Pitajte Veterinara

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Molila bih Vas za pomoć. Naime, imam albino miša već tri godine (možda čak i malo više). Pre dve nedelje nogice su mu otkazale i sada ide samo prednjim a zadnje vuče. Slabo jede i pije vodu. Najgore je to što je,pre par dana, dobio nekontrolisane trzaje zadgnjih nogu,i sve je gore. Ne može ni da spava jer su ti nekontrolisani pokrti sve učestaliji, javljaju se na svakih 15-20 sekundi. Znam da je veoma star i moguće je da je u pitanju nervni sistem.Samo hoću da znam da li je ikako moguće da mu pomognem ili bar skratim muke? Unapred zahvalna, A.V.O: Oduzetost zadnjih nogu i trzanje je svakako neurološki problem i veoma teško će doći do poboljšanja stanja s obzirom na starost miša.Oduzetost zadnjih ekstremiteta može biti posledica i poremećaja lokomotornog sistema, a kada su u pitanju obe zadnje noge problem je najčešće lociran u lumbalnom delu kičme. To može biti posledica povrede ili okoštavanja, što je češče kod starijih životinja. Nažalost, stanje u kom se Vaš ljubimac nalazi je teško izlečivo ali bih Vam savetovala da ga ipak odnesete kod veterinara kako bi ga pregledao i dao konačno mišljenje.Jedino što Vi možete uraditi jeste da mu pružite najbolje moguće uslove života, što uključuje i zdravu ishranu ali i dodavanje vitamina u slučaju oboljenja. O tome smo pisali u prethodnom pitanju pod naslovom Vitamini za miša.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Kupila sam kod vas patuljastog ovnolikog ženku kunića Tedy, prošle godine u septembru. Problem nastaje ove godine, takođe početkom septembra, zeka dobija apces i tad nastaje haos. Išla sam kod skoro svih veterinara u Beogradu tražeći da se nađe uzrok nastanka istog, dok nije dijagnostikovano: "Periostitis chr. ossificans facies egsocranialis oss mandibulae, Osteolysis procesus angularis mandibulae sinister, Usura tuberi maxillae sinister, Tumefactio (oedema tissi molae) in regione mandibulae sinister" od strane veterinara sa Veterinarskog fakulteta pre nedelju dana. Nije ločigno da zec u tako ranoj dobi ima problema sa lizom pa me zanima odakle se nabavljaju zecevi koji se prodaju u Pet Shop-u, tj. da li je problem u genetici, ili u nečemu drugom? Unapred zahvalna, Katarina KrmpotićO: Apsces kod kunića je veoma česta pojava i nije genetski predisponirana.Apsces predstavlja nakupljanje gnoja u novonastaloj šupljini, odnosno lokalizovana gnojna upala koja se može razviti u potkožnom tkivu, ali i u dubokim tkivima i organima.  Apscesi su mekane formirane tvorevine koje rastu tokom nekoliko dana. Iako se najčešće stvaraju na glavi i ekstremitetima, mogu nastati bilo gde u telu. Obično nisu bolni, mogu biti pomični, minimalno su upaljeni i sadrže gusti sadržaj. Kunići sa apscesom mogu biti dobrog opšteg stanja ili se može razviti gubitak apetita i mršavljenje. Dijagnostikuju se palpacijom otekline i pregledom usne šupljine. Najčešće bakterije iz roda Staphiloccocus, Pasteurella multocida, Pseudomonas aeruginosa, Proteus spp. i Bacteroides spp. ulaze kroz ranu u potkožje i tkivo. Bakterije uništavaju lokalne ćelije i luče svoje otrove. Imunološki sistem odgovara na infekciju tako što je lokalizuje u vidu apscesa. Kada apsces nastane na gornjoj ili donjoj vilici, uglavnom zahvati i koštanu strukturu i usled delovanja otrova i bakterija, ali i odbrambenih odgovora organizma dolazi do lize same kosti. Liziranje kosti je dakle posledica samog apscesa, nema veze sa starošću životinje, ni sa genetikom. Takođe, životinje koje se nalaze u Pet centar prodavnicama se nabavljaju od registvoranih odgajivačnica, koji poseduju dozvolu za obavljanje ovakvih poslova, te pre nego što životinje nađu u prodaji bivaju pregledane od strane veterinara. Takve zdrave životinjice se šalju kod nas sa papirima o proverenom zdravstvenom stanu životinje, kako bi svi kupci malih životinja dobili zdrave jedinke. Apscesi najčešće nastaju upravo u predelu gornje i donje vilice kod glodara jer se u toku glodanja, grickanja drveta i sena naprave mikrolezije na tkivu, koje zatim predstavljaju ulazna vrata za bakterije. Mogu biti i posledica sekundarne infekcije korena zuba, prisustva stranog tela ili upale gornjih disajnih puteva. Obično se uzrok ne može determinisati. Lečenje apscesa se sprovodi isključivo hirurški. Hirurška intervencija u slučaju apscesa podrazumevaju upravo otklanjanje celokupnog apscesa, odnosno evakuacija gnojnog sadržaja i kiretiranje membrane apscesa. Ovu intervenciju je veterinar sigurno i uradio, ali su nažalost recidivi veoma česti, pa intervencija mora da se ponavlja. Preporučila bih Vam da razgovarate sa veterinarima koji su intervenciju uradili, pa ako oni nisu u mogućnosti da pomognu Vašem ljubimcu, zamolite ih za preporuku kojem veterinaru da se obratite za dalje lečenje.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Želim da nabavim malu životinju. Već imam veliki kavez. Ne mogu da se odlučim između degua, činčile i afričkog patuljastog ježa. Molim Vas da mi kažete osnovne razlike u ponašanju, da li su neke agresivne ili mogu biti? Takođe mi je bitno da sama životinja nema jak miris, i da se uz pravilno održavanje ne oseća kavez. I da li je moguća osnovna dresura ili su to samo priče? Hvala unapred. Srdačan pozdrav, Milica O: Svaka životinjica o kojoj se razmišljate je posebna sa svojim vrlinama i osobinama, tako da ćete konačnu odluku o izboru ljubimca za novog člana Vaše porodice morate doneti iskuljučivo Vi i Vaša porodica, ali mi ćemo Vam svakako pomoći tako što ćemo izneti osnovne karakteristike, prednosti i mane ovih malih i preslatkih životinjica, pa se nadamo da će Vam te infomacije biti od pomoći u donošenju ove odluke. Degui su vrlo društvene i radoznale životinjice. Vole društvo, a obradovaće se svakoj novoj igrački koju mu date. Ponekad, kad je uplašen, sakrije se na bezbedno mesto ili se ukoči. Ali, uvek pobedi radoznaost, pa strah nestane. Veoma su aktivni tokom dana, non stop se igraju. Vole da se penju po granama i skaču visoko.  Brzo se kreću i uspeju da se uvuku u jako malo rupu. Vole da kopaju, pa ako imaju priliku sakriće hranu u rupu koju su iskopali u drvetu ili pesku. U prorodnim uslovima degu zubićima i prednjim šapicama kopa jazbinu u koju voli da se uvlači ili tamo da krije hranu. Može da pokuša da iskopa vaš pod ili deo nameštaja, to je njegov prirodni instikt.Ukoliko mu pružite prst, može se desiti da gricne, ali to nije iz agresije već iz radoznalosti. Možete ga naučiti da to ne radi, tako što ćete ga tada nežno tapnuti po nosu. Ipak, zubi su mu veoma oštri i može da vas povredi ako niste pažljivi. Degu se brzo navikava na vlasnike i kavez. Ako ih redovno hranite rukom, oni će se brzo privići na Vas i Vaš miris. Ne voli mnogo da se uzima u ruke i nije ga lako uzeti jer je veoma brz. Imajte na umu da nikada neće postati pitom kao morsko prase, jer je previše živahan. U tom smislu svakako nije životinjica pogodna za maženje. Degu se kupa u posebnom pesku kao i činčila. Nabavlja se u prodavnicama za kućne ljubimce. Nemojte koristiti drugi pesak jer degu u njemu može da se povredi. Pesak mu možete u nekoj staklenoj posudici postavljati u kavez jednom u par dana, a možete ga i držati stalno unutra. U ovom drugom slučaju, pesak može da postane WC, pa ga morate redovno prosejavati. Ovo su inteligentna stvorenja, prema istraživanjima inteligentnije su od pacova i morskog praseta. Možete ih naučiti nekoliko osnovnih komandi: da se odazovu na ime, da sami ulaze i izlaze iz kućice na komandu, da se popnu na ruku, kad ih pozovete. Cilj treninga je da degu stekne Vaše poverenje. Proces učenja zasniva se na sistemu Vaše pozitivne i negativne reakcije na njegove postupke. Pozitivna reakcija znači nagrada za željeno ponašanje. To može da bude neka omiljena poslastica jer to njega najviše raduje, a možete i samo da ga pomazite po stomačiću. Činčile su noćne životinje, spavaće od ranog jutra do 18-19 sati, što je savršeno za zaposlenu porodicu i školarce jer su budne i spremne za igru kad se porodica okupi. Činčile spadaju u najnezahtevnije kućne ljubimce; inteligentne su, bez mirisa, nuždu vrše samo u svom wc-u, uredne su pa je čišćenje gajbe činčila jednostavan posao. Ovo su razigrane životinjice i jako vole da trče i da skaču. Nisu spretne poput veverica, pa ih u njihovim aktivnostima treba nadgledati. Činčila se neće družiti poput psa ili kunića, ali se voli maziti na svoj način. Neće skočiti na ruke i tražiti vas da se igrate, ali će vas uvek pozdraviti i uživati u Vašem češkanju njihove glavice. Po karakteru se razlikuju, neke su mirnije i nežnije, a neke nestašne i dominantne. Jedno im je zajedničko, ukoliko ćete brinuti za svoju činčilu, ona će vas jako voleti. Za činčile će Vam trebati strpljenja jer im treba dosta vremena za pripitomljavanje. U početku im pristupajte polako pazeći da ih bukom ili naglim pokretima ne prestrašite. Nakon nekoliko dana prilagođavanja novoj sredini, možete nežno staviti ruku u kavez i pričekati da Vas Vaša činčila onjuši i privikne se na vaše prisustvo. Potom joj možete ponuditi neku poslasticu (npr. grožđice) i to tako da vas činčila mora dotaknuti da bi je dohvatila. Činčile su izuzetno čiste životinje, vole biti čiste i na čistom. Zbog toga treba kavez svakodnevno čistiti, i promeniti prostirku koju su pomokrile. Povremeno (jednom nedeljno) je potrebno vrućom vodom oprati police, cevi i posude za nuždu. Afrički patuljasti jež izuzetno je simpatičan i nezahtevan kućni ljubimac koji preko dana većinu vremena spava, a aktivan postaje tek uveče. Ovi noćni sisari-insektojedi vrlo su simpatične i nezahtevne životinjice. Kako su noćne životinje, tek uveče postaju aktivni. Na ljude prvo reaguraju odbrambeno - sklupčaju se i ispuštaju zvuk sličan šištanju - ali mogu se pripitomiti nakon što se naviknu na miris vlasnika. Ježa treba uzimati opranim rukama kako bi se navikao na ili prepoznao vlasnikov miris. Ježevi raspoznaju i vlasnikov glas pa je dobro pričati im. Nemaju neprijatan miris i ne izazivaju alergijske reakcije kod ljudi alergičnih na dlaku. Imaju vrlo razvijen njuh i sluh. Ježa možete uz nadzor da pustite da šeta stanom. Vrlo su radoznali i vole da istražuju okolinu, a za razliku od glodara neće da grizu kablove i nameštaj.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: U gradu sam gde nema adekvatnog veterinara za mog hrčka. Evo o čemu je reč, danas sam vratima preklještila glavicu hrčka. Nema nikakvih vidljivih promena na glavici sem veoma malo krvi u desnom uhu. Hrčak nije više aktivan kao ranije ali jede i sporije se kreće. Od trenutka povrede je u kučici i samo spava. Ima blizu 2god. Pomozite molim vas. Jako brinem. Unapred hvala na odgovoru. Jelena О: Stanje Vašeg ljubimca koje opisujete smatram vrlo ozbiljnim pa Vam savetujem da ga svakako što pre odvedete veterinaru na pregled, kako bi se na vreme započelo s terapijom. Naime, lečenje ovakvih malih životinjica postoji, međutim pošto se radi o malenom organizmu, i najmanja mehanička povreda može biti uzrok krvarenja i takvo stanje može imati posledice opasne po život. Uopšteno, kod kućnih ljubimaca česta su oštećenja kičme i drugih delova lokomotornog sistema uzrokovana padom, odnosno mehaničkim povredama. Kičma se sastoji od kičmenih pršljenova, prstenastih kostiju koje prave kičmeni kanal. Upravo su kičmeni pršljenovi ti koji stradaju kod različitih padova, pa nastaju frakture. Frakturisani i napuknuti kičmeni pršljenovi dovode često do kompresije nerava. Kako se unutar kanala kičmene moždine nalazi leđna moždina, a od leđne moždine se odvajaju pojedinačni nervi koji izlaze iz kanala, pri frakturama kičmenih prstenova dolazi do povrede leđne moždine što može dovesti do delimične ili potpune oduzetosti mišića i gubitka osećaja. Leđna moždina može biti oštećena u trenutku povrede ili kasnije prilikom pomeranja povređenog dela.Sledeća povreda koja je česta je potres mozga. Potres mozga je funkcionalni poremećaj koji može imati za posledicu gubitak svesti. Potres mozga najčešće nije praćen strukturnim povredama mozga, pa su posledice u smislu neuroloških poremećaja vrlo retke. Poremećaj ravnoteže može ukazivati i na neurološka oštećenja, odnosno povredu centra za ravnotežu. Međutim, ne sme se isključiti ni unutrašnje krvarenje, pa ni mikrotraume unutrašnjih organa.Svakako Vam preporučujem da posetite svog veterinara, kako bi se napravio RTG i po potrebi druge dijagnostičke pretrage.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Našao sam bebu divljeg zeca, i naravno, pomerio sam ga da ne bi nastradao kao njen brat pod točkom kamiona... Šta mi predlažete, kako da se pobrinem za ovog zeku, kako treba brinuti o njima, jer je ovo divlji zec, ne kupovni, da li da ga vratim u prirodu...? Nemam srca da je ostavim, posto je njena majka verovatno neće hteti više zbog tuđih mirisa... Hvala, Vlada О: Ako ste našli zeca težeg od 800 grama, preporuka je da ga vratite na isto mesto gde ste ga našli jer je već odhranjen od majke i sigurno zna da jede zeleniš, pa će se zadržavanjem u zatočeništvu teže prilagoditi posle na uslove u prirodi.Novorođene bebe zečeva, za razliku od kunića: imaju dlaku (krzno), vide i čuju, i već nakon nekoliko sati su sposobne trčati. Bebe su na mleku dok im težina ne dosegne nekih 700 grama, a istovremeno samostalno uzimaju i drugu hranu. Divlji zec težine 80-120 grama hrani se 5 puta dnevno (svakih 4 sata), a težine oko 250 grama hrani se 4 puta dnevno (svakih 6 sati) sa oko 20 ml mlečnog obroka. Mlečni obrok se pravi na sledeći način: meša se mleko u prahu za mačiće i vruća voda, u razmeri 1:2 (oko 10 ml). Beba zeca u početku pije malo mleka, otprilike 3 do 5 ml po hranjenju. U svaki mlečni obrok umešati mlečne kisele bakterije (linex, prolife, ferzym). Sadržaj jedne kapsule probiotika raspodeliti na 5 dnevnih obroka. Obavezno osigurajte ljubimcu dovoljnu količinu dnevno sveže vode.Kada zec dosegne nekih 700-800 grama, količinu mlečnog obroka postepeno se smanjuje prema 20 ml/dnevno sve do povratka u prirodu (kada zeka dosegne nekih 1200 grama).Od nekih 250 grama težine, pored mlečnih obroka, divlji zec počinje uzimati i drugu hranu: razne trave, začinsko bilje, grančice drveća i grmova, oguljenu zob, krupne zobene pahuljice, zrna susama, semenke lana, očišćene semenke suncokreta. Seno, lucerka, jabuke, šargarepe, prokelj, zeleni kupus, krastavac, brokoli, lišće kelerabe (povrće dobro oprano i posušeno). S obzirom da zec jede uglavnom noću, hranu dajemo uveče (naravno, hranu sme imati i preko dana na raspolaganju). Ne treba preterivati, bitna je raznolikost. Hranu koja nadima (kupus, detelina, lišće kelerabe), kasnije uvesti u ishranu, a započeti od trave, lišća maslačka...U Vašoj kući im treba neka kartonska kutija ili kućica kao za kunića (kućne ljubimce), koja će mu pružiti osećaj sigurnosti. Divljeg zeca ne zatvarajte u kavez. Naime, njima je potrebno puno kretanja, kako bi se razvili mišići, kosti i varenje. S obzirom da je zec aktivan predveče i noću, posebno u to doba mora imati dovoljno prostora za trčanje i to po površini na kojoj mu se neće klizati. Osigurajte mesto boravka kunića od raznih povreda koje ga mogu zadesiti. Sklonite električne kablove jer može pokušati da ih grize. Kad malo poraste potreban mu je veći ograđen prostor na otvorenom, gde bi se pripremio za povratak u prirodu.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam Kembelovog patuljastog hrčka starog oko 5 meseci (kod mene je nešto manje od 2) koji neće da jede peletiranu hranu. Pre toga je, od kako sam ga dobila, jeo mešavinu žitarica koju sam dobila uz njega (semenke suncokreta, pšenica, kukuruz), a ja sam mu davala i zelenu salatu, kelj, šargarepu, rukolu, ponekad i jabuku, tikvu, hleb i neslane kokice. U konsultaciji sa prodavcem u pet shopu kupila sam Versele-Laga complete Hamster&gerbil hranu. Ima već nekoliko dana otkako sam mu sipala u činijicu i mislim da nije okusio. Kada ga vadim van kaveza da se družimo dajem mu zelenu salatu i suncokret i on halapljivo jede. Mislila sam da će uzeti da jede granule kad ogladni i jer nema ništa drugo u kavezu, ali ipak ne, zato sam nakon 2-3 dana počela da mu dajem suncokret i salatu da ne bi pregladneo. Molim za savet kako da ga privolim da ih jede. Unapred hvala О: Često se vlasnici žale kako hrčci ne žele da jedu onu hranu koja im je ponuđena ili biraju određene boje ili oblike hrane u posudici. Problemu se, u većini slučajeva, može rešiti na način da se po hrani nakapa vitaminske kapi za glodare, koje tada promene ukus samoj hrani ili određenim kolutićima ili štapićima hrane. Zatim, pokazalo se dugoročno delotvorno da se jednostavno ostavi u posudici ona hrana koju inače hrčak ne želi da jede. S vremenom, takvu hranu ipak počinje da jede ukoliko ste dovoljno uporni. Međutim, ovo nije naročito preporučljivo redovno praktikovati, s obzirom da vrlo brzo može dovesti do poremećaja zdravlja usled neizbalansirane ishrane. Takođe, pokušajte da nabavite drugu vrstu hrane i pomešati deo s postojećom hranom kako bi je utrošili. Na sreću, na tržištu se nudi zaista širok izbor hrana za hrčke te Vas pozivam da posetite naše prodavnice Pet centra, a verujem da će se ipak nešto svideti i Vašem hrčku. Moram napomenuti kako je izbirljivost i/ili odbijanje hrane kod hrčaka i jedan od početnih simptoma bolesti te svakako ne bi trebalo zanemariti značaj uočenog. Stoga, ukoliko se i nakon preduzimanja promene ishrane stanje Vašeg ljubimca ne popravi ili u sledećih nekoliko dana uočite i pogoršanje simptoma, svakako pomoć potražite u veterinarskoj ambulanti.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me da li stomačni virus, ili čak bilo koja druga zarazna bolest kod čoveka može da se prenese na činčilu, ima li tu razloga za brigu? Kad imam stomačni virus ja se sklanjam od svoje, ali da li postoji opasnost da joj se to prenese preko ljudi koji su u dodiru sa mnom? Hvala unapred, AnđelaO: Zoonoze su bolesti domaćih životinja koje se prenose na čoveka.Antroponoze su bolesti isključivo čoveka i ne mogu biti prenesene na životinje. Antropozoonoze su primarno bolesti životinja koje se mogu preneti na čoveka. Zooantroponoze su primarno bolesti ljudi koje se mogu preneti na životinje. Na činčile sa ljudi se mogu preneti razne bakterijske, virusne i gljivične bolesti. Izazivač stomačnog gripa ljudi su najčešće Norovirusi. Vrlo su infektivni i samo 10 -100 virusnih čеsticа je dovoljno za izazivanje bolesti. Najznačajniji izvor infekcije je zaražena osoba jer se virus izlučuje stolicom i/ili povraćanim sadržajem i to od momenta pojave bolesti pa do nekoliko dana po nestanku simptoma. Norovirusi su vrlo otporni na dejstvo nekih dezinfekcionih sredstava pa na pojedinim površinama mogu da prežive nekoliko dana, samim tim one predstavljaju izvor zaraze. U literaturi nisu zabeleženi slučajevi oboljevanja činčila od Norovirusa, ali Vam svakako savetujem da obratite posebnu pažnju na higijenu ruku i prostora, kao i na higijenu davanja hrane.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zanima me da li posle određenog vremena činčila može promeniti bioritam, odnosno da spavaju noću, a budu aktivne danju? Božidar O: Činčile su isključivo noćne životinje. Većinu dana provode spavajući, a noću postaju izuzetno aktivne. Tek u popodnevnim časovima, ok 18-19h, činčile započinju svoju aktivnost.Takav bioritam je normalan i treba ga omogućiti svojim ljubimcima. Međutim, ukoliko kavez sa činčilom bude postavljen na sunce ili na promaju, ili pak ukoliko imate još nekog ljubimca, psa ili mačku, koji preko dana narušavaju mir činčile, može doći do poremećaja bioritma. Ovo ipak nije dobro stanje za činčilu i dugoročno se može odraziti na njeno psihičko i fizičko zdravlje. Preporučujem Vam da svom ljubimcu omogućite adekvatne uslove života kako bi izbegli bilo kakave poremećaje. Dakle, kavez postavite na mirno i mračno mesto, izbegavajući direktnu sunčevu svetlost. Ukoliko imate i psa ili mačku podignite gore kavez kako bi ga učinili nedostupnim drugim ljubimcima. Izbegavajte da držite životinju u prostoriji u kojoj se puši, koja je zadimljena ili na promaji. Uz pravilnu ishranu, ovi uslovi će omogućiti dug i srećan život Vašem ljubimcu.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imamo zeku, lavlja glava je u pitanju i mužjak je. Poslednja dva dana je promenljivog raspoloženja. Grize nas povremeno, čas je nervozan, čas se mazi, onda odjednom ugrize. U teranju je, mislim prvi put, naskace i piški svuda... mene konkretno interesuje koliko taj period kod mužjaka traje, i koliko puta godišnje? Ne planiramo da ga sterilišemo. Inače je tako veseo i nemiran ali takav mu je karakter ja mislim, Marija O: Kod mužjaka kunića ne postoji periodični ulazak u teranje kao kod ženki. Oni kada dostignu polu zrelost uvek su spremni za parenje. Kod većine mužjaka, ukoliko se ne pare javi se agresivnost i izražena teritorijalnost uz obeležavanje teritorije i takvo ponašanje je kod većine trajno.Ukoliko ne želite da parite Vašeg kunića preporučila bih Vam da kastrirate životinju, čime ćete eliminisati polni nagon i samim tim i ponašanje koje prati polni nagon. Kastracija mužjaka kunića može da se obavi već sa 4 meseca starosti, odnosno kada se testisi spuste u skrotalne vrećice. Kastracija kunića je zahvat koji zahteva vrlo obazriv i pažljiv pristup kuniću kao pacijentu. Pre same operacije preporučuje se gladovanje od 6 sati pre operacije, mada neki autori navode da može imati na raspolaganju sena pre operacije. Vodu mora imati na raspolaganju sve vreme. Vrlo je važno pre i posle operacije sprovesti terapiju protiv bolova jer su kunići jako osetljivi na bol i često nakon uspešne operacije prestanu jesti zbog bolova. S obzirom da anestezija snižava telesnu temperaturu, kunića bi trebalo za vreme operacije držati na jastuku koji greje. Nakon kastracije kunić će se lakše socijalizovati, biće Vam privrženiji pa ćete lakše uspostaviti odnos sa njim.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam sibirsku vevericu i duže vreme joj je suzilo desno oko, bio joj je začepljen nos i često je kijala. Veterinar je rekao da joj dajem antibiotik. Sad normalno diše, malo manje kija, ali primetila sam da često ispušta gasove i liže čmar, i deluje kao da joj se stomak naduo. Da li može biti od antibiotika? I da napomenem da sam jedno vreme čuvala mačku koja je imala crevne parazite, da li je moguće da je od toga? I kako da joj pomognem? Hvala unapred. O: Infekcije gornjih respiratornih puteva kod životinja neophodno je tretirati antibioticima kako se proces ne bi spustio na donje respiratorne puteve i pluća.Ipak antibiotici mogu dovesti do poremećaja crevne flore i izazvati proliv i gasove. Takođe, ne tolerišu sve životinje sve antibiotike, pa neki od njih mogu izazvati ozbiljne tegobe kod pojedinih vrsta. Bitna je i doza leka. Veće doze od propisanih dovode do gastrointestinalnih tegoba, najčešće se javi proliv. Promena hrane, kao i velike količine voća, povrća i orašastih plodova mogu da izazovu gasove i poremećaj balansa crevne flore. Vam da koristite gotovu kvalitetnu hranu superpremijum kvaliteta bogatu vlaknima kao što je Versele Laga Chip Nature. Veverice mogu imati različite endoparazite, ali veoma retko izazivaju tegobe. Neophodno je uraditi analizu izmeta, pa ukoliko se nađu paraziti daje se precizna terapija koju Vam prepisuje veterinar. Veoma je mala mogućnost da se endopraraziti prenesu sa mace na vevericu. Ne postoje komercijalni probiotici za veverice. Uglavnom se u te svrhe koristi izmet druge, zdrave veverice, koja nema crevne parazite. Izmet zdrave veverice se razredi sa vodom i daje na špric. Ovo može obaviti samo veterinar u svojoj ambulanti, nikako ne treba ovo raditi na svoju ruku. Ono što Vi možete uraditi jeste da dodate medicinski ugalj u vodu. On apsorbuje toksine i gasove. Medicinski ugalj ne menja ukus vode, samo će joj promeni boju.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam patuljastog angora kunića već godinu dana, jako je razigran i stalno traži društvo ljudi, ali do sada nije dolazio u direktan kontakt sa drugim životinjama. Želela bih da kupim štene maltezera, ali samo pod uslovom da to ne skodi mom kuniću, ni fizički, ni psihički. Zanima me da li je uopšte moguće da kunić i pas žive u slozi, i da li je olakšavajuća okolnost to što je zeka duže u kući, pa će ga pas smatrati autoritetom? Kunić je par puta bio blizu komšijskog psa, ali u mom krilu, a pas je nezainteresovano prolazio pored njega, tako da nisam primetila da se kunić plaši. I da, ako je štene vakcinisano i revakcinisano, da li je isključena svaka mogućnost da kuniću prenese neku bolest? Hvala unapred! Lidija O: Svaka životinja je individua za sebe, što znači da svaki pas, pa tako i kunić reaguju drugačije na svog novog prijatelja druge vrste. Ove dve vrste potpuno drugačije komuniciraju, pa je čak i u idealnim uslovima potrebno neko vreme da prođe da bi se uskladili odnosi između ove dve životinjske vrste. Dobro je to što je kunić već odrastao i naviknut na život sa Vama. Po pravilu, on je plašljivija vrsta i njegovo prilagođavanje na novog ljubimca po pravilu prolazi sa više stresa. Ukoliko ste odlučili da nabavite novo štene, nema razloga da to i ne uradite. Prvog dana po dolasku, upoznajte ih na kratko pod kontrolisanim uslovima. Neka se onjuše, neka odreaguju, svako na svoj način, uz povećanu pažnju i sprečavanje svake potrencijalne agesivnosti. Nakon toga ih razdovijite i sutradan ponovite postupak na duže vreme. Nikada ih ne ostavljajte bez nadzora. Sami ćete proceniti nakon nekoliko dana, na osnovu njihovih reakcija da li su raspoloženi za druženje jedno sa drugim ili ne. Verujem da će njihove reakcije biti prijateljske. Problem može nastati u tom smislu gde kunić počinje da obeležava teritoriju, pogotovo ukoliko je kunić mužjak. Obeležavanje se vrži mokraćom, fecesom i glodanjem predmeta. Morate isključiti i mogućnost konzumiranja hrane koja nije njima namenjena. Zarazne bolesti protiv kojih se vakciniše pas nisu pretnja zdravom kuniću sem besnila. Što se tiče daljeg prenosa infektivnih noksi, ukoliko su pas i kunić sami po sebi zdravi, tj. bez simptoma oboljenja, nema razloga da brinete. Psa redovno čistite od unutrašnjih parazita i stavljajte mu zaštitu protiv buva i krpelja. Na svaki znak poremećaja opšteg stanja odreagujte odlaskom kod veterinara. Uvek postoje oboljenja koja su zajednička velikom broju vrsta životinja, uključujući i čoveka, ali pravovremenom reakcijom vlasnika i na vreme primenjenom terapijom kao i uključivanjem ostalih mera predostrožnosti, prenošenje infektivnih bolesti je svedeno na minimum.  

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam činčilu dva meseca, kupljena je kod vas i ne znam tačno koliko je on star. Od kada sam ga dobila on se nijednom nije okupao u vulkanskom pesku, predpostavljam da je još mali i da ne zna, zanima da li to predstavlja problem? Unapred hvala! Milica O: Kupanje peskom bi trebalo davati povremeno i ne ostavljati da bude u kavezu konstantno dostupno činčili.Postavite im peščano kupatilo bar dva puta nedeljno, obično u toku noći kada su najaktivnije. Dva puta nedeljno je sasvim dovoljno, iako možete i češće ukoliko vam krzno Vašeg ljubimca izgleda grubo, prljavo ili masno. Kada je vreme vlažnije, činčile bi trebalo češće da koriste peščano kupatilo.S obzirom da su činčile noćne životinje i kupanje im treba omogućiti uveče kada su aktivne. Nadam se da će Vaš ljubimac steći naviku da se kupa u pesku, a da mu je ovo samo period prilagođavanja.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kunić mi je star dve godine i nije kastriran. Hranim ga šargarepom svaki dan i povremeno mu dam seno i još neko povrće, ali sam skoro pročitala da mora jesti seno svaki dan i da je mnogo šargarepe štetno. Elem, ono što se desilo je da ima vrlo tamnu mokraću već drugi dan, ja mislim, i zabrinula sam se. Boja je smeđe, tamno narandžasta, vuče na crvenu. Prvo sam mislila da je zato što sam mu dala cveklu ali traje već drugi dan i ne znam da li je zbog toga. Desilo se jednom da je odbio šargarepu kad sam mu je dala, ali prethodnu je pojeo skoro celu. Nisam sigurna da li odbija da jede ili mu se samo nije jelo tada. Takođe, primetila sam oko njuške, sa strane da ima malo zadebljanje oko dlake, na dodir je kao krastica mala, ali na izgled nije. Svetle boje je i tvrdo je, ali je malo, kao da je spojeno sa kožom, ili deo nje oko snopa dlake, ali ne izgleda strašno. Nisam sigurna da li ga boli ili sam ga samo nervirala pa se pomerao kad sam pokušavala da vidim. Da li nešto nije u redu sa njim ili brinem bespotrebno? Hvala puno! Danna O: Boja urina kod kunića normalno je bledo žute boje, međutim nakon mokrenja u kontaktu sa vazduhom razni sastojci mokraće oksidišu i menjaju boju mokraće od tamno žute, narandžaste do crvenkaste boje. Promena boje mokraće smatra se normalnom pojavom i ukoliko je ne prate drugi klinički simptomi (povišena temperatura, otežano mokrenje, promene u količini unosa vode i količini izlučene mokraće), nije znak nikakvih patoloških promena. Jako taman urin odmah nakon mokrenja može biti znak dehidracije, dok je crveni urin najčešće posledica pigmenta iz hrane, a ne krvi u mokraći. Ako je crvena boja mokraće posledica krvi u mokraći to može biti simptom malignih promena, mokraćnih kamenaca ili infekcije u mokraćnoj bešici. Bela boja urina najčešće je posledica velike količine kalcijuma u ishrani. Zdravi kunići izlučuju velike količine kalcijumovih soli putem mokraće što mokraći daje beli, mutan izgled. Ovo je posledica specifičnog metabolizma kalcijuma kod kunića. Savetujem Vas da kunića pregleda veterinar kako bi ustanovio da li u mokraćnoj bešici postoje promene koje bi dale opisanu kliničku sliku.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam kunića oko godinu ipo dana i do sada je sve bilo idealno. Ali u poslednje vreme moj kunić ima neprijatan miris celog krzna i oko nosa i ceo kavez je poprimio takav miris. Ispod brade mu je stalno mokro i dlaka mu se na tom mestu ućebala. Zasto odjednom ima takav neprijatan miris kada kunici obično nemaju ? Teodora O: S obzirom da ste naglasili da je kuniću predeo ispod brade stalno vlažan, najverovatnije je u pitanju pojačana salivacija, koja kod kunića može nastati kada je u pitanju neki problem u usnoj duplji. Najčešće je u pitanju problem sa zubima koji prerastaju i nepravilno se troše. Kada zubi prerastu svoju fiziološku dužinu dolazi do otežanog ili potpuno onemogućenog uzimanja hrane, pojačane salivacije (najuočljivije na bradi i „podbratku“), usta su često otvorena, dolazi do mršavljenja, neprijatnog zadaha iz usta (ukoliko je došlo do povrede i infekcije bukalne sluzokože), suzenja iz oka, iscetka iz nosa, povreda jezika itd. Vlažna kože je dobra podloga za razvoj bakterija i gljivica, što za posledicu može imati između ostalog i neprijatan miris. Moj savet je da se što pre obratite veterinaru koji će uraditi klinički pregled i na osnovu toga dati svoje mišljenje.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Danas sam dobila zečicu staru 6 meseci i malo je poveća, ima kilo i 350gr. Ja se malo plašim da je uzmem u ruke pa me zanima kako da se ophodim prema njoj i rečeno mi je da smemo slamu i vodu da jede, eventualno ponekad šargarepu. Pozdrav, NinaO: Gojaznost svakako predstavlja zdravstveni problem. Ukoliko vlasnik životinje ne odreaguje promenom načina ishrane gojazne životinje, gojaznost može dovesti do pojave promena na kostima i zglobovima, hormonskih poremećaja, oboljenja kardiovaskularnog sistema itd. Višak telesne masnoće se uklanja smanjenim unošenjem kalorija (ograničenjem ishrane) i pojačanom telesnom aktivnošću.Najbolje ja da posetite veterinara, i da on donese zaključak o telesnoj težini zamorca, te da li je ona prekomerna, i da eventualno preporuči određenu terapiju u smismlu ishrane i aktivnosti.O telesnom razvoju zeca pisali smo u teksu koji glasi Telesni razvoj i uvođenje voća u ishranu kunića.  Najčešće se kunići goje jer se u ishrani nalazi previše žitarica u odnosu na količinu sena. Preporučujem da Vašeg kunića hranite u narednom periodu samo sa senom, bez ikakvih dodataka.Takođe, premalo kretanja, odnosno premali kavez dodatno pogoduje prekomernoj telesnoj težini. Povratak u bolju kondiciju nakon određenog vremena, trebao bi biti jasno vidljiv. Kunići nisu preveliki ljubitelji čestog podizanja i nošenja u rukama. Kuniću bi trebalo prići polako i od napred. Obraćajte mu se pritom mirnim glasom i ponudite mu gornji deo šake da Vas ponjuši. Ukoliko ostane miran, pažljivo ga pomilujte po leđima. Samo tako "pripremljenog" kunića možete kasnije podići na ruke. Ostavite kuniću dovoljno vremena da sam potraži Vašu blizinu i telesni kontakt. Lezite na pod i ako Vas kunić u prolazu dotakne, tada ga možete maziti. Pre nego što kunića uzmete u ruke, uspostavite s njima kontakt. Tek tada jednom rukom uhvatite životinju za slobodnu kožu iza ušiju ili ispod prednjih nogu. Pri podizanju, drugom rukom obuhvatite zadnje šapice i zadnji deo tela. Nikad nemojte dopustiti da životinja slobodno, bez oslonca visi u vazduhu jer će se u tom slučaju panično pokušati da se oslobode. Mačji zahvat podrazumeva podizanje kunića s prednje i zadnje strane, držeći mu pritom čvrsto rukama šape. Da životinju ne biste prejako stisnuli, kažiprste smestite između prednje, odnosno zadnje šape. Nošenje kunića izvodite tako da kunića smestite u svoju levu ruku. Mnoge životinje pritom vole da njuškicu zavuči u udubljenje lakta. Drugu ruku položite na kunićev potiljak. Tako ćete ga, ako pri nošenju postane nemiran, lako umiriti. Kunića možete smestiti i u korpu, ali jednu ruku stalno držite na potiljku i leđima kako biste sprečili da iznenada iskoči i povredi se. Poslasticama ga uverite da je nošenje nešto čega se ne mora bojati. Želimo Vam mnogo uspeha i strpljenja pri rukovanju sa Vašim kunićem! O ishrani kunića možete pročitati u našim prethodnim odgovorima na temu ishrane kunića: Kunić – paraziti, najčešće bolesti i pravilna ishrana, Zatvor kod kunića/Ishrana i probava kunića, Telesni razvoj i uvođenje voća u ishrani kunića.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Vlasnik sam morskog praseta starog 4.5god. Pre mesec dana primetili smo u mokraći malo krvi, istog jutra smo odneli prase kod veterinara, dobijala je antibiotik 5 dana a krv u mokraći sem tog jutra se nikad više nije pojavljivala. Prase sve vreme lepo se ponaša, jede, veselo. Problem je što je tokom terapije dobila retku stolicu i koja je trajala i posle terapije. Otišli smo ponovo kod veterinara i rekli su nam da je to normalno i da ukinemo tečnu hranu i da nema potrebe za probiotikom. Mi smo ukinuli povrće i voće i hranili je senom, cavia complitom, cavia crispi, cavia crok. Međutim stolica se popravi na dva dana i onda opet postaje ređa i to traje sad više od mesec dana otkad je dobijala antibiotik. Ona je i sad vesela i lepo jede. Molim vas dajte nam neki savet, dal treba da kupimo neki probiotik i koji? Da napomenem da prase živi u izuzetno kvalitetnom uslovu i kvalitetno se hrani i velika je maza i ljubimac. Zaboravio sam da kažem da joj dajemo i kapi C vitamina jer tako su nam veterinarska ambulanta Darvin u Novom Sadu gde smo je lečili preporučili! NenadО: U normalnoj crevnoj flori morskog praseta prevladavaju gram-pozitivne bakterije; nažalost svaka terapija antibioticima kod morskog praseta dovode do uništenja crevne flore. Antibiotici koji izazovu takav poremećaj su penicilin, ampicilin, klortetraciklin, clindamycin, erythromycin i linkomicin, a nakon završene terapije u crevima prevladava bakterija Clostridium i njeni otrovi koji naknadno pogoršaju zdravstveno stanje (dehidracija, hipotermija, gubitak apetita). U toku digestivnih poremećaja smanjuje se broj pozitivne crevne mikroflore, a dolazi do rasta nepoželjnih bakterija (rod Clostridium), koje pored poremećaja u varenju i resorpciji hranljivih materija, dovode i do pojave profuznih krvavih proliva, sa posledičnim mršavljenjem. U terapiji ovakvih stanja, pored antibiotske terapije preporučene od strane veterinara, preporučuje se korišćenje probiotika (pozitivna bakterijska mikroflora) i prebiotika. Od probiotika možete da koristite Pro-digest. To je preparat koji podstiče optimalno varenje kod glodara, stimulišući rast pozitivne crevne mikroflore, a usporavaju rast patogenih bakterija u sistemu za varenje. Ovo njegovo dejstvo moguće je zahvaljujući velikom procentu prirodnih šećera koji deluju na crevnu mikrofloru. Proliv kod morskog praseta, bez obzira na uzrok, jako je ozbiljan zdravstveni problem, jer životinja može u veoma kratkom vremenu da dehidrira i ugine. Moja preporuka je da se što pre obratite veterinaru koji ima više iskustva sa bolestima glodara. Nikako Vam ne savetujem da pokušavate sami da lečite Vašeg zamorca, jer zamorci imaju izuzetno osetljiv digestivni sistem, a neki antibiotici mogu i da pogoršaju stanje (unište korisne bakterije u digestivnom sistemu), pa čak mogu da budu toksični za zamorce. Nekontrolisana aplikacija nekih antibiotika kod morskog praseta može da dovede do pojave enteritisa i dijareje sa fatalnim posledicama.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moj zeko ima sore hocks ili kako sam našla na internetu ulcerative pododermatitis. Pišem Vam iz Crne Gore i ovde kod nas nema da se nađu te neke kreme koje preporučuju na internetu. Ja sam onda uzela jod i imam Flogocid i Argedin kremu. Da li je to ok terapija za ovaj problem ili možete da mi preporučite nešto drugo što može da se nabavi kod nas u apotekama? Ja sam pokušala da joj zavezem zavoj ali njoj baš to smeta i ona to bas brzo skine, a ja se ne usuđujem da joj jače stegnem zavoj pa samim tim me interesuje da li ima da se nađe u prodaji ili u veterinarskim ambulantama nešto već dizajnirano za šapice i što može da pomogne u ovom slučaju? Još samo, koliko puta je dovoljno da se šapice mažu da bi se izlečile? Unapred hvala. TeaO: Na stopalima odraslih kunića se mogu primetiti male, ogoljene, svetloružičaste promene na vrhovima peta, prekrivene dlakom - to je normalna pojava. Kunić u prirodi provodi mnogo vremena krećući se po zemlji i travi. Pri tome se nokti zabijaju u zemlju, a celo stopalo dodiruje tlo i smanjuje se pritisak na pojedine delove stopala. Tvrde podloge na kojima kunići borave u stanovima i kućama onemogućavaju noktima da se zabiju u tlo, pa prednji deo stopala ostaje izdignut, a veći deo težine prebacuje na skočne zglobove, izazivajući probleme poput bradavica, žuljeva pa i rana. Kunić kojem je onemogućeno skakutanje, neće moći da menja pritisak na skočne zglobove, a isto tako i stariji i gojazni kunići. Ukoliko je podloga na kojoj kunić najčešće boravi abrazivna (npr. tepih od sintetičnih vlakana) nastaju dodatni problemi. I u najčešćim i najsušim uslovima može doći do ranjavanja zglobova. Ako nastanu crvene i upaljene promene na vrhovima peta, govorimo o pododermatitisu ("podo" se odnosi na nogu, a "dermatitis" na upalu kože). Do pododermatitisa najčešće dolazi kod morskih prasića i kunića. Obično nastaje na zadnjem delu zadnjih nogu, tj. na najnižem delu koji dodiruje pod kada životinja sedi. Kod kunića češće utiče na zadnje noge, dok morski prasići češće imaju probleme na prednjim nogama. Prevelik pritisak na stopalo može uzrokovati gubitak dlake i žuljeve. To takođe može oštetiti kožu, uzrokujući otvorene rane i upalu tkiva stopala. Infekcija se čak može proširiti na kosti. Pododermatitis se češće dešava tokom vrućeg, vlažnog vremena. Faktori koji mogu uzrokovati razvitak pododermatitisa uključuju: - gubitak dlake na nogama (što može biti nasledno, npr. kod vrste reksa), držanje na vlažnoj podlozi što može omekšati stopalo i tako omogućiti razvoj infekcije;- velika veličina ili gojaznost, ograničeno kretanje u malom kavezu;- ogrebotine od grubog, žičanog poda ili podloge, slabo održavanje higijene, što dovodi do nastanka velikog broja bakterija;- nedovoljna količina vitamina C u ishrani morskog praseta, a kod kunića učestalo udaranje zadnjim nogama. Životinje sa pododermatitisom mogu početi da "štede" jednu od noga ili da pokazuju bezvoljnost za hodanjem i šepanje. Na nozi koja je zaražena pododermatitisom može doći do gubitka dlake, zadebljanja kože, oticanja, crvenila i ponekad otvorenih rana. Neke životinje mogu postati depresivne i izgubiti apetit. Rendgenom se može pogledati da li je infekcija ušla u kosti (osteomyelitis). Često se radi antibiogram kako bi se mogao odrediti odgovaraćuji antibiotik. Određeni antibiotici mogu uzrokovati ozbiljne, ponekad i fatalne probleme u varenju kod kunića, stoga je potrebno koristiti samo one antibiotike koje je preporučio veterinar. Kod lakših slučajeva (ako je noga slabije natečena i crvena), možda je potrebno samo menjanje okoline i ishrane životinje. Treba im osigurati mekanu i deblju stelju, suve površine, intenzivirano čišćenje, kao i manje kalorija za gojazne životinje. Za bilo koji teži problem, potrebna je veterinarska pomoć. Blaži slučajevi dobro reaguju na navedene promene. Nokte treba skratiti što je više moguće bez izazivanja krvarenja. U težim slučajevima je potrebno tretiranje antiseptičnim sredstvima (Betadine, Rivanol, Hibisept krema i dr.) i previjanje. Pošto zavoji kunićima smetaju, najboljim se pokazalo stavljanje sterilne gaze preko rane i obmotavanje elastičnim zavojem. Bitno je da se smanji pritisak na povređeno mesto i smanji umnožanje bakterija koje izazivaju gnojenje i ulazak infekcije u dubinu. Mast Flogocid koju koristite odgovara i pomaže pri lečenju pomenute bolesti.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Šta raditi u situaciji kada pas uhvati pacova? Moj pas, ženka staforda, je danas uhvatila jednog. Nije ga pojela, jer smo uspeli da joj ga izvadimo iz usta na vreme. Kažite mi, da li je potrebno voditi psa na neke analize, dati neke preventivne lekove, kako joj očistiti vilicu i kada bi bilo bezopasno pustiti je u kuću? Hvala unapred na odgovoru! Izvinjavam se ako su pitanja "glupa" jer je prilično neprijatno videti pacova u ustima psa kojeg puštamo u kuću sa nama, pa vas zato pitam za savet? Pozdrav, SlobodanO: Hvatanje pacova od strane psa nije ni malo čudna reakcija, pogotovo kad psi pripadaju rasama terijera. Uglavnom se to završi samo na lovu, ne i na proždiranju plena, tako da pas verovatno ne bi ni pojeo pacova. Ono što je psu bitnije jeste da vam pokaže plen i dobije nagradu za to.Pacovi su rezervoari uzročnika infektivnih bolesti i mogu ih preneti na psa ujedom ili ukoliko pas dođe u kontakt sa fecesom ili urinom pacova. Međutim, ukoliko je vaš pas vakcinisan protiv infektivnih bolesti i protiv besnila nemate razloga za brigu, pogotovo ako pacov nije ujeo psa. Takođe, samim tim što pas nije pojeo pacova nemate straha ni od toga da će se pas otrovati, mada mu ne bi naškodila ni količina otrova koju je pacov uneo u sebe, a koja se koristi za njihova trovanja. Nemate potrebe da vodite psa na bilo kakve analize, a pogotovo ne da mu preventivno dajete lekove. Možete pratiti njegovo stanje i ponašanje narednih dana, ali vec sam napomenula da nemate razloga za strah. Psa možete slobodno pustiti u kuću i ne morate mu ničim čistiti usta, jer psi u pljuvački imaju antibakterijsku supstancu koja im omogućava čišćenje usne duplje.