Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre izvesnog vremena sam primetio da posle čišćenja golubarnika dobijam temperaturu (max 38,5C). Posle nekoliko sati temperatura prolazi i potpuno normalno se osećam. Temperaturu prati i opšta malaksalost, kao kod gripa. Sumnjam da je uzrok salmonela u izmetu golubova, ili alergija na perje. Saša O: Salmonela golubova ili paratifus je zarazno oboljenje golubova koje najčešće izaziva Salmonella Typhimurium var. Kopenhagen, S. Superstifer var. Kuan­zendorf. Smatra se da je to najčešće infektivna bolest golubova kojom je zaraženo 20 - 25 golubova (uglavnom letača). Do sada je ustanovljeno više od 150 različitih tipova salmonela od kojih više od 50 može biti patogeno za goluba. Veoma je važno napomenuti da je to oboljenje i zoonoza odnosno, da je patogeno i za čoveka. Kako su bakterije salmonele veoma otporne, one su rasprostranjene i u prirodi. Moguće ih je naći u vodi, ledu, površinskim delovima zemlje, prašini, fekalijama, prerađevi­nama od mleka i mesa, na povrću i travi, u golu­bijoj hrani po kojoj se kreću glodari (pacovi i mi­ševi). Godari svojom mokraćom i izmetom izlučuje salmonelu koja u hrani može da živi i - godinu dana. Inkubacija salmonele traje obično tri do pet dana. Simptomi počinju veoma naglo i veoma su drastični: golubovi su izrazito neveseli, kunjaju, apsolutno ne uzimaju hranu, piju mnogo vode...Ponekad se može pojaviti povraćanje, povišena tem­peratura i, kao veoma karakterističan simptom, beli proliv koji izgleda kao da je pomešan sa gipsom. Može doći i do i gno­jnog konjuktivita, a ponekad i do nervnih simptoma bolesti: paralize nogu i krila, nekontolisanog kretanja, kretanja u krug ili iskrivljene glave u jednu stranu što je posledica dejstva toksina koje salmonela izlučuje i koji deluju na nervni sistem ptice. Moguća su i iznenadna uginuća, a obično golub ugine nakon dva do četiri dana. Problem kod te opake bolesti je i što se može preneti i na čoveka. Izvor bolesti su najčešće bolesni golubovi, kliconoše, zaražene ptice koje ulaze u kavez, gloda­ri koji su prisutni u kavezu ili u prostorijama gde se čuva hrana. Salmonelu je moguće preneti i tokom transportovanja golubova na izložbe ili letom, unošenjem neproverenih golubova u kavez, prenošenjem neposredno putem hrane ili od zaraženih roditelja na mlade golubove. Inficiranje golubova nastaje i preko jaja koja potiću od zaraženih roditelja (oca ili majke). Uzročnik se obično nalazi u jajovodu kroz koje prolazi jaje koje se tu i inficira. Obično, iz tako zaraženog jajeta se pile obično i ne izleže, a ako i dođe na svet ono nije vitalno i obično prvih dana ugine. Međutim, ako preživi tu ranu fazu golub ostaje trajni izlučivač salmonele.Dijagnostički postupci dokazivanja salmone­le dele se na više načina. Prvi način je dokazivan­je salmonele u čitavoj ili u izmetu potencijalno bolesne životinje. Kloakalni bris (više puta ponovljen u određenim vremenskim razmaci­ma), zasađen na hranljive podloge, može sa sto­postotnom sigurnošću dokazati salmonelu. Treba, međutim, znati da salmonela nije stalno prisutna u izmetu (iako je golub zaražen) tako da bris treba uzeti bar dva-tri puta tokom meseca. suzbijanje bolesti je veliki problem i treba mu prići veoma odgovorno i stručno. Obolelele jedinke treba strogo izolovati, uraditi sigurnu dijagnozu salmonele, pronaći odgovarajući antibiotik. Posle lečenja treba obavezno proveriti uspeh i to dva puta mesečno ponovljenim klo­akalnim brisom i po mogućstvu seroaglutinacijom. Savetujemo Vam da proverite zdravstveni status golubova navevdenim metodama, a da se Vi podvrgnete lekarskom pregledu kako bi se utvrdio mogućnost postojanja salmonele. Alergo testom možete utvrditi da li ste alergični na perje. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Da li je potrebno vakcinisati kanarinca? Ako da, koliko puta u toku godine? I ima li mogućnosti da kanarinac (kućni) dobije, recimo, ptičji grip? Kako to sprečiti? Pozdrav, MirkoO: Mogućnosti da Vaš kanarinac dobije ptičiji grip zaista su minimalne, naročito ako uymemo u obzir i  aktuelnu epidemiološku situaciju, kako kod nas, tako i u svetu. U vreme kada je epidemiološka situacija bila daleko nepovoljnija, u svetu je utvrđeno svega nekoliko sporadičnih slučajeva oboljenja kaveznih ptica. Glavni prenosioc ptičijeg gripa su divlje ptice selice koje bolest prenose najčešće idirektnim kontaktom. Osim toga, za širenje bolesti unutar populacije peradi, ali i među ljudima, smatra se da veliki značaj imaju biosigurnosne mere, higijenske navike i uopšteno socijalna situacija. Danas, kod nas ne postoje preporuke za eventualne specijalne mere u vezi ptiičijeg gripa. Odluku o vakcinisanju donosi nadležno ministarstvo. Eventualne vakcinacije protiv drugih zaraznih bolesti takođe nisu moguća jer na našem tržištu nema registrovanih vakcina za kavezne ptice.    Epidemiološka situacija je takva da ne postoji bojazan od zaraznih bolesti kaveznih ptica.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre par dana sam ofarbala komodu  na kojoj ću držati kavez sa papagajem. Još se oseća miris boje. Da li to smeta ptici? Unapred hvala, Jovana  O: Ptice imaju vrlo ubrzani metabolizam, za razliku od ostalih ljubimaca poput psa i mačke. Njihova normalna telesna temperatura je vrlo visoka (39-40°C) pa se sve fiziološke funkcije odvijaju vrlo brzo. Razni gasovi, pare ili mirisi boja za kratko vreme mogu imati pogubni učinak na zdravlje ptice. Većina boja i lakova u sebi sadrže materije koje pospešuju brzo sušenje, ali imaju loš učinak na pernate ljubice, čija je telesna težina vrlo mala (oko 35-80 grama) pa vrlo male količine toksičnih materijai (formaldehid, terpentin, benzen) dodatno zakomplikuju učinak spoljašnjih faktora (pare i gasovi...).Preporučujem  Vam da mesec dana ne koristite obojeni komad nameštaja za držanje kaveza sa pticom na njemu. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Interesuje me vrsta ptice Jandaja aratinga (Aratinga jandaya), pa Vam molim za par informacija o ovoj vrsti. Hvala Vam. IvanO: Jandaja aratinga (Aratinga jandaya) su česti kućni ljubimci u Americi i Europi. Iako se prirodno oglašavaju jačim krikom, zbog sposobnosti izvrsnog oponašanja govora ljubitelji papagaja ih rado drže. To je veliki rod papagaja, ukupno ih je 19 vrsta. Danas su, iako još brojne, zbog uništavanja šuma i savana, gde pretežno žive, kao i zbog stalnog izvoza  ugrožene i prirodni im se broj stalno smanjuje. Jandaya aratinga naraste do 30 centimetara. Nastanjuje prašumske područja severnoistočnog Brazila. Mužjak i ženka imaju žutu glavu, grudi, stomak i podrepak. Na glavi je naznačen blagi crvenkasti odsjaj. Kožni  očni prsten je bele boje i elipsastog oblika. Leđa i krila su zelena, a krajevi letnih pera su crne boje. Dugi je rep zelen, a krajnji mu je vrh plavkastocrven, dok je kljun tamnosiv, gotovo crn. Mladim su pticama glava i vrat zelene boje sa tragovima žutog perja, a u celosti su bleđih boja Žive oko 20 godina. To su drage i umiljate ptice koje su u stanju celi dan boraviti  uz ukućane. Goste i nepoznate ljude uvek dočekuju sa jakim negodovanjem jer na taj način u prirodi teraju uljeze. Za smeštaj im treba osigurati prostrane kaveze, sobne volijere, a s obzirom da su sklone uništavanju drvenih predmeta, dobro im je izraditi ili nabaviti stalak za papagaje gde mogu boraviti tokom dana. Kada su puštene iz kaveza moraju biti pod budnim okom ukućana jer mogu naneti i veće štete drvenim i plastičnim predmetima. Ukoliko se kavez iznosi izvan kuće, vrata treba osigurati sigurnosnom rezom jer većina aratinga brzo shvati princip otvaranja vrata.Sve vrste aratinga papagaja mogu se uzgajati u veoma prostranim kavezima po sistemu kolonije uz dovoljan broj gnezda kako bi se izbjgle žučne fizičke svađe između ženki.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imamo par tigrica, negde oko dve godine, legli su jaja, ali ništa od toga. Dalje su živeli lepo. Od pre neki dan ženka ne može da stoji na nogama, leži na grudima na dnu kaveza, uz pomoć krila popne se da jede ili pije vode. Naca O: Simptomi koje navodite mogu biti posledica oboljenja neurogene prirode sa paralizom / parezom zadnjih ekstremiteta. Nervni simptomi- paraliza / pareza mogu biti izazvani velikim brojem infenktivnih oboljenja, kao i oboljenja neinfektivne priode (najčešće B avitaminoza, povrede, degenerativni procesi na nervima ili kod ženki zaostajanje jaja itd.). Infektivne bolesti- pastereloza, kolibaciloza, listerioza, psitakoza, salmoneloza. S'obzirom da se radi o ženki koja je nosila jaja moguće je, takođe, da se radi o otežanom nošenju jaja. Reproduktivni problemi mogu dovesti do zaostajanja jajeta, prsnuća jajovoda, peritonitisa i letalnog ishoda. Zaostajanje jajeta događa se kada jaje koje se normalno razvija iz nekog razloga ne prolazi reproduktivni trakt. Osim zaostajanja jajeta, u ptica se javlja i distokija koja predstavlja zaostajanje jajeta zbog obstrukcije. Obstrukcija se javlja kao posledica preležane upale ili ako jajovod anatomski nije dobro razvijen. Razlog pojave zaostajanja jajeta može biti različit, ali najčešće je u pitanju manjak aktivnosti, gojaznost, starost,  nedostatak sunčeve svetlosti, loša ishrana itd.  Savetovala bih vam da ptice odvedete kod veterinara na pregled i postavljanje koančne dijagnoze. Oboleloj tigrici omogućite lak pristup hrani i vodi.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li sme nimfa da jede koštice jabuke?Milka O:  Koštice jabuke, kao i koštica trešnje, breskve i kajsije, sadrži vrlo male količine cijanida, koji je poznat po svojoj toksičnosti (iako u većim količinama nego što ga ima u košticama). Simptomi trovanja toksinima jave se za oko 15-20 minuta, uz jaku eksitaciju (uzbuđenost),  ubrzano  i  promenjeno disanje,  tahikardiju,  pojačano lučenje pljuvačke suzenje očiju, spazam ili grč mišića, a sluznice su vrlo cijanotične (porculansko plave boje). Životinje uginjavaju dva sata nakon pojave navedenih simptoma.Preporuka je da izbegavate davanje koštica navedenog voća, kao i da prethodno dobro isperete ponuđeno voće (jabuka), koje na sebi može imati i vrlo male količine pesticida, ali za ptice je, nažalost, to dovoljno otrovno da izazove i uginuće.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve mlade japanske prepelice, mužjak i ženka. Ženka je počela nositi jaja, kad je snela tri dalje više nije. Možete li mi reći, zbog čega ona dalje ne nose jaja, a pročitao sam da bi trebale svakih sedamnaest sati nositi po jedno jaje? Marko O: Japanska prepelica (Coturnix japonica) spada u najrasprostranjeniju, najbrojniju i najproduktivniju vrstu prepelica u svetu. Zanimljivo je da polno sazrevaju najkasnije sa sedam nedelja, a često i ranije. Posebne linije nosilja u periodu od 200 dana proizvode i do 160 jaja. Sa starošću od otprilike 28 nedelja sposobnost nošenja opada. Godišnja produktivnost iznosi oko 300 jaja. Takav uspeh u nošenju zahteva pravilno držanje prepelica sa režimom svetla, stalnom temperaturom i posebnom ishranom. Samo prirodno hranjene prepelice nosu zdrava jaja. Prepelice moraju biti smeštene u zatvorenom ili poluzatvorenom prostoru. Bitno je da nisu izložene promaji i padavinama. Preporuka je sistem ventilacije koji bi izvlačio vazduh iz prostorije. Preporučuje se stabilna temperatura jer će velike oscilacije temperature izazvati slabije nošenje. Idealna temperatura je od 18-22°C, a nosivost pada na 80% tek na temperaturi nižoj od 10°C. Svetlost je vrlo važan faktor za visoku produktivnost. Idealno bi bilo 23 sata svetla i 1 sat mraka. U noćnim satima dovoljno je neko slabo svetlo. Ovo bitno jer prepelice stalno po malo jedu i piju vodu. Veći prostor osigurava bolje uslove, a samim tim i bolje zdravlje ptica i bolju produktivnost.Japanske prepelice nisu zahtevne u pogledu ishrane. Hrane se kao i sve druge kokoške, što znači mešavinom raznih žitarica i sitnih semenki uz dodatak lucerke. Dobro je dodati vitaminsko- mineralne dodatke zbog kalcijuma koji je neophodan za kvalitetnu ljusku jajeta i grit (mlevene školjke). Pored žitarica, nije loše davati im svakodnevno i malo zelene hrane ( radić, detelina, trava i sl). Pošto prepelice stalno jedu, potrebno im je osigurati da stalno imaju čistu i svežu vodu na raspolaganju.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Primetio sam da mnogi ljudi hrane ptice hlebom. Čuo sam da to nije dobro za ptice i da bi čak mogle uginuti usled takve ishrane. Da li je to istina? Hvala! Rajko O: Omiljena hrana većine divljih ptica su insekti. Kada se ptici daje izbor prednost imaju insekti, njihova jaja i larve, u odnosu na semenke. Kada je insekata u prirodi u izobilju, ptice će ređe posetiti hranilice. Ljudi obično ne daju pticama insekte, tako da su semenke ono najbolje što im mogu pružiti. Kod kupovine komercijalne hrane svakako je potrebno uzeti mešavinu hrane sa različitim zrnima i potrebno je iskombinovati nekoliko vrsta hrana kako biste privukli što više vrsta ptičica. Osnovnu mešavine hrane čine sitnije semenke (hrana "za zebe"), a mogu joj se dodati semenke suncokreta i to mešavine suncokreta (beli, šareni). Crni suncokret ima puno masnoća koje su potrebne za zimu (energent), a u letnim mesecima ga nije potrebno davati. Razlikujemo dve grupe ptičica: one koje se hrane na tlu (npr. crvendać) i one koje se hrane na drveću (npr. detlići, senice). U ponudi Pet centra postoje hranilice za otvorene prostore, semenska hrana koju smo naveli u tekstu, ali i hrane koje pored semenki u sebi sadrže sužene insekte (npr. Gran Patee Insects). Ptice (npr. kosovi, drozdovi) vole voće pa im je i dobro ponuditi sitno seckano voće koje je potrebno svaki dan nuditi sveže jer se vrlo brzo smrzava zimi ili pak smežura, fermentiše i sl. Može se na istu hranilicu servirati i semenje i voće pa ptice mogu birati. Pticama koje žive uz vodu ili na vodi (npr. labudovi, patke) može se na obali ili u plićaku ponuditi kukuruz, druge semenke i salata ali tek kada se ptice približe jer inače hrana potone. Ove ptice vole hleb, ali on nije za njih zdrav pa ga ipak izbegavajte. Hleb je najnekvalitetnija hrana za ptice. Ako ga već dajete, tada neka to bude stari osušeni hleb sa semenkama, sitno kidan. Njega će najradije jesti vrapci te ponekad i kosovi. Potrebno je da za hleb stavite ili drugu hranilicu ili ga jednostavno ponudite pticama na tlu. Nipošto ne smete davati plesnjivi hleb! Najveći udeo u sastavu testenina su ugljeni hidrati, a zavisno od proizvođača mogu sadržati jaja i različita brašna (kukuruzno, pšenično, integralno i slično). Hleb ne treba uvoditi u ishranu ptica zbog mogućnosti predoziranja ugljenim hidratima (šećerom), što kod ptica dovodi do oboljenja i preranog uginuća. Većina ptica nema enzim potreban za razgradnju ovih ugljenih hidrata pa su oni u potpunosti nesvarljivi, odnosno ptica ih ne može razgraditi u probavi do glukoze.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Budući da o spomenutoj vrsti ne znam gotovo ništa, molila bih Vas da me napišete par informacija o istoj. Koliko žive? Vole li više samoću ili život u paru? Čime da ih hranim? Koliko prostora im je potrebno? Kako razlikovati mužjaka od ženke? I slično. Unapred hvala, LjijanaO: Dijamantska zeba (Stagonopleura guttata, noviji naziv Emblema guttata) je vrsta estrildnih zeba koje su poreklom iz Australije gde žive u šumama eukaliptusa, provode većinu vremena na tlu u potrazi za semenkama i insektima. Imaju jarko crveni kljun, oči i zadnji deo. Ispod grla imaju crnu prugu koja ide vodoravno do nižih delova krila koja su isto crna sa belim tačkicama. Ostatak krila je svetlo smeđe boje. Glava i leđa su svetlo sive boje, a stomak i brada su beli. Ovo je najmanja vrsta zebica. Životni vek im je 5-7 godina. Veličina 12 cm. Vrlo je popularna i atraktivna ptica.  Kavez ne bi smeo biti manji od 90x40x40 cm. To je veličina za jedan par. Najbolje ih je držati u paru ili mešanim kolonijama u volijeri koja ima u sebi biljke ili puno prečkica i grana kao i dovoljno mesta za let. Hrane se detelinom, spanaćom, brokulom, crvima, malim insektima i njihovim larvama. Od kupovne hrane jedu hranu za ptice egzote, u drugu posudicu potrebno im je stavljati grit, a ukoliko želite da ih parite potrebno je ishranu pojačavati i dodavati jajčane smese i vitamine u vodu. Samo ženke sede na jajima. Za gnezdo koriste različite materijale, kao što su kokosova vlakna, papir nasečen na trake, suve travke i perje. Mogu se pariti sa 9-12 meseci starosti i najbolje je spariti ih kao par kada su mlade. Mužjak dok peva u ustima nosi grančicu i skakuće gore-dole. Pare se od septembra do kraja aprila i od avgusta do januara u divljini. Ženka polaže 4-6 jaja i sedi na njima 14 dana. 21 dan nakon što se izlegnu napuštaju gnezdo i još 21 dan nakon toga postanu samostalni, a do tada ih hrane i ženka i mužjak.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja tigrica u zadnjih 15 dana ubrzano diše i srce joj jako brzo lupa, pogotovo kada napravi jedan krug letenja. Primećujem gubljenje ravnoteže prilikom okreta od 180 stepeni na prečkici. Kada joj se to dogodi, odlazi na najnižu prečkicu i spava što nije njeno uobičajeno mesto. Primećujem da su joj nogice plavlje, iako je u prostoriji normalna temperatura i nije zadimljeno. Inače, ako ovo zanemarimo, ona je vesela, živahna, normalno jede. DejanaO: Simptomi koje ste naveli mogu se javljati kod raznih zaraznih (ptičjih) bolesti i oboljenja organa. Kod aspergiloze je otežano disanje najčešći i jedini simptom. Nažalost, kod ove bolesti, koja se prenosi putem hrane, nema pravog i ciljanog leka. Preporučuje se upotreba jodne voda, a antibiotici se daju ako se zdravstvena slika još pogorša zbog naknadnih infekcija bakterijama i virusima. Nastojte pticu držati što više u kavezu, kako se ne bi previše fizički umarala, što zahteva još veći dotok vazduha i pojačanu cirkulaciju, koja je već oslabljena zbog mogućeg oboljenja. Pokušajte joj davati mekšu hranu (kuvano jaje, sok od pomoradže, struganu šargarepu, mrvljeni keks) i obratite se veterinaru radi tačne dijagnoze i ciljane terapije.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Znam da je većina cveća otrovna za papagaje pa me to začudilo. Sad me zanima na koje biljke bi kao vlasnik papagaja trebao da obratim pažnju. Hvala, Mihailo O: Papagaji su skloni "grickanju" raznih biljaka, od kojih neke vrste mogu biti i toksične. Otrovne supstance su sve one koje unesene u organizam mogu izazvati oštećenja ili smrt. Koliko je biljka toksična zavisi od same vrste biljke, od količine biljke unesene u organizam, od veličine ptice i od vrste ptice. Pojedine biljke su različito toksične i u različitim količinama ili su pak netoksične za pojedinu vrstu ptice, ali bez obzira na to smatraju se toksičnima i uvrštene su u tablicu toksičnog bilja. Simptomi trovanja su različiti za pojedinu vrstu ptice, a mogu se javiti kao iritacija kože, gastroinestinalni simptomi (proliv, povraćanje) ili simptomi od strane kardiovaskularnog ili nervnog sistema. Biljka može biti cela toksična ili samo njeni pojedini delovi (koštice, listovi, stabljika, cvet itd.).  Toksične supstance u biljkama najčešće su oksalati, glikozidi, anatoxin A, microcistin, saponini, atropin, kofein, theobromin, teophylin, tanin, nikotin, itd. Navešću Vam neke vrste biljaka koje su toksične i svakako bi ih trebalo izbegavati: Amarilis, bršljen, paprat, avokado, azalea, plavozelene alge, božićni kaktus, božićna zvezda, hrizanteme slonovo uvo (vrsta begonije), geranije, hijacinte, imela, narcisi, oleandar, filodendron, rododendron, perunika/iris, kalatea koštice jabuke, koštice ploda i kora drveta kajsije, rogačevo stablo/lažna akacija, koštice plodova trešnje/višnje (kako za koju vrstu ptice), ali i lišće i grančice, borovica, lišće i žir hrasta - lišće, grančice drveta i koštica ploda breskve/nektarine -iglice, grančice i sok u drvetu bora, javansko drvo tisa (svi delovi), božikovina itd.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam tigricu i primetila sam da joj se u predjelu iznad repa nalazi poveća kvrga, pa vas molim da mi kažete što je ta izbočina u predelu iznad repa. Hvala na informacijama. EvaO: Na opisanoj poziciji, odnosno na gornjoj strani trtice kod ptica, nalazi se trtična žlezda (glandula uropygii). Ona izlučuje uljanu, masnu supstancu kojom ptice pomoću kljuna ili nogu premazuju perje. Time održavaju strukturu perja i štite telo od kvašenja. Iz tog razloga se trtična žlezda najviše razvila upravo kod ptica koje borave na ili pored vode, dok je kod drugih smanjena (golubovi, papagaji) ili u potpunosti nedostaje (trkačice). Uzroci poremećaja vezanih uz ovu žlezdu najčešće su upale, zastoj sadražaja zbog začepljenja izvodnih kanala, te novotvorevine. Zbog zastoja zgusnutog sekreta režnjevi žlezde se proširuju, a žlezda u celini poveća. Upala može nastati kao posledica ovog stanja ili se javlja nakon različitih povreda, a verovatno i drugih uzroka. Bolesne ptice su nemirne i neprestano kljucaju područje trtične žlezde. Koža na tom delu postaje crvena, na njoj se mogu naći kraste različite debljine, perje je slepljeno, a celo područje toplije od okoline. Svakako preporučujem da pticu odvedete na veterinarski pregled, jer zapušten proces može imati teže posledice. U postavljanju dijagnoze potrebno je razlučiti zastoj sekreta od upale ili novotvorevine, koji se mogu stvoriti u žlezdi, a za svaki od navedenih poremećaja sprovodi se različito lečenje. Po dijagnozi, veterinar će sprovesti terapiju.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nimfa jede svoj izmet. Zvala sam telefonom svog veterinara i on je rekao da je normalno da nimfice pomalo probaju svoj izmet, ali ja sam nešto sumnjičava u vezi toga i nigde u internetu nisam pročitala takav slučaj pa bih volela dobiti vaše mišljenje. Dajem joj semenke, sipinu kost, neki mineralni sivi pesak sa ponekim zelenim zrncima u njemu, šargarepu i jabuku ponekad, probala sam i drugo voće, ali retko uzme. Da li joj možda nešto fali u ishrani ili je bolesna ili je to ipak sasvim normalno. Ako može neki savet. Unapred hvala, Marija O: Nastojte onemogućiti svojoj ptičici da jede svoj izmet, da ne bi došlo do razvoja bakterijske infekcije ili disbalansa crevne flore. Izmet sam po sebi sadrži "otpad" iz organizma, kao što su bakterije, nusproizvodi metabolizma belančevina i slično, pa nije prikladan za ishranu jer može doći do trovanja, posebno kod organizma koji ima brzimetabolizam (ptičice). Pokušajte na dno kaveza da stavite repetke ili da nabavite nov kavez koji ima rešetkasto dno kako bi sprečili kontakt sa izmetom. Razmislite i da nabavite smesu semenja nekog drugog proizvođača. O: U kavez postavite dosta igrački za Vašu ljubimicu, kao što su ogledala, ljuljaške, drvca sa rupicama u koja se stavlja hrana (npr. badem u ljusci, kikiriki i slično) da biste što više okupirali i zabavili nimfu, a da ona pri tome zaboravi na staru naviku čeprkanja po dnu. U ishranu dodajte sveže voće i povrće.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo ženku i mužjaka tigrice oko 5 meseci. Nismo imali nikakvih problema, ali se sada ženki ispod oka pojavio otok u kome kao da se nalazi tečnost. Ujutro joj se usled otoka zatvori oko. Stavljamo joj obloge pa joj otok preko dana splasne, ali se tokom noći vrati. Togrica normalno jede i leti tokom dana kad je puštamo izvan kaveza. Ako mi možete reći, zbog čega se otok javlja? Linda O: Često se ovakvi otoci javljaju kod suženja ili opstrukcije suznog kanala. Lakrimalni aparat je vrlo bitan za normalnu funkciju oka. Ukoliko je proizvodnja suza ili dovod suza prekinut, dolazi do isušivanja rožnjače i nastanka ulkusa. Osim za vlaženje rožnjače, suze su važne i za ispiranje oka od nečistoća i prašine. Ukoliko nema suza i količina nečistoća i bakterija je povećana, te je mogućnost nastanka infekcije mnogo veća. Uzroci su razni: upala, povreda, nepravilna građa kanala, izraslina koja vrši pritisak na kanal... Osim problema sa suznim kanalom ovakav otok može uzrokovati i promaja / hladan vazduh, infekcija, povreda, tumor, upala... Etiologija i kompleksnost ovog problema iziskuje detaljan pregled, i stoga bi bilo najbolje da veterinar klinički pregleda pticu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam 2 tigrice već oko 8 meseci. Mužjak je još mlađi od ženke. U zadnje vreme je počeo da se čudno pona. Počelo mu je izlaziti pena na usta i da mu otiče oko. To se dešava s vremena na vreme. Ptice su u čistom okruženju, imaju vode, hrane, nisu na promaji i nisu izloženi hemikalijama. Ne znam razlog, pa vas molim za savet. Unapred hvala, MikicaO: Sistem za varenje ptica čini  "voljka" za čuvanje progutane hrane i mišićni želudac, koji zbog nedostatka zuba često sadrži progutane kamenčiće koji služe za mlevenje hrane. Prilagođen  je brzom varenju hrane i olakšava let. Kod papagaja su česte upale voljke, a  simptomi su eventualno pljuvanje slepljenih semenki i odbijanje jela, kao i pojava pene kad pokušaju da piju vodu... Obolele ptice ne mogu da jedu jer im je voljka upaljena. To se dežava zbog bakterija, gljivica, jednoćelijskih organizama ili kombinacije. Perje na glavi joj je sliepljeno zbog pljuvanja semenki i papagaj vrlo brzo slabi jer ne dobija hranjive tvari. Stvaranje pene može biti simptom poremećenog zdravstvenog stanja  respiratornog sistema, dakle grla  i disajnih puteva.   Kod poremećaja disanja javlja se roptanje,kliktanje, škripanje, šuštanje. Natečeno oko ili područje oko oka može imati različitu etiologiju, od upale pojedinih područja oka do alegije. Može se raditi o izolovanoj infekciji, odnosno iritaciji ili, što je češće, može seraditi o nekoj sistemskoj bolesti unutar koje je to jedan od više simptoma.Bolesnoj tigrici potrebno je zagravanje, treba joj nuditi vodu i prilagođenu hranu: kuvani pitinač, testeninu, krompir, nakvašene semenke (nakvasite ih pa ih nekoliko puta isperite kroz par sati i onda ponudite ptici - tako omekšanu). Takođe je dobro ponuditi proso (ljušteni) koji će nabubriti i omekšati te kašicu za male bebe. Savetujem Vam da stavite  u pojilicu med, vodu i multivitaminski preparat za ptice. Takođe, možete skuvati jaje pa tvrdo kuvano žumance pomešati sa kuvanom šargarepom. Kako je ta smesa mekana, lako se može polagano aplikovati u kljun, odnosno sa strane u uglove kljuna. Možda će ptica radije uzeti smesu sa Vašeg prsta. Potrebno je odvojiti bolesnu pticu od zdrave, utopliti je na način da joj se u neposrednu blizinu stavi sijalica za grejanje ili obična sijalica, kako ne bi morala trošiti snagu na održavanje telesne temeperature te joj ponuduti navedeno.Oba navedena stanja zahtevaju hitnu intervenciju veterinara koji treba odrediti antibiotsku terapiju i početi ciljano lečenje ptice. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam tigricu staru godinu dana. Područje oko kloake izgleda natečeno i golo je (nema perja na tome mestu). To traje već izvesno vreme, uz mala odstupanja. Bude joj bolje, pa se opet javi ista promena. Koja je to bolest i je li ozbiljno?  Molim Vas za bilo kakvu informaciju. Hvala, Miša O: Jednolična i previše suva hrana (nedovoljna količina zeleniša i voća), pritisak tumora, otečen polni organ, zadržavanje jaja kod ženki mogu uzrokovati simptome koji uključuju otečen stomak, gubitak snage ako se ptica napreže i otečenu i upaljenu kloaku (ušće gde se kod ptica sastaju mokraćni, polni i sistem za varenje). Potrebno je nuditi veću količinu zeleniša i voća, po jednu kap parafinskog ulja u hranu te kod smetnji u nošenju jaja premazivati kloaku vazelinskim uljem, a da bi se sprečila i ograničila upala primeniti cinkovu mast. U svakom slučaju savetujem Vam da se javite sa ptičicom Vašem veterinaru kako bi dijagnostifikovali tačan uzrok nevedene promene i odrediti ciljanu terapiju.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, imamo papagaja nimfu-mužjaka, star nešto manje od dve godine. Kupljen je u vašem centru. Prezadovoljni smo sa njim, čist je, uredan, lep, obožava da se mazii i naučio je 5 reči koje spaja, ali ima nešto što nam jako smeta i ne znamo kako da ga obuzamo tj. iz čista mira počne da se jako glasno dere onim svojim prodornim glasom, pa nas zanima da li ga nekako možemo smiriti? Puno hvala unapred! Danijela O: Neke glasove nimfi možete čuti jedino ako držite dve ili više nimfi, ali neka ćete čuti svakodnevno i ako imate samo jednu pticu. Najpoznatiji zvuk kojeg nimfe redovno proizvode više puta dnevno je kratko i jasno dozivanje, čućete ga verovatno i ako imate samo jednu pticu jer ona onda traži ptičje društvo. Usamljene nimfe taj zvuk mogu proizvoditi i satima, što vas stvarno može i izludeti. U takvom slučaju ptici treba posvetiti puno više pažnje, a ako niti to ne pomogne, treba ozbiljno razmotriti opciju nabavljanja još jedne nimfe. Ovaj tip oglašavanja ćete prepoznati jer se radi o kratkom, jasnom i prodornom zvuku. Zatim su nimfe poznate po tome da mogu proizvoditi zvuk sličan mačjem frktanju ili zmijskom siktanju. Taj zvuk proizvode kada se boje i/ili kada se osećaju ugroženim, te kada štite svoje leglo. Već i male bebe-nimfe sa svega nekoliko dana starosti mogu proizvoditi taj zvuk. Nakon tog upozorenja ptica će ili pobeći ili napasti, što uglavnom čini pokušavajući da ugrize ono čega se boji. Ako ptice držite u paru, primetićete da su one gotovo stalno u kontaktu. Posebno kada nešto istražuju, npr. dok su izvan kaveza u sobi, stalno će kontaktirati proizvodeći specifične zvukove. Oni su slični onom prvom zvuku traženja, ali su puno tiši i blaži. Sve dok se vide, komunikacija među dve nimfe je prilično tiha i ne smeta. Ako se izgube iz vida, počeće glasno dovikivanje koje traje toliko dugo dok se opet ne nađu. Ti glasni pozivi traženja opisani u prvom odlomku služe i u divljini prvenstveno tome da ptica koja se udaljila od jata brzo i lako opet nađe put do njega. Vrlo melodična grupa zvukova, tačnije prave male pesmice, čućete ako imate pravi par nimfi i ako je mužjak raspoložen za parenje i udvaranje. Njegovo udvaranje ženki popraćeno je specifičnom pesmicom. Skoro kod svih nimfi je prisutna ista osnova melodije, ali je ona za svakog mužjaka karakteristična odn. promenjena tako što je dodao neke samo njemu drage melodije i zvukove. Dakle, osim od nagona, ta melodija zavisi i od onoga šta ptica čuje u svojoj okolini. U vreme kada je mužjak pod pojačanim utjicajem hormona, tu pesmicu možete čuti i po nekoliko puta dnevno, u trajanju od pola minuta do nekoliko minuta, ali retko mužjak peva duže od 5 do 10 minuta. Još nam preostaje i pričanje i pevanje koje ptica može naučiti od Vas. Kod nimfi su posebno mužjaci talentovani za pevanje, ponekad i govor, dok su ženke uglavnom tihe. Čak i ako će naučiti da govori, to će biti izražavanje reči preko pevanja, dakle više melodični govor. Ipak, reči mogu biti i te kako razumljive. Svoju nimfu možete pokušati naučiti pevanju neke lagae melodijice (počnite sa kratkom i jasnom melodijom) ili pak koju jednostavnu reč. Zvuci koje želim spomenuti su i oni koje nimfe proizvode kada se pare. To su vrlo nežni, piskutavi i tihi zvuci koje uglavnom proizvodi ženka u toku parenja. I da za kraj spomenem, zvukovi koje nimfe proizvode su relativno tihi, međutim imate li dva mužjaka koji su raspoloženi za parenje oni se mogu nadvikivati i biti veoma bučni, kao i usamljena ptica koja stalno traži ostatak nepostojećeg jata.Takođe, u vreme udvaranja pevanje može kratkotrajno postati vrlo glasno. Veliku većinu vremena nimfe su ipak tihe i drage ptice, koje imaju zajedničke osobine oglašavanja, ali ipak svaka ima svoju individualnu nijansu tog zvuka.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Desna noga našeg kanarinca nema refleks tj.ne reaguje na dodir, ali ne deluje da je povređen ili da je noga slomljena. Ponekad se oslanja na desnu nogu, ali češće je vuče za sobom. Ne držimo ga zatvorenog u kavezu celo vreme i puštamo ga da slobodno leti po sobi. Nakon jednog takvog puštanja primetili smo ovu pojavu. Inače, manje peva nego obično, ali normalno jede. Da li je to posledica nekog fizičkog oštećenja kod slobodnog leta ili je možda reč o stresu? Da li imate neki savet? Pozdrav. Branko O: Velika je mogućnost da je vaš kanarinac povredio nogu za vreme dok je bio pušten. Povrede takvog tipa najčešće se javljaju ukoliko ptica svojim kandžama zapne za zavesu pa, u pokušaju da se oslobodi, povredi nogu. Ponekad dođe do istegnuća, a neretko i loma. Tačna dijagnoza se može postaviti jedino nakon RTG snimka. Osim trauma, oduzetost noge je moguća i kao posledica neuroloških napada (epileptičkog napada ili moždanog udara). U oba slučaja treba preporučiti strogo mirovanje. Nipošto ne puštajte kanarinca izvan kaveza, kako ne bi došlo do veđih oštećenja tj. povreda. U oba slučaja treba preporučiti strogo mirovanje. Nipošto ne puštajte kanarinca izvan kaveza, kako ne bi došlo do veđih oštećenja tj. povreda. Prestanak pevnja kod ptica je normalan kod stresnih stanja, a povreda noge to svakako jeste.Savetovala bih vam da posetite veterinara, a do tada kanarincu ograničite kretnje, pojačajte ishranu vitaminsko-mineralnim preparatima (kapi ili prah), koje dodajete ili u vodu za piće ili u hranu.