Pitajte Veterinara

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Mom kućnom ljubimcu činčili izraslo je nešto na ručici. U početku je krvarila a mi smo ranu tretirali vatom sa malo alkohola. Grad u kojem živimo nema adekvatnog veterinara pa Vas ovim putem molim za pomoć. Uz ovaj tekst prilažem i sliku ručice sa izraslinom. Unapred hvala na odgovoru. MilošO: Izrasline na telu mogu biti posledica različitih uzroka i karaktera. Od izraslina koje su ispunjene tečnošću kao što su apscesi, hematomi, ciste, do hiperplazije samog tkiva bilo da su u pitanju tumori ili pak reakcija tkiva na povredu ili ogrebotinu.Koliko na slici mogu da vidim rekla bih da se radi o hiperplaziji tkiva. Da li je posledica neke povrede ili je u pitanju tumorozno tkivo i da li je benigno, odnosno maligno, može samo da pokaže patohistološki nalaz nakon slanja uzorka ili cele promene na analizu.S obzirom na poziciju, veoma lako dolazi do povređivanja izrasline i javlja se rana. Nažalost, Vi jedino što možete da radite je redovno čišćenje rane blagim antiseptikom kao što je Before-x i da eventualno nanosite antibiotski sprej (npr.Engemicin ). To neće zaustaviti dalje bujanje tkiva niti ga smanjiti. Ja bih Vam ipak preporučila odlazak kod nekog od veterinara koji se bave sitnim životinjama kako bi se tkivo u potpunosti uklonilo i sprečila njegova progresija.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Moj kunić je stara 6-7 godina. Nikada nije operisana. Međutim, primetili smo kvrgu sa desne strane, bliže zadnjoj nozi. Juče smo je vodili kod veterinara koji je to proverio i iscedio belu mutnu tečnost. Ona se pri tom opirala tome. U početku je ta kvrga bila mala i nije bilo problema s tim, ali kvrga je skoro počela da se povećava i postaje tvrđa. Nakon što je veterinar iscedio, kvrga je postala manja i mekša. Rekli su nam da se to i dalje može povećavati i stvoriti veće probleme, pa su nam preporučili sterilizaciju. Ne znamo da li je dobro i pametno raditi sterilizaciju zbog godina starosti, pa me zanima šta Vi mislite o tom zahvatu kod starijih zečeva? Koliki su rizici, da li može da ugine s obzirom na godine? Zanima me koja se anestezija koristi kod sterilizacije i da li od nečega zavisi, pošto su nama rekli da bi koristili totalnu anesteziju? Ako nam preporučujete operaciju, da li pre toga treba da jede i pije vodu, ako treba, šta treba i koliko da jede i pije? A ako ne treba da jede, koliko pre operacije ne treba da jede? SanjaO: Promena koju opisujete može predstavljati absces koji se svakako neophodno rešiti hiruškim putem u totalnoj anesteziji. Kunići su životinje kod kojih je anestezija visoko rizična jer se lako stresiraju za vreme anestezije što može uzrokovati zastoj srca i prestanak disanja. To se takođe odnosi i na sterilizaciju. Krajnju odluku na osnovu predočenih rizika, koji svakako postoje s obzirom na starost, možete doneti isključivo Vi i veterinar koji se prati zdravstveno stanje Vašeg ljubimca. Više podataka o ovoj vrsti operativnog zahvata kod kunića pisala je koleginica Mirjana Pejčić, dr. vet. med., u sledećim tekstovima: „Sterilizacija kunića“ i „Patuljasti kunić – sterilizacija i vršenje nužde“. Za vreme manjih hiruških procedura (kao što je absces) mogu sedirati i anestezirati u kombinaciji fental/fluanizona, zatim ketaminaili kombinacija alfaksalon/alfadolona. Ovi anestetici se daju intramuskularno.  Moguće je i primeniti inhalatornu anesteziju metoksifluranom, halotanom i izofluranom.Svakako anesteziološki protokol podrazumeva uskraćivanje vode i hrane pred operaciju (voda 12 h, hrana 24h ). O nezi kunića nakon sterilizacije pisala je koleginica u tekstu pod naslovom „Postoperativna nega“.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam pitanje u vezi sa činčilom. Ljubimac mi je već tri godine i do sada nije bilo nekih problema kada je o kupanju reč. U poslednje vreme odbija da se kupa iako sam menjala i posudu, pesak. Da li Vi znate zbog čega je to tako? Hvala unapred. GordanaО: Za održavanje higijene kod mačke neophodno je svakodnevno uklanjanje izmeta i grudvica sa mokraćom iz posudica sa peskom. Dva puta nedeljno priuštite svojoj činčili kupanje u pesku (specijalan pesak za kupanje za činčile). Oko 10-15 minuta će biti dovoljno za kupanje. Pored mogućnosti da ljubimac odbija pesak iz prethodno navedenog razloga postoje i drugi mogući razlozi. Takva promena ponašanja ljubimca može da ukaže i na promenu njegovog zdravstvenog stanja. Činčile su inače vrlo zdrave životinje i kada se razbole treba potražiti veterinarsku pomoć.  Kad je zdrava ona ima bistre oči, suvu njuškicu, gusto krzno, dobar apetit, aktivna je, živahna i ima normalnu stolicu. Zdrava činčila ima tamnosmeđi tvrdi izmet veličine oko 1cm. Svaka promena izmeta znak je poremećaja u probavi. Pokušajte da pratite ove pokazatelje zdravstvenog stanja, pa ukoliko primetite bilo kakve promene zdravstveno

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zanima me da li u vašoj prodaji postoji sredstvo za čišćenje činčila od gljivica? Ako ne postoji da li možete da me uputite na koji način bih mogao da ih odstranim ili gde bih mogao da pronađem preparat za takav proces? S poštovanjem, NenadO: Gljivična infekcija je stanje kože uzrokovano gljivicama koje mogu inficirati mnoge vrste sisara. Gljivice žive na keratinu koji se nalazi u koži, dlaci. Medicinski termini za gljivičnu infekciju su dermatofiti i dermatofitoze - naime, one gljive koje uzrokuju kožne bolesti žive kao paraziti na ljudima i životinjama i nazivaju se dermatofiti (dermatomicete), a bolesti koje uzrokuju su dermatofitoze. Gljivice se najčešće nalaze ili na zaraženoj životiniji ili u stanu, odnosno mestu boravka zaražene životinje. Šire se ili direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili kroz "athrospore" "- spore gljivica koje se šire sa životinje u njenu okolinu. Na taj način one mogu živeti preko 18 meseci (u tepisima, na nameštaju, filterima za vazduh...). Na taj način one mogu živeti preko 18 meseci (u tepisima, na nameštaju, filterima za vazduh...). Mačke i glodari često su izvor zaraze, jer mogu biti asimptomatični nosioci, tj. mogu nositi na sebi i širiti gljivice bez da pokazuju znakove infekcije. Gljivice se prenose direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili kontaktom sa nekim predmetom (češalj, stelja) koji je kontaminiran sporama. Mlade životinje i one pod stresnim situacijama (npr. prenaseljenost, vlaga, loša ishrana, nehigijena) često predstavljaju velik rizik razvijanja bolesti. Znakovi bolesti su gubitak dlake, ljuskasta koža, krastice te se može pojaviti crvenilo i svrb. Često se gljivice javljaju na glavi i na ušima, a zatim se šire na druge delove tela. Životinjice zaražene gljivičnom infekcijom imaju suve i ljuskaste delove kože na kojima nedostaje dlaka. Jedna od metoda dijagnostike gljivica je tzv. „ Woodova lampa "- ultraljubičasta lampa, koja emituje ljubičasto-plavi sjaj iz cevi, pod kojim gljivice postaju florescentne. Druga metoda identifikovanja gljivica radi se uzimanjem komadića dlake na ivici rane - dlaka se pregleda pod miroskopom. Najbolji i najtačniji način za dijagnostikovanja gljivične infekcije je uzimanjem krastica i lišajeva s kože i dlake na kojima se radi kultura. Gljivična infekcija se može tretirati na dva načina: lokalno i sistemski. Antifungicidna sredstva kod činčila se najčešće koriste u obliku praška i mešaju se sa vulkanskim preskom u kome se činčila kupa. Nažalost, kod nas u zemlji nije registrovan ni jedan takav lek. Ukoliko postoje lokalizovane promene na koži mogu se koristiti i antimikotici u obliku masti. Ako su promene rasprostranjene po celom telu veterinar može preporučiti i sistemsku terapiju u obliku tableta.Antimikotici su preparati koji su izuzetno agresivni i ukoliko se korise oralno mogu se javiti neželjeni efekti u vidu povraćanja i pojačane salivacije, zbog toga je izuzetno važno da se konsultujete sa veterinarom koji je bolest dijagnostikovao. Više informacija o gljivičnim infekcijama kod činčile pisali smo u okviru sledećih odovora: „Gljivične infekcije kod činčila“, „Nestanak krzna na delu njuske činčile“ i „Gljivična infekcija kod činčile“.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam prijatelja koji ima leminga, i ispričao mi je kako njegov leming pojačano mokri, nervozan je i pije velike količine vode u poslednje vreme. Studiram medicinu, i kod čoveka su simptomi dijabetesa vrlo slični. Nisam ekspert za životinje, ali sam listanjem po forumima shvatio da leming može da dobije dijabetes, tj. da su tome skloni, pa ako biste mogli da mi kažete da li je u pitanju šećerna bolest, ili šta drugo, i ako jeste, da mi kažete kako se ona leči. Planiram u skorije vreme da i ja nabavim leminge pa mi je svaka informacija dobro došla. Hvala. SergejО: Diabetes mellitus je hronični poremećaj metabolizma ugljenih hidrata uz apsolutni ili relativni nedostatak insulina. Pošto se u krvi nalazi prekomerna količina glukoze, ona počinje da se izlučuje mokraćom. Sa sobom nosi veliku količinu vode (osmotska diureza). Životinja stalno pije vodu i stalno mokri, jer se organizam oslobađa prekomerne količine glukoze.  Pored ovih simptoma: stalna žeđ i pojačano mokrenje, javlja se i gubitak telesne mase, te katarakta što predstavlja najvažnije simptome šećerne bolesti. Kontrola diabetesa se svodi na korišćenje hrane koja je namenjena isključivo dijabetičarima, jer u svom sastavu ima nisku količinu ugljenih hidrata i masti, a visoki procenat proteina. Uz dijetu ide i primenjivanje insulina. Preporuka je da se ukupna dnevna količina hrane daje u više od 2 obroka. Početak terapije predstavlja dijeta, a zatim se na kontrolnom pregledu veterinar odlučuje o daljnjoj terapiji. Nivo glukoze u krvi predstavlja glavni parametar. Diabetes se dijagnostikuje biohemijskom analizom krvi, a klinička slika može ukazati na sumnju ali ne i na dijagnozu. Vaš leming može pojačano uzimati vodu zato što se hrani dehidriranom hranom ili iz nekog drugog razloga, npr. vrućina u prostoriji u kojoj živi. Za detaljniju dijagnostiku savetujem Vas da leminga odvedete na pregled kod veterinara.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam tri degua dve ženke i jednoga mužjaka u starosti od 2-3 meseca. Interesuje me sledece , da li su oni već polno sazreli jer sam video nekoliko puta da se mužjak penje na leđa ženke kao da se pare. Ako su čak i sazreli kako bih mogao da utvrdim da li je ženka da kažem skotna i da li treba neka posebna nega? Unapred zahvalan, LukaO: Degui sazrevaju sa 6 do 9 meseci (ženke) i sa 12 meseci (mužjaci). Ponekad ženke mogu ostati skotne već sa 6 nedelja starosti. Nakon 90-93 dana nakon parenja, okoti se 4-6 mladunaca. Mladunci na svet dolaze već prekriveni krznom, sa zubima, otvorenih očiju, a nakon vrlo kratkog vremena će i hodati. Nakon 5-6 nedelja mladunci su potpuno samostalni. Da je ženka gravidna može se primetiti tek mesec dana pre okota. Za to vreme trebalo bi sa njom nežno rukovati. Jedan od načina određivanja skotnosti kod ženke  je palpacija donjeg dela stomaka u drugoj polovini graviditeta.Nežnim dodirom palcem i kažiprstom se osete male okrugle tvorevine poput kuglica. Međutim, ako ih ne osetite, ne znači da nije gravidna jer je ovo dosta delikatan zahvat i potrebno je mnogo iskustva. Graviditet traje 90 dana i mladi se rađaju sa dlakom i zubićima i otvorenim očima. Dugački su oko 50 mm. Sam porod ne bi trebao trajati duže od 45 minuta, ali može potrajati i do pola dana. Vlasniku se savetuje da "obuzda" svoju znatiželju da zaviri u gnezdo jer to može delovati stresno na roditelje i preplašiti ih. Mladuncima se termoregulacija razvija tek osmi dan života i vrlo je bitno da ih roditelji tih prvih dana greju. Ukoliko je više ženki zajedno, sve će se brinuti za novopristigle mladunce. Ženka degua može ostati ponovo gravidna već 24 sata nakon okota pa se preporučuje da je odvojite od mužjaka pre poroda. Ukoliko ne ostane gravidna, pariće se opet tek nakon što prestane da doji, tako da mužjaka odvojite samo tih prvih 24 sata, a nakon toga može biti sa njima jer se on izvrsno brine za mladunce. Već par sati nakon poroda mladi će početi istraživati svoju okolinu i ubrzo će početi da jedu i hranu za degue. Sa 8 nedelja mogu se odvojiti od roditelja. Ukoliko primetite da ženka neuspešno pokušava da izbaci mladunce tokom više od dva sata, a ništa se ne događa, to može ukazivati na nepravilan položaj mladunca u porođajnom kanalu. Tada je potrebno kontaktirati veterinara.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam jedan problem u vezi sa patuljastim kunićem lavlja glava-mužjak. Naime, kastrirali smo ga pre skoro 2 godine i pre mesec ipo dana je opet počeo da se ponaša kao da je u teranju. Do tada je sve bilo ok. Opet urinira i kaki gde stigne, stalno kopa, prati me u stopu, stalno se gura da se mazi. Ispušta zvukove kao gugutanje, kruži mi oko nogu. Šta bi to moglo da bude? Vodili smo ga kod veterinara koji ga je kastrirao, kaže da je kastracija urađena dobro. Možda su neki hormoni i sl. ali on ne zna šta da nam savetuje jer nije stručan za male životinje i nije do sada imao ovakav slučaj. Ovde kod nas i nemamo dobrog veterinara ko bi mu pomogao. Molim vas za savet. Da li ima neki lek koji može da mu se da i sl? Hvala unapred. Jelena O: Ostavljanjem izmeta i urina na određenim mestima, kunići obeležavaju svoju teritoriju. Na taj način se osećaju bolje, jer okolina ima „njihov miris“. Ukokliko se desi da se na terotoriji pojavi uljez, kunić će ga vrlo brzo primetiti i trudiće se da ga otera. Pre polne zrelosti, kunić koristi uglavnom određena područja, koja obeležava izmetom i urinom.  To su područja u kavezu ili stanu na kojima boravi onda kada se uređuje ili odmara.Vlasnik uglavnom vrlo brzo prepozna ta mesta i njih označi kao toalet i smatra da se kunić idealno snašao i da je usvojio higijenske navike. Međutim, sa postizanjem polne zrelosti, kako mužjaci tako i ženke, kreću da obeležavaju širu teritoriju izmetom. Obeležavanje urinom sprovode uglavnom mužjaci, a ženke urinom obeležavaju teritoriju uglavnom onda kada su u teranju. Ovo se može sprečiti jedino kastracijom/sterilizacijom. Neko vreme nakon sterilizacije polni hormoni se još uvek nalaze u krvotoku, pa se životinja ponaša isto kao i pre sterilizacije. Nakon šest meseci, hormoni se više ne nalaze u krvotoku i tada kunić prestaje da obeležava teritoriju na način koji je uslovljen polnim hormonima. Ukoliko se desi da se na teritoriji kunića nađe bilo kakav nesvakidašnji miris, jači miris, kunić će početi pojačano da obeležava teritoriju, kako bi se dodatno osigurao ukoliko neko planira da uđe na njegovu teritoriju. Proverite da se nije to isto desilo u Vašem slučaju. Preseljenje u novi dom, promena položaja nameštaja u stanu, donošenje novog ljubimca, ili doseljenje novog člana domaćinstva, korišćenje novog sredstva za čišćenje površina, itd... Ukoliko je ovo razlog navedenog ponašanja Vašeg kunića, ne morate brinuti, kunić će se vratiti starim navikama nakon perioda prilagođavanja.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: U četvrtak smo kupili morsko prase i juče uveče počeo je da kija kao i danas i malo, otežano diše pa me zanima da li se, prehladio i šta treba da mu kupim ? Od hrane mu dajemo hranu za glodare koji smo kupili i seno, i dajemo mu šangarepe i koru od jabuke ali to veoma malo isečemo i damo mu, pa me zanima da li ima nešto što bi mogli da kupimo kod vas, neki antibiotik ili samo da mu dajemo hranu. Molim vas odgovori te. Važno mi je. Pozdrav Vučeta O: Simptomi koje navodite mogu ukazivati na prehladu ili kijavicu.Nagle promene spoljašnje temperature, kao i stres, nepovoljno deluju na opštu otpornost organizma, te on postaje osetljiviji na dejstvo patogenih mikroorganizama. Najčešće izbijaju virusne infekcije respiratornog ili gastrointestinalnog trakta, ali nije isključeno da i drugi sistemi organa budu zahvaćeni patološkim procesom. Isto tako, oštećeno tkivo u toku, ili nakon virusne infekcije, postaje podložnije bakterijskim infekcijama. Virusna oboljenja se ne terapiraju specifičnim lekovima. Zavisno od vrste i ispoljenosti kliničkih simproma, zavisi i vrsta terapije koju će veterinar preduzeti. Uglavnom se savetuje da ishrana bude raznolika i bogata vlaknastim materijama, a da se uz kvalitetnu hranu daje i neki vitaminsko-aminokiselinski preparat koji će pojačati prirodnu otpornost organizma. Na taj način se organizam jača i u većini slučajeva se sam izbori sa infekcijom. Upala sluzokože nosa nezarazne prirode događa se kod svih životinja, bez obzira na rasu, pol i starost. Uzroci su prašina i nagrizajući gasovi, koji se javljaju u kavezu u kojem je loša mikroklima, tj. prevelika količina amonijaka i vlage, bez strujanja vazduha. Upala nosne sluzokože je vrlo često blage prirode i opšte stanje morskog praseta nije poremećeno. Iz nosa morskog praseta se cedi u početku bistri, kasnije mutan do gnojan iscedak. On postaje gust, slepljuje se oko nosnica i ometa disanje jer začepljuje nosne otvore, pa stoga morsko prase trese glavom, šmrca i učestalo kija. Savetuje se prosejavanje piljevinje zbog uklanjanja sitnih čestica koji mogu iritirati nosnu sluzokožu, kao i rastresanje sena zbog prašine. Savetujem Vam da odvedete Vašeg ljubimca kod veterinara kako bi ga pregledao i prepisao pravilnu terapiju. U međuvremenu, dajte mu neki od vitaminsko-aminokiselinskih preparata koji podužu opštu otpornost i pridržavajte se principa pravilne ishrane morksog praseta.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam mini farmu činčila i zadnje vreme sam primetio da same gickaju svoje krzno. Čitao sam na netu da pomaže prah ,,fungistop". Interesuje me da li je to tačno i ako jeste šta je fungi stop, čemu služi i da li ga imate da bih ga poručio. O griženju krzna kontaktirao sam veterinare u mojoj okolini ali isti nisu znali šta je činčila, a kamoli da mi objasne zašto grizu krzno. Unapred zahvalan. Pozdrav. MicaO: Činčile su vrlo otporne, ali osim kvalitetne ishrane trebaju im obezbediti dobre uslove u prostoru u kojem borave (prozračan prostor, sobna temperatura, nikako ne smeju biti izložene promaji niti visokim temperaturama). Vrlo je bitno osigurati im redovno kupanje u pesku za činčile. Na taj način se uklanja masnoća i vlaga koja se skuplja u njihovu debelom krznu. Dovoljno je dnevno ostaviti posudu s peskom dvadesetak minuta unutar kaveza kako bi činčila očistila krzno. Nije preporučljivo ostavljati posudu celo vreme kako činčila ne bi vršila nuždu u njoj. Po pravilu, dovoljno je činčili priuštiti kupku svaki drugi dan jer preteranim kupanjem može doći do isušivanja kože, iritacije i češanja. Krzno činčile smatra se najmekanijim na svetu i 30 puta je mekanija od ljudske dlake. Uopšte, imaju najgušće krzno od svih životinja, sa više od 20.000 dlaka na kvadratnom centimetaru. Iz tog razloga, smatra se kako kožni paraziti (npr. buve) ne mogu opstati u takvim uslovima. Ali od kožnih oboljenja, kod činčila se mogu pojaviti gljivične infekcije. Najčešći uzročnici su: Trychophyton mentagrophytes, Microsporum canis, i Microsporum gypseum. Klinički znakovi obuhvataju gubitak dlake oko nosa, očiju, i prepona. Zatim, uočavaju se sitna oštećenja kože, perut, ljuspice, i svrab. Gljivična infekcija se može pojaviti usled vlažnih uslova okoline i nedostatne higijene kaveza, zatim kod bolesnog ili stresom oslabljenog organizma činčile, može se preneti vazduhom, a prenosioci gljivice mogu biti i druge životinje i ljudi. O gljivičnim infekcijama pisale smo koleginica i ja u okviru sledećih pitanja: Gljivične infekcije kod činčile i Gljivična infekcija kod činčile. Fungistop je preparat koji se koristi u terapiji gljivičnig oboljenja. Ovaj prepareat nije dostupan u apotekama Pet centra jer nije registrovan kao lek u našoj zemlji. Od oboljenja koje se ispoljavaju stalnim nemirom i češanjem je i „griženje krzna“. Bolest je psihičke naravi, a još uvek nije poznato zašto se takvo stanje javlja, ali smatra se kako veliku ulogu ima nepotpuna ishrana ili dosada, te stres. Savetujem Vam da poboljšate maksimalno uslove držanja i higijenu, a ukoliko se stanje vidno ne popravi kroz desetak dana, svakako posetite veterinara koji su upoznati sa malim životinjama i napravite dermatološki pregled.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam hrčka već nekih 8 meseci, star je 11 meseci. Pre otprilike mesec dana je počeo da ispušta nesnosan smrad, a pre toga mu je bio naduven deo oko repa. Normalno jede, s vremene na vreme mu dajem i šargarepe i kupus. Međutim izbacuje dosta izmeta. Zanima me zašto izbacuje jake mirise. Hvala puno, Pozdrav od Flafija i AnđeleO: Kupus je povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti (24 kcal/100 g), a prosečno sadrži: 92,52% vode; 1,21% belančevina; 0,18% masti i 2,3% dijetetskih vlakana. Najviše su zastupljeni vitamin C (42 mg/100 g) i beta-karoten (provitamin vitamina A), a zatim slede minerali kalijum, gvožđe, magnezijum, sumpor i bakar. Kupus se ne preporučuje za korišćenje u ishrani malih glodara, a posebno ne u velikim količinama. U pitanju je sveža hrana koja je podložna vrenju. Posle konzumiranja hrane koja je podložna vrenju dolazi do nakupljanja veće količine gasa u digestivnom traktu. Na taj način dolazi do rastezanja creva i povećanja njihove količine. Povećana creva mogu vršiti pritisak na ostale organe, srce, pluća itd. i dovesti do poremećaja njihove funkcije. U većini slučajeva su ova stanja prolazna, ali kod osetljivijih jedinki može dovesti do većih problema Pravilna ishrana se svodi na seno, suvu hranu i dovoljne količine sveže vode. Uz ovu hranu se sme dodavati sveža hrana, u malim količinama. Hrčci su vrlo raznovrsni po pitanju ishrane i u principu nema prevelikog problema oko toga. Osnovna hrana su im žitarice i seno. Neće odbiti ni vrhove grančica različitih voćki ili leti klasje pšenice. Ponekad obrok treba obogatiti voćem, celerom, šargarepom, zelenom salatom. Izbegavajte ishranu sa citrus voćem. U zamenu možete dati jabuku i naravno kupovnu hranu specijalno namenjenu hrčcima. Koliko god hranili hrčka zelenom hranom važno je reći da u kavezu obavezno mora postojati i posudica sa vodom koja se svakodnevno menja. Bez vode će vaš hrčak uginuti. Suva hrana može biti u kavezu ceo dan dok voće i ostalo neka bude neko vreme i nakon toga ga izvadite.Voće koje ne pojede do kraja nakon nekoliko sati izbacite iz kaveza i pazite da ne pravi zalihe od njega. Dajte mu da zalihe stvara od sušenog voća ili hrane koju mu kupujete u specijalizovanim radnjama. Neki hrane hrčka u isto vreme svaki dan ili ostave stalnu zalihu hrane u posudici. Hrčci se neće prejesti, ali će često skladištiti hranu u svoje "vrećice" i pospremiti je na skrovito mesto kako bi je imali kasnije za jelo. Hranu koja više nije sveža slonite, a skrivenu hranu počistite jednom nedeljno. U prirodi hrčci skupljaju hranu i nose je u "vrećicama" u usnoj šupljini koju pospremaju za zalihu zimi. Uzroci otečenosti zadnjeg dela tela kod hrčaka su raznovrsni. Bez pregleda je nemoguće utvrditi o čemu bi se radilo kod Vašeg ljubimca. Mogući uzroci ovakvog stanja su i bakterijske, virusne, gljivične ili parazitarne bolesti digestivnog sistema, zatvor creva, tumor, apsces, hematom, cista... Međutim, kako ste naveli da Vaš hrčak ima očuvan apetit i gotovo se normalno ponaša, treba spomenuti i neka normalna stanja koje se ispoljavaju na ovakav način. Naime, kako se radi o mužjaku, nalik navedenim promenama imaju i povećani testisi usled teranja. Često se događa da se naglo uočava povećanje njihove zapremine, pa se dobija utisak kao da je reč o velikom otečenju zadnjice. Navedeno stanje nastaje kao posledica znatnog podizanja nivoa polnih hormona. Kada polna aktivnost prestane, oteklina se povlači. Ovakav otok javlja se ponovo kod svakog novog polnog ciklusa, u razmacima od jednog do dva meseca, po pravilu. Međutim, kod nekih je hrčaka ova pojava izraženija nego u drugih. Svakako bi bilo preporučljivo obratiti se veterinaru, koji će nakon kliničkog pregleda znati o čemu se tačno radi i prema dijagnozi Vas savetovati o eventualnom lečenju.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Dobra dan! Ako može par pitanja. Da li može roborovski hrčak da se drži zajedno s ruskim? Da li se može pariti sa takvima? Pozdrav, ArsenijeO: Roborovski hrčak i ruski hrčak su dve različite vrste sa različitim genetskim materijalom, i kao takve ne mogu se pariti i imati potomstvo.Osim toga ruski hrčak je izuzetno agresivan i napao bi svakog drugog hrčka. Ruski hrčci mužjaci kada dostignu polnu zrelost pokazuju agresivnost i prema mužjacima iste vrste. Ne preporučujem Vam da spajate ova dva hrčka jer bi posledice mogle biti fatalne.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam farmu činčila od 60 kom već godinu dana. Lepo napreduju, povremeno se kote. Mladunci su zdravi, napreduju, kao i velike činčile. Međutim, u poslednjih nedelju dana uginule su mi 3-4 činčile. Jedna je okotila mrtvo mladunce, a zatim i ona ugunula, a ostale odjednom prestanu da jedu i za par dana uginu. Zanima me šta se dešava sa činčilama i da li mogu nekako da im pomognem. Redovno ih nadgledamo, pratimo, sve vreme kupujemo hranu kod istog dobavljača, stavljamo seno, kupaju se. U njihovoj prostoriji postoji sistem za ventilaciju, temperatura im je između 18 i 20 stepeni. Unapred zahvalna na odgovoru, Ivana O: Postoje mnogi razlozi koji mogu dovesti do uginuća zivotinje. Tako, ako je životinja starije dobi, velika je verovatnoća da je do uginuća došlo kao posledica srčanog udara ili moždanog udara,... Ako je zivotinja mlađa, problematika postaje još kompleksnija. Kod mladih ljubimaca mogli bi izdvojiti različite bolesti koje se genetski nasleđuju. Naravno, ne smeju se zaboraviti i različiti mehanički inzulti, npr. udarac ili pad životinje. Infekcije uzrokovane izrazito patogenim mikroorganizmima ili jače invazije organizma kada je iz različitih razloga narušen obrambeni sistem organizma mogu za posledicu, takođe, dovesti do uginuća jedinke.  Ovde se mogu izdvojiti infekcije klostridijama (npr. C. perfringens), koje ne retko prate simptomi kao što su učestala retka stolica i drugi digestivni poremećaji.Takođe, do uginuća mogu dovesti i različiti metabolički disbalansi u organizmu, diabetes, virusna oboljenja, pregrevanje ljubimca, trovanje, loša hrana, mikrotoksini iz hrane i sena, tumorozne tvorevine, otkazivanje bubrega ili jetre. Mogu prestati da uzimaju hranu ukoliko postoji problem sa zubima.Nakon koćenja uzroci uginuća takođe mogu biti različiti obično su to infekcije nastale kao posledica upale genitalnih organa kod zaostalih plodova sa razvojem sepse itd. Iz svega navedenog je ne moguće tačno odgovoriti na Vaše pitanje. U tu svrhu, najbolje bi bilo da pozovete veterinara koji bi pregledao uginule i žive životinje. Na takav način je moguće utvrditi uzrok uginuća, kao i odgovoriti Vam na sva pitanja vezana za ovu problematiku.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moj ljubimac je jež star malo više od dva meseca. Primetio sam u poslednja dva dana da mu se par puta pojavio mali balončić na nosu i puknuo, kao da mu curi nos. I čini mi se da se čuje blago zviždanje dok diše kad ga približim uhu. Da li je to normalno ili treba da posetimo veterinara? Osim toga, dobro jede, nije smršao i aktivan je, ponaša se normalno. Da li imate neki savet? Hvala unapred, MilanО: Simptomi koje navodite mogu ukazivati na rinitis, tj. zapaljenje sluzokože nosa. Pored nosne pečurke, nosna šupljina predstavlja početni deo respiratornog trakta. Građena je od koštanog i hrskavičavog tkiva, koji daju konturu disajnim putevima i sluzokože koja oblaže unutrašnjost nosne duplje. Nosna duplja, sem što sprovodi vazduh u početnom delu disajnog sistema, ima i ulogu u zagrevanju i vlaženju udahutog vazduha, kao i ulogu čulnog organa (čulo mirisa). Nosna sluzokoža je prekrivena tankim slojem sluzi (kao i ceo respiratorni trakt), tako da u tom početnom delu sluzokoža nosne šupljine učestvuje u prečišćavanju vazduha (odbrambena uloga). Primarna zapaljenja sluzokože nosne šupljine najčešće nastaju kao posledica virusne i bakterijske infekcije (najčešće su u pitanju sledeće bakterije: Pasteurella, Bordetella, Streptococcus and Pseudomonas), a znatno ređe kao posledica delovanja gljivica. Za nastanak primarnog oboljenja sluzokože nosne šupljine posebnu ulogu, kao predisponirajući faktori, imaju: prehlada, grip, delovanje hladnog vazduha u zimskom periodu, udisanje gasova koji draže i nagrizaju sluzokožu. U nosnim putevima se ponekad može naći strano telo, koje takođe može iritirati sluzokožu i dovesti do njenog zapaljenja. Nosna sluzokoža može odreagovati na neki alergen (najčešće inhalacione prirode) i dovesti do zapaljenja - rinitis vasomotorica. Sekundarna zapaljenja mogu nastati ako se zapaljenski proces prenese sa nekog drugog žarišta: grkljana, krajnika, sinusa, ždrela, bronhusa, preloma kostiju gornje vilice, kao i prilikom regurgitacije hrane kroz nos. U početku bolesti, zapaljenje sluzokože nosnih puteva se karakteriše kijanjem, češanjem nosa šapama, kao i trljanjem nosa o pod. Retko dolazi do poremećaja opšteg zdravstvenog stanja. U početku bolesti sekret iz nosa je tečan i bistar, a kasnije postaje sluzav i gnojan. Ponekad je sluzokoža nosa toliko otečena da je disanje veoma otežano, a ponekad i potpuno prekinuto, pa se disanje odvija na usta, pri čemu se čuju šumovi krčanja i struganja. Dijagnoza se postavlja adspekcijom, palpacijom i rinoskopijom. Pri postavljanju dijagnoze neophodno je ustanoviti uzrok oboljenja, isključiti sekundarne uzroke bolesti, kao i upalu sinusa. Serozni iscedak iz nozdrva uz otežano disanje je karakteristično za infekciju gornjih respiratornih puteva. Ukoliko opšte stanje nije promenjeno, tj. sačuvan je apetit, jež je dobrog raspoloženja, aktivan, zainteresovan za okolinu, prognoza bi trebalo da bude dobra. Stanje u kojem se nalazi Vaš jež ipak zahteva posetu veterinaru, jer obzirom na njegovu starost, moguće su komplikacije. Od komplikacija najčešće dolazi do spuštanja infekcije na donje respiratorne puteve, tj bronhije i pluća, što može imati lošu prognozu. U međuvremenu mu možete davati vitaminsko-aminokiselinske i mineralne preparate, radi poboljšanja opšte otpornosti. U ponudi Pet Centra možete pronaći Anima Strath preparat za podizanje imuniteta i apetit.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Vlasnica sam afričkog ježa. U poslednje vreme primećujem da ima bolove pri vršenju velike nužde. Hranimo ga raznovrsno. To je počelo od skoro. Postoji i blagi otok ispod repica. Vrlo smo zabrinuti. Hvala unapred, Marijana. О: Afrički jež je mesojed. Ishrana ježa je bazirana na hrani životinjskog porekla. Hrana koju oni mogu naći u prirodi, a koja odgovara njihovim nutritivnim zahtevima se svodi na konzumiranje buba, larvi, crva, manjih sisara - guštera, žaba, puževa, polomljenih jaja, ptica itd. U ovim organizmima oni nalaze sve što im je potrebno, a najvažnije je da postoji dovoljna količina belančevina koje su odlične biološke vrednosti - aminokiseline iz kojih se sastoje. Lanci belančevina su raznolike i ulaze u sastav belančevina tela organizma koji ih konzumira. Pošto je afričkom ježu teško u kućnim uslovima obezbediti apsolutno izbalansiran obrok, onda se hrana za mačke koristi kao najadekvatnija zamena.  Hrana za mačke ima veći procenat belančevina u odnosu na hranu za pse. Minimum je 30% proteina, ali ovaj nivo može ići i do 40% - hrana za mačiće. Ovaj postotak proteina odgovara i pigmejskom ježu.Kvalitet belančevina u smešama za mačke - biološka vrednost proteina, određuje polazna sirovina od koje potiču belančevine. U kvalitetnijim hranama je to u najvećem procentu meso.Pored hrane za mačke, možete davati kuvanu piletinu ili junetinu, razređeno mleko i jaja. Meso mora biti kuvano, jer je tako dostupnije digestivnim sokovima, a najbitnije je da na taj način maksimalno smanjujete rizik od eventualnih alimentarnih intoksikacija. Kuvanjem se delimično gube termolabilni vitamini, pa ukoliko u ishranu u većoj meri dodajete meso, onda možete povremeno dodavati vitaminsko - aminokiselinske suplemente (Aminovitamin). Male količine kuvanog povrća (izbegavajte povrće koje nadima) ne bi trebalo da izazovu gastrointestinalne smetnje. Ukoliko hranite Vašeg ježa pravilno problem sa otežanom defekcijom bi trebalo da nestane usled omekšanja izmeta pravilnim ishranom. Na osnovu simptoma koje ste opisali savetujem Vam da odnesete ježa kod Vašeg veterinara koji će obaviti detaljan klinički pregled nakon koga će moći da postavi tačnu dijagnozu.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Živim u malom mestu u kome nema veterinrar za male životinje. Moj hrčak (star 5 meseca) od danas ništa ne jede, ne pije vodu, malaksao je, pospan je. Molim Vas da mi pomognete šta da radim. Hvala unapred, Staša. О: Postoji čitav niz oboljenja sa simptomima poput ovih koje ste Vi naveli. Najčešće su to različite bakterijske infekcije, parazitska oboljenja ali i avitaminoze, odnosno poremećaj metabolizma pojedinih vitamina i minerala. Avitaminoze i hipovitaminoze su često praćene promenom kvaliteta dlake, gubitkom apetita i promenama na koži. I u slučajevima poremećaja metabolizma vitamina i minerala, kao i u slučajevima bakterijskih i virusnih infekcija neophodno je u ishranu ili putem vode unositi u organizam ljubimca komplekse različitih vitamina, pre svega vitamine A, D3, E, C, K, B1, B2, B3, B5, B6, B12, kao i aminokiseline poput lizina, metionina, treonina, triptofana, zatim minerale poput magnezijuma, cinka, bakra, kobalta, mangana itd. Neki od takvih multivitaminskih preparata su Velevitamin Multi-sol, Aminovitamin, Velevitamin AD3EC... Za podizanje imuniteta možete takođe koristiti i Animastrath preparat za imunitet i apetit. Sve ove preparate možete pronaći u prodavnicama Pet Centra. Svakako bi trebalo postaviti tačnu dijagnozu, kako bi se obezbedila pravilna terapija i rešenje zdravstvenog problema Vašeg ljubimca, i u tom smislu bi trebalo da veterinar obavi klinički pregled hrčka.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dva degua koja sam kupila kod vas pre godinu dana. Zovu se Srećko i Lusi.Pre dva dana sam im spremala kavez i menjala piljevinu, pa sam našla 5 malih degua veličine palca naruci uginule. Pa me zanima da li ih je rodila mrtve, pošto joj je prvi okot. Da li mužjak hoće da udavi mlade? Hvala unapred! Nadam se brzom odgovoru. Veliki pozdrav, Jelena O: Degu je inteligentan i živahan glodar koji potiče iz Čileanskih Anda. Polnu zrelost ženke degua postižu sa 6 do 9 meseci, a mužjaci s 12 meseci. Ponekad ženke mogu ostati skotne već sa 6 nedelja starosti. Nakon 90-93 dana nakon parenja, izlegu se 4-6 mladunaca. Mladunci na svet dolaze već prekriveni krznom, sa zubima, te otvorenih očiju, a nakon vrlo kratkog vremena će i hodati. Nakon 5-6 nedelja mladunci su potpuno samostalni. Ukoliko je više ženki zajedno, sve će se brinuti za novopristigle mladunce. Kako ženka degua može ostati ponovo gravidna već 24 sata nakon okota, preporučuje se da se odvoji mužjak od nje pre porođaja. Ukoliko ne ostane gravidna, pari će se opet tek nakon dojenja mladih, tako da mužjaka odvojite samo tih prvih 24 sata, a nakon toga može biti s njima jer se on izvrsno brine za mladunce. Već par sati nakon porođaja mladi će istraživati svoju okolinu i ubrzo jesti hranu za degue. od roditelja se odvajaju sa 8 nedelja starosti. Stoga, nakon porođaja osigurajte ljubimcima dovoljne količine prikladne i kvalitetne hrane za degue, te na takav način osigurajte dovoljne količine svih potrebitih nutritivnih elemenata važnih kako za oporavak majke tako i za rast i razvoj mladunaca. Mogući su problemi i komplikacije tokom okota i da su mladi uginuli, a mala je verovatnoća da ih je mužjak udavio.Teško je tačno definisati uzrok uginuća mladih. Mogući uzroci su: infekcija, stres, urođene predispozicije, trauma, lekovi, ishrana. Mnogo je uzroka, a vrlo često je nemoguće otkriti pravi. Neophodno je da pružite sve neophodne uslove Vašem deguu kako bi ona iznela graviditet i rodila zdrave mlade. Veterinarka Mirjana Pejčić je pisala o ovome u teksu koji glasi Polna zrelost, grviditet i okot degua.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Ako možete da mi pomognete. Imam patuljastog zeku, starog 7 mjeseci, i poslednjih dana primjetila sam da ne vidi, tj. sumnjam da ne vidi. Ako sam u jednoj prostoriji, a on u drugoj, nije video da sam otišla u tu prostoriju, a kada ga zovem on ne zna da dođe, moram da mu mahnem rukom 1m ispred njega ili da lupnem prstima od pod da bi došao. Da li on samo tako reaguje ili stvarno ne vidi? Dejana O: Kunići su tihi i pitomi ljubimci, koji se zaista retko oglašavaju. Sluh im je veoma razvijen i veoma brzo reaguju na zvučne stumuluse različite prirode, ukoliko im preti opasnost, zahvaljujući tako razvijenom sluhu, u stanju su da se brzo sklone. Ukoliko postoji neki zdravstveni problem, te reakcije obično budu slabije izražane i kreću se od nezainteresovanosti za okolinu do različitog stepena malaksalosti. Ljubimac slabije konzumira vodu i hranu. Nos treba biti suv, a oči zdrave i bistre. Učestalo kijanje znak je prehlade ili respiratornih problema. Nemojte ih držati na promaji, niti izlagati ekstremnim vremenskim prilikama. Ako mu je kuglica izmeta tvrda, ili ima proliv, a pogotovo ako nema stolicu, to je znak da je kunić bolestan i poželjno bi bilo da se odnese u neku veterinarsku ambulantu ili stanicu, kako bi se na pravilan način postavila dijagnoza i utvrdilo da li postoje neke promene ma očima koje bi izazvale gubitak vida. Kunići mogu patiti od više vrsta oftalmoloških oboljenja. Ova oftalmološka stanja su često drugačija od onih kod pasa, mačaka i glodara. Najuobičajenija etiologija očnih problema kod kunića uključuje lošu ishranu, infekcije, genetički uticaj, kongenitalne malformacije te probleme uzrokovane okolinom i brigom oko kunića. Treba stalno proveravati zdravlje oči. Ukoliko primetite epiforu (uzrokovana bilo preteranim suzenjem ili nepravilnim odvođenjem suza, klinički znaci uključuju mlečni, vodenasti iscedak i slepljenost dlake u okolini medijalnog ugla oka, preterano lučenje suza rezultiraju iritacijom oka), bol, škiljavost, pojačano crvenilo, modričaste promene na rožnjači, i neobične pojave na očnoj jabučici i/ili gubitak vida, posetite veterinara. Najbolje je rešavati problem dok je još u razvoju. Suzno oko može biti simptom velikom broju problema, te se taj simptom ne sme zanemariti. Proveravajte izgled očne jabučice u potrazi za bilo kakvim promenama boje ili postojanjem crvenila. Pratite promene boje u irisu, neregularne ivice zenice, zamućenost rožnjače. Ukoliko imate mogućnosti posetite veterinara oftalmologa , koji je specijalizovan za oko za sve vrste životinja i koji je osposobljen da pruži stručniju pomoć pri rešavanju komplikovanih problema. Ne sme se odlagati jer stanja oka mogu biti prilično bolna i uzrokvati trajna oštećenja koja vode u slepilo. Pregled oka od strane veterinara može uključivati i Schirmerov test suza (provera količine proizvedenih suza), test fluroscentnim pegama (da li postoji kornealni ulceri i prohodnost nazolakrimalnog kanala) i tonometrija (merenje očnog pritiska). Lokalna anestezija i dilatirajući agensi se koriste da bi se olakšao pregled. Određivanje statusa vida kod kunića je dosta teško jer su često preplašeni što može ometati pregled. Veoma važni poremećaji kod kunića su epifora, konjuktivitis, blefaritis, uveitis i glaukoma. Konjuktivitis je najčešće prouzrokovan sa Pasteurella multocida i Staphylococcus sp. Ostali uzročnici odgovorni za ovo oboljenje su Pseudomonas i Streptococcus sp. Ove bakterije mogu takođe da dovedu i do drugih oboljenja (uveitisa, pneumonije, otitisa srednjeg i unutarnjeg uveta, uterine infekcije, subkutanog abscesa i genitalnih infekcija). Ovi mikroorganizmi mogu da budu prisutni normalno na inače nepromenjenoj površini konjuktive ili kontaminirati površinu oka sadržajem iz nosne šupljine, kroz nazolakrimalni kanal. Ostali uzroci konjuktivitisa uključuju: nehigijenske životne uslove, Chlamydie, kao i bakterije Staphylococcus i Pseudomonas. Blefaritis može da bude pruzrokovan infekcijom spirohetom Treponema cuniculi, uzročnikom sifilisa kod kunića. Ova bolest se može preneti sa obolele majke na mladunčad. Dijagnoza se postavlja identifikacijom spirohete. Uveitis je upala uvealnog trakta. Uvealni trakt je središnji, vaskularni sloj oka. Iris, cilijarno telo i horoidea čine uvealni trakt. Uveitis može da bude pruzrokovan kornealnim čirom, očnom traumom, sistemskom infekcijom (naročito pastarelozom i stafilokokama) i spontanom rupturom sočiva (poznata kao phacoclastic uveitis). Glaukoma je oboljenje kada visok intraokularni pritisak pruzrokuje oštećenje retine. Slepilo nastaje kada je IOP visok duže vreme. Normalan očni pritisak je 15-25 mmHg. U slučaju glaukoma vrednosti mogu da budu od 29-95 mmHg. Klinički znaci su uvećanje očne jabučice - volovsko oko, generalizovani kornealni edem i slepilo. Kako biste sa sigurnošću znali o kakvoj se komplikaciji s očima radi kod Vašeg zeca savetujem Vas da posetite veterinara koji će nakon niza neposrednih pregleda biti u stanju da donese dijagnozu i na osnovu toga i da propiše uspešnu terapiju.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imao sam par roborovski hrčaka starih oko godinu dana. Ženka je pre nekoliko dana uginula (posledica teške povrede usled zaglavljivanja) tako da je sada mužjak ostao sam. Da li smem da kupim novu ženku? U nedoumici sam da li će mužjak prema njoj biti agresivan ili ne. Pozdrav, Vlada O: Roborovski hrčak je vrlo društven po prirodi, živi u paru ili u grupi. Idealno se slažu istopolni hrčci. Moraju se socijalizovati dok su vrlo mladi, dok još nisu u potpunosti samostalni, a pre starosti od tri meseca. Parovi ili grupe najuspešnije se osnivaju u mlađoj dobi, pa stoga uvođenje nove jedinke često dovodi do neprihvaćanja i agresije prema drugome. Iz tog razloga Vam se i može dogodilo neprihvaćanje nove jedinke. Ako želite da nabavite društvo za Vašeg hrčka savetovala bih Vam da novonabavljenog hrčka neko vreme držite u odvojenom kavezu kako bi imali prilike da se upoznaju, pa ga postepeno uvodite u kavez mužjaka. Na taj način bi trebalo da se upoznaju pre nego što dođe do bližeg kontakta, te postoji najmanja mogućnost da je mužjak odbije. Uzgajanje roborovskog hrčka mnogo je jednostavnije od nekih drugih vrsta hrčaka iz razloga što oni u prirodi žive u grupama različitih polova. Za razmnožavanje je potrebno jedino staviti mužjaka i ženku u isti kavez i čekati. Oba pola su divni roditelji, a par može imati leglo na svake tri nedelje, iako je to retko, a češće imaju na svakih 4-5 nedelja.Ako se u grupi nalaze hrčci različitih polova obično se početak parenja započinje u proleće. Ženke obično postanu sterilne sa oko 24 meseci starosti, a mužjaci ostaju plodni većinu svog života. Roborovski hrčka je lako uzgajati ako su jednke različitog pola bile zajedno od najmlađih dana. Hrčci će se pariti nekoliko puta. Po pravilu, većina ženki ostane skotna već od prvog puta parenja. Nije nužnost odvojiti mužjaka od skotne ženke. Međutim, hrčci će se početi pariti gotovo odmah nakon porođaja, pa ako ne želite novo leglo odvojite mužjaka kratko vreme pre porođaja. Ženka je aktivna sve vreme do poroda. Savetujem Vas da pri upoznavanju nove ženke sa Vašim hrčkom pokažete strpljenje i postepeno ih upoznajete, i ne treba ih na silu gurati u isti prostor već je potrebno da pokažu interesovanje za tako nešto. U suprotnom moglo bi doći do agresije između jedinka koje se nisu dobro upoznale.