Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Kako mi se dešava kod štiglići da su malo narogušeni (mislim na perje), imaju jarko crvenu boju stomaka i isti im je pomalo naduven, hteo bih da Vas pitam o kojoj vrsti bolesti je reč, kako se leči i šta se koristi kao preventiva? Unapred zahvalan, Aleksandar   O: Našušurenost perja spada u opšte simptome oboljenja. To znači da nije specifično vezano za neko određeno oboljenje, već se javlja kao simptom većine oboljenja. Uz opšte simptome oboljenja, potrebno je što detaljnije opisati stanje ptica, tj. navesti  promene koje ste zapazili, kako bi ste veterinara  usmerili tokom kliničkog pregleda na određeni sistem organa koji iziskuje detaljniji pregled.Naduvenost stomačića kod većine ptica u jednom jatu  je uglavnom posledica ili nepravilne ishrane. Takođe može se javiti i usled oboljenja bakterijske, virusne ili parazitske etiologije.Uz nadutost stomaka može se zapaziti ređa stolica, čupkanje perja sa stomaka, pad apetita itd. Hrana kojom se štiglići hrane u zatočeništvu jeste hrana za kanarince ili za egzotične ptice, uz dodatak semena konoplja, suncokreta, salate i raznih vrsta divljeg semena. Osim toga, bitno im je davati i zelenu hranu (list i cvet maslačka, salata, rukola, radić, blitva i sl.), voće i povrće (jabuke, kruške, šargarepa, krastavac i dr.), hranu animalnog porekla (jajčane smese - kupljene ili napravljene) kao i izvore minerala (sipina kost, ugljen, pesak). Bitno je napomenuti da uvek trebaju imati svežu i čistu vodu za piće i kupanje.Iz ishrane im treba izbaciti hranu bogatu vlaknima, a do posete veterinaru aplikujte im vitaminsko-aminokiselinski preparat. U našoj ponudi možete naći preparat Omni vit, koji se daje za optimalno celokupno stanje, u slučajevima slabosti i stresa i kada je otpornost smanjena usled infekcije. Neophodno je da odvedete ptice na pregled kod veterinara kliničara, kako biste dobili konkretnu dijagnozu i preduzeli odgovarajuću terapiju.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam tigricu i bila je živahna, jela je hranu, cvrkutala, itd. Bio sam na letovanju oko 20 dana i bio je kod mojih prijatelja. Rekli su mi da nije hteo jesti svoju hranu , niti je cvrkutao, samo je jeo hleb i jabuku. Kada sam ga doveo kući malo sam ga pustio napolje i malo je leteo (oni ga nisu puštali) ali nije hteo da se igra samnom. Ušao je u kavez i sad je evo pored ogledala, ne cvrkuće, pije vodu, svojoj hrani ne prilazi, ali ako mu dam hleb ili kiflicu jede kao da nije jeo 10 dana. Moje pitanje je: da li mu treba jedan dan da se vrati u normalu, ili je bolestan? Šta treba da uradim? (molim vas pomozite mi jer ga puuno volim). Pozdrav, StefanO: Kao i svi kućni ljubimci, i ptice vole rutinu, odnosno zavisne su od redosleda ili svakodnevne rutine, a pri tome mislimo da se dnevne aktivnosti (hranjenje, čišćenje, puštanje iz kaveza, igranje, vežbanje...) odvijaju u isto ili približno isto vreme.Zbog Vašeg odsustva iz kuće drugi ukućani su verovatno nenamerno promenili raspored aktivnosti, puštanje iz kaveza, pa je tigrica bila "ljuta" i iskazala svoju ljutnju.  Na Vama je sada da je polako vratite u njenu staru rutinu, uz dosta strpljenja.Vezano uz osećaj vremena kod ptica, smatra se da je to upravo navedeni "osećaj rutine" tokom svakog dana, kao što je buđenje vlasnika u slično vreme, dolazak s posla ili iz škole i slično takođe uvek u slično vreme, pa nas naši ljubimci nestrpljivo očekuju da bi podelili vreme, igru i veselje s nama.Papagaji kao kućni ljubimci mogu se vezati za jednog od ukućanina čak do te mere da ga doživljavaju kao svog partnera. Ono što može biti problem je pojava različitih poremećaja u ponašanju. Kao posledica dosadašnjih dešavanja mogu se javiti neuroze. Neuroze mogu nastati i zbog različitih promena u okolini, odvajanja od pripadnika iste vrste ili od osobe za koju je ptica vezana, a isto tako uzrok mogu biti i promene u ponašanju vlasnika. Najčešći specifični oblici poremećenog ponašanja su kreštanje i samoranjavanje. Samoranjavanje se uglavnom manifestuje čupkanjem perja, međutim može napredovati i do grizenja nokata i prstiju, a u težim slučajevima i do odbijanja hrane i mršavljenja. Da bi se sprečile ovakve neželjene posledice, osigurajte Vašoj ptici dovoljno aktivnosti, kretanja, raznoliku ishranu. Ponudite joj različite igračke namenjene papagajima, a što je najvažnije neka joj i ostali ukućani pruže dovoljno pažnje. Za rešavanje ovakvog problema morate pokazati strpljenja i izdvojiti vremena.Svakako možete odvesti Vašu pticu kod kolega na Kliniku za male životinje na Veterinarskom fakultetu, koji poseduju dovoljno stručnog znanja o ovoj temi.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, pre 2 meseca sam dobio nimfu pa me zanima kojeg je pola (jer kupio bih još jednog samo suprotnog pola!), zanima me i kad budem kupio jos jednu nimfu kako da ih spojim, i posle kolikog vremenskog perioda mogu da ih stavim u isti kavez imam odgovarajući kavez (50 sa 50 sa 70) !?? Vasilije O: Gotovo je nemoguće razlikovati pol kod mladih nimfi koje su stare do 10 meseci. U toj starosti za sve nimfe rekli bi da su ženke, a razlike postaju uočljivije posle prvog mitarenja, koje nastupa između 7 i 10-og meseca.Prepoznavanje pola zavisi od boje nimfe.  Najlakše je odrediti pol kod sivih nimfi. Osnovna i jedina boja ovih papagaja u prirodi je tamno siva sa nešto svetlijim grudima i belim perima po obodu krila, žuto - sivom ćubom i crvenim obrazima. Repna pera kod ženke sa donje strane su poprečno prugasta ili šarena. Krilna pera su kod ženki sa unutrašnje strane šarena, tačkasta, dok su kod mužjaka sasvim jednobojna.Mužjaci za razliku od ženki imaju izraženije crveno obojen obraz (lako je uočiti poređenjem ukoliko imate mužjaka i ženku, ali ako imate samo jednu pticu veoma je teško). Kod žutih nimfi pege ispod krila je nešto teže uočiti (tamnije žute tačke). Pol se može naslutiti i po ponašanju ptice, ali za to je potrebno da ih imate više. Mužjaci se udvaraju ženkama i dokazuju svoju muškost plesom i penjanjem po kavezu (naravno ako su u pitanju nimfe različitog pola).Preporuka je da ukoliko nabavite novu pticu, bez obzira na pol, one borave svaka u svom kavezu. Kaveze ćete postaviti jedan pored drugog. Nakon perioda od 14 dana, koliko otprilike traje period prilagođavanja i upoznavanja, ptice možete da spojite u jedan kavez.U tom periodu nastojte da posvetite pažnju podjednako i ženki i mužjaku, pričajte s njima, pokušajte novog člana polako da pomazite rukom dok se ne opusti i potpuno pređe na Vašu ruku.Za sve je potrebno malo strpljenja, kako s Vaše strane, tako i od strane ptičica.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Hteo sam vas da pitan nešto što mi je vrlo bitno, radi se oko mojoj tigrici koja je ženka ima 8-9 meseci starost, pa sam hteo da  uzmem još jednu ptici da ne bude sama kada ja odlazim na posao i po tome što sam uspeo da pronađem na internetu pišu da bi bolje bi da ta druga prica bude mužjak, pa u tom kontekstu sam hteo da vas pitam oko parenje, ako uzmem mužjaka neću da ih parim da izvede jaje i tako te stvari, pa da li postoji neki način da to spečim, to mi stvarno nije jasno. Hvala vam puno, Andrej O: Najoptimalniji par među pticama predstavlja raznopolni par. Mužjak i ženka bi optimalno trebalo da budu slične starosti, da imaju prostran kavez, dve hranilice i posudu za vodu. Interes za parenje postoji ukoliko su tigrice različitih polova, zdrave, polno zrele, ispravno hranjene, ukoliko se prihvataju među sobom i nalaze se u prostoru u kojem se osećaju sigurno.Proleće je najpovoljniji period za parenje tigrica. Kavez treba da bude prostran, sa postavljenim gnezdom 15x20x20 cm, sa otvorom promera 6 cm, a povoljno bi bilo da je ispred otvora prečka.Proleće je najpovoljniji period za parenje tigrica. Kavez treba da bude prostran, sa postavljenim gnezdom 15x20x20 cm, sa otvorom promera 6 cm, a povoljno bi bilo da je ispred otvora prečka. Tigricama je potrebno pojačati ishranu, a hrane mora biti dosta, tj. tigrice ne smeju ostajati gladne, jer mogu zaključiti da nije povoljan period za odgoj mladih. Ponekad se desi da se tigrice među sobom ne prihvataju, što može sprečiti sparivanje. Problem oko sparivanja čini i izolovanost jednog para tigrica. Tigrice su ptice koje u prirodi žive u velikim bučnim jatima, tako da veći broj parova povoljno utiče na tok parenja. Veća je verovatnoća da će se tigrice spariti ukoliko imate 3 i više parova tigrica, nego ukoliko imate samo jedan par tigrica. Sparivanje i odgajanje mladih,  kod tigrica koje žive kao jedini par u zatočeništvu je vrlo retko. Ukoliko ipak želite da izbegnete parenje, ptice hranite ispravno i redovno uobičajenom mešavinom za tigrice. Nemojte dodavati energetski jaka hraniva, tj. kuvano žumance ili smeše za podsticanje parenja (bogate E vitaminom, energetski jake). Kao nadoknadu vitamina i minerala dodajte svakog dana sveže voće i povrće, a povremeno, pogotovo u periodima mitarenja možete dodavati vitaminsko-aminokiselinske preparate. Najsigurniji metod sprečavanja dobijanja neželjenog potomstva je sterilizacija mužjaka ili ženke.Sterilizacija ptica se radi vrlo retko i po pravilu je riskantna, a retko kada se radi bez nekih konkretnih medicinskih razloga. Na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu se možete dodatna raspitati o sterilizaciji ptica.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas da mi što pre odgovorite na par pitanja. Naime, pre skoro godinu dana spasila sam jednog mladog goluba, koji od tada živi sa mnom u stanu, manje u kavezu više šeta slobodno, ali dok je bio zdrav stalno je bio i napolju. Pošto se vezao za mene nije hteo da se pridruži jatu golubova  već se stalno vraća kući. Uglavnom pre mesec dana se razboleo (dijareja-zelenkast izmet, pospanost, gubitak apetita), davala sam živimicin i ozdravio je. Međutim, pre 3 dana se pojavio simptom uvrtanja vrata, ne može da leti, jede normalno, mada manje kaki, kao da ima zatvor. Drugarica (veterinar) je posumnjala na paramikso virus, ali možda se radi i o salmoneli. Zato sam uzela Enrofloksacin 10%. Pitanje su: Šta Vi mislite, od on čega boluje i kako da doziram ovaj antibiotik? Da li da ga dajem direktno u kljun i koliko kapi dnevno (tako sam pročitala na forumu za golubare)? ili da sipam u vodu kao što piše u uputstvu? Ne znam šta da radim sa njim, ne bih mogla da ga izbacim kad ozdravi jer sam se vezala za njega, a sa druge strane nije mi baš prijatno da znam da živim sa golubom koji ima salmonelu. Kolika je verovatnoća da pređe na čoveka? Hvala unapred. Milica O: Salmoneloza je zarazna bakterijska bolest koja se javlja kod mnogih životinja i ptica, a spada i u zoonoze. Kod ptica bolest uzrokuje više od pedeset serotipova salmonela. Salmonele su gram – negativne enterobakterije, štapićastog oblika. Dosta su otporne pa mogu ostati u spoljašnjoj sredini patogene duže vreme. Zaraza najčešće nastaje unosom ove bakterije vodom ili hranom. Bolest širi i domaća perad, golubovi i divlje ptice. Uzročnici prelaze u krv, nastaje septikemija, a kasnije se lokalizuje u različitim organima: jetri, plućima, muškim i ženskim polnim organima.Salmonele se iz bolesnog organizma izlučuju nosnom sluzi, izmetom i jajima. Bolesni golubovi slabo jedu ali dosta piju vode. Posle dan – dva javlja se proliv zelene boje sa dosta sluzi u izmetu. Često nastaje i zapaljenje creva. Smrtnost je velika čak do 60%. Najosetljiviji su mladi golubovi. Bolesni golubovi su malaksali, konzumiraju više vode zbog pojačane žeđi, imaju tipični beli proliv (zbog belog proliva dat je naziv bolesti) i povišenu telesnu temperaturu. Izmet se skuplja oko kloake, pa je perje zaprljano izmetom bele boje. Zaraženi mladi golubovi slabo ili uopšte ne uzimaju hranu, pretežno čuče ili leže, tresu se opuštenih krila, skupljaju se pod majke i žmirkaju. Pojavljuje se i krivljenje glave u nazad i u stranu. Uginuća nastaju obično nakon pojave simptoma za 4 do 5 dana, a procent uginuća pilića je veliki, ponekad i do 60%. Prikriveni oblik obično susrećemo kod odraslih primeraka golubova. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, patoanamtomskog nalaza i laboratorijskih analiza( pregled izmeta-3 puta u razmakou od 14 dana). Terapija se sprovodi preparatima na bazi sulfonamida. Indikovano je i davanje multivitaminskih preparata. Do postavljanja dijagnoze bih vam savetovala da ograničite kontakt sa golubom, dezinfikujete prostor i predmete koji su bili u dodiru sa njim. Nakon svakog kontakta detaljno operite ruke. Enrocin 10% oralni rastvor se aplikuje peroralnim putem u dozi 10mg/kg. Svi drugi izvori vode treba da budu uskraćeni. Naravno, možete ptici aplikovati adekvatan rastvor leka i direktno u kljun, ali pritom paziti da ptica proguta aplikovanu količinu, da je ne udahne. Savetovala bih vam da obolelog goluba odvedete na fakultet Veterinarske medicine radi potvrđivanja dijagnoze.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kada su se izlegli ptići tigrica, neki od njih su imali jasno deformisane noge, pa me interesuje koji je razlog te pojave? Da li im mogu nekako pomoći?Hvala puno. MirkoO: Prema onome što ste naveli bojim se da nema adekvatne terapije, jer kada su ovako vidljivi simptomi peroze, pa je pitanje da li se stanje može popraviti. Peroza je metabolička bolest sa lokalizovanim simptomima na udovima ptica. Najverovatniji uzrok je manjak mangana, holina i vitamina B i ushrani (roditelja), te možete pokušati započeti terapiju dodavajući navedene materije u ishranu. Prirodan izvor mangana su semenke, orašasto voće, pšenične klice, školjke (gritt), sok od paradajiza, grejpfrut.U preparatu Versele-Laga  MUTA-VIT nalaze se holin i B vitamini, te bi bilo dobro nabaviti ga i dodavati u vodu za piće prema uputstvu proizvođača.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li veliki aleksandar sme da jede mandarinu i njenu koru? Moj to obožava pa Vas pitam da li sme? Hvala, MiroslavO: Preporuka iskusnih i "starih" odgajivača ptica je da se agrumi, odnosno pomorandža, limun, grejp ili mandarina, daju tako da se plodovi iscede i umešaju u hranu za ptice. Ako se plod daje direktno, mora se davati kriškica ili trećina, odnosno ne sme se davati  pola  ploda  jer se  pticama (posebno onima sa tanjim kljunom ili sa šiljatim vrhom kljuna) kljun može zaglaviti ili zapeti (ptice obično kljunom dublje prodiru u agrume) za koru ili kožicu te se ptica guši sokom pre nego što uspe izvući kljun iz takvih plodova. Što se tiče kore mandarine, ona se koristi kao insekticid ili repelent u proizvodnji preparata (ogrlice i sprejevi) protiv kožnih parazita kod kućnih ljubimaca jer ima toksično delovanje na buve. Naravno, kod proizvodnje navedenih preparata koriste se vrlo male količine, estrahirane i otopljene u određenom "nosaču", koji se potom aplicira ili prska po krznu ili perju ljubimaca. Kora mandarine, prema nekim istraživanjima, ima sposobnost vezivanja bakra, kobalta i nikla. Takođe, kod ljudi može izazvati dermatitis ili kontaktnu upalu kože te se slične pojave mogu javiti i kod životinja, posebno ptica koje imaju vrlo ubrzani osnovni metabolizam i negativne posledice se vrlo brzo i jako vide te dovode do uginuća. Zbog navedenih podataka, ne preporučujem davati koru mandarine, koja takođe može sadržati u mikro-količinama druge toksične materije, minerale i pesticide.Agrume treba našim pernatim ljubimcima davati u adekvatnim količinama, odnosno dnevno po kriškicu i po mogućnosti sa što manje kožice i kore.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam rozakolisa starog 5 godina, koji je pre mjesec dana počeo dobijai crveno perje umesto zelenog po leđima i gornjem delu krila, dok po stomaku ima sve tamnije zeleno perje, međutim inače izgleda potpuno zdrava. Stalno ima jednaki tretman: jede istu mešavinu za rozakolise i povremeno dodatno voće i minerale, puštamo je redovno napolje iz kaveza i na kupanje u mlakoj vodi. Šta bi mogao biti problem sa rozenkolisom i da li trebam nešto da menjam u njenoj ishrani?Hvala unapred, BiljanaO: Većina boja kod ptica nastaje kao različita kombinacija tipova pigmenata koji su uskladišteni u proteinima pera. Uopšteno se može reći kako na boju pera utiču tri elementa: količina crvenog i žutog karotenoida (psitacina), količina melanina i struktura pera. Primerci rozakolisa u prirodi imaju visok nivo crvenog i žutog psitacina, a nivo melanina ostaje nepromenjiv. Dodajući efekt raspršivanja svetlosti vidimo pticu zelene boje sa svetlocrvenim licem. Boja ptica izvedena je iz tri vrste pigmenata unutar osnove pera. Kod Agapornisa bitna su dva pigmenta: melanin (crni eumelanin i smeđi feomelanin) i psitacin (crveni i žuti pigment). Ovi pigmenti takođe su pod uticajem sposobnosti pera za disperzijom svetlosnih zraka unutar zone pera. Količina crvenog i žutog psitacina individualno kod svake ptice delimično određuje celokupnu boju. Drugi element koji određuje boju ptice je melanin. Pigment melanina su crne i smeđe granule proteina u strukturi pera. Utiču na baznu boju ptice potamnjujući je ili pak posvetljujući. Vrlo je važno razumeti da ono što mi percipiramo kao boju pera je ustvari kombinacija boja od izvora svetlosti koju pero absorbuje ili pak reflektuje. Boje koje se reflektuju su zapravo one koje su nama vidljive.Jedinstvene među svim pticama su turakoi (porodica Musophagidae - ptice koje žive u šumama Afrike) koji samostalno proizvode zeleni i plavi pigment. Međutim, kod svih ostalih ptica zelena boja nastaje kombinacijom strukturalnih i pigmentnih boja. Kod svih vrsta Psittacina zelena je primarna boja perja. Takođe se uočava da sve vrste Agapornisa u prirodi imaju zeleno obojeno perje tela. Rozakolisi tako u prirodnom obliku imaju telo boje zelene trave sa tamno crvenim licem i čelom. U keratin (protein pera) su ugrađeni ili žuti karotenoidi (proizvode čistu svetlu zelenu boju) ili melanini (proizvode tamniju maslinastozelenu boju). Kako je zelena boja u rozakolisa rezultat interakcije efekta eumelanina sa upletanjem plave boje i psitacina, ukoliko se promeni procenat i odnos pigmenata nastaju varijacije boja. Ove promene utiču na način na koji je svetlost absorbovana ili pak reflekovana od pera. U stvari, zelena boja koju vidimo rezultat je efekta raspršivanja boje koja se reflektije od strukture pera. Ovo se naziva Tyndallovim efektom i stvara iluziju određenih boja. Za karotenoide se uopšteno smatra kako za razliku od psitacina mogu biti pod uticajem spoljašnjih faktora. Jedino kod kanarinaca postoji dodatak ishrani koji ima uticaj na intenziviranje njihove boje dok kod papagaja ishrana uopšteno ne utiče na boje perja. Ovo znači da zdrava ptica sa kvalitetnom ishranom nema jasnije boje već je to više posledica dobrog zdravlja koje poboljšava kvalitet pera koje kao takvo ima bolju sposobnost refleksije svetla. Dakle, ne dolazi do stvarne promene u boji pera. Struktura pera takođe utiče na boju. Neke "boje" jednostavno su rezultat samih promena u strukturi pera koje tada utieču na refleksiju svetla. Nekoliko je struktura pera koje imaju različitu ulogu u održavanju zelene boje. Najvažniji delovi pera su: korteks (kora) - spoljašnji je omotač pera. U ovom sloju nalazi se žuti pigment nazvan psitacin. Sunđerasta zona - srednji sloj koji u kontaktu sa sunčevim svetlom proizvodi plavu i ljubičastu kombinaciju boja. I centar ili medula - sadrži crni i smeđi pigment, koji okružuje sitne rupice nazvane vakuole. Boje perja koje se vide kombinacija su pigmenata (zelena je kombinacija žutog, smeđeg i crnog pigmenta). Promene u fizičkoj strukturi različitih slojeva u "korenu" pera izaziva različite mutacije. Npr. smanjenje debljine korteksa smanjiće količinu žutog pigmenta u peru. Takođe, smanjenje količine eumelanina u meduli uticaće na interakciju ili interferenciju plave boje u sunšerastoj zoni pera. Promene u boji pera zabeležene su i u različitih sezonama a najčešće se povezuju sa reprodukcijom. Ovo se događa procesom izmene perja ili mitarenjem ali se smatra da se mitarenje ipak primarno odvija zbog istrošenosti perja.Boja perja uslovljenma je pigmentima, strukturalnim stanjem pera i kombinacijom navedenog. Pigmenti su hemijski spojevi koji absorbuju svetlo različitih talasnih dužina, dok se struktura odnosi na fizičko stanje pera koje modifikuje ili odvaja talasne dužine. Na strukturu pera mogu uticati i spoljašnji faktori poput: parazita, prašine, svetla, temperature, vlage, abrazije i sl. Osim toga, zabeleženo je i da je tamnija boja perja povezana i sa hormonima.Za tačno određivanje razloga zbog koga je došlo do promene boje savetujem Vam da Vašeg ljubimca odvedete na Veterinarski fakultet u u Beogradu.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, imamm tigricu staru nešto više od godinu dana. U posledenje vreme konstantno povraća nakon svakog obroka. Ponekad se javi i bela pena prilikom povraćanja. Danas je nosim na pregled kod svog veterinara, ali bih Vas zamolio za par osnovnih informacija na ovu temu.Hvala na savetu. VladimirO: Povraćanje kod ptica ne treba olako shvatiti. Mnogobrojni su razlozi koji ga izazivaju, od ozbiljnih infekcija (virusi i bakterije, gljivice i paraziti) do pogrepne ishrane. U mnogim slučajevima infekcije su posledica stresa i dolaze sekundarno na oslabljeni imunitet, a ne treba zaboraviti ni mogućnost kontaminacije hrane i vode. Kao bakterijski uzročnici bolesti navode se Mycobacterium, Megabacteria, Pasteurella, Salmonella, a od gljivica Candida, Aspergillus, Mucor. Osim navedenog, povraćanje može biti i posledica stranog tela, kamenaca, proširenja i upale voljke te oboljenja ostalih organa od koji su najčešće bolesti srca, jetre, bolesti bubrega, dijabetes, perotonitis, itd. Svakako treba obratiti pažnju i na hranu kojom hranite svoju pticu jer su posebno mlade ptice osetljive na temperaturu i konzinstenciju hrane i na višak proteina i vitamina D u hrani. Manjak vitamina A, E, selena kao i višak gvožđa, takođe mogu biti uzrokom povraćanja. S obzirom da Vaša ptica ne jede, u svakom slučaju preporučujem da posetite veterinara. Papagaji znaju oflično "sakrivati" simptome i zato je često veoma važna pravovremena intervencija.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam nimfu i pre nekoliko dana u sebi je imala jaje. Pustili smo je malo da leti, međutim dok je letela, nestalo joj je snage i udarila je slučajno u zid i pala. Mislim da je slomila jedno krilo jer se sad jedva kreće, a i visi joj. Da li je moram voditi kod veterinara ili će se to krilo samo izlečiti? Unapred hvala, Anđela O: Bilo bi svakako poželjno i preporučljivo da posetite veterinara. Naime, kosti krila se možda mogu vratiti na mesto i nakon toga krilo se mora fiksirati zbog boljeg zarastanja. Ako se radi o težoj povredi i nemogućnosti repozicije, krilo se mora amputirati, a pacijentu davati antibiotik u periodu od nedelju dana uz mirovanje, temepraturu prostorije držati iznad 20-21 stepena C i dodavanje vitaminsko-mineralnog preparata u vodu ili hranu. Posudice za hranu i vodu, u tom slučaju, moraju biti lako dostupne oboleloj ptici. Ako se povređeno krilo ne terapira (reponiranje uz terapiju antibiotikom) može doći do nekroze oštećenog tkiva i sepse (prodora bakterija u celi organizam), što bi bilo vrlo nepovoljno za Vašu nimfu, a pri ovakvim povredama ptice gube i apetit te se time usporava proces ozdravljenja.    

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, na ulici sam primetio goluba koji nije izgledao dobro. Odneo ga kući i stavio u veliku kutiju. Koliko vidim, oba oka su mu zatovrena, a oko jednog ima dosta skrame. Hranim ga hlebom koji jede, vodu slabo pije. Oči sam mu mazao kamilicom. Šta mi preporučujete da radim dalje i koliko bi pomoglo da mu oči mazem hloranfenikol mašću? Hvala, SrđanO: Bolesti očiju od kojih ptice najčešće oboljevaju jesu upala spojnica ili konjuktiva. Najčešće ga izazivaju mehanički uzroci (prašina, dim, strano telo, trauma), hemijski (amonijak iz mokraće), virusi, gljivice i bakterije. Vrlo važnu ulogu u nastanku bolesti ima nedostatak odgovarajućih antitela ili vitamina odgovornih za rast epitela. Treba ga smatrati i simptomom niza infekcijskih i opštih bolesti, respiratornih i probavnih infekcija. Bolest se javlja na jednom, najčešće na oba oka. Javlja se sluzavo gnojni iscedak različite sadržine i boje. Kapci su slepljeni, pogotovo ujutro.Kod gnojnog konjuktivitisa otvaranjem kapka cedi se veća količina gnoja. Sluznica je u početku bleda, a u kasnijoj fazi bolesti užarena i natečena. Osećaji životinje su poremećeni pa im je zbog toga teško da se kreću. Kod hroničnog seroznog konjuktivitisa najčešći je izbor neki alergen, a kod ptica ona mogu biti prašina ili neki spoljašnji (van kuće) alergen (npr. polen...) Sledeće stanje koje uzrokuje edem kapaka, bol, preosetljivost na svetlo i pojačana izlivanje suza jeste oštećenje rožnjače, i to najčešće zbog mehaničkih faktora. U lečenju treba ograničiti bakteriološku floru. Ako mikrobiološko pretraživanje nije moguće, terapiju treba sprovesti lokalno antibioticima širokog spektra dejstva uz prethodno ispiranje fiziološkim rastvorom, odnosno 3%-tnom bornom vodom ili 0,1 %-tnim Rivanolom. Ispiranje ima dvostruku ulogu, najpre uklanja se gnoj da bi antibiotik mogao da deluje i vlaži se sluznica (jer su sve suze potrošene za stvaranje gnoja). Nikako ne koristiti kamilicu jer je ona dobra podloga za razvoj bakterija. Izbor antibiotske masti se radi na osnovu uzetog brisa. Dobro je davati i vitamine, pogotovo A, B i C. Od zaraznih bolesti koje se ispoljavaju konjuktivitisom mogu doći u obzir klamidioza (psitakoza, ornitoza), a posebno je rizično ukoliko je Vaša ptica dolazila u dodir sa slobodnim pticama. U okviru Klinike za male životinje Veterinarskog fakulteta, rade veterinari koji Vašem ljubimcu  mogu pružiti stručnu pomoć.

  : ., Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad   P: Zanima me da li postoje neki probiotici koji mogu da se daju golubovima. Ako postoje koji su i kako se doziraju. U pitanju su golubovi pismonoše. Hvala unapred, Jelena O: Probiotici su preparati koji sadrže žive mikroorganizme (dobre bakterije) koji u određenoj količini imaju povoljno dejstvo na zdravlje i organizam ptice. Digestivni sistem ptice predstavlja složeni ekosistem u kojem se uspostavlja ravnoteža između domaćina i crevne mikroflore koju obavezno čine anaerobi. To su uglavnom Bifidobacterium, Clostridium, Eubacterium, Fosobacterium , Peptococcus. Vrlo mali procenat crevne flore čine anaerobi poput Lactobacilus, Echerichia coli , Streptococcus. Aerobni mikroorganizmi nisu uobičajni stanovnici crevne mikroflore. Crevna mikroflora vrlo je važna za sazrevanje imunog sistema, razvoj normalne morfologije i održavanje funkcije crevne sluzokože.Probiotici pomažu kod uspostavljanja ravnoteže između dobrih i loših bakterija u ptičjim crevima.Crevna mikroflora može biti poremećena usled bolesti ptica, stresa, prilikom uzimanja antibiotika, kao i izlaganju toksina. Probiotike je svakako poželjno davati pre antibiotske terapije kao i nakon davanja antibiotske ili neke druge terapije i to po preporuci nakon minimum 7 dana. Mogu da Vam preporučim probiotik Herbolan proizvođača Oropharma koji se stavlja u vodu.Doza je 1 supena kašika (15ml) na 1L vode. U sezoni zamene perja daje se jedanput do dva puta nedeljno, a mladim pticama i tri do četiri puta nedeljno. Veoma je važno da se svakodnevno pravi svež rastvor.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Kupio sam ptice iz uvoza, afrička zelena astrilda, prvih mesec, dva je bilo sve u redu dok ženka nije počeka da čupa perje mužjaku koji je ubrzo uginuo. Nabavio sam novog i kroz nekoliko sati primetio istu agresivnost. Trenutno su odvojeni, šta preduzeti. Pročito sam da postoji preparat no-pick, koji se primenjuje kada ženka čupa perje mladima u gnezdu, da li postoji neka druga solucija. Unapred hvala, Boban O: Kljucanje i čupkanje perja između ptica je oblik patološkog ponašanja koji je često prisutan i može da se javi između mužjaka i ženke, majke i mladih ptica u toku odgoja, a može da se javi i samokljucanje kod ptica. Ovo je veoma složen poremećaj u ponašanju kod ptica i prilikom njegovog rešavanja morate obratiti pažnju na sve detalje. Prvenstveno pažnju posvetite pravilnoj ishrani ptica, dodajte po potrebi vitaminsko-mineralne preparate u vodu ili hranu. Obezbedite pticama kvalitetne prostrane kaveze u zavisnosti od toga da li planirate držanje jedne ili više ptica u istom kavezu i da li planirate njihovo razmnožavanje. Obezbedite im mir i tišinu bez spoljašnjih stresogenih činilaca, optimalnu temperaturu, vlažnost vazduha, svetlost. Nekada kada majka čupka perje svojim mladima neki odgajivači su problem uspeli da reše ubacivanjem kadice za kupanje pticama svaki drugi dan. Ovo Vam pokazuje šta je sve moguće da utice na ponašanje ptice. Versele - laga pick up sprej se može koristiti kao pomoćno sredstvo prilikom rešavanja problema čupkanja perja kod ptica. Upotrebljava se jednom dnevno tako što se nanosi na perje ptice, a pri tome treba obratiti pažnji da se ne prska u oči, kljun i nosnice. Može se koristiti kod kanarinaca, papagaja i egzota. Kada se radi o izboru mužjaka i ženke bilo bi najbolje kada bi ženki obezbedili više mužjaka, tako da ona sama izabere jednog odgovarajućeg, a drugo rešenje je da ih razdvojite,  a zatim pokušajte postepeno da ih sparujete. Ono što može da se desi jeste da ženka ne prihvati mužjaka i pored svih Vaših napora iz nekih samo njoj poznatih razloga. Inače razmožavanje astrildi nije jednostavan posao i najiskusniji odgajivači godinama pokušavaju da dobiju podmladak. Budite uporni i sitematični u rešavanju problema i siguran sam da uspeh neće izostati.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam dve kozice, žuti mužjak i zelena ženka. Mužjak je starosti 2 - 2.5 godine i ženka 2 godine. U zadnjih par meseci pojavila se agresivnost između njih i često se potuku, bilo u kavezu ili kad ih pustim, iz čista mira. Ponekad on nju napadne, ponekad ona njega. Ne znam koji razlog može biti, jer do pre par meseci sve je bilo ok. Imate li neki savet, šta mogu da uradim? Hvala unapred na odgovoru. MarkoO: Neprihvatanje ili agresija između papagaja suprotnog pola je veoma retka. S obzirom da su Vaši papagaji već odavno polno zreli (polna zrelost nastupa sa 5 - 6 meseci) trebalo bi da su se do sada već parili i imali potomstvo, ukoliko ih držite u zajedničkom kavezu. Ako se to nije desilo do sada, moguće je da se radi o jedinkama istog pola, pa je agresija u tom slučaju i očekivana. Inače se razlika između mužjaka i ženke kozice malo teže određuje. Moguće je primetiti da mužjak ima malo masivniji kljun, a čelo i pegice su mu takođe malo veće nego kod ženke. I u jednom i u drugom slučaju, jedino što možete da uradite, ako se agresija nastavi, jeste da ih držite u odvojenim kavezima, i da ih napolje puštate naizmenično.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Mojoj nimfi se pojavila sivkasta mrlja na jednom delu oka. Šta da radim? Nema veterinara u gradu u kome živim. Pomozite, možda postoji neki lek, preparat ili slično. Pozdrav, Aleksandar O: Normalno očno sočivo kod svih životinja je prozirno i bezbojno. Sivkasta mrlja na oku može da bude povreda rožnjače uzrokovana mehaničkim putem, bilo da se ptičica sama povredila češanjem oka ili na neki predmet u kavezu. Takođe ono može predstavljati početak katarakte, odnosno zamućenje očnog sočiva, koja se manifestuje pojavom belog zamućenja na sočivu, nestanka providnosti ili povećanja gustine sočiva.Katarakta (mrena, zamućenje očnog sočiva) je najčešće povezana sa starošću i obično zahvati oba oka. Kod papagaja ona može biti urođena, a može se javiti sekundarno kao reakcija na pojavu određenih metaboličkih bolesti (npr. dijabetesa), usled infekcije oka, traumatskih i nutricionističkih uzoraka, upala, zračenja UV zracima, kao i unošenjem određenih toksina u telo ptice. Često se ovo oboljenje javlja kod kanarinaca, kod kojih je mrena uglavnom naslednog karaktera. Na oku se javlja oblakasto zamućenje sočiva. Ptica potom upadajući u prepreke pri kretanju zbog nedostatka vida odbija da skače na predmete, zatim trlja oko iskazujući bol i nelagodnost u području oka. Ne postoji medicinski tretman koji bi sprečio nastupanje katarakte. Odstranjivanje mrene se obavlja hirurškim putem ili pomoću ultrazvuka, i zavisi od veličine ptice, međutim operacije se izvodi samo kada je sigurno da će to obnoviti vid ptici. Katarakta može oslabiti vid ptice i dovesti do slepila.Ukoliko ptica oslepi, ona se obično dobro prilagodi novonastaloj situaciji. Vlasnici čak i nisu svesni da im je ptica slepa dok im veterinar to ne potvrdi. Papagaj može relativno dobro upamtiti raspored u kavezu, mesto gde je hranilica i pojilica, pa se onda i relativno dobro snalazi uprkos gubitku vida - ako se ništa ne premešta i ne pomera. Vrlo je važno da ne menjate raspored stvari u kavezu, jer one tačno znaju gde im se što nalazi. Ukoliko im prilazite, bitno je da im se obraćate glasom. Poslastice se daju samo iz ruke direktno u kljun, a preporučuje se da se barem dva puta dnevno prinese pojilica kljunu ptice i posmatrati hoće li ptica dodatno popiti vode. Takođe, dobro je već unapred uvesti neku rutinu. Na primer, uvek ujutro uz iste reči čistiti kavez i uvek u približno isto vreme uz približno iste reči promeniti hranu i vodu. Tako ptica kada i izgubi vid dobije određenu sigurnost kroz poznate rituale. Ptice uz određenu pažnju i njegu mogu relativno dobro živeti unatoč slepilu.  Bitno da je ptica što manje sama i da se što više priča s njom. Činjenica da nije sama čini da se ptica osećaj udobnije i sigurnije. Nisu uvek sva oblakasta zamućenja sočiva znak katarakte. Starije životinje mogu patiti od nuklearne skleroze što je normalna pojava prilikom procesa starenju i ne utiče na vid. Ta dva stanja veterinar će lako razlikovati pregledom. Veterinar bi trebalo da obavi kompletan pregled životinje, pregled oka kao i odrediti ozbiljnost katarakte. Vi biste mu svakako trebali reći što više o svim simptomima koje ste uočili kod Vašeg papagaja, kako bi ste na taj način pomogli veterinaru prilikom postavljanja ijagnoze.Bez obzira koji je zdravstveni problem nastupio kod Vaše ptice sami ne možete ništa učiniti. O terapiji u slučaju ovog oboljenja je neophodno konzultovati se sa veterinarom za ptice i oftalmologom, pa Vam Savetujem da se javite za pregled u Veterinarskoj ambulanti Veterinarskog fakulteta, koji se bave lečenjem pernatih životinja.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li je ispravno stavljati pticama amove ili povotke? Čula sam da je tako lakše naučiti pticu da bude napolju a da ne pobegne, ali takođe i da je to zabranjeno. Hvala na odgovoru, Jelena O: Amovi za ptice su kao i amovi za druge ljubimce napravljeni da bi naši ljubimci u šetnji bili na bezbednoj udaljenosti i uvek na dohvat ruke u slučaju nekih nepredviđenih situacija.Kao i kod drugih životinja, oni su konstruisani tako da se bezbedno i lako postavljaju i uglavnom su izrađeni od materijala koji su prijatni, a trake koje se postavljaju oko životinje dovoljno široke. Postavljaju se na mestima koja ne mogu dovesti do povrede životinje ukoliko se pažljivo postupa, a često je i deo povodca urađenog od rastegljivog materijala koji amortizuje nagle pokrete životinje. Da bi se ptica navikla na postavljanje i nošenje povodca potrebno je biti uporan ali pre svega pažljiv. Kao i kod drugih životinja proces navikavanja se nikada ne odvija lako, posebno ako su u pitanju starije životinje. Naravno privikavanje ptice na povodac mora ići postepeno, ptica se mora osećati sigurno, a možete uvesti i nagradu za dobro prihvaćeno nošenje ama.Izvođenje ptica napolje ne sme biti pri vremenskim neprilikama, ekstremno niskim i visokim temperaturama, pri vetrovitom vremenu, a morate razumeti da ptica moze doći u kontakt sa drugim pticama i životinjama, a na taj način i sa potencijalnim izazivacima bolesti parazitima digestivnog trakta i perja, virusima, bakterijma, gljivicama i drugim.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Zanima me da li kod papagaja koji ima PBFD, imunitet može da se ojača sa beta glukanom, da li može biti štetan po njega i u kojoj količini se može dati? U pitanju je mali Aleksandar! Unapred zahvalna! Jelena O: Distrofija kljuna i perja (Psittacine Beak and Feather Disease ) je virusno oboljenja izazvano virusom iz familije Circoviridae. Infekcija nastupa uglavnom kod mladih ptica, gde izaziva često fatalne posledice. Starije ptice koje su inficirane, često prevaziđu infekciju i prežive, ali ostaju kliconoše čitavog života. Često im ostaju trajne posledice na nekim od sistema organa. Virus PBFD često izaziva promene na jetri, mozgu i imunom sistemu koji zatim nije u stanju da se izbori sa oportunim infekcijama, bakterijskim, gljivičnim, parazitskim ili drugim virusnim. Nažalost, specifična terapija ne postoji, a razvoj vakcine, kao profilaktičke mere je u toku. Preparati za podizanje opšte otpornosti svakako dolaze u obzir. Na prvom mestu je kvalitetna i raznovrsna ishrana, kao i redovno dodavanje vitaminsko-aminokiselinskih preparata. DMG (dimethylglycine) je aminokiselina koja se kod ptica pokazala kao dobar imunostimulator. Ona učestvuje u stvaranju energije, tj. utiče na bolje iskorišćavanje kiseonika, te i bolje iskorišćavanje imuniteta. Nažalost, na našem tržištu trenutno nema preparata namenjenim podizanju imuniteta ptica, koji sadrže dimetilglicin.Najverovatnije da u inostranstvu možete naći neki od preparata koji sadrže dimetil glicin ( npr. Avi-immunity booster), a koriste se za ptice, pa je doza već unapred određena. Mislim da je najbolje da napravite upravo takav izbor. Ukoliko biste uspeli da nađete preparat sa dimetil glicinom koji se koristi za ljude,  a ostali sastojci ne štete pticama, dozu bi morao da odredi vaš veterinar .  Uvek se možete dodatno konsultovati sa veterinarima Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, Katedra za bolesti ptica. Beta glukan se u litereaturi ne pominje vezano za podizanje imuniteta ptica. Ali svakako bih Vam savetovala da dodatne informacije pronađete kod profesora Veterinarskog fakuleta na Katedri za bolesti ptica.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam jednu nimfu koja ima oko 2 godine, pošto živim u stanu, malo mi je teže da pronađem list maslačka koji nije zagađen, pa sam došla na ideju da u jednu veću saksiju zasadim maslačak i peršun. I nimfa to voli, često gricka list peršuna tu, ali me brine to što jede zemlju, da li sme to da radi? Hvala unapre, Maja O: Nimfe jedu gotovu mešavinu semenki, prilagođenu za nimfe, sveže voće i povrće. Svo voće i povrće mora biti sveže, neprskano, oprano i osušeno. Od voća i povrća nimfi možete ponuditi: jabuke, kruške, banane, belo grožđe, lubenicu, kivi, zelenu papriku, radič, zelenu salatu, šargarepu, brokuli, kelj i ponekad koji kikiriki u ljusci i semenke suncokreta. Ukoliko svežu hranu nimfa ne pojede u roku 3 - 4 sata, obavezno je sklonite, jer je nakon tog vremena podložna kvarenju. Nimfa može jesti žumance od tvrdo kuvanog jajeta. Moram napomenuti da je kod svake nove namirnice potrebno postepeno i pojedinačno unošenje u ishranu, kako biste u slučaju proliva mogli znati koja ga je namirnica izazvala. Uz navedeno, povremeno im u hranu možete umešati i Vitakraftovu mešavinu trava i povrća (''Salatni mix''), koja sadrži različito povrće, koprivu, maslačak, različak i neven, a dobra je jer predstavlja bogati izvor vitamina. Ponudite im i minerale u obliku mineralnog peska. U kavez im stavite grančice i sipinu kost za trošenje kljuna. Jedući zemlju Vaša ptičica može da dobije crevne parazite, a posledično i proliv pa može slabije da napreduje. Možete pokušati da zasadite te biljčice u saksiju, koju možete da  držite na mestu koje nije dostupno Vašoj ptičici. Druga opcija je da preko zemlje u saksiji stavite ukrasne kamenčiće ili školjke, kako nimfa ne bi mogla da dođe do zemlje.