Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Nedavno sam devojci kupio dva ruska hrčka. Ona živi u Beču (Austrija) i pošto nismo znali koja je procedura prenosa životinjica preko granice, hrčci su ostali privremeno kod mene. Moja želja je da ih odnesem prvom posetom. Interesuje me kakva je procedura. Da li postoji neki određeni međunarodni formular, potvrda ili uverenje veterinarske službe, carine, koji mi je potreban da bi hrčci mogli nesmetano da pređu granicu samnom. Ako postoji, gde mogu da se obratim da bih isto dobio.Veliki pozdrav i hvala Vam puno na odgovoru u napred! :)) PetarO: Svaka država po pitanju transporta/putovanja malih životinja u njihovu zemlju, ili preko njihovih granica, ima različite zahteve i pravila. S obzirom da hrčke želite da prenesete u Austriju, vrlo je bitno da se u ambasadi Austrije raspitate koji su uslovi za neometan transport malih kućnih ljubimaca - glodara. Uslovi za neometan transport kućnih ljubimaca koji važe za skoro sve zemlje Evropske unije jeste da ne prenosite više od pet ljubimaca sa sobom i da nemate nameru da ih prodate, već da su oni Vaši kućni ljubimci. Što se zdravstvenog aspekta tiče, pravilo je da za male kućne životinjice potrebno uverenje o zdravstvenom stanju životinje, koje se dobija nakon posete veterinaru ne više od 48h pre putovanja. Nakon pregleda dobijate sertifikat o zdravstvenom stanju životinje, koji nosite sa sobom tokom putovanja. Međutim, svakako Vam savetujem da se o uslovima transporta dodatno i detaljno raspitate u ambasadi Austrije, kako ne biste imali nekih neprijatnosti.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Jutros sam primetila krvarenje kod hrčka (sirijski hrčak je u pitanju). Imam ga više od dve godine i ne znam kako da pomognem, s obzirom da veterinari ne pregledaju male životinje. Krvarenje je ili iz anusa ili vagine, ali ne mogu tačno da vidim odakle, pa Vas molim za pomoć. Sa poštovanjem, Jasmina     O:  Kod hrčka analni i vaginalni otvor su odvojeni, za razliku od vaginalnog i mokraćnog otvora koji su spojeni, pa je veoma teško utvrditi odakle potiče krvarenje, naročito kod tako malih životinja. Krvarenje iz anusa je simptom gastrointestinalnih bolesti, odnosno niza poremećaja. Znakovi krvarenja u sistemu za varenje zavise od mestu i težine krvarenja. Ako krvarenje potiče iz rektuma (završni deo debelog creva) ili donje polovine debelog creva, pojavljuje se krvava stolica (hematokezija). Krvarenje iz jednjaka, želuca ili početnog dela tankog creva rezultira tamnom, odnosno crnom stolicom (melena). Ako je gubitak krvi malen, ali dugotrajan, organizam će u početku uspeti da nadoknadi izgubljenu krv, ali što ovo stanje duže traje, životinja će pokazivati bezvoljnost, nezainteresiranost za hranu i bledilo sluznica zbog razvoja anemije. Kod malih glodara, krvarenje gastrointestinalnog porekla najčešće je posledica upale creva (najčešće bakterijske etiologije), enterotoksemije, trovanja i sl. Krvarenje može biti i iz vagine i mokraćnog otvora. Ako se radi o krvarenju iz mokraćnog otvora, najčešće je to vidljiva krv u mokraći. Krv u mokraći jedan je od važnijih znakova bolesti mokraćnog sistema. Unutar pojma hematurije (krvi u mokraći), razlikujemo makrohematuriju koja predstavlja prisutnost krvi u mokraći vidljivu golim okom, te mikrohematuriju ili eritrocituriju, koja predstavlja prisutnost većeg broja eritrocita u mokraći koji se ne mogu videti golim okom. Uzrok krvarenja ne mora biti direktno vezan za promene u bubrezima i mokraćnom sistemu. Primer su poremećaji koagulacije krvi i zgrušavanja.Drugi uzrok krvarenja, i svakako jedan od najčešćih, jesu promene i bolesti bubrega. To mogu biti bolesti glomerula (mikroskopski segmenti bubrega u kojima se filtrira krv), kao što je slučaj kod akutnog, perzistentnog ili hroničnog glomerulonefritisa, fokalnog glomerulonefritisa i ostalih bolesti koji napadaju strukturu i integritet glomerula. Krvarenja iz bubrega ne moraju biti glomerularnog porekla. To je npr. slučaj kod policistične bolesti bubrega, kamenaca, pijelonefritisa, TBC bubrega, traume, karcinoma bubrega itd. Osim krvarenja iz bubrega postoji i krvarenje iz donjeg dela mokraćnog trakta. To je slučaj kod upale mehura, uretre, prostate, karcinoma papiloma, stranih tela itd.Kod hrčaka se periodično može javiti krvarenje iz vagine, koje traje 1-2 dana i u tom slučaju najčešće nije potrebna nikakva intervencija. Međutim ako krvarenje potraje duže ili se pojača intezitet krvarenja, u tom slučaju obavezno treba potražiti pomoć veterinara. Krvarenja iz vagine najčešće su posledica upalnih procesa, hormonalnih disbalansa, te beningnih, ali i malignih promena reproduktivnih organa.Kako bi se otkrio pravi uzrok krvarenja Vašeg hrčka, svakako ga što pre odvedite veterinaru, kako bi se na vreme započelo s terapijom. Pošto se radi o malenom organizmu, ako je i samo mala mehanička povreda prouzrokovala krvarenja, takvo stanje može imati posledice opasne po život. Ishrana Vaše mace zavisi od fukcionalnog stanja bubrega. Ukoliko veterinar preporuči možete koristiti medicinsku hranu Renal Royal Canin ili Hill's k/d.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Kako da znam koliko je star moj leming? Pozdrav, IvanaO: Starost leminga nije lako ustanoviti nakon završetka rasta, što se dešava najkasnije nakon 3 - 4 meseca. Pre tog perioda je faza rasta, kada je lako uočiti da je jedinka mlada. U početku, sa mesec dana starosti, kada se leming odvaja od majke, može se zapaziti da je za trećinu sitniji od odrasle jedinke, ima kraću dlaku i glava mu je relativno krupna u odnosu na telo, jer još uvek nema dovoljno telesnih masnoća. U narednih nekoliko nedelja, hrčak raste i dobija na težini, a ukoliko živi u zatočeništvu, dobija i puno telesne masnoće.Životni vek leminga je oko 2 godine. Pred kraj životnog veka, hrčak uglavnom više spava, slabije jede, manje je zainteresovan za druženje, lagano gubi na težini, dlaka mu se proređuje i gubi sjaj. Kod dosta starih jedinki izražena je obostrana katarakta, mršavost i otežano kretanje.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Hteo sam da vas pitam kako da razlikujem patuljastog kunića od običnog kunića i je li to moguće razlikovati??? Poz iz Crne Gore, Denis O: Postoji mnogo različitih rasa kunića, a najpopularnije su razne rase patuljastih i malih kunića (ovnoliki, hermelin, rex, angora). Evropski domaći kunići se po veličini dele na velike, srednje, male i patuljaste rase. Za najmanje rase očekivana telesna težina odraslih jedinki je čak manja od 1 kg, dok je za one najveće i iznad 9 kg. Patuljasti kunić je naziv za jedan od više varijeteta evropskih domaćih kunića. Ne smatra se drugom vrstom kunića i može se dozvoliti parenje između patuljastog i običnog kunića. Patuljasti kunići nisu u stanju da prežive u prirodi samostalno i uglavnom se drže kao kućni ljubimci. Manji su od običnog kunića i nastale su selektivnim uzgojem, s ciljem postizanja što manje telesne težine kunića (1-1,5 kg).Patuljasti ovnoliki kunić je nešto veći od ostalih patuljastih rasa (1,3-2 kg). Telo im je čvrsto, a mišići snažni. Imaju kratke noge, uši su im spuštene, a njihova ukupna dužina (merena preko glave od vrha do vrha) iznosi 24-28 cm. Krzno im je srednje dužine, a dozvoljene su sve boje.Mali ovnoliki kunići teže 2,5-3,5 kg, a ukupna dužina njihovih ušiju dostiže 30-36 cm. Ovnoliki kunić pripada grupi velikih kunića čija je telesna masa oko 6 kg. Tipične oznake rase su izbočena nosna kost i spuštene uši (40-56 cm). Postoje jednobojni i šareni sojevi, vrlo su osetljivi i izbirljivi u ishrani. Oči su mu velike i smeđe ili boje lešnika, a uši dugačke, nežne strukture i obešene. Telo bigla je čvrsto i zbijeno, sa mišičavim, ravnim leđima i dubokim grudnim košem. Dlaka mu je kratka i gusta, a rep umjreno dugačak i postavljen visoko na leđima. Boja dlake je u većini slučajeva trobojna. Nega takve dlake je jednostavna jer ne zahteva veliku pažnju. Za održavanje kratkodlakih pasa je dovoljno redovno četkanje.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zanima me koja je to bolest ili šta već kod miševa kada im je krzno nakostrešen,  a pritom nemaju nikakve kraste niti im dlaka otpada po telu. Uši i rep su lepi i sve normalno izgleda, sem dlake i njihovog ponašanja. Ja shvatam da je neka bolest, ali ne znam koja? Pokušao sam da nađem na internetu, ali nema nigde nešto tako. Pa bih vas ljubazno zamolio ako mi možete pomoći. Značilo bi mi puno. Moram napomenuti da imam veliko leglo u terarijumu. A slučaj sa nakostrešenim krznom imam dva miša koja su takva. Jednom je bilo zatvoreno oko, ali se kroz par dana otvorilo, i miš koliko toliko izgleda bolje. Al' dlaka ostaje nakostrešena. I težina im je smanjena, dosta su lakši i slabiji od drugih jedinki. Molim vas pomozite! Hvala vam najlepše. Srda;an pozdrav! Branislav O: Nakostrešena dlaka ne predstavlja specifičan simptim niti jedne bolesti, već se javlja kao nespecifični simptom kod velikog broja sistemtskih ali i kožnih oboljenja, tako da je veoma teško odrediti o kojoj se bolesti radi samo na osnovu ovog simptoma. Pre svega nakostrešenost kod životinja se javlja kada im je povišena telesna temperatura usled nekih bakterijskih, virusnih ili gljivičnih bolesti respiratornog, digestivnog, urinarnog sistema, ali se u svim tim slučajevima javljaju i dodatni simptomi vezani za sistem organa koji je zahvaćen. Usled pada imuniteta mogu da se jave i kožna oboljenja, bakterijske, gljivične ili parazitske etiologije. Nakostrešenost može da bude početni simptom svih tih bolesti. Šuga uzrokovana šugarcima Sarcoptes scabiei var. cuniculi (Sarcoptes scabei) - klinički znakovi su u početku ljuštenje kože, stvaranje krasta, alopecija (područja bez dlake) i svrab na licu kod gornje usne, što se kasnije proširi na celo lice, vrhove ušiju, kapke i donju vilicu pa se razviju hemoragične kraste. Dijagnoza se postavlja uzimanjem skarifikata kože. Demodex species su grinje koje se normalno nalaze u dlačnim folikulima i lojnim žlezdama  gotovo svih životinja. Demodikoza se najčešće javlja kod pasa, a vrlo retko kod drugih životinja. Bolest se može javiti u dva oblika, kao lokalizovana i kao generalizovana, a češće se javlja kod mlađih jedinki. Kod miševa uzročnik je Demodex criceti i Demodex aurati. Gljivična infekcija je stanje kože uzrokovano gljivicama koje mogu inficirati mnoge vrste sisara. Gljivice žive na keratinu koji se nalazi u koži, dlaci. Medicinski termini za gljivičnu infekciju su dermatofiti i dermatofitoze  - naime, one gljive koje uzrokuju kožne bolesti žive kao paraziti na ljudima i životinjama i nazivaju se dermatofiti (dermatomicete), a bolesti koje uzrokuju su dermatofitoze. Gljivice se najčešće nalaze ili na zaraženoj životiniji ili u stanu, odnosno mestu boravka zaražene životinje. Šire se ili direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili kroz "athrospore" "- spore gljivica koje se šire sa životinje u njenu okolinu. Na taj način one mogu živeti preko 18 meseci (u tepisima, na nameštaju, filterima za vazduh...). Mačke i glodari često su izvor zaraze, jer mogu biti asimptomatični nosioci, tj. mogu nositi na sebi i širiti gljivice bez da pokazuju znakove infekcije. Gljivice se prenose  direktnim kontaktom sa zaraženom životinjom ili kontaktom sa nekim predmetom (češalj, stelja) koji je kontaminiran sporama. Mlade životinje i one pod stresnim situacijama (npr. prenaseljenost, vlaga, loša ishrana, nehigijena) često predstavljaju velik rizik razvijanja bolesti. Znakovi bolesti su gubitak dlake, ljuskasta koža, krastice te se može  pojaviti crvenilo i svrb. Često se gljivice javljaju na glavi i na ušima, a zatim se šire na druge delove tela. Životinjice zaražene gljivičnom infekcijom imaju suve i ljuskaste delove kože na kojima nedostaje dlaka. Jedna od metoda dijagnostike gljivica je tzv. „ Woodova lampa "- ultraljubičasta lampa, koja emituje ljubičasto-plavi sjaj iz cevi, pod kojim gljivice postaju florescentne. Druga metoda identifikovanja gljivica radi se uzimanjem komadića dlake na ivici rane - dlaka se pregleda pod miroskopom. Najbolji i najtačniji način za dijagnostikovanja gljivične infekcije je uzimanjem krastica i lišajeva s kože i dlake na kojima se radi kultura.  Gljivična infekcija se može tretirati na dva načina. Antifungicidna mast može se naneti na zaraženo područje ili se takav lek može primeniti oralno, davanjem na usta. Naravno, preparate indikovane za lečenje gljivičnih oboljenja moguće je primeniti jedino od strane veterinara koji je postavio dijagnozu na temelju mikrobiološkog nalaza. Takođe, treba uzeti u obzir da svaki gubitak dlake može biti simptom kožnih bolesti ili prazitarnih oboljenja pa isto tako upućuje na posetu veterinaru koji će određenom terapijom pomoći životinji.Potrebno je dezinfikovati prostor sredstvima koja deluju na gljivice, bakterije, viruse, spore i sl., kao što je, na primer Oxicid S , kako bi se sprečilo širenje uzročnika i zaustavilo dalje oboljevanje. Svakao Vam preporučujem da miševe sa nakostrešenom dlakom izdvojite od ostalih. Potom bi trebalo da dezinfikujete prostor i promenite podlogu na kojoj ih držite. Obolelim miševima obezbedite što kvalitetniju i što raznovrsniju ishranu uz obavezno dodavanje vitaminsko- mineralnih dodataka u hrani ili vodi kao što je npr. Aminovitamin. Kada oboleli miševi budu izdvojeni lakše ćete primetiti i neke druge simptome koji Vam mogu ukazati ili Vas usmeriti na bolest koja je izazvala takvo stanje.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Mom morskom prasetu koje je staro 3 meseca pojavile su se neke izrasline koje lice na ugrušak crvene boje. Kad sam kupio prase bila je jedna a sad ih ima više. U čemu je problem? Marijana O: Izrasline na koži ljubimca mogu biti različitog porekla. Tako se može raditi o naslagi gnoja (apscesu), krvnom podlivu (hematom), reaktivnoj upali nakon uboda ili ogrebotine, kao i kili (hernija). Takođe, kod morskog praseta se relativno često pojavljuju i ciste. Ciste su vrećaste ili loptaste tvorevine koje su zatvorene sa svih strana, obložene slojem pokrovnih ćelija i ispunjene tečnim ili kašastim sadržajem. Zid ciste može odgovarati građi kože pa cistu nazivamo dermoidnom ili epiteloidnom ili može odgovarati građi sluzokože pa se u tom slučaju radi o brahiogenim ili enterocistama. Ukoliko se uzme u obzir i starost samog ljubimca, mogle bi se navesti i različite tumorozne tvorevine.Hernija ukazuje da se deo stomačne maramice ili deo creva spušta kroz mišićni otvor u potkožje. Ovakva stanja se mogu pojaviti prilikom rođenja - kao pupčane ili skrotalne. Tokom života može se dogoditi da usled traume (udarac, pad, naprezanje) dođe do oštećenja i razdvajanja stomačnih mišića koji za posledicu imaju nastanak hernije. Zbog tačne dijagnostike kao i samog zdravlja Vašeg ljubimca morali biste da ljubimca odvedete kod veterinara, koji će biti u mogućnosti da postavi dijagnozu i da pomogne Vašem ljubimcu na najprikladniji način, kao i da Vam odgovori na sva pitanje vezane za Vašeg ljubimca.Više o izraslinama kod morskog praseta možete pročitati u odgovorima mojih koleginica, Aleksandre Todosijević, dr. vet. med., pod naslovom „Morsko prase – izraslina u predelu njuške“ i Mirjane Pejčić, dr. vet. med.,: „Izraslina ispod trbušnog zida morskog praseta“.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Planiram dovesti u stan pekinezera starog 4 meseca. Ali imam u stanu već dva morska praseta. Mene zanima, kako bi se slagali? Da li bi bilo problema između njih troje? Pozdrav, Aleksandar O: Morsko prase se lako navikava na pridošlice koje su prijateljski raspoložene. Strah vrlo brzo nestaje, ukoliko se morsko prase oseća sigurno. Štene je uvek prijateljski raspoloženo, ali zna da pretera u igri i na taj način može povrediti morsko prase. Retke su situacije u kojima je štene toliko agresivno, da ga nije moguće držati zajedno sa drugim životinjama. Ukoliko primetite da se štene na bilo koji način ponaša tako da dovodi u pitanje bezbednost morskih prasića, razdvojite ih i morska prasad smestite na sigurno mesto. Mislim da među njima neće biti nikakavih problema, međutim, svakako Vam ne bih preporučila da ih ostavljate zajedno, bez nadzora, pogotovo ukoliko su morski prasići pušteni da se šetaju po stanu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kunića lavlja griva, star je 5 godina. Pojavio se problem sa disanjem, krklja kao da nešto ima u nosiću, njuška je malo vlažna. Molim da mi kažete, ako je bolestan, gde da ga lečim i sa čime.  Unapred hvala, Ana O: Mnoge bolesti kunića su rezultat pre svega lošeg načina držanja. Veliki doprinos u nastanku bolesti ima stres. Promene koje ste opisali mogu biti posledica respiratorne infekcije. Zapaljenje sluzokože nosa nezarazne prirode može nastati zbog prašine i različitih gasova, što se javlja u kavezu u kojem je loša mikroklima, tj. prevelika količina amonijaka i vlage bez strujanja vazduha. Zapaljenje nosne sluzokože je vrlo često blage prirode i opšte stanje životinje nije poremećeno. Iz nosa može da se cedi u početku bistri, kasnije mutan do gnojan iscedak. On postaje gust, slepljuje se oko nozdrva i ometa disanje jer začepi nosne otvore, pa zato otresa glavom i učestalo kija. Pri lečenju treba osloboditi nozdrve od sasušenog iscetka ispiranjem nozdrva spolja vodom, a mikroklimatske prilike u kavezu treba poboljšati (pravilna ventilacija, redovno čišćenje izmeta i davanje hrane koja nije zagađena prašinom). Respiratorne infekcije mogu da nastanu i kao posledica bakterijskih infekcija. Klinički simptomi su otežano disanje, pojava abnormalnih respiratornih zvukova, kijanje, iscedak iz nosa, gubitak težine, apetita, depresija i ako se ne sprovede terapija, dolazi do uginuća. Važno je istaći da uspešnost terapije umnogome zavisi od stadijuma  bolesti. Tako da ako se sa lečenjem započne u početnoj fazi bolesti, kada su simptomi još blagi i slabo izraženi, u većini slučajeva dolazi do izlečenja. Što se tiče Vašeg ljubimca savetujem Vas da se obratite veterinaru kako bi na osnovu kliničkog pregleda postavio dijagnozui preporučio terapiju. Za pregled kunića možete se obratiti prijemnoj ambulanti Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Do kog meseca zečevi rastu? Kad mogu da počnu da jedu jabuku i tako tu hranu, a da nisu one granule i seno? Pozdrav, Sandra O:  Mladunci kunića dolaze na svet nakon 30 dana gestacije, bez dlake, gluvi i slepi. Nakon 2 - 3 dana pojavljuje im se krzno, a progledaju sa 10 dana starosti. Kunići nisu sposobni da sami regulišu telesnu temperaturu, tako da je neophodno da tih 7 dana, zavisno od temperaturnog režima, majka konstantno bude sa njima. Majka kunić doji mladunce 1-2 puta dnevno, a dojenje traje manje od tri minuta. Mladunci sisaju 4 - 5 nedelja. Rast i razvoj kunići navršavaju sa četiri meseca starosti. Kunići se smatraju odraslim jedinkama tek nakon 6. meseca života, te Vam do tada ne preporučujemo davanje svežeg, kao ni sušenog voća i povrća.Nakon 6. meseca starosti kunića, možete preći na hranu za odrasle kuniće i povremeno i posepeno dodavanje voća i povrća, ali ne u ogromnim količinama, kako bi izbegli probavne probleme. (dijareja i nadimanje). Najvažnije u ishrani kunića je seno, koje možete davati u neograničenim količinama. Kuniću  dnevno treba davati i sveže povrće i biljke (šargarepa, listovi brokule, kelj, blitva, detelina, cvetovi i listovi maslačka, peršun). Osim navedenog, kunići jedu i gotovu mešavinu semenki. Voće spada u poslastice pa se daje povremeno, zbog veće količine ugljenih hidrata i ona ne sme biti osnovna hrana. Može se davati banana (sveža i suva) - dobra je radi  izbacivanja dlake; zatim jabuka - koštice nemojte davati, jer može dovesti do trovanja; kupina (mladi listovi se koriste u ishrani) i malina (mladi listovi). Takođe od voća mu možete ponuditi još kruške, jagode, pomorandže, breskve, grožđe i šljive. Naravno, voće kao i povrće mora biti dobro oprano i osušeno.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zdravo. Zovem se Milica i imam 13 god. Dobila sam kunića na poklon. Patuljasti je i najsličniji domaćem zecu. Zanima me da li mogu da ga držim u zaštićenom kavezu (zašuškanom, ali ima rupe za kiseonik) pod šupom (nije propala ili urušena nova je) uvučena je i nema vetra. Da li će mu nešto smetati i faliti, da li će mu biti hladno iako ima dlaku (zimi zimsku). Molim vas da mi što pre odgovorite, jer brinem za njega. Za sada je u kutiji sa svim potrebama, slamom i kupovnom hranom i zanimaju me obroci po količini. PS. dok mu ne kupim kavez u hodniku je. S poštovanjem Milica. Puno pozdrava.O: Patuljasti kunići su veoma osetljive životinje. Hladnoća, promaja, izloženost vetru i prašini mogu dovesti do ozbiljnih respiratornih infekcija i uginuća.Ako kunića sve vreme držite napolju on će postepeno dobiti zimsku dlaku i postati otporniji na hlanoću. Ali ako ga iz kuće gde je bila sobna temperatura cele godine iznesete na nisku spoljašnju temperaturu, to može biti šok za kunića. Prostor koji ste namenili za njegovo držanje treba da bude zatvoren prostor, bez promaje i uticaja spoljašnjih vremenskih uslova. Dovoljno prostran kavez sa piljevinom i senom obezbediće mu komfor i dodatnu zaštitu od hladnoće. Ako pak u zimskim mesecima budu drastičnio niske temperature duži vremenski period, trebalo bi da mu obezbedite bolje uslove.Više informacija o uslovima držanja patuljastog kunića možete pročitati na u odgovorima koleginice Mirjane Pejčić, dr. vet. med. pod naslovom „Kunić – uslovi držanja“ i „Patuljasti kunić – ishrana i uslovi držanja“.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam zeca koji je star 8/9 meseci. Jako je inteligentan i hiperaktivan. Zadnja dva tri dana su počele čudne stvari da se događaju. Jedno veče mu je izmet bio jako male veličine, a sledećeg jutra ga uopšte nije bilo. Pustili smo ga iz kaveza, inače bi odmah počeo trčati, međutim nije se pomerao uopšte, samo je stajao u ćošak, što me jako zabrinulo. To je bilo juče. Negde oko 16/17h počeo je izbacivati male kuglice, izuzetno male. To je bio neki napredak. Pretpostavljali smo da je imao zatvor. Međutim dalje u toku dana, nije bio aktivan ni ništa, što je za njega jako čudno. Jutros smo ga odveli kod veterinara, koji je rekao da ne zna šta mu je i da  su pluća u redu, da ima visoku temperaturu, i dala mu je antibike, i vitamin C da pije 4 dana.  Zec sada pomalo jede, i pije. Jako malo. Zanima me da li vi možete nešto više da mi kažete šta bi to moglo biti i kako da mu pomognem. Naši veterinari se ne razumeju uopšte. Nadam se brzom odgovoru. Hvala unapred! Tomo O: Opstipacija podrazumeva otežano pražnjene creva, usled čega životinja ima tvrdu, suvu stolicu, ili - ređe - dolazi do potpunog izostanka defekacije. Uzrok ovakvom stanju najčešće je neadekvatna ishrana teško svarljivom ili jednoličnom hranom.Takođe uzrok može biti nedovoljan unos vode u organizam, kao i  premalo kretanja. Opstipacija može biti uzrokovana i progutanom dlakom, koja se formira u crevima kao kuglica.Ukoliko ovakvo stanje potraje, može nastati stanje opasno po život. Vlakna su važna bakterijama unutar cekuma kako bi ostale u ravnoteži i pomogle varenju unesene hrane u organizam. Vlakna pomažu i u održavaju normalnu peristaltiku creva, a manjak vlakana dovodi do usporavanja varenja, promene u pH cekuma, fermenataciji i konačno do indigestije. Neredovno stvaranje i konzumiranje cekotrofa (izmeta koji kunić pojede sa namerom da ga ponovo svari jer je pun vitamina, enzima i aminokiselina koje su produkt bakterijske flore digestivnog trakta) može izazvati poremećaje u varenju i simptome slične navedenim. Iz tog razloga je vrlo bitno uspostaviti normalanu peristaltiku.Savetovala bih vam da se pridržavate saveta i terapije koju je propisao Vaš veterinar i da idete na redovne kontrole.Takođe, pražnjenje creva se može olakšati dodavanjem Malt paste koja podmazuje dlake koje je kunić progutao lizanjem krzna tokom uređivanja.Kako biste mu pomogli u periodu oporavka, savetovala bih Vam da mu ishrana bude bazirana na gotovoj hrani i senu, a voće i povrće izbegavajte, kako se ne bi nadimao. Sveža voda mora biti stalno dostupna.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imamo činčilu godinu dana staru. Jako je umiljata i kod nas je od trećeg meseca života. Poslednjih mesec dana joj opada dlaka koja leti svuda po stanu. Ravnomerno opada (nema rupa po krznu). Molim Vas za savet! Unapred zahvalna, Svetlana O: Kod činčila je poznata reakcija pod nazivom "fur slip" ili greška u dlaci koja je u suštini zašitna reakcija organizma, a dovodi do gubitka dlake neurednog izgleda na određenim delovima tela.Uzrok ovakvog stanja dlake mogu biti borbe činčila u leglu, držanje u lošim uslovima, stalno uznemiravanje činčila (buka), malnutricija (loše izbalansirana ishrana), povećana funkcija štitnjače i nadbubrežne žlezde, gljivice, odgoj i ponašanje, odnosno neprilagođavanje uslovima življenja i posledično tome zapažene promene ponašanja. Da bi se dlaka oporavila i izgledala zdravo treba par meseci, a i tada će se primetiti razlika u dužini I boji dlake između obolelog dela krzna i zdravog dela. Preporučuje se da se činčilama osigura suvo kupanje u pesku za činčile. Pesak se može staviti u širu plastičnu činijicu do dubine od 2 - 3 cm. Kupati se mogu svakodnevno u trajanju od 30-tak minuta, a nakon toga potrebno je ukloniti "kadicu s peskom", jer previše kupanja izaziva upalu očiju (od zrnca peska!). Takođe trebalo bi ispraviti greške u ishrani, odnosno povećati dozu vitaminsko-mineralnog preparata. Svakako Vam savetujem da posetite veterinara, jer ukoliko se radi o gljivičnom oboljenju potrebna je i adekvatna terapija.O pravilnoj ishrani činčile pisale su koleginice Mirjana Pejčić i Ana Jovanović pod naslovima “Ishrana činčila” i “Činčila – ishrana, uslovi držanja i šetnja na povocu”. O čišćenju i menjanju peska kod činčila pisali je koleginica Ana Jovanović “Ćišćenje kaveza i menjanje peska kod činčila”.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imamo degua starog oko 8 meseci. Pre oko mesec dana preselili smo se u drugi grad, a pre oko nedelju dana naš miljenik je počeo čudno da se ponaša. Slabije jede, deluje neraspoloženo i veoma poplašeno. Kada ga pustimo bez razloga se uplaši, zaskiči i sakrije iza nameštaja odakle ne izlazi i do par sati. Više ne reaguje ni na zveckanje hrane koje mu je bilo uslovni refleks. Da li je moguće da mu samo treba vremena da se navikne na novi dom ili je bolestan i treba da posetimo veterinara? Pozdrav, Milica O: Ponašanje Vašeg degua je karakteristično za jedinku koja se nije adaptirala i koja se nalazi u nepoznatom prostoru. Uplašenost je posledica slabe orjentacije i nepoznavanja terena.Kako biste opustili degua, morate se prema njemu ponašati kao u početku, kada se posle kupovine navikavao na Vašu porodicu i prostor u kojem boravi. Trudite se da mu obezbedite iste uslove kao i one u kojima je živeo ranije. Prisustvo ili miris drugih životinja mogu mu takođe unositi nemir, pa bih Vas savetovala da na to obratite pažnju.Već jednom pripitomljen degu, će se mnogo lakše opustiti i ponovo započeti interakciju sa čovekom.Oslabljen apetit i neraspoloženje mogu biti opšti simptomi oboljenja, ali u ovom slučaju, slabiji apetit se takođe može pravdati nedovoljnom adaptacijom. Međutim, ukoliko se Vašem deguu ne vrati dobar apetit, savetovala bih Vam da ga odvedete kod veterinara na pregled.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku panonskog belog kunića i zekana kaliforniskog kunića, da li je dobro da uparim te dve vrste? Pozdrav, Predrag O: S obzirom da se radi o rasama kunića koje se razlikuju u konstituciji i telesnoj masi, parenje je moguće ali postoji opasnost da porođaj bude otežan sa komplikacijama. Zbog toga je bolja opcija da ženka bude kalifornijska a mužjak panonski.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam problem sa morskim prasetom koje sam kupio kod vas, pre više od mesec dana. Do juče je bilo sve u redu, otpočetka jede seno, mešavinu semenki koje kupujem kod vas, povremeno joj dam malo jabuke ili nekog voća i pije vodu. Sinoć je imala retku stolicu i kad se kretala zadnjim nogama je skakutala. Od jutros samo leži i kad pokuša da ustane ili padne ili uopšte ne uspe da ustane. Nije se menjala temperatura u prostoriji, ni naviknuta ishrana, niti išta drugo. Molim Vas da mi pomognete, šta treba da uradim? Pozdrav, Goran O: S obzirom da se radi o indigestiji, koja je najverovatnije uzrokovana svežom hranom neophodno je ukinuti svežu hranu, a u vodu dodati vitaminske kapi sa C vitaminom i probiotikom.Klinički znaci, koji nastaju kao posledica smanjenog unosa ovog vitamina, mogu se javiti već za 2 - 3 nedelje. U težim slučajevima, kod duže deficitarne ishrane, nastaju bolni edemi na zglobovima prednjih nogu, životinje odbijaju da se kreću i može doći do uginuća. Zbog toga je veoma važno dodavati vitamin C u vodu za piće i unositi ga putem hrane. Svaka stolica koja je mekše konzistencije od fiziološke ukazuje na digestivni problem, koji zahteva veterinarski pregled i terapiju. Dijareja, odnosno digestivni poremećaji praćeni dijarejom se često javljaju kod morskog praseta. Nespecifična dijareja kod morskog praseta javlja se kao posledica stresa izazvanog nekim spoljašnjim faktorom (uglavnom je to promena hrane). Tretman takvog stanja podrazumeva pre svega promenu hrane, antibiotski tretman i primenu kaolina. U toku digestivnih poremećaja smanjuje se broj pozitivne crevne mikroflore, a dolazi do rasta nepoželjnih bakterija (rod Clostridium), koje pored poremećaja u varenju i resorpciji hranljivih materija, dovode i do pojave profuznih krvavih proliva, sa posledičnim mršavljenjem. U terapiji ovakvih stanja, pored antibiotske terapije preporučene od strane veterinara, preporučuje se korišćenje probiotika (pozitivna bakterijska mikroflora) i prebiotika. Od prebiotika možete da koristite Pro-digest. To je preparat koji podstiče optimalno varenje kod glodara, stimulišući rast pozitivne crevne mikroflore, a usporavaju rast patogenih bakterija u sistemu za varenje. Ovo njegovo dejstvo moguće je zahvaljujući velikom procentu prirodnih šećera koji deluju na crevnu mikrofloru. Kokcidioza kod morskog praseta je izazvana kokcidijom Eimeria caviae. Bolest se može javiti primarno ili sekundarno (u sklopu nekog drugog crevnog poremećaja). Uz antibiotsku terapiju neophodno je poboljšati higijenu kaveza odnosno prostora u kojem držite ljubimca, kako bi se mogućnost reinfekcije svela na minimum. Proliv kod morskog praseta, bez obzira na uzrok, jako je ozbiljan zdravstveni problem, jer životinja može u veoma kratkom vremenu da dehidrira i ugine. Moja preporuka je da se što pre obratite veterinaru koji ima više iskustva sa bolestima glodara. Nikako Vam ne savetujem da pokušavate sami da lečite Vaše morsko prase, jer imaju izuzetno osetljiv digestivni sistem, a neki antibiotici mogu i da pogoršaju stanje (unište korisne bakterije u digestivnom sistemu), pa čak mogu da budu toksični za morsko prase. Nekontrolisana aplikacija nekih antibiotika kod morskog praseta može da dovede do pojave enteritisa i dijareje sa fatalnim posledicama.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zamolila bih Vas za pomoć u nadi da ću što pre dobiti odgovor jer sam poprilično zabrinuta za svog degua. Čuvamo čitavu jednu malu porodicu, evo već 11 dana. Sve je prošlo u redu i mali su dobro. Imamo ih 6 komada. Majka se dobro stara o njima, ali dva dana već ubrzano diše (kao dok se kotila). Ne odbija hranu kada joj dajem, ali je nevesela i provodi više vremena na kućici nego dole sa mladuncima. Brzo škripi zubima i jede svoj izmet i pored poslastica koje im dajemo (koristimo samo kupovnu hranu). U kući se puši, ali ubrzano diše i kad se vratim s posla (što znači da za to vreme nije bilo dima). Ja ne znam nijednog veterinara za male životinje, a ove koje sam pitala nisu mi dali adekvatan odgovor ni za osnovne informacije, kao što je ishrana. Unapred Vam se zahvaljujem. S poštovanjem, Milica O: Što se tiče oboljenja kod degua, čim primetite bilo kakve promene u ponašanju degua, trebalo bi da posetite veterinara. Stručnu pomoć u dijagnostikovanju i lečenju oboljenja možete dobiti na Veterinarskom fakultetu u Beogradu ili svakoj opremljenoj ambulanti koja se isključivo bavi kućnim ljubimcima. Početni simptomi koji mogu ukazati na neko oboljenje su apatija, gubitak težine, bezvoljnost. Bolest bilo kakvog uzroka smatra se hitnim slučajem, jer kod degua vrlo brzo može nastati stanje šoka. Degui mogu oboleti od različitih bolesti kao što su katarakta, tumori, dijabetes, respiratorne infekcije, kao i infekcije reproduktivih organa kao posledica otežanog porođaja ili posporođajnih infekcija kao i kod drugih životinja. Nažalost, samo na temelju informacija koje ste dali, ne mogu odrediti o kojem se oboljenju radi. Nikada ne treba izgubiti iz vida da su greške u ishrani degua, u najvećem broju slučajeva, glavni uzrok nastanka bolesti. Degui imaju smanjenu mogućnost iskorišćavanja šećera i skloni su dijabetesu. Jedan od pokazatelja oboljenja kod degua je boja njihovih sekutića. Dve nedelje posle rođenja oni poprimaju narandžasto žućkastu boju, koja nastaje kao posledica reakcije pljuvačke i hlorofila iz biljaka. To je karakteristična boja sekutića, pa ako su oni beličasti, moguće je da se radi o nekom oboljenju.Takođe, koprofagija (konzumiranje izmeta) je prirodna pojava kod većine glodara i ne treba da vas plaši. Konzumiranjem izmeta glodari nadoknaćuju mikrofloru, kao i vlakna i vitamine iz grupe B. Degu je biljojed i u prirodi se hrani raznim biljkama, povrćem, lišćem, korom drveta. Pokušajte da im obezbedite sličnu hranu. Ono što uvek morate imati na umu je da ih nikada ne hranite hranom koja u sebi sadrži šećer ili mast. Umesto toga može kora krastavca, paradajz, šargarepa, jednom nedeljno seno, listovi maslačka. Pored toga, možete ih hraniti i gotovom hranom koja se sastoji od mešavine žitarica spravljenu posebno za degua. U svakom slučaju Vam savetujem da pronađete veterinara koji će pregledati Vašeg ljubimca i po potrebi započeti odgovarajuću terapiju.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mladunce hrčka stare tri nedelje. Svi mladunci imaju oči crne boje, kao i njihovi roditelji, ali jedno mladunče ima oči crvene boje. Da li je to normalno? Srdačan pozdrav! SilvijaO: Boja očiju zavisi od vrste pigmenta i njegove količine u šarenici. Pigmenti koji određuju boju očiju su melanin, pteridini, purini i karotenoidi. Boja očiju je poligenska osobina, a melanin epitela i strome, kao i gustina strome je određuju. Postoje brojne varijacije u boji. Crvena boja je dokaz veoma niske količine melanina. Oči crvene boje u hrčka su veoma česta pojava i ne smatraju se patološkim stanjem.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam zeca, lavlju glavu, koji je nedavno imao alergiju koja je rezultirala opadanjem dlake. Taj problem je riješen, ali su na dlaci oko ogoljenog područja zadržala krema kojom sam ga liječila i već duže stoji i neće da se makne. Ja sam pročitala da se zečevi ne smiju kupati, stoga nisam to ni pokušavala. Zanima me da li je to tačno, ukoliko jeste postoji li alternativno rešenje da čišćenje? Unaprijed hvala! DajanaO: Kunići su u odnosu na druge životinjske vrste osetljiviji na stres, pa kupanje, koliko god nežno bilo, njima je nepoznato i plaše ga se. Najbolje rešenje bi bilo lokalno obrisati krzno pamučnom krpicom i rastvorom šampona. S obzirom da je u pitanju masna materija, ništa drugo sem šamponiranja krzna neće biti delotvorno.Ipak, u situacijama kada je kupanje neizbežno, morate ga sprovesti. Kunić se kupa šamponom namenjenim baš toj vrsti životinja. U Pet Centru možete naći šampon za kuniće Greenfields rabbit shampoo. Kunić se kupa oprezno, vodom koja je mlaka. Treba ga polivati vodom, izbegavajte tuširanje. Glavu i uši ne kvasite. Napravite rastvor šampona, pa ga njime polijte i blago šampon umasirajte u krzno do kože. Zatim detaljno isperite šampon. Jako uprljano područje tela možete dva puta šamponirati. Nakon ispiranja kunića smestite u toplu prostoriju i upijte vlagu sa tela pamučnim peškirom. Sušenje fenom se sprovodi oprezno jer im zvuk fena i topao vazduh takođe mogu uneti nemir. Fen se nikada ne podešava na najvišu tempraturu već na srednju i drži dalje od tela kunića.Ukoliko postoji mogućnost, najbolje rešenje je da operete samo taj uprljani deo tela. Sve vreme motrite na pokazatelje straha; ubrzano disanje, oglašavanje, drhtanje, panično bežanje, slaba toničnost muskulature itd. Ukoliko kunić počne da pokazuje neke od simptoma, kupanje treba obustaviti.