Pitajte Veterinara

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Moj sirijski hrčak (mužjak) već nedelju dana ima otok oko čmara, tu je koža tvrđa i otečena. Na donjoj rupici (ako biste mogli da mi kažete da li je u pitanju analni otvor ili polni organ) ima jednu ili dve kuglice tamnije boje, koje ,,iskaču'' kada pritisnem. Kuglice su crvenkaste boje i po sebi imaju tamne tačkice. Šta bi to moglo biti. Primetila sam da je preko dana manje aktivan i da spava, ali je preko noći ok i prenje se lepo po rešetkama kaveza. DorotejaO: Uzroci otečenosti zadnjice kod hrčaka su raznovrsni. Bez pregleda je nemoguće utvrditi o čemu bi se radilo kod Vašeg ljubimca. Mogući uzroci ovakvog stanja su i bakterijske, virusne, gljivične ili parazitarne bolesti digestivnog sistema, opstipacija creva, tumor, apsces, hematom, cista... S obzirom da Vaš hrčak ima očuvan apetit i gotovo se normalno ponaša, treba spomenuti i neka normalna stanja koje se ispoljavaju na ovakav način. Naime, kako se radi o mužjaku, nalik navedenim promenama imaju i povećani testisi usled teranja. Često se događa da se naglo uočava povećanje njihove zapremine pa se stiče utisak da je reč o otoku zadnjice.  Navedeno stanje nastaje kao posledica znatnog podizanja nivoa polnih hormona. Kada polna aktivnost prestane, otok se povlači. Ovakva uvećanja javljaju se ponovno kod svakog novog polnog ciklusa, u razmacima od jednog do dva meseca, po pravilu. Međutim, kod nekih hrčaka je ova pojava izraženija nego kod drugih. Svakako bi bilo preporučljivo obratiti se veterinaru, koji će nakon temeljnog pregleda znati o čemu se tačno radi i prema dijagnozi Vas savetovati o eventualnom daljem lečenju.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pre 3 dana mi se okotila ženka hrčka. Neposredno pre okota sam odvojio mužjaka hrčka u zaseban terarijum kako ne bi došlo do toga da mužjak pojede male. E sad mene interesuje, da li i kada mogu mužjaka da vratim ženki i mladuncima? Mužjak do sada prema ženki nije pokazivao znakove ne trepeljivosti, a na društvo je navikao s obzirom da je u Pet shopu iz kojeg sam ga nabavio bio sa svojom ženkom i još jednim parom hrčaka. SergejO: Hrčak se razmnožava brže od svih ostalih sisara, što je važno imati na umu pri nabavci leminga različitog pola s namerom njihova zajedničkog držanja. Naime, ženke se mogu razmnožavati već od šeste nedelje života, a graviditet traje oko 16 dana. Okoti se prosečno 6 mladunaca, iako su moguće varijacije od 2 - 15. Već 24h nakon poroda ženka ulazi u estrus te može opet ostati gravidna. Nakon 4 nedelje mladunci se mogu odvojiti od majke, a nakon 3 meseca potpuno su odrasli. Kada se leminzi drže u paru mogu se reprodukovati svakih 21 - 25 dana. Nakon okota ženka može da odbaci ili čak pojede leglo. Da bi se takve situacije sprečile, ženku ne bi trebalo uznemiravati, dirati mlade jer time možete uneti svoje mirise u leglo koji su za majku neprihvatljivi, takođe majka mlade moze biti agresivna prema mladima ukoliko su nevitalni ili slabo vitalni, bolesni, zakržljali. Jedan od razloga odbacivanja legla može biti i nedovoljna ili neadekvatna ishrana majke. U optimalnim uslovima držanja leminzi se lepo slažu, međutim ukoliko je njihova kolonija prerasla životni prostor može doći do tuče i u tim uslovima koloniju bi trebalo razdvojiti. Muzjaci se obično odvajaju od ženke pred očekivani porod i drže odvojeni do osamostaljivanja mladih. Nekada oni mogu ostati i zajedno u toku odgajanja mladih ali tako nešto se ne savetuje zbog veće sigurnosti. Ukoliko nemate opciju i morate da ih spojite tada bi trebalo da pratite njihove reakcije i ukoliko primetite agresivnost morate ih ponovo odvojiti.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam morsko prase,i skoro sam primetila da ima ranicu kod desnog oka,nema dlake na tom mestu,ali krvari po malo. Da li je nesto opasno i da li treba da se zabrinem? Hvala vam unapred! IvanaO: Opadanje dlake oko očiju prvenstveno može biti kod dugotrajnih bakterijskih upala očnog aparata jer su tada prisutni znakovi upale (natečenost kapaka, crvenilo, svrab i iscedak) te se životinjice u ovakvim slučajevima dosta češu i brišu o najbliži predmet ili vlastitim kandžicama, što još više povećava upalu oka.Sledeći uzrok bi mogli biti spoljni kožni paraziti - šugarci, koji takođe izazivaju znakove upale (svrab i drugo).   Bez obzira na uzrok, potreban je odlazak veterinaru radi detaljnog pregleda i određivanja tačnog uzroka i terapije, kao i korekcija ishrane, odnosno povećanje određenih vitamina – vitamin C i B kompleks radi povećanja imuniteta Vaše životinjice, kao i vitamin A za oporavak sluznice oka.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Nabavio sam drugog mužjaka za druge dve ženke koje su se docnije rodile. Sad su, izgleda, obe trudne, ali često skiče i deluje kao da se svađaju međusobno ili sa njim. Na prvi pogled izgleda kao svađa, ali kad bolje pogledam vidim da se samo kače s njim, a on im ništa ne radi. U stvari, one njega napadaju i čačkaju. Moram li da ih razdvojim, ili mogu da ostanu zajedno i u toku ttrudnoće pa i posle porođaja? ArsenijeO: Ruski hrčak je inače prijateljski raspoložen prema pripadnicima svoje vrste, a isto tako i prema ostalim vrstama hrčaka. Hrčak se razmnožava brže od svih ostalih sisara, što je važno imati na umu pri nabavci hrčaka različitog pola s namerom njihova zajedničkog držanja. Naime, ženke se mogu razmnožavati već od šeste nedelje života, a graviditet traje oko 16 dana. Okoti se prosečno 6 mladunaca, iako su moguće varijacije od 2 - 15. Već 24h nakon poroda ženka ulazi u estrus te može opet ostati gravidna. Nakon 4 nedelje mladunci se mogu odvojiti od majke, a nakon 3 meseca potpuno su odrasli. Ponašanje kakvo opisujete je uobičajeno kod hrčaka, a naročito je vidljivo kod posmatranja veće zajednice ovih životinjica. Kao i kod bilo koje druge vrste životinja tako i kod hrčaka postoje različite naravi i karakteri. Većina ih je miroljubiva, međutim ima i jedinki koje stalno provociraju i zadirkuju druge bez ikakvog razloga te tada nastaje konflikt. Bacanje na leđa i dizanje nogu u vazduh je obrambena reakcija, hrčci se nameštaju u taj položaj kako bi mogli udarati sa sve četri noge i naravno da grizu. Obično se ovakvo izvrtanje završava svađom. Na taj način se i uspostavlja dominacija, međutim dolazi do problema kada su obe jedinke "podjednako dominantne" tada može doći do ozbiljnih borbi i međusobnog povređivanja. Ukoliko primetite da svađe postaju učestalije i ako izgleda da bi se hrčci mogli povrediti tada savetujem da ih razdvojite. Takođe, u Vašem slučaju su obe ženke gravidne pa zbog toga trenutno ne dozvoljavaju pristup mužjaku, jer na taj način instiktivno brane okot.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam ženku činčile staru oko tri godine i poslednjih nekoliko meseci ima neki problem, potištena je i mršavi, a jede normalno, fizički je aktivna, čak je i okotila i očuvala mladunče za to vreme. Veterinari ne mogu da utvrde šta joj je, sumnjaju jedino na crevne parazite, ali ne znaju koji preparati protiv parazita smeju da se daju činčilama. Da li možete da mi kažete svoje mišljenje o mogućim uzrocima ovih simptoma i da mi preporučite šta bi mogli da joj daju protiv parazita. Hvala unapred, MajaО: Dijagnostika bolesti kod životinja podrazumeva čitav niz analiza i dijagnostičkih metoda koje pomažu veterinaru da dođe do zaključka o kojem se oboljenju radi. Osnov svake dijagnoze predstavlja klinički pregled životinje koji može uraditi samo veterinar kliničar. Nekada se dešava da postavljanje dijagnoze nije trenutno moguće pa se u tom slučaju primenjuje simptomatska terapija.Simptomi koje ste naveli spadaju u opšte simptome koji mogu biti zajednički za više različitih oboljenja. Bolesti činčila se najčešće odnose na probleme sa zubima, kožom,... i ove bolesti ubrajamo u neinfektivne bolesti. Pored ovih, često se javljaju i infektivne bolesti koje iziskuju dodatna laboratorijska ispitivanja. U ove boleasti ubrajamo: jersiniozu, enterotoksemiju, listeriozu, enteritis, pneumoniju, parazitarne infekcije itd. Mnoge bolesti su u uzročno posledničnoj vezi sa nepravilnim držanjem i ishranom, pa je neophodno obratiti pažnju na kvalitet hrane (sklanjati plesnivu, trulu, pokvarenu hranu van domašaja životinje), pridržavati se dnevne količine, dodavati vitaminsko mineralne dodatke posebno u graviditetu i laktaciji. Tada su potrebe životinja za hranljivim materijama značajno povećane te je ovo period kada životinje obično slabe ukoliko im je hrana nepravilna. Takođe je bitna i higijena smeštaj i nega činčile. Činčile su biljojedi i hrana koja se koristi za njihovu ishranu mora da sadrži veliku količinu sirovih vlakana - celulozu, da bi se proces varenja odvijao nesmetano. Osnovni sastojci hrane za činčile su belančevine, ugljeni hidrati, masti, sirova vlakna i vitamini. U ishrani činčila mora biti najmanje 20% belančevina. One se sastoje od aminokiselina, a od posebne važnosti su esencijalne aminokiseline tj., one koje se mogu uneti jedino putem hrane, npr. metionin koji ima veliku ulogu u izgradnji zdrave kože i kvalitetne dlake. Dobar izvor belančevina za činčile je seno lucerke. Ugljeni hidrati čine 80 % suve materije sena ili žitarica. U hrani za činčile treba da bude 2 - 2,5% masti i najmanje 20% sirovih vlakana koja se sastoje uglavnom od celuloze. Najviše sirovih vlakana se nalazi u kvalitetnom senu. Ishrana činčila je veoma jednostavna, a sastoji se od gotove hrane, briketa (peleta), sena i vode. Gotova hrana za činčile sadrži dodate vitamine i oligoelemente u određenim količinama. Činčile se hrane uveče i jedna činčila bi trebala da dobije otprilike oko 20 g briketirane hrane i šaku kvalitetnog sena. Prevelika količina briketirane hrane može da dovede do digestivnih smetnji. Veoma je važno da se činčile hrane u isto vreme i samo gotovom hranom koja je namenjena isključivo njima, odnosno ne može im se davati hrana namenjena drugim životinjama (na primer za kuniće).Seno koje se koristi u ishrani ne sme biti sveže (skoro pokošeno seno se ne daje činčilama). Seno mora dobro da odstoji i daje se tek posle 5 meseci. Zato je najsigurnije davati činčili gotovo seno koje je namenjeno kućnim ljubimcima. Dnevna porcija sena je oko 30 g, a ono se stisne u malu balu i stavi u jasle, a činčile ga - pošto su noćne životinje - tokom noći pojedu. Osim gotove hrane i sena, činčilama možete davati i dezert kao što je suvo grožđe, malo sušene jabuke ili šargarepe. Količine su veoma male - nekoliko zrna suvog grožđa ili komadić jabuke ili šargarepe, a daju se samo jednom ili dvaput nedeljno. Kod činčila najčešći uzročnici bolesti digestivnog sistema jesu najčešći uzročnici E. Coli, salmonela, giardia, kokcidija i drugi. Ove infekcije obično prati proliv, gubitak apetita i posledično gubljenje težine kod životinje, a konačna dijagnoza se postavlja pregledom izmeta. Primena odgovarajućih lekova koji se koriste za terapiju bolesti digestivnog sistema se propisuje od strane veterinara nakon obavljenog kliničkog pregleda. Savetujem Vam da životinju odvedete kod veterinara koji ima više iskustva u terapiji egzotičnih životinja.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, moja kćerka želi da zna da li postoje značajne razlike u karakteru i ponašanju izmedju mužjaka I ženke ježa. Unapred vam se zahvaljujem na brzom odgovoru. Srdačan pozdrav, tata Zeljko O: Postoje dve glavne grupe ježeva: evropski i afrički. Afrički jež se može odgajati u kućnim uslovima i drži se kao kućni ljubimac.  Ove ježeve karakteriše ovalan oblik, veoma kratak rep, a kada je u fazi kontrakcije (što mu omogućavaju mišići) ima veličinu većeg grejpfruta. Ima razvijen mehanizam odbrane tako da se može uviti u oblik lopte. Kada dođe u kontakt sa neuobičajenim objektima ili mirisima za njega, dolazi do hipersalivacije penaste pljuvačke što se takođe smatra odbranbenim mehanizmom. Veoma je aktivna noćna životinja, a u kućnim uslovima živi  i do 8 - 9 godina. Hrani se paucima i insektima, puževima. Takođe je poznato da može jesti jaja, male sisare, ptice žabe, reptile, a u kućnim uslovima držanja odgajivači preporučuju ishranu komercijalnom gotovom hranom za mačke koja sadrži sastojke koji su neophodni ovim životinjama. Najčešće se koriste hrane superpremium kvaliteta koje su nameneni ishrani odraslih maca. Preporuka je koristiti hrane sa manje masti „light“ varijante. Hranilica se svakog dana mora puniti, a svežu vodu poslužite nekoliko puta dnevno. Ježevi mogu imati: grinje, buve i krpelje kao najčešće ektoparazite. Ovo se retko dešava kod ježeva koji žive isključivo u kućnim uslovima, ali ukoliko im društvo prave pas ili mačka, invazije se mogu desiti. Simptomi invazije su uglavnom svrab, nemir, mršavljenje, nervoza. S obzirom da ježevi imaju bodlje, lako je uočiti im kožu i samim ti i spoljašnje parazite. Unutrašnji paraziti izazivaju poremećaje varenja koji se manifestuju razmekšanom stolicom ili prolivom, mršavljenjem, pojačanim apetitom, a paraziti se ponekada mogu primetiti i u stolici.  Takođe, ježevi se ne moraju redovno vakcinisati, kao npr. psi i mačke. Ježa možete uz nadzor da pustite da šeta stanom. Vrlo su radoznali i vole da istražuju okolinu, a za razliku od glodara neće da grizu kablove i nameštaj. Ježa treba uzimati opranim rukama kako bi se navikao na ili prepoznao vlasnikov miris. Ježevi raspoznaju i vlasnikov glas pa je dobro pričati im. Skloni su gojenju pa im treba osigurati mogućnost kretanja. Razlike u karakteru i ponašanju vezane za pol nisu značajne.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, imala sam 4 hrčka koji su svi živeli u malom kavezu i sada sam ih našla nepomične sa nekom supstancom oko usta i jedan je drugog ugrizao za nogu i dalje tako sede. Nekoliko časova su sedeli na terasi izlozeni suncu (od 15h do 19h). Da li je to neki virus ili su uginuli zbog sunca? (Tako sam ih zatekla pre sat vremena i pre toga su bili u redu). Hvala unapred na odgovoru. JulijaO: Po opisu ljubimaca nakon uginuća i podacima koje ste izneli vezanim za uslove u kojima su vaši ljubimci boravili, može se reći da su životinjice uginule usled toplotnog udara ili sunčanice. Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s tom razlikom da ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Toplotni udar nastaje zbog (često naglog) prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.  Obično se javlja kada je vlaga u vazduhu visoka, za vreme letnih sparina - jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. Pre toplotnog udara, mogu se pojaviti svi pre opisani simptomi toplotne malaksalosti i grčeva - vrtoglavica, žeđ, slabost, dehidracija. Toplotni udar nastupa naglo i bez najave - iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Kao posledica dugotrajne dehidratacije kod glodara može doći i do pojave kanibalizma. U uslovima kada su dnevne temperature dosta visoke, odnosno kada su prisutne letnje sparine sa visokom vlažnošću vazduha, da ne bi došlo do neželjenih posledica po životinju pa i uginuća, ljubimce bi trebalo u najtoplijem delu dana zaštititi od navedenih uslova spoljašnje sredine, skloniti sa direktne izloženosti toploti i omogućiti nesmetan i kontinuiran pristup vodi za piće.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam mužijaka sibirskog hrčka. Pojavilo mu se nešto crveno ispod leve prednje noge i tu je opala dlaka is svrbi ga. Išli smo kod veterinara. On je rekao da je verovatno alergija na hranu. Promenili smo mu hranu i mnogo mu je bolje. Sva dlaka je zarasla, ali je on dosta omršaveo. Da li je to normalno, s obzirom na to da je pre bio veoma debeo? Treba li da konsultujem veterinara? Hvala unapred. Pozz JelisavetaО: Promena hrane može uticati na apetit hrčka, a kvalitet hrane na iskoristljivost hranljivih materija, što svakako može uticati na gubljenje mase.Ukoliko je hrčak sada mršav, potrebno je da ga odvedete kod veterinara na pregled, kako biste eliminisali zdravstvene probleme koji mogu dovesti do mršavljenja (prerasli zubi, bolesti gastrointestinalnog trakta, hormonski disbalans, parazitoze itd.). Ukoliko je hrčak zdrav, preporučila bih Vam da promenite hranu, uz praćenje reakcije intolerancije ili alergije koja se manifestuje promenama na koži. Neuhranjenost životinje utiče negativno na skoro sve životne procese. Vremenom se iscrpi imuni sistem životinje te ona postaje podložna raznim nepovoljnim uticajima. Savetovala bih Vam da radi oporavka hrčka dodate vitaminsko-aminokiselinske kapi koje se stavljaju u vodu. Ove kapi imaju ulogu da pojačaju prirodnu otpornost životinje i da obezbede neometano funkcionisanje svih metaboličkih procesa. Zbog toga što se u ovim preparatima nalaze vitamini B grupe, blago će se pojačati i apetit.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam patuljastu zečicu staru godinu dana. Pre par dana sam primetila da joj fali dosta krzna na desnoj strani tela. Skroz joj se vidi koža na toj strani, a na drugoj strani je sve normalno. Zec normalno jede i pije vodu. Jako sam zabrinuta. Ne znam da li zečica može sama da počupa sebi toliko krzna ako traži zeca. Molim vas da mi odgovorite. Hvala unapred. Mima O: Promene koje opisujete mogle bi biti posledica gljivične infekcije koja nije retkost kod kunića i zamorčića. Postoji nekoliko različitih vrsta gljivica koje uzrokuju dermatofitozu kod kunića među kojima je najčešća Trichophyton mentagrophytes.   Gljivice se obično nalaze na životinji, ali i njenom okruženju. Spore koje se tako sa životinje prošire u okolinu mogu tu da prežive i do 18 meseci. Najčešćim izvorom ove infekcije smatraju se mačke i drugi bolesni kunići. Oni mogu biti asimptomatski nosioci i tako širiti infekciju, a da ne pokazuju nikakve znakove bolesti. Gljivice se mogu prenositi direktnim kontaktom ili putem zaraženih predmeta. Oboleli kunići obično imaju okrugla područja bez dlake na kojima je koža dosta suva i ispucala. Ove promene najčešće počinju na glavi, nogama i stopalima. Mogu se, takođe, proširiti i na ostale delove tela, i tada se može javiti i crvenilo i svrab. Ako se životinja češe, na taj način dodatno iritira kožu i omogućava nastanak sekundarne bakterijske infekcije.   Dijagnoza gljivične infekcije postavlja se na nekoliko načina među kojima je najpopularnija pretraga sa Wood-ovom lampom. Na taj će način, nakon što se izlože Wood-ovoj lampi, neke vrste gljivica fluorescirati. Ipak, smatra se da preko 50% njih ipak neće fluorescirati što ovu metodu zapravo čini dosta nepreciznom i nesigurnom. Druga metoda je da se iščupa nekoliko dlaka sa dela promenjenog područja i pogleda pod mikroskopom. Na ovaj način može se dijagnozirati 40 – 70% infekcija. Ipak, najsigurnija i najtačnija metoda za dijagnozu je uzimanje brisa kože i nasađivanje kulture. Lečenje se sprovodi tako da se najpre dlaka oko samih lezija ošiša, a onda tretira nekim šamponom na bazi ketokonazola poput Oronazol šampona. Nakon toga preporučuje se da se životinjici me neka od antimikotskih krema na bazi mikonazola ili klotrimazola. Vrlo je važno da se lečenje sprovodi još 2 nedelje nakon nestanka simptoma, odnosno nakon što dva uzastopna nalaza kulture budu negativna. Takođe, vrlo je važno da se dobro očisti i dezinfikuje kavez, kućica, četke i ostali predmeti kako bi se uništile sve ostale spore gljivica. Budući da gljivice mogu preći i na ljude, svakako Vam savetujem da s ljubimcem posetite veterinara koji će utvrditi da li je zaista reč o gljivičnoj infekciji ili ipak o nekoj drugoj bolesti (npr. alergiji, parazitima i sl.)  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobar dan. Imam morsko prase već četiri godine i nikad mi se ranije nije dogodilo da ono odbija vodu u potpunosti, hrane jako malo jede, nije baš aktivno i jako su mu hladne ušice. Da li znate šta može da bude uzrok i šta treba da radim? Hvala Vam unapred. Pozdrav.O: Nažalost, samo na osnovu opisa nisam u mogućnosti da Vam kažem o čemu je reč. Odbijanje hrane i vode može ponekad biti posledica promene u ishrani, trovanja, gubitka, odnosno, uginuća drugog morskog praseta (zamorca), bolesti zuba, gojaznosti, nagle promene u temperaturi okoline, različitih infekcija (npr. upale pluće), metaboličkih poremećaja poput nedostatka vitamina C ili otkazivanja bubrega, upotrebe nekih lekova ili, generalno rečeno, boli različitog porekla. Za dijagnozu je, za početak, potrebno uzeti detaljnu anamnezu, odnosno, sve podatke vezane uz ishranu, stolicu, urin, okolinu, nedavne promene itd. Zatim je potrebno životinju pregledati (disajni i probavni sistem, glavu, usta..), a po potrebi se mogu napraviti i analize krvi, stolice i urina. Pregled zuba je u ovakvim slučajevima vrlo važan jer strana tela u ustima, lomljenje, apscesi zuba, te prerasli zubi znaju često da budu uzrok odbijanja hrane. U takvim slučajevima može istovremeno doći do prerastanja i prednjih i zadnjih zuba, što životinjama onemogućava pravilno žvakanje i uzrokuje nastanak čireva i ranica u ustima. U tom slučaju potrebno je zadnje zube (molare) smrviti i isturpijati (obično pod anestezijom), a prednje odrezati, odnosno, skratiti i isturpijati. Budući da su mogući uzroci zaista mnogobrojni i da posledice mogu u nekim slučajevima biti vrlo opasne za zdravlje životinje, moj je savet da zamorčića svakako što pre odvedete na pregled kod Vašeg veterinara. Do tada, probajte da mu dajete što više mekane hrane, mladog i svežeg zelenila, kao i različite vrste povrća.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P:  Imam problem sa ućebanom dlakom kod kunića od kada sam ga kupila. Ima 2 godine i strašno me plaši to što se previše ćeba njegova dlaka pogotovu na mestima na kojima to ne mogu odstraniti, a to je na vratu ispod glave i na guzi oko repa. Kako da mu skinem to pošto mesta nisu pristupačna? Pozdrav. Kristina O: Kunići dosta svog vremena provode u čišćenju svog krzna i nemaju nikakav miris. Kupanje kunića se ne preporučuje jer za to nema potrebe, osim u slučajevima kad se zalepi izmet oko analnog otvora. Linjaju se svaka 3 meseca, a svako drugo je izraženije. Preporučuje se redovno četkanje, a naročito u vreme linjanja kako ne bi progutali previše svojih dlaka, koje njihov sistem za varenje ne može da probavi. U vezi sa tim, preporučujem Vam davanje Malt paste za glodare. U slučaju da Vašeg ljubimca ne četkate, otpala dlaka se može zapetljati u čvorove koji se više ne mogu izvući pa bi ih trebalo odrezati. Kunićima se dlaka menja i raste nova, tako da će na tom mestu dlaka ponovo izrasti i izednačiti se sa ostalom dlakom. Pošto su kunići dosta osetljivi na letne vrućine, preporučuje se šišanje ili skraćivanje dlake u letnjim mesecima kako se ne bi pregrejali.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam dva patuljastog kunića, mužjak (8 meseci) i ženka (7 meseci), juče se ženka okotila, inače, prvi joj je okot, okotila je 5 mladunčadi, 4 su rođena mrtva a danas je poslednji uginuo. Zanima me šta je moglo da bude uzrok? Da li je to normalno? Аleksandra О: Uginuće plodova pre okota i neposredno nakon okota nije retka pojava, a uzroci mogu biti brojni. Direktni uzrok su urođene abnormalnosti, infektivne bolesti ili trauma, deficitarna ishrana, a indirektni infektivna upala posteljice i abnormalni jajnici ili uslovi u materici, različiti toksini, hormonalni poremećaji.Uzroci u materici mogu biti cistična hiperplazija endometrija i piometra (gnojna upala materice), trauma (akutna ili hronična), neoplazija, embriotoksični lekovi.Smrt fetusa može biti izazvana zbog letalnih hromozonalnih abnormalnosti i letalnih defekata organa. Kao što vidite, mogući uzroci mrtvorođenih plodova su brojni. Pregledom majke i obdukcijom uginulih plodova se jedino može utvrditi tačan uzrok ovakvog ishoda, pa Vam savetujem da se obratite veterinaru.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zelela bih da kupim africkog patuljastog jeza za kucnog ljubimca, s' tim da vec imam dve macke u stanu. Plasljive su, ali isto tako i razigrane, a procitala sam da jezevi na nagle pokrete reaguju ubodom koji moze biti bolan. Za jednu macku sam sigurna da ga ne bi dirala, a druga bi ga verovatno pratila ili dodirnula sapom. Da li mozda znate kako se jezevi ponasaju kad su sa drugim kucnim ljubimcima? Moze li se jez navici na macke ako je mlad? Hvala Vam i pozdrav, UnaО: Afrički patuljasti jež se sve češće drži kao kućni ljubimac. Ove ježeve karakteriše ovalan oblik, veoma kratak rep, a kada je u fazi kontrakcije (što mu omogućavaju mišići) ima veličinu većeg grejpfruta. Ima razvijen mehanizam odbrane tako da se može uviti u oblik lopte. Kada dođe u kontakt sa neuobičajenim objektima ili mirisima za njega, dolazi do hipersalivacije penaste pljuvačke što se takođe smatra odbranbenim mehanizmom. Veoma je aktivna noćna životinja, a u kućnim uslovima živi i do 8 - 9 godina. Hrani se paucima i insektima, puževima. Takođe je poznato da može jesti jaja, male sisare, ptice žabe, reptile, a u kućnim uslovima držanja odgajivači preporučuju ishranu komercijalnom gotovom hranom za mačke koja sadrži sastojke koji su neophodni ovim životinjama. Najčešće se koriste hrane superpremium kvaliteta koje su nameneni ishrani odraslih maca. Preporuka je koristiti hrane sa manje masti „light“ varijante. Hranilica se svakog dana mora puni, a svežu vodu poslužite nekoliko puta dnevno. Ježevi mogu imati: grinje, buve i krpelje kao najčešće ektoparazite. Ovo se retko dešava kod ježeva koji žive isključivo u kućnim uslovima, ali ukoliko im društvo prave pas ili mačka, invazije se mogu desiti.Simptomi invazije su uglavnom svrab, nemir, mršavljenje, nervoza. S obzirom da ježevi imaju bodlje, lako je uočiti im kožu i samim ti i spoljašnje parazite. Više informacija o afričkom patuljastom ježu možete pročitati u okviru naše stalne rubrike „Moj ljubimac“.Africki patuljasti jež nije druželjubiva životinja pa će shodno tome reagovati na svako uznemiravanje kao i na znatiželjne pse i mačke koje će hteti da ga omirišu ili se poigraju sa njim. U slučaju da želite da držite obe vrste ljubimaca savetujem Vas da budu odvojeni u kući ili da njihov zajednički kontakt bude pod nadzorom.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam dva kunića dve ženkice starosti oko tri meseca. Sinoć su se pobile prvi put da su jedna drugoj krv pustile. Do tada su se lepo igrale mazile jednu drugu i skakutale, jele zajedno i baš je bilo lepo gledati ih. Šta da radim? Unapred zahvalan Dejan O: S obzirom na situaciju koju ste opisali vrlo je moguće da su Vaši kunići počeli da polno sazrevaju. Dostizanje polne zrelosti kod kunića obično je vezano za rasu. Manje rase generalno gledano ranije polno sazrevaju, pri čemu ženke polnu zrelost dostižu petnaestak do mesec dana pre mužjaka. Najranije vreme polnog sazrevanja je sa 2,5 do 3 meseci starosti, tako da je to najverovatnije slučaj kod Vaših kunića. Ne mora biti da su obe ženke dostigle polnu zrelost. Dovoljno je da je u pitanju jedna od njih pa da nastanu problemi. Naime, kad kunići postanu polno zreli obično postaju teritorijalni i agresivni prema pripadnicima svoje vrste, a naročito prema jedinkama istog pola.  U takvim situacijama vrlo često dolazi do borbi koje kao posledicu mogu imati povrede različitog stepena. Prema tome, moj Vam je savet da odvojite kuniće kako ne bi došlo do daljih borbi i stresova koje one povlače sa sobom. Nakon odvajanja bi bilo dobro da kuniće odvedete kod veterinara i da ih on što pre steriliše. Sterilizacija bi trebalo da smanji polni nagon, a samim tim teritorijalnost i agresivnost. O sterilizaciji kunića možete pročitati u prethodnom odgovoru koleginice Mirjane Pejčić, dr. vet. med., u tekstu pod naslovom „Sterilizacija kunića“. O postoperativnoj negi nakon operacije pisala je koleginica Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.,: „Postoperativna nega nakon sterilizacije kunića“.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Mom kućnom ljubimcu činčili izraslo je nešto na ručici. U početku je krvarila a mi smo ranu tretirali vatom sa malo alkohola. Grad u kojem živimo nema adekvatnog veterinara pa Vas ovim putem molim za pomoć. Uz ovaj tekst prilažem i sliku ručice sa izraslinom. Unapred hvala na odgovoru. MilošO: Izrasline na telu mogu biti posledica različitih uzroka i karaktera. Od izraslina koje su ispunjene tečnošću kao što su apscesi, hematomi, ciste, do hiperplazije samog tkiva bilo da su u pitanju tumori ili pak reakcija tkiva na povredu ili ogrebotinu.Koliko na slici mogu da vidim rekla bih da se radi o hiperplaziji tkiva. Da li je posledica neke povrede ili je u pitanju tumorozno tkivo i da li je benigno, odnosno maligno, može samo da pokaže patohistološki nalaz nakon slanja uzorka ili cele promene na analizu.S obzirom na poziciju, veoma lako dolazi do povređivanja izrasline i javlja se rana. Nažalost, Vi jedino što možete da radite je redovno čišćenje rane blagim antiseptikom kao što je Before-x i da eventualno nanosite antibiotski sprej (npr.Engemicin ). To neće zaustaviti dalje bujanje tkiva niti ga smanjiti. Ja bih Vam ipak preporučila odlazak kod nekog od veterinara koji se bave sitnim životinjama kako bi se tkivo u potpunosti uklonilo i sprečila njegova progresija.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Moj kunić je stara 6-7 godina. Nikada nije operisana. Međutim, primetili smo kvrgu sa desne strane, bliže zadnjoj nozi. Juče smo je vodili kod veterinara koji je to proverio i iscedio belu mutnu tečnost. Ona se pri tom opirala tome. U početku je ta kvrga bila mala i nije bilo problema s tim, ali kvrga je skoro počela da se povećava i postaje tvrđa. Nakon što je veterinar iscedio, kvrga je postala manja i mekša. Rekli su nam da se to i dalje može povećavati i stvoriti veće probleme, pa su nam preporučili sterilizaciju. Ne znamo da li je dobro i pametno raditi sterilizaciju zbog godina starosti, pa me zanima šta Vi mislite o tom zahvatu kod starijih zečeva? Koliki su rizici, da li može da ugine s obzirom na godine? Zanima me koja se anestezija koristi kod sterilizacije i da li od nečega zavisi, pošto su nama rekli da bi koristili totalnu anesteziju? Ako nam preporučujete operaciju, da li pre toga treba da jede i pije vodu, ako treba, šta treba i koliko da jede i pije? A ako ne treba da jede, koliko pre operacije ne treba da jede? SanjaO: Promena koju opisujete može predstavljati absces koji se svakako neophodno rešiti hiruškim putem u totalnoj anesteziji. Kunići su životinje kod kojih je anestezija visoko rizična jer se lako stresiraju za vreme anestezije što može uzrokovati zastoj srca i prestanak disanja. To se takođe odnosi i na sterilizaciju. Krajnju odluku na osnovu predočenih rizika, koji svakako postoje s obzirom na starost, možete doneti isključivo Vi i veterinar koji se prati zdravstveno stanje Vašeg ljubimca. Više podataka o ovoj vrsti operativnog zahvata kod kunića pisala je koleginica Mirjana Pejčić, dr. vet. med., u sledećim tekstovima: „Sterilizacija kunića“ i „Patuljasti kunić – sterilizacija i vršenje nužde“. Za vreme manjih hiruških procedura (kao što je absces) mogu sedirati i anestezirati u kombinaciji fental/fluanizona, zatim ketaminaili kombinacija alfaksalon/alfadolona. Ovi anestetici se daju intramuskularno.  Moguće je i primeniti inhalatornu anesteziju metoksifluranom, halotanom i izofluranom.Svakako anesteziološki protokol podrazumeva uskraćivanje vode i hrane pred operaciju (voda 12 h, hrana 24h ). O nezi kunića nakon sterilizacije pisala je koleginica u tekstu pod naslovom „Postoperativna nega“.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam pitanje u vezi sa činčilom. Ljubimac mi je već tri godine i do sada nije bilo nekih problema kada je o kupanju reč. U poslednje vreme odbija da se kupa iako sam menjala i posudu, pesak. Da li Vi znate zbog čega je to tako? Hvala unapred. GordanaО: Za održavanje higijene kod mačke neophodno je svakodnevno uklanjanje izmeta i grudvica sa mokraćom iz posudica sa peskom. Dva puta nedeljno priuštite svojoj činčili kupanje u pesku (specijalan pesak za kupanje za činčile). Oko 10-15 minuta će biti dovoljno za kupanje. Pored mogućnosti da ljubimac odbija pesak iz prethodno navedenog razloga postoje i drugi mogući razlozi. Takva promena ponašanja ljubimca može da ukaže i na promenu njegovog zdravstvenog stanja. Činčile su inače vrlo zdrave životinje i kada se razbole treba potražiti veterinarsku pomoć.  Kad je zdrava ona ima bistre oči, suvu njuškicu, gusto krzno, dobar apetit, aktivna je, živahna i ima normalnu stolicu. Zdrava činčila ima tamnosmeđi tvrdi izmet veličine oko 1cm. Svaka promena izmeta znak je poremećaja u probavi. Pokušajte da pratite ove pokazatelje zdravstvenog stanja, pa ukoliko primetite bilo kakve promene zdravstveno

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zanima me da li u vašoj prodaji postoji sredstvo za čišćenje činčila od gljivica? Ako ne postoji da li možete da me uputite na koji način bih mogao da ih odstranim ili gde bih mogao da pronađem preparat za takav proces? S poštovanjem, NenadO: Gljivična infekcija je stanje kože uzrokovano gljivicama koje mogu inficirati mnoge vrste sisara. Gljivice žive na keratinu koji se nalazi u koži, dlaci. Medicinski termini za gljivičnu infekciju su dermatofiti i dermatofitoze - naime, one gljive koje uzrokuju kožne bolesti žive kao paraziti na ljudima i životinjama i nazivaju se dermatofiti (dermatomicete), a bolesti koje uzrokuju su dermatofitoze. Gljivice se najčešće nalaze ili na zaraženoj životiniji ili u stanu, odnosno mestu boravka zaražene životinje. Šire se ili direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili kroz "athrospore" "- spore gljivica koje se šire sa životinje u njenu okolinu. Na taj način one mogu živeti preko 18 meseci (u tepisima, na nameštaju, filterima za vazduh...). Na taj način one mogu živeti preko 18 meseci (u tepisima, na nameštaju, filterima za vazduh...). Mačke i glodari često su izvor zaraze, jer mogu biti asimptomatični nosioci, tj. mogu nositi na sebi i širiti gljivice bez da pokazuju znakove infekcije. Gljivice se prenose direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili kontaktom sa nekim predmetom (češalj, stelja) koji je kontaminiran sporama. Mlade životinje i one pod stresnim situacijama (npr. prenaseljenost, vlaga, loša ishrana, nehigijena) često predstavljaju velik rizik razvijanja bolesti. Znakovi bolesti su gubitak dlake, ljuskasta koža, krastice te se može pojaviti crvenilo i svrb. Često se gljivice javljaju na glavi i na ušima, a zatim se šire na druge delove tela. Životinjice zaražene gljivičnom infekcijom imaju suve i ljuskaste delove kože na kojima nedostaje dlaka. Jedna od metoda dijagnostike gljivica je tzv. „ Woodova lampa "- ultraljubičasta lampa, koja emituje ljubičasto-plavi sjaj iz cevi, pod kojim gljivice postaju florescentne. Druga metoda identifikovanja gljivica radi se uzimanjem komadića dlake na ivici rane - dlaka se pregleda pod miroskopom. Najbolji i najtačniji način za dijagnostikovanja gljivične infekcije je uzimanjem krastica i lišajeva s kože i dlake na kojima se radi kultura. Gljivična infekcija se može tretirati na dva načina: lokalno i sistemski. Antifungicidna sredstva kod činčila se najčešće koriste u obliku praška i mešaju se sa vulkanskim preskom u kome se činčila kupa. Nažalost, kod nas u zemlji nije registrovan ni jedan takav lek. Ukoliko postoje lokalizovane promene na koži mogu se koristiti i antimikotici u obliku masti. Ako su promene rasprostranjene po celom telu veterinar može preporučiti i sistemsku terapiju u obliku tableta.Antimikotici su preparati koji su izuzetno agresivni i ukoliko se korise oralno mogu se javiti neželjeni efekti u vidu povraćanja i pojačane salivacije, zbog toga je izuzetno važno da se konsultujete sa veterinarom koji je bolest dijagnostikovao. Više informacija o gljivičnim infekcijama kod činčile pisali smo u okviru sledećih odovora: „Gljivične infekcije kod činčila“, „Nestanak krzna na delu njuske činčile“ i „Gljivična infekcija kod činčile“.