Marija Tetkic v3

Odgovara:
Marija Tetkić, dr. vet. med.,
Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad

P: Zanima me da li u vašoj prodaji postoji sredstvo za čišćenje činčila od gljivica? Ako ne postoji da li možete da me uputite na koji način bih mogao da ih odstranim ili gde bih mogao da pronađem preparat za takav proces? S poštovanjem, Nenad

O: Gljivična infekcija je stanje kože uzrokovano gljivicama koje mogu inficirati mnoge vrste sisara. Gljivice žive na keratinu koji se nalazi u koži, dlaci. Medicinski termini za gljivičnu infekciju su dermatofiti i dermatofitoze - naime, one gljive koje uzrokuju kožne bolesti žive kao paraziti na ljudima i životinjama i nazivaju se dermatofiti (dermatomicete), a bolesti koje uzrokuju su dermatofitoze.

Gljivice se najčešće nalaze ili na zaraženoj životiniji ili u stanu, odnosno mestu boravka zaražene životinje. Šire se ili direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili kroz "athrospore" "- spore gljivica koje se šire sa životinje u njenu okolinu. Na taj način one mogu živeti preko 18 meseci (u tepisima, na nameštaju, filterima za vazduh...).

Na taj način one mogu živeti preko 18 meseci (u tepisima, na nameštaju, filterima za vazduh...). Mačke i glodari često su izvor zaraze, jer mogu biti asimptomatični nosioci, tj. mogu nositi na sebi i širiti gljivice bez da pokazuju znakove infekcije.

Gljivice se prenose direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili kontaktom sa nekim predmetom (češalj, stelja) koji je kontaminiran sporama. Mlade životinje i one pod stresnim situacijama (npr. prenaseljenost, vlaga, loša ishrana, nehigijena) često predstavljaju velik rizik razvijanja bolesti.


Znakovi bolesti su gubitak dlake, ljuskasta koža, krastice te se može pojaviti crvenilo i svrb. Često se gljivice javljaju na glavi i na ušima, a zatim se šire na druge delove tela. Životinjice zaražene gljivičnom infekcijom imaju suve i ljuskaste delove kože na kojima nedostaje dlaka.


Jedna od metoda dijagnostike gljivica je tzv. „ Woodova lampa "- ultraljubičasta lampa, koja emituje ljubičasto-plavi sjaj iz cevi, pod kojim gljivice postaju florescentne. Druga metoda identifikovanja gljivica radi se uzimanjem komadića dlake na ivici rane - dlaka se pregleda pod miroskopom. Najbolji i najtačniji način za dijagnostikovanja gljivične infekcije je uzimanjem krastica i lišajeva s kože i dlake na kojima se radi kultura.


Gljivična infekcija se može tretirati na dva načina: lokalno i sistemski. Antifungicidna sredstva kod činčila se najčešće koriste u obliku praška i mešaju se sa vulkanskim preskom u kome se činčila kupa. Nažalost, kod nas u zemlji nije registrovan ni jedan takav lek. Ukoliko postoje lokalizovane promene na koži mogu se koristiti i antimikotici u obliku masti. Ako su promene rasprostranjene po celom telu veterinar može preporučiti i sistemsku terapiju u obliku tableta.

Antimikotici su preparati koji su izuzetno agresivni i ukoliko se korise oralno mogu se javiti neželjeni efekti u vidu povraćanja i pojačane salivacije, zbog toga je izuzetno važno da se konsultujete sa veterinarom koji je bolest dijagnostikovao.


Više informacija o gljivičnim infekcijama kod činčile pisali smo u okviru sledećih odovora: „Gljivične infekcije kod činčila“, „Nestanak krzna na delu njuske činčile“ i „Gljivična infekcija kod činčile“.

OZNAKE:

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak