samo RC granule za izuzetno probirljive mace, retko bareno bele pileće meso ili RC sosiće. Intolerantna je na ribu i mlečne proizvode i još dosta toga. Problem je zatvor koji se relativno često javlja, nakon čega dobije dijareju. Dobija pastu za izbacivanje dlaka (i nju joj na silu dajem), probiotik za mace, redovno tablete protiv parazita, redovno (bar jednom godišnje) radimo krvnu sliku, biohemiju, mokraću i svi rezultati su u redu. Veterinar je sada predložio da uradimo i analizu stolice i rekao da joj uzmem i pastu za poboljšano varenje. Da li imate neki savet u vezi ishrane, jer i sosiće i piletinu jede retko i nerado? Da li bi trebalo uvesti još nešto kao dodatak ishrani, uraditi još neke anlize? Pozdrav, SlavicaO: Kada isključimo sve uzroke diareje, i u situaciji kada životinja ne reaguje na uobičajeno lečenje, postoji opravdana sumnja da životinja ima neki od oblika upalna bolest creva - (eng. IBD). Bolest se odlikuje trajnim ili povratnim simptomima poremećaja probave. Za IBD je pravilnije reći da se radi o skupu bolesti nego o jednoj bolesti, a u osnovi se radi o hroničnoj upali creva nepoznatog uzroka pri kojoj dolazi do pojačane infiltracije upalnih ćelija u lamini propriji i submukozi tankog i debelog creva.Uzrok nastalih promena je nepoznat, a verovatno se radi o poremećenoj imunoregulaciji u sistemu za varenje, pri čemu uticaj mogu imati genetski uslovi, hrana i lekovi, mikroorganizmi u crevima i psihosomatski poremećaji. Poremećena imunoregulacija dovodi do pojačane infiltracije upalnih ćelija, što za posledicu ima oštećenja sluzokože creva i poremećaj absorpcije. Klinički nalaz i krvne pretrage nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze. Kada je klinička obrada pacijenta isključila druge uzroke hroničnog proliva, i kada imamo postavljenu sumnju na IBD, za potvrdu bolesti i utvrđivanja oblika UBC-a nužno je obaviti endoskopsku pretragu probavnog sistema i uzeti uzorke sluzokože (biopsija), za patohistološku pretragu. U terapiji bolesti neophodna je kontrola ishrane, koja je podjednako bitna kao i terapija lekovima, pa je nužno da vlasnik životinje ozbiljno shvati preporuke veterinara i striktno se drži dogovora oko tipa prehrane. Osnovna načela kontrolisane prehrane su visokosvrarljivi proteini, prikladan izvor hidrata, bez glutena i laktoze, mali udeo masti i vitamini. Povoljno dejstvo ima i primena probiotika i prebiotika u ishrani, kao i dodatak omega-3 masnih kiselina iz ribljeg ulja. Za postizanje poboljšanja nužno je poseban režim prehrane sprovesti najmanje 6-12 nedelja, a ponekad je kontrolisana ishrana potrebna doživotno. Na tržištu postoje gotove veterinarske dijete koje znatno olakšavaju sprovođenje režima kontrolisane ishrane, a za stanje Vaše mace konkretno bih preporučila Royal Canin i Vetlife gastrointestinal hranu, koja je namenjena jedinkama sa lošim varenjem i poremećajima crevne apsorpcije, kao i obnavljanju apetita oslabljenih jedinki. Preporučeni period upotrebe jeste jedna do dve nedelje u slučajevima akutnih crevnih poremećaja, a 3 do 12 nedelje u slučajevima lošeg varenja, ali čitav život u slučajevima hronične insuficijencije pankreasa.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Persijska maca od 7 godina ima Microsporum Canis. Vet preporučuje utrljavanje Imaverola ali pošto mačka neće da sarađuje ovo je nemoguće. Druga varijanta je vakcina koja nije registrovana kod nas ali može da se nabavi, a cena je paprena. Kaže da se daje 3 puta u razmacima od tri nedelje, i u tom slučaju nije potrebno dodatno kupanje i mazanje. Da li znate kako se zove vakcina, koliko košta i da li je zaista toliko efikasna? BojanaO: Microsporum canis je zoofilni dermatofit rasprostranjen širom sveta, a česti je uzročnik kožnih infekcija kod ljudi, a naročito dece. Inficira kosu, kožu, a često i nokte. Mačke i psi su glavni izvori infekcije. Kod mačaka je dermatofitoza najčešće prouzrokovana gljivicom Microsporum canis. Lezije su u vidu okruglih ili nepravilnih, crvenih ili sivih pečata bez dlake, a u dijametru imaju oko 1cm do 4cm. Kod mačića se mogu zapaziti kraste i zadebljanja po koži lica i ušiju kao i na nogama. Ponekad se pomoću lupe može zapaziti samo nežno ljuštenje površinskih slojeva kože uz difuzno ispadanje dlake. Kod mačaka se ređe javljaju promene sa izraženim svrabom, papule, kraste i potkožni čvorići. Promene kod mačaka najčešće su lokalizovane na glavi, ušnim školjkama i na šapama. Persijske mačke i dugodlake su najsklonije infekcijama.Dijagnoza bolesti postavlja se nalazom dermatofita Vudovom lampom, nativnim mikološkim pregledom i kultivacijom gljivica iz skarifikata kože na hranljivim podlogama. Kultivacija gljivica traje 2 do 14 dana, pa ako se postavi sumnja na gljivično oboljenje terapiju treba započeti pre nego što stignu rezultati iz laboratorije.Međutim, vrlo često inficirane životinje ne pokazuju nikakve vidljive simptome. Kako su gljivice vrlo slične biljkama, a nedostaje im hlorofil, moraju da apsorbuju hranu od drugih živih bića. S obzirom da ne koriste svetlo za proizvodnju hrane, mogu živeti u tamnim i mračnim mestima. Životinja se inficira gljivicama putem spora koje izrastaju u tzv. hife. Izvor infekcije je kontaminirana dlaka. Spore gljivice M. canis mogu preživeti i do dve godine, a u životinji mogu živeti kao prenosiocu mesecima. Novija istraživanja pokazuju kako je prenos infekta moguć i vazduhom. Inkubacija bolesti je približno 2-3 nedelje. Lečenje, odnosno suzbijanje bolesti usmereno je na uklanjanje infekcije kod domaćina, sprečavanje širenja infekta i uklanjanja infektivnog materijala već raširenog po okolini. Pretpostavlja se da se šišanjem dlake mačaka uklanjaju i zaražene dlake. Kako razvoju gljivica pogoduje novoizrasla dlaka, često se nakon šišanja pojavi upalna reakcija koja traje i 7 dana. Stoga je šišanje preporučljivo prvenstveno kod bolesti generalizovano raširene po čitavom telu. Lečenje se temelji na kupanju u šamponu na osnovi mikotika. Manje zahvaćena područja ponekad se mogu uspešno lečiti, tako da se obriju i lokalno se primenjuje krema ili losion protiv gljivica. U težim slučajevima mačka treba da uzima i antibiotike, obično grizeofulvin, i to najmanje jedan mesec. Po pravilu se bolest može izlečiti nakon dva meseca, a važno je upozoriti da mačka može izgledati zdravo i pre nego što laboratorijska analiza bude negativna. Potrebno je nastaviti terapiju barem još dve nedelje nakon nestanka znakova ili dve nedelje nakon negativne mikrobiološke pretrage na gljivice. Iako kod većine pasa i mačaka gljivične infekcije prođu spontano nakon 4 meseca terapija se sprovodi jer dermatofitoze mogu preći na čoveka. Terapija može da se sprovodi lokalno na koži ili sistemski. Šišanje životinja pre sprovođenja lokalne terapije u određenim slučajevima nije preporučljivo iz razloga što dermatofitima za razvoj pogoduje dlaka u porastu. Često nakon šišanja obolele životinje može da se javi upalna reakcija. Kod dugodlakih životinja i kod generalizovanih dermatofitoza šišanje pre sprovođenja lokalne terapije se preporučuje.Lokalni tretman na koži se sprovodi mazanjem ili utrljavanjem masti i losiona koji sadrže antigljivična sredstva (mikonazol, ketokonazol, cansen i dr.) ili kupanjem životinja šamponima koji sadrže mikonazol. Sistemsko lečenje sprovodi se davanjem grizeofulvina kroz hranu u trajanju od mesec dana. Grizeofulvin se daje u dozi od 50mg/ kg telesne mase i to 2 puta dnevno. Veterinar će odlučiti da li treba da se sprovodi lokalna ili sistemska terapija. Terapija traje dugo (2 do 8 nedelja) i sprovodi se još dve nedelje nakon prestanka simptoma ili dve nedelje nakon negativne mikrobiološke pretrage na gljivice. Pored lečenja životinje od velike važnosti je i dezinfekcija okoline u kojoj borave obolele životinje.Prema mojim saznanjima postoji vakcina proizvođača Bioveta Inc. iz Češke ali nije registrovana na našem tržištu, tako da nisam upoznata sa svojstvima, niti sa cenama ovog proizvoda. Takođe postoji i Imaverol, mađarski preparat, koji takođe nije registrovan kod nas, i koristi se za mikoze kod velikih životinja. Sve vakcine koje se distribuiraju na našem tržistu prolaze kroz Institut za veterinarstvo i samo oni ispituju i daju dozvolu za promet, kao i Agencija za lekove i medicinska sredstva.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Našem mačku je dijagnostikovan dijabetes koji jako varira, ponekad je izrazito preko normalne granice (24), ponekad se pokazalo ispod u zavisnosti šta je jeo, kada je veterinar eksperimentisao sa njime da utvrdi o čemu se radi. Molim Vas za savet i informacije o tome kako da pomognemo mačku da prebrodi mučno bodenje svaki dan radi insulina, ima li neke alternative u načinu unošenja insulina mački, jer poznato je koliko se otimaju i pate pri svakom tretmanu? Takođe, da li je moguće da se njegovo stanje vrati u normalu i da ne mora da ga uzima u nekom momentu više, a pri tom ostane prosečnog veka kao i prosečne mačke? Molim Vas za savet i smernice, očajni smo. VanjaO: Lečenje dijabetesa se, u najkraćem, svodi na odgovarajuću ishranu i aplikaciju insulina, ukoliko nema drugih komplikacija. U većini slučajeva se nakon kraćeg vremena može pronaći optimalna doza insulina i prihvatljiv režim ishrane, čime se mački omogućuje relativno kvalitetan život. Nekim mačkama se insulin daje samo ograničeno vreme, nakon čega je odgovarajuća dijeta dovoljna za kontrolu bolesti.Kao peroralni lekovi mogu se koristiti, uz brojna ograničenja, različiti hipoglikemijski preparati ali njihova primena ipak nije toliko raširena. Takvi lekovi su najprije derivati sulfonilureje, koji podstiču izlučivanje insulina u gušterači. Doza se mora individualno prilagoditi, uz redovne laboratorijske testove. Spominju se još i inhibitori alfa glukozidaze koji smanjuju apsorpciju glukoze u sistemu za varenje, kao i vanadijum čija se upotreba još uvek istražuje. U svakom slučaju, njihova primena je moguća isključivo pod kontrolom veterinara, s obzirom na moguće nuspojave.U lečenju dijabetesa svaki pacijent nužno ima individualni tretman, s obzirom na to da je i odgovor na preduzete mere individualan. Takođe, težina bolesti može biti veoma različita, kao i vrsta dijabetesa. Npr. dijabetes tip lll je prolazan, s poremećenom tolerancijom glukoze, pa potrebe za insulinom osciliraju, ali se stanje stabilizuje vremenom. Zbog toga je nemoguće predvideti tok bolesti i eventualni razvoj komplikacija. U lečenju kućnih ljubimaca, uopšteno, veliku ulogu imaju mogućnosti vlasnika da sudeluje u njegovom sprovođenju, i tretman je uslovljen ovom činjenicom. Ponekad je to financijski aspekt, a ponekad nešto drugo. Postoji mogućnost da se kod Vaše mačke stanje stabilizuje i samo primenom odgovarajuće dijete, ali to je nezahvalno garantovati. U dogovoru s Vašim veterinarnom, mačku stavite na dijetu i pratite nivo glukoze u krvi jer to je najprecizniji oblik kontrole. U skladu s odgovorom na dijetu, biće potreba i za drugim merama.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li se kod kastracije mačora koriste konci? Ili je moguće da zahvat bude potpuno bez toga, nego da rana sama zarasta? Hvala, DinaO: Kastracija je danas rutinski postupak koji se radi u svim ambulantama male prakse. To je zapravo postupak odstranjivanja testisa iz skrotalnih vrećica. Kako se radi o manjoj operacija, čitav postupak se sprovodi pod opštom anestezijom. Mačak mora pre operacije da posti barem 12 sati. Kastracija se radi u potpunoj narkozi, što znači da mačak sve vreme tokom operacije spava. Kada zaspi, područje testisa se brije i dezinfikuje. Zatim se prave dva reza, jedan na jednom testisu i drugi na drugom. Kroz te otvore se izvuku testisi, podvežu se funikulusi i testisi se odrežu. Kastracione rane se ne zašivaju, samo se lokalno posipaju antibiotskim praškom. Na kraju se još daje antibiotik produženog delovanja pod kožu i to je čitav postupak.Procenjuje se da rana zarasta u periodu od nedelju dana, a ako bi se kastraciona rana lepo zatvorila i zarasla preporučuje se korišćenje elizabetinskog okovratnika. Bez okovratnika mačak bi mogao da liže i samim tim iritira ranu, što dovodi do razvitka infekcije. Kod kuće mačku osigurajte ležaj na mračnom i mirnom mestu dok se budi iz narkoze i osigurajte mu svežu vodu. Nije poželjno da ga hranite sve dok se potpuno ne probudi iz narkoze, kako mu komadić hrane ne bi otišao u traheju umesto u jednjak.Iz gore navedenih razloga, veterinari predlažu preventivne zahvate koji se izvode na zdravoj životinji i time se rizik postupka bitno smanjuje. Takođe, to su i razlozi zašto se kastracija obavlja u ranijem uzrastu ljubimca (od 6 meseca života).

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Mačak mi je imao udes pre 8 dana. Slomljena mu je kičma - na snimku se vidi. On jede i pije vodu, ali poslednja 3 dana mu je otekla bešika i slabo mokri, a već 5 dana ne kaki. Bešiku mu masiramo i tako izbacuje urin. Veterinar koji ga je snimao kaže da su mu puna creva i bešika i rekao je da se uspava, a nas vet kaže da sačekamo još. Puzi po kući, prednjim nogama vuče zadnji deo. Pomera jednu nogu i odupire se njome, a drugu ne, a rep pomera - ne baš često, ali mrda repom. Ima li nade? PozzO: Kičma (columna vertebralis) je glavni oslonac trupa nužan za pokretanje, potporu trupa i glave, stabilizaciju karlice, stava tela i zaštitu osetljivih struktura kičmene moždine. Kičma se deli na vratni, leđni, slabinski, ukršteni i repni deo. Koštane elemente vratnih, leđnih i slabinskih kičmenih pršljenova međusobno odvajaju međupršljenski diskovi. U središtu kičme nalazi se kičmeni kanal u kojem je smeštena leđna moždina. Uloga leđne moždine je prenos informacija između mozga i drugih delova tela i obratno.Najčešće posledice traume donjeg dela tela mačke je upravo povreda kičme, pri čemu nastaju frakture ili luksacije pršljenova, međutim najčešće se radi o priklještenju nerava. Ovakve povrede se leče mirovanjem, lekovima protiv bolova i vitaminskom terapijom B-kompleksa (imaju snažno neurotropno dejstvo). Ukoliko navedene konzervativne metode lečenja ne dovedu do željenog rezultata u razumnom vremenu, pristupa se hirurškom zahvatu oslobađanja pritiska nernog tkiva koštanim ulomcima, pršljenim diskom ili drugim tkivnim strukturama što zavisi od povrede. Kada se smanji pritisak, postepeno se vraćaju neurološke funkcije u normalu.Oporavak traje različito dugo, međutim najčešće se spominje period od oko nedelju kada počinje da se primećuje poboljšanja zdravstevnog stanja. Prognoza i brzina oporavka zavisi prvenstveno od težine i kliničkim znacima pre samog hirurškog zahvata ili preduzetog konzervativnog lečenja.Nemogućnost defeciranja upućuje na slabost ili nedostatak prenosa nervih impulsa i predstavlja nepovoljan prognostički znak i oštećenost same kičmene moždine.Stoga Vam savetujem da se ponovno obratite Vašem veterinaru i uputite ga o stanju Vaše mačke. Naime, u ovakvim slučajevima neminovno je napraviti kompletan pregled ortopedskog sistema, s naglaskom na RTG-snimci, a po potrebi i mijelografiji, kako bi se uvidelo šta se tačno dešava sa Vašim ljubimicom, pa da na osnovu toga preduzmete adekvatnu terapiju. Ukoliko Vaš veterinar ne raspolaže potrebnim tehničkim uređajima za navedene pretrage, možete se obratiti na Veterinarskom fakultetu, Klinici za hirurgiju, koji poseduju sva neophodna sredstva za dijatnostiku ovako teških ovoljenja.Što se eutanazije tiče, opšteno se smatra kako ne treba razmišljati o takvom zahvatu u slučajevima ukoliko ljubimac koji boluje od hronične ili neizlečive bolesti dobija adekvatnu terapiju i negu, a sposoban je da jede, pije i da spava bez gubitka daha, deluje zainteresovano za zbivanja u okolini, umereno se kreće, ima kontrolu nad mokrenjem i defeciranjem (osim ako bolest ne zahvata neki od navedenih organa), čini se kako dobro podnosi umerenu pa čak i jaku bol. Eutanazija se kod mačaka izvodi bezbolnom injekcijom koja počinje da deluje za nekoliko sekundi. Mačka se uvodi u duboki san (anesteziju) tako da je zahvat potpuno bezbolan.Simptomi kod Vašeg ljubimca koje ste naveli upućuju na znatno narušeno zdravstveno stanje pa bi o ovom zahvatu trebalo pažljivo razmotriti i sa Vašim veterinarom pa zajednički zaključiti da li je eutanazija jedino najbolje rešenje za Vašeg ljubimca, na osnovu svega ovoga što sam Vam napisala.Uvek možete potražiti još jedno veterinarsko mišljenje, pa možete se posavetovati i sa kolegama na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, koji imaju iskustva u ovakvim situacijama.Želimo Vašem ljubimcu što ugodniji život, i da još poživi, a vama dosta mudrosti u donošenju prave odluke o daljoj sudbini Vašeg ljubimca.