Pitajte Veterinara

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Javljam Vam se možda češće nego bi trebalo, ali naši seoski veterinari nisu baš mnogo posvećeni mačkama i psima. Imam 7 mačaka i redovno im dajem tablete protiv glista prema kilaži, ali još nikad nisam videla da su ih izbacili. Zato sam u nedoumici da li sa tabletama nešto nije u redu ili šta je u pitanju. Hvala i srdačan pozdrav. MirjanaO: Čišćenje pasa i mačaka od crevnih parazita, ili kako se stručno kaže - dehelmintizacija je jako važna mera u zaštiti zdravlja životinja, a još više ljudi. Postoje određene parazitske bolesti koje se mogu preneti sa pasa i mačaka na ljude, a koje su vrlo opasne i mogu da ugroze i život čoveku. I po samu životinju, a posebno po mlade životinje može da bude za život opasno ako su zaražene nekim od crevnih parazita. Zbog navedenih razloga redovno čišćenje pasa i mačaka od crevnih parazita je neophodno i odgovornost je svakog vlasnika da štiti kako sopstveno zdravlje i zdravlje svoga ljubimca, tako i zdravlje drugih ljudi i životinja.Čišćenje od crevnih parazita se sprovodi prvi put kod životinja sa 20 dana starosti. Čišćenje mladunaca se ponavlja svake 2-3 nedelje do 3. meseca starosti. U peridu do šest meseci starosti štene ili mače treba čistiti u intervalima od jednog meseca. Posle šest meseci starosti, čišćenje se ponavlja u intervalima od tri do šest meseci. Čišćenje na svaka tri meseca se preporučuje tamo gde životinja puno vremena provodi sa malom decom, u većim odgajivačnicama, ako pas ili mačka puno vremena provode napolju i dolaze često u kontakt sa drugim psima i mačkama. Ako se pas ili mačka drže u kući i ako je njihov kontakt sa drugim predstavnicima njihove vrste ređi, čišćenje se sprovodi na svakih šest meseci. Čišćenje ljubimaca od crevnih parazita mora da se vrši iako vlasnik u izmetu životinje crevne parazite ne primećuje. Kod većine odraslih životinja paraziti u crevima životinje borave, a da ne izazivuja nikakve simptome, niti u izmetu dolazi od pojave vidljivih tragova njihovog prisustva. Jedini metod kojim crevni paraziti sa sigurnošću mogu da se otkriju je mikroskopski koprološki pregled izmeta životinje.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam mačku straru 10 godina i u poslednje vreme često kašlje i slini. Vodila sam je kod veterinara, on mi je rekao da nije ništa strašno i dao mi je tablete Enroxil Flavour, i rekao da joj dajem 4 dana po jednu tabletu dnevno i da će to proći. Međutim, bilo joj je bolje ali vrlo malo i to je vrlo kratko trajalo. Nakon oprilike tri dana, ona je ponovo počela da kašlje a zatim i da slini. Nemam kod kog drugog veterinara da odem a plašim se za nju jer je malo starija... Pomozite mi molim vas. Hvala unapred, Pozdrav Kristina O: Kijanje, iscedak iz očiju, promukli glas i pojačano slinjenje kod mačaka spadaju u najčešće simptome infekcije gornjih disajnih puteva. Uzroci ovih infekcija su obično mačji herpesvirus (mačji rinotraheitis) i kalicivirus, a zatim slede klamidije, mikoplazme, reovirusi te bakterija Bordetella bronchiseptica i neke vrste pasterela.Mačke se obično zaraze u kontaktu s drugim mačkama ili putem kontaminiranih predmeta. Sami simptomi bolesti zavise od vrsti virusa ili bakterije, starosti životinje kao i njenog imunološkom sistema. Najčešće se javljaju kijanje, iscedak iz nosa i očiju, pojačano slinjenje, povišena telesna temperatura, gubitak apetita, depresija te ponekad upala pluća. Bolest može trajati od jednog pa i do četiri nedelje. Dijagnostikuje se na temelju anamneze (da li je mačka vakcinisana, dolazi li u kontakt s drugim mačkama itd.), kliničkih znakova i laboratorijskih nalaza (nalazi krvi, izolacija virusa, dokaz antitela...) Potrebno je da maci osigurate mirnu i toplu prostoriju i davati visoko kvalitetnu hranu i osigurati da ima stalno svežu vodu. Budući da im je osećaj mirisa smanjen, mačke obično odbijaju hranu pa ih je ponekad potrebno hraniti "na silu", pomoću šprica. Za tu namjenu preporučam konzervice a/d (Hill's), Recovery (Royal Canin), Convalescence (Purina Pro Plan) ili High Calorie (Eukanuba) koje možete nabaviti u apotekama Pet centra.Radi sprečavanja sekundarne bakterijske infekcije obično se primjenjuju antibiotici, a za sprečavanje dehidracije i nadoknadu tečnosti ponekad je potrebno mačku priključiti na infuziju. Takođe, svakako preporučujem neki od vitaminsko – mineralnih preparata za mačke (Calo – Pet pasta ili Feli Immun tablete) koji će pomoći i ubrzati proces ozdravljenja. U svakom slučaju, potrebno je da se pridržavate saveta veterinara koji je macu pregledao i koji će u propisati najbolju metodu lečenja i savetovati Vas o daljoj nezi. Inače, za prevenciju bolesti gornjih disajnih puteva preporučuje se da se vakcinacija mačke kombinuje sa vakcinom protiv virusnog rinotraheitisa, kalicivirusa i panleukopenije. O infekciji disajnih puteva kod mačke možete u prethodnim odgovorima koleginica Aleksandre Todosijević, dr. vet. med., “Bolesti disajnih puteva i virusne bolesti mačaka” i Ane Jovanović, dr. vet. med. “Virusne bolesti disajnih puteva kod mačaka”.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moje pitanje glasi: Da li Frontline ampula za mačke može da se koristi na mačetu starom 2 meseca i 10 dana. Ako može kakav je način primene. Znam da je dobar Frontline sprej za mačiće ali skup je pa nemam para da ga kupim. I da li ima nešto drugo osim Frontline protiv buva za mačiće? Hvala na odgovoru, Aleksandra. O: Da bi aplikovali maci Frontline ampulu, ona mora biti stara najmanje 8 nedelja i teška 1 kg. Vaša maca starosti 2,5 meseca ispunjava prvi uslov. Ukoliko je teška kilogram, možete joj aplikovati Frontline ampulu. Frontline sprej se nanosi prskanjem životinje. Ruke zaštitite gumenim rukavicama. Potrebno je prekriti čitavu kožu, razmičuči krzno. Bočića od 100 ml je dovoljna za Vaše mače. Okvirno, proizvođač preporučuje da po kilogramu telesne težine pumpicu raspršivača pritisnete 6-12 puta. Predeo glave i očiju ne smete prskati, već sprej naneti prvo na prst koji je zaštićen rukavicom, a zatim nežno naneti na dlaku. Maca se suši prirodno. Minimalan interval između nanošenja je 4 nedelje. Frontline sprej je najbezbedniji ektoantiparazitik koji se može koristiti za tretman mačića. On momentalno nakon nanošenja uništava sve buve i krpelje. Ponovo se nanosi nakon mesec dana.Više o Frontline proizvodima za suzbijanje buva možete pročitati u tekstu Marije Tetkić, dr. vet. med., pod naslovom “Bube kod mačke nakon primene preparata protiv buva/Delotvornost i upotreba Frontline Combo Spot On”.Advantage ampula se može koristiti kod maca starijih od 8 nedelja koje ne sisaju. Proizvođač u uputstvu ne navodi minimalnu potrebnu težinu.Dodatne informacije o tretiranju mačeta protiv buva možete pročitati u tekstu Milana Milanovića, dr. vet. med., “Zaštita i tretiranje mačića protiv buva”. 

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam mačka starog 6 meseci od kad je bio mače od mesec dana, redovno je čišćen od endo i ektoparazita, primio je polivalentu vakcinu i revakcinisan je. Od juče ujutru kako je jeo u dvorištu neku travu povratio je juče 2 puta (sadržaj je bio zelenkasto sivi, bilo je i dlaka koje je izbacio), ali od kad je to povraćao nije ni jeo ni pio vodu, samo je spavao ceo dan juČe. Sa špicem sam mu dala rastvoreni medicinski ugalj, nakon toga je opet spavao, malo se lizao i sređivao i celu noć prespavao mirno. Jutros je bio malo raspoloženiji, išao je u posip jako malo je jeo i pio je vode više, a malopre sam mu dala jogurt koji je pio, ali je ponovo istrčao napolje i gricnuo malo trave, ali mislim da nije povratio nigde. Sad ponovo spava i možda malo ubrzanije diše nego obično. Ako biste mogli svoje mišljenje da mi napišete bila bih Vam zahvalna. S poštovanjem, Jelena O: Hranjenje dugom travom često izaziva povraćanje kod mačaka. One to rade kako bi omogućile izbacivanje kuglica dlaka iz želuca. Vlakna u travi pomažu kod otklanjanja manjih naslaga dlake kroz creva, tako da se dlaka izbacuje izmetom. Trava je ujedno izvor vitamina i vlakana biljnog porekla koji je mačkama bitan deo ishrane u smislu održavanja pravilne crevne pasaže. Trihobezoari, hairballs ili kuglice dlake se najčešće javljaju kod mačaka koje imaju poludugu i dugu dlaku, kao i kod mačaka koje stalno borave u zatvorenom prostoru. Najčešći su problem za vreme linjanja. Međutim, neke kućne mace se linjaju tokom cele godine zbog stalne temperature okoline i veštačkog svetla. Mačka proguta čak dve trećine otpale dlake dok se uređuje. Naslage dlake u sistemu za varenje poput stranih tela ometaju varenje, pa mogu uzrokovati povraćanje, konstipaciju, a ponekad i blokadu prolaska crevnog sadržaja. Stoga je važno da kućne mačke svakodnevno dobijaju neka od sredstava koje sprečavaju formiranje kuglica dlake. Uglavnom su to sredstva u obliku paste, poslastica ili su uključene u određenu liniju hrane. Paste su ukusne i mačke ih rado same uzimaju. U Pet centar trgovinama možete pronaći širok izvor pasta:  Trixie Malt pasta, Hairball Remover - Orme Naturali, Caltax gel - Canina… Paste za izbacivanje kuglica dlake na uljnoj su osnovi, svojim delovanjem omogućavaju neometani prolaz hrane i sprečavaju se stalne iritacije želuca. Za odstranjivanje kuglica dlake pastu je potrebno davati svaki dan, a za preventivno sprečavanje nastajanja kuglica dlake pastu je dovoljno davati 2 - 3 puta nedeljno.Više informacija o izbacivanju kuglica dlake kom mačke možete pročitati u tekstu koleginice Mirjane Pejčić, dr. vet. med., pod naslovom “Povraćanje mačka i trihobezoari – hairballs ili kuglice dlake”.Proizvođači hrane su uveli i posebne linije potpune hrane za mačke s ovim problemom. Ovakve hrane su npr. Royal Canin Intense Hairball - kompletna hrana za odrasle mačke sklone problemima sa nakupljanjem dlake u digestivnom sistemu ili Hill's Hairball control itd. Možda će Vas zanimati i podatak o mirisnoj mačjoj travi Nepeta cataria (Catnip). Ona je vrsta mente, a najdraža je mirisna trava svim mačkama. Ulje koje sadrži oduševljava mačke. Stoga se njen ekstrakt ili prosušeni usitnjeni cvet koristi kao atraktant kojim se mogu napuniti mačje igračke ili deo prostora za igru.Kućno i ukrasno bilje moglo bi da ugroziti zdravlje Vaše mačke, a ovu temu je obradila kolegica dr. Mirjana Pejčić u tekstu objavljenom pod naslovom „Mačke i sobne biljke“.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačka starog godinu i po dana. Pre mesec dana stigla nam je i beba. Zanima me koliko može mačka škoditi bebi? I u poslednje vreme mačak se češka iza vrata. Suprug je primetio pre izvesnog vremena buvu na njoj, četako je i sada ne vidi na njoj buve. Ali ja se brinem da se ne namnože i u stanu. I kako da ih primetim? Da li se one šire dalje i napadaju i ljude? Pozdrav, Jelena O: Drugarstvo između bebe i mace će se svakako desiti, kad tad, hteli vi to ili ne. Prirodna je težnja deteta da upoznaje svet oko sebe, a maca će na to takođe reagovati.   Za macu  beba i nije toliko interesantna i u ovom uzrastu kada ne dolazi do direktnog kontakta nema straha od neželjenih posledica. Tokom vremena i odrastanja deteta trebalo bi da nadzirete njihov odnos kako ne bi došlo do povređivanja. Od zdrave životinje koja je redovno vakcinisana, dehelmintisana, koji se drži u odličnim higijenskim uslovima (održavate higijenu krzna, šapa, predela oko anusa i genitalija), ne preti opasnost po zdravlje deteta, jedino ukoliko je dete alergično na dlaku kućnih ljubimaca ili druge alergene koji imaju veze sa životinjama. Dlaka mace sama po sebi (mehanički) ne predstavlja pretnju po zdravstveno stanje čoveka, ali ona na sebi može nositi parazite i patogene mikroorganizme. Iz tog razloga je bitno da redovno kontrolišete zdravstveno stanje Vaše mace, što znači da ga odmah vodite kod veterinara ako primetite promene zdravstvenog stanja, kao i da ga redovno vakcinišete i dehelmintišete. Opasnost koju nosi druženje sa macom vreba iz dečije nespretnosti u igri i ophođenju, pa maca može usled odbrane, refleksno odreagovati  grebanjem ili čak i ugrizom. Zato je bitno da dete od prvog dana učite na koji način treba da se ophodi prema maci, a isto tako da nikada ne ostavljate dete i macu bez nadzora. Mačja buva polaže jaja na mačku, koja su bele boje i veličine 0,5 mm. Jaja nisu lepljiva i padaju na tlo, tepih, prostirke gde mačke borave i spavaju. Ektoparazite (buve, krpelji) kod maca  možete suzbijati Frontline sprejem. Frontline sprej sadrži fipronil koji ima insekticidno i akaricidno delovanje. Preparat deluje na buve Ctenocephalides spp. i krpelje Rhipicephalus spp., uključujući Ixodes ricinus. Sprej se nanosi na životinju s udaljenosti od 10-20 centimetara, poprska se cela životinja u smeru suprotnom od rasta dlake razmičući krzno, sve dok se životinja dobro ne umokri. Pri upotrebi treba koristiti zaštitne rukavice i sprečiti kontakt spreja s očima životinje. Nakon jednokratne aplikacije, preparat uništava krpelje tokom mesec dana, a buve tokom dva meseca. Životinju treba izbegavati kvasiti dva dana pre i nakon upotrebe spreja (uključuje i dodir s npr. mokrom travom). Nakon tog vremena kupanje ne umanjuje antiparazitski učinak. Naime, i sam proizvođač navodi da se s preparatom Frontline Spray smeju tretirati štenad i mačići stariji od 2 dana. U periodu dok je Vaš ljubimac još poprilično mlad, poželjno bi bilo izbegavati upotrebu ampula i ogrlica, a ampule možete početi da koristite tek nakon 2-3 meseca života, odnosno, ogrlice tek nakon 5-6 meseci života. Pored Frontline ampula, za borbu protiv buva možete koristiti i ampule Advantage Cat, Fyprist… Sve ove proizvode možete pronaći u okviru ponude Pet centra.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moja mačka je stalno gladna i mršava, i pored toga ima napade kašljanja. Kada počne da kašlje, dugo se muči. Kao da se guši, a glavu priljubi betonu u ravni sa telom. Pa sam je odvela kod veterinara. Rekli su mi da je, zbog prenamnoženih buva, dobila i prenamnožene gliste u stomaku (ne znam tačno gde), što je izazvalo i simptome prehlade. Redovno je čišćena od glista, i vakcinisana je protiv zaraznih bolesti i besnila početkom 2014. Dali su joj tog dana još jednu tabletu, i rekli su da je donosim na svakih 15 dana za tu tabletu i da je napraškam protiv buva. Kada sam se vratila, napraškala sam je, i posle 5-6 dana opet, međutim, pošto moja komšinica takođe ima iskustva sa životinjama, ona joj je dala opet tabletu (otprilike 3-4 dana nakon što su joj veterinari dali), i dalje je mršava i non stop jede (prošlo je 7 dana). Sem toga, javio se još jedan problem. Izgleda kao da opet ima besnilo, sva je rasejana (naročito noću), beži od mene, ponekad kao da se sledi i ne pomera se dok joj ja ne priđem, često menja odluke - npr. mjaukala je ispred lokala tražeći da je pustim unutra. Dok sam uzela ključ, ona je otrčala na drugi kraj dvorišta, pa je opet dotrčala do vrata. Kada sam krenula da joj otključam, ona je pobegla glavom bez obzira u nepoznatom pravcu. Da joj neki mačor nije preneo besnilo? Stvarno se brinem za nju, veterinari su mi rekli da neće živeti dugo zbog čestog stresiranja (često je vodim kod veterinara), pa sam razmišljala o tome da je dam nekome ko živi u kući (za njeno dobro). Ona je stara godinu i nekoliko meseci, sve to vreme je živela napolju, da li će se onda privići načinu života u kući i da li će joj to omogućiti bolji život? Ovde, u mom naselju, česta su trovanja mačke (tj. miševa), i tako se jednom otrovala, ali hvala bogu, nije se otrovala mnogo, pa je preživela. Pa, zanima me vaše mišljenje, dakle, da li će moja mačka biti srećnija u kući, (BEZBEDNIJA), da li je moguće da ima besnilo i da li je loše što joj je moja komšinica dala još jednu tabletu? Da li da je držim u lokalu tokom zime ili da joj napravim kvalitetniju kućicu, od dreveta, u dvorištu?  Duboko zahvalna na vašim odgovorima, DunjaO: Simptomi koje opisujete mogu ukazivati i na druga oboljenja koja se diferencijalno dijagnostički moraju isključiti, kako bi se stanje Vaše mace opisalo kao invazija endo i ektoparazitima. Svakako da je tretman protiv unutrašnjih i spoljašnjih parazita neophodno sprovoditi tokom cele godine. Umesto zaprašivanja, protiv buva bih Vam savetovala da koristite spot one ampule, sprejeve ili ogrlice. Na taj način u velikoj meri sprečavate ujed parazita i samim tim štetno delovanje na organizam. Što se tiče tretmana unutrašnjih parazita, on se sprovodi dvokratno u razmaku od dve nedelje onda kada se sumnja da mačka ima parazite, kao što je u slučaju Vaše mace. Tableta koju ste ponovili pre isteka dve nedelje po pravilu ne bi trebalo da ima ikakvo štetno delovanje. Narednu kontrolu nemojte propustiti, jer je vrlo bitno da se antiparazitik ponovo aplikuje po isteku dve nedelje. Savetovala bih Vam da prilikom naredne posete veterinaru, u dogovoru sa Vašim veterinarom sprovedete dalje specijalističke preglede koje će dati više informacija o zdravstvenom stanju Vaše mace. Laboratorijske analize krvi i urina mogu pružiti više informacija. S obzirom da Vaša maca pokazuje nervne simptome, savetovala bih Vam da je radi njene sigurnosti, a i boljeg nadzora svakako smestite u kuću. Besnilo je zarazna virusna bolest životinja i ljudi. Spada u red najopasnijih zoonoza (zajednička je ljudima i životinjama), jer je smrtonosna. Uzročnik bolesti je virus iz grupe Rabdo virusa, koji gledan pod svetlosnim mikroskopom ima oblik metka. Neurotropan je, što znači da mu je nervno tkivo ciljno. Bolest je raširena u svim zemljama sveta, a jedino do sada nije registrovano u Australiji, Kipru i Novom Zelandu. Virus se razmnožava u nervnom tkivu, a sa jedinke na jedinku se prenosi ugrizom. S obzirom da je Vaša maca uredno vakcinisana i da se besnilo kao infektivna bolest prenosi isključivo ujedom besne životinje, nije neophodno da menjate mesto boravka vaše mačke. Za postavljanje sigurne dijagnoze koristi se serološka pretraga besnila primenom imunofluorescentnog testa. Pošto je ova bolest neizlečiva, a i jako opasna zoonoza i predstavlja veliki problem, pa je i zakonski regulisana u smislu propisivanja mera za sprečavanje  pojave bolesti, suzbijanje i sprečavanje širenja bolesti.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam problem sa macom, ima parazite, dobila je tableticu od veterinara i pije po četvrt na 20 dana, ali ona veoma slabo jede, neraspoložena je i veoma je mršava, strah me za nju. Je l normalno da slabo jede pošto je četvrt tablete popila pre 4 dana, koliko vremena je potrebno da izbaci parazite i počne normalno da jede, kako mogu da joj pomognem da se ne muči toliko. Trebam li još nešto za parazite da joj dam? Jasna O: Najčešći endoparaziti mačaka, a naročito mačića, su Toxocara cati i Toxascaris leonina. Obično su dužine 5 – 10 cm, bele ili lagano smeđkaste boje, a podsećaju na špagete.Ako je prisutna velika invazija ovim parazitima, mačka ih može povratiti ili celi (neoštećeni) izlaze sa stolicom. Osim digestivnih problema, invazija ovim parazitima ponekad može i ozbiljno da naruši opšte stanje organizma. Kod mačića invadiranih navedenim crevnim parazitima često se uočava okrugao i nadut stomak i stalno prisutna želja za hranom, ređe gubitak apetita. Zbog svega navedenog, kod mačaka je bitno redovno sprovoditi dehelmintizaciju i čišćenje posude za pesak kako bi se uklonili uslovi da jajašce postane infektivno. Takođe, vrlo je bitno preventivno delovati protiv buva jer su i one prenosioci nekih vrsta crevnih parazita. Na sreću, postoje delotvorni lekovi za tretiranje više vrsta crevnih parazita, koje možete da pronađete u ponudi Pet centra. Za Vaše mače preporučila bi Vitaminthe oralnu pastu (Virbac). Mačići se tretiraju dva puta u razmaku od mesec dana između 6. i 12. nedelje života. Lek se daje na prazan želudac, najbolje ujutru, direktno na jezik životinje ili u zalogaju hrane. Od tabletica u ponudi Pet Centra imamo Drontal Cat tableticu koja se dozira jedna na 4kg telesne mase. Zbog lakšeg doziranja i aplikovanja, za male mačiće se preporučuje korišćenje paste. Ako Vaša maca duže vreme nema apetit i odbija hranu, a ni nakon terapije protiv crevnih parazita ne pokazuje promenu u ponašanju možemo da posumnjamo i na neka druga patološka stanja. Simptomi koje ste opisali nisu specifični i javljaju se kod velikog broja poremećaja i oboljenja. Pre svega treba posumnjati na mačije virusne zarazne bolesti, ako mače nije vakcinisano. U svakom slučaju Vam savetujem da se ponovo obratite veterinaru kako bi se uradile dodatne analize i utvrdilo o čemu se tačno radi. Savetujem Vam da maci ponudite specijalnu hranu u vidu paštete Recovery od Royal Canina. Ovo je visoko energetska, lakosvarljiva hrana koja se daje životinjama sa oslabljenim apetitom, rekovalescentima i životinjama koje samostalno ne mogu da uzimaju hranu. Pašteticu možete davati maci i uz pomoć šprica, ako sama ne bude htela da je konzumira.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam čistokrvnog persijskog mačora, belog sa plavim očima. Star je godinu ipo dana. Morala sam da Vas kontaktiram jer imam problem koji me muči, pa mi treba Vas savet. Pre par meseci, mačak je dobio alergijski dermatitis, bar su mi tako veterinari rekli. Pojavile su mu se više komada ranica na vratu i jako mu je dlaka opala, najviše oko vrata. To smo lečili injekcijama, pa raznim kremama, tipa cinkvitaminska i sl., za brze zarastanje rana, mada nije pomoglo. Jako se češka i stalno rane krvare. Radili smo briseve i ispalo je da ima stafilokoke na ranicama. Primao je injekcije gentamicina ali ni to ne pomaže. Veterinari mi ništa posebno ne savetuju, a mačku i dalje ranice ne zarastaju. Ako imate bilo kakav savet, dobrodošao mi je, jer se jako brinem za mog macka. Hvala Vam unapred. S'poštovanjem, Marinela.                                                                                     O: Dejstvom negativnih činilaca dolazi do zapaljenja kože (dermatitis). Dermatitis se manifestuje svrabom, lizanjem promenjenog mesta na koži, pojavom eritema, alopecije, neprijatnog mirisa i hiperpigmentacije. Promene na koži mogu biti lokalizovane ili generalizovane. Kod mačaka se u predelu vrata, glave i leđa najčešće javljaju kraste vezane za alergiju na ujed buve. Dermatološke manifestacije nastaju kao posledica dejstva alergena iz pljuvačke buve. U početku se na koži zapaze papule, koje se vremenom pretvore u kraste. Alergija na pljuvačku buve je veoma česta. U slučaju Vaše mačke verovatno se radi o tom uzročniku. Životinje koje nisu hipersenzibilne pokazuju tek diskretnu reakciju na ujed buve, čak i bez češanja, dok sa druge strane kod hipersenzitivnih, reakcija može biti veoma burna. U tom slučaju životinja je osetljiva na pljuvčku koju buva mora da luči tokom sisanja krvi, jer ona ima antikoagulacijsku ulogu. U njenoj pljuvački se nalaze proteini koji su odgovorni za podsticanje imunog sistema. Alergije se manifestuju intenzivnim svrabom, koji tera životinju da konstantno češe određene delove kože, čime dovodi do njenog oštećenja. Javljaju se kraste, opadanje dlake, perutanje, kao i konstantan nemir životinje. Ovakve alergijske manifestacije dalje mogu biti komplikovane bakterijskim dermatitisom, što je na osnovu brisa kod Vaše mačke i potvrđeno. Antibotska terapija se prepisuje na osnovu antibiograma i uglavnom traje dugo. Uklanjanjem buva sa životinje, tj.primenom preparata protiv buva, uglavnom dolazi do sanacije procesa. Nekada je potrebno primeniti sistemsku ili lokalnu terapiju. Potrebno je neko vreme da bi se povukli simptomi na koži. Preporučila bih Vam da u periodu oporavaka mace koristite kvalitetnu hranu koja podmiruje sve nutritivne zahteve organizma. U našoj ponudi možete naći veliki izbor ovakvih hrana, a iz ponude bih posebno izdvojila Brit Care / Long Hair - hipoalergenu hranu koja je namenjena dugodlakim macama kao i onima koje imaju problema sa krznom. Po preporuci Vašeg veterinara možete koristiti i medicinsku hranu koja je namenjena alergičnim macama. Funkcija ove hrane je da oslobodi organizam endogenih alergena (alergena iz hrane-najčešće) i na taj način doprinese sanacji kožne forme alergije. Pored hrane, oporavak kože možete podstaći dodavanjem preparata koji su bogati vitaminima B grupe, esencijalnim masnim kiselinama, omega 3 i omega 6 nezasićenim masnim kiselnama (Viacutan Plus, Feli Derm, Derm Caps, itd). Preporučujem Vam da mace uvek budu pod zaštitom od buva (Frontline, Advantage - Bayer i sl.).  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pre 12 dana, nažalost, mom mačoru je amputiran ceo rep. On ima 6 god. i živi, do sad uglavnom, a od sad verovatno za stalno u stanu, tj. ne izlazi napolje. Operacija je protekla ok, međutim, imam muku sad sa postoperativnim periodom. Naime, zavlači se u orman ili transporter i neće da izađe, do te mere, da sam se uplašila što 3 dana nije išao u wc, pa sam ga vodila vetu da mu da nešto za opuštanje mišića. Hranu i vodu mu prinosim, pa se verovatno malo i razmazio. Kad ga izbacim iz korpe, ide u wc i sad, u suštini funkcioniše normalno, osim, kao što rekoh, neće da izađe, a noćas je izašao i to je bilo jako bučno, bolno, zavijao je, frktao, siktao. Pretpotavljam da je u pitanju fantomska bol, a ono što mene interesuje je koliko to može dugo da traje, kao i kako da mu olakšam taj period i da li treba da ga forsiram da izlazi napolje ili da ga pustim da u miru i tišini vida svoje rane? Hvala puno u svakom slučaju, pozdrav, Tanja                                                                                                                    O: Amputacija repa je operativni zahvat kojim se odstranjuje deo repa ili ceo rep sa svim anatomskim strukturama (repni deo  sa pripadajućim mišićima, ligamentima i hrskavice). Ovaj operativni zahvat se izvodi kada za njega postoje određeni razlozi, kao što su teške povrede tkiva, teške infekcije ili teški prelomi repnog dela karlice,...Kao i kod svih drugih operativnih zahvata, po operaciji bi se trebalo pridržavati određenih pravila kako bi se ljubimcu olakšao oporavak te omogućili svi potrebni uslovi za što bolje i brže zarastanje  rane. Za zaštitu rane preporučuje se tzv. elizabetin okovratnik. Radi se o plastičnom ovratniku koji izgledom najviše podseća na satelitsku antenu. Ovi okovratnici sprečavaju lizanje rane. Rana se može zaštititi kompresom učvršćenom mrežicom preko zadnjeg dela tela. Apliciranje raznih antibiotskih praškova nije preporučljivo jer ukoliko rana malo secernira, slepiti će se sa praškom i napraviti krastu koja ometa zaraštavanje tkiva. U principu nema većih problema posle operacije ukoliko se slede saveti veterinara. Operisana životinja ne sme se ostavljati bez nadzora, ne sme ležati na prljavoj podlozi i ne smete dozvoliti da liže ranu. Izbor najprikladnijeg analgetika za mačke zavisi od ličnog iskustva veterinara, potrebnog nivoa analgezije (postupak smanjenja ili isključenja boli), potrebno vreme analgezije, način administracije (zavisno od mogućnostima i dostupnosti preparata),... O svim preparatima, kao i o načinu njihovog doziranja, potrebno je da se obratite svom veterinaru koji će odrediti najprikladniju terapiju i na takav način umanjiti bol ljubimca. Takođe,  potrebno je da su vlasnik i veterinar u kontaktu nekoliko dana posle zahvata kako bi veterinar mogao proceniti da li sve ide kako treba ili je potrebna određena intervencija. U principu rane zarastaju ukoliko ide sve kako treba unutar 10tak dana. Obezbedite  ljubimcu adekvatan, čist smeštaj i povedite računa o higijeni rane u toku nekoliko narednih dana, a za svaki savet se obratite Vašem veterinaru, koji je upućen u zdravstveno stanje Vašeg ljubimca.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mačka starog 2 godine. Prije nekih 9 mjeseci počeo je mnogo da kašlje i teško da diše. Odvela sam ga veterinaru i bio je pod terapijom jedno 15 dana. Odlično se oporavio ali sve se to ponovilo nakon 20 dana. I opet sam ponovila sve ali sam mu ovaj put slikala pluća i izvadila krv. Krvna slika mu  je bila odlična, a veterinar mi je rekao da mu se oko pluća kupi voda. I opet je nakon terapije 20 dana bio dobro. I sve opet ponovo. U suštini on bukvalno sad živi na tabletama. Inače kad je tako bolestan ne moze dugo da hoda strašno brzo se zamori, jako malo jede i po onome što ja vidim jako teško guta. Pomozite mi jer ja ne znam više šta da radim sa njim. Mirjana O: Kašalj i otežano disanje u mačaka može biti različite etiologije.  Može se javiti kod većeg broja različitih oboljenja pasa i mačaka, kao što su: zapaljenja disajnih puteva, tumori, alergije, slabosti srca, paraziti, kao i simptom infektivnih oboljenja. Kašalj je refleksna odbrambena reakcija organizma, koja je izazvana nadražajem tusigenih zona. Kao nadražaj na kašalj može da deluje zapaljenski proces (bakterijski, virusni i sl.), strano telo, paraziti, slina, krv, prašina, polen, hladan vazduh i slično. Kašalj se može javiti kao problem organa za disanje - infekcije grla, dušnika, bronhija, pluća  ili  može biti simptom kardioloških problema tj. sekundarni kao poremećaj funkcije srca. Bolesti srca mačaka mogu biti urođene i stečene. Zatajenje srca koje nastaje usled srčanih oboljenja se odvija u 4 faze. Prvu fazu odlikuje odsustvo simptoma koji bi ukazivali  na postojanje srčanog problema. To znači da ova faza počinje pre nego vlasnici primete bilo kakvu promenu. U drugoj fazi takođe nema vidljivih simptoma ali bolest objektivno postoji. U trećoj fazi prisutni su srčani šumovi, otežano disanje, kašalj,iznurenost, smanen apetit, gubitak telesne mase. Ultrazvučnim pregledom se može konstatovati  uvećanje predkomora. U četvroj fazi dolazi i do poremećaja u srcu usled razvijanja kompenzatornih mehanizama organizma. Urođene srčane bolesti su.: malformacije mitralnih zalistaka, malformacije trikuspidalnih zalistaka, defekt venticularnog septuma. Stečene bolesti su: hipertrofična kardiomiopatia, dilatatorna kardiomiopatija, srčani problemi koji su posledica hipertireoidizma, sistemska atrijalna tromboembolija. Srčane bolesti se dijagnostikuju na osnovu kardiološkog pregleda i terapija zavisi od faze zatajenja srca kao i od uzroka koji do toga dovode.Iz svega navedenog možete zaključiti da dijagnostika nekog srčanog oboljenja ne podrazumeva samo rentgenski snimak već je neophodno sprovesti i druge dijagnostičke metode. Ehokardiografijom se obezbeđuje vizuelizacija srčanih šupljina, srčanih zalistaka, velikih krvnih sudova, perikardijuma. EKG je dijagnostička metoda kojom se beleži električna srčana aktivnost. Ukoliko životinja nije odreagovala  na terapiju neophodno je uraditi kompletniju dijagnostiku i nakon čega je moguće i promeniti terapiju u zavisnosti od otkrivanja uzroka patološkog stanja. Savetujem Vas da odvedete mačku na kontrolni pregled i dopunsku dijagnostiku.

P., Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd Hvala, ŽeljkoO: Hipertrofična kardiomiopatija (HCM) najčešća je bolest srca kod mačaka. Reč je o stanju kod kojega dolazi do zadebljanja zidova srčanih komora (ventrikula).Kako se zid srčanog mišića povećava odnosno udeblja tako se volumen u komori smanjuje pa srce automatski prima manje krvi te isto tako šalje manje krvi u organizam. Hipertrofija ventrikula može tako dovesti do zatajenja srca sa posledičnim komplikacijama poput prekomernog nakupljanja tečnosti u plućima ili u organizmu. Uzrok HCM-a je u većini slučajeva idiopatski ili pak nepoznat. Ulogu u nastanku hipertrofične kardiomiopatije kod mačaka mogao bi eventualno imati povišen krvni pritisak ili poremećaji poput hipertireoidizma (povećano lučenje hormona štitne žlezde). Takođe, smatra se da postoji i genetska predispozicija posebno kod persijskih i Maine Coon mačaka. Od HCM-a mogu oboleti mačke od 6 meseci starosti pa nadalje. Simptomi se međutim najčešće javljaju kod životinja srednje dobi. Nešto češće obolijevaju mužjaci. Simptomi hipertrofične kardiomiopatije mogu biti različiti, a zavise prvenstveno od težine bolesti. Često se simptomi ne mogu opaziti dok bolest već nije dosta uznapredovala. Vlasnici mogu u početku eventualno primetiti nešto ubrzanije disanje i/ili gubitak apetita. Kod nekih se životinja može naglo pojaviti paraliza zadnjih nogu zbog stvaranja tromba u levoj predkomori. Ovakvo stanje najčešće uzrokuje i dosta jak bol. Dijagnoza se postavlja detaljnim kliničkim pregledom, RTG. snimkom (veličina srca) te ehokardiografijom (ultrazvuk srca). Što se tiče lečenja, nažalost ne postoji lijek koji će promeniti tok bolesti. Eventualno ako je došlo do zatajenja srca i posledičnog edema pluća mogu se prepisati lekovi za ublažavanje nastalih simptoma (kiseonikk, fursemid, ß-blokatori, aspirin itd.). U slučaju hipertireoidizma lečenje postoji pa će se tako i brzina rada srce te njegova veličina polako vratiti u normalu. Sama prognoza je dosta promenjiva pa je teško predvideti kojom će se brzinom u pojedinom slučaju bolest razvijati.Što se tiče ishrane, mačke sa HCM-om trebale bi jesti hranu koja sadrži male količine soli kako bi se sprečilo preterano zadržavanje soli i vode u organizmu. U nekim slučajevima preporučuju se i dodaci ishrani poput taurina i karnitina. Od medicinskog programa hrana mogu se preporučiti Hill's h/d, Hill's k/d i / ili Cardiac od Royal Canina. Navedene hrane se nude u granuliranom / suvom obliku ili vlažnom obliku / konzervama. Možete ih naći u apoteci Pet centra.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pošto imam mačku i mačiće, i planiram da ostavim jedno mače, mužjaka. Da li će se ono kada poraste pariti sa svojom majkom ili ne neće? Hvala unapred, Davor! O: Mačke polno sazrevaju između šestog i osmog meseca života, ali pun telesni razvoj završavaju tek nekoliko meseci kasnije. Sa polnom zrelošću počinju da se uočavaju i razlike u telesnoj građi između mužjaka i ženki. Mužjaci su krupnije građe, imaju snažniji vrat, a zbog masnih jastučića na obrazima imaju i veću glavu. Ženke su obično vitkije i imaju usku, trouglastu glavu. Osim fizičkih razlika, mužjaci i ženke se i različito ponašaju. Mužjaci su teritorijalne životinje i područje koje smatraju svojim obeležavaju prskanjem urina i trljanjem o predmete na mestima koja najčešće posećuju. Na uljeze reaguju pretećim ponašanjem i izraženom agresivnošću. Za razliku od ženki, skloni su lutanju i često danima provedu u lovu ili u potrazi za ženkama koje su u teranju. Mačke obično polno sazrevaju u šestom mesecu života i tada se prvi put "teraju", a unutar razdoblja teranja plodne su obično pet do šest dana. Dok je u estrusu, mačka se neprekidno trlja o predmete, valja se po podu i diže zadnjicu u vis. Ako se u tom razdoblju ne pari sa mužjakom, nakon oko tri nedelje ponovo će se terati. Mačke koje izlaze na otvoreno dozivaju više mužjaka s jedne strane mirisnom porukom da se teraju sadržanom u urinu, a sa druge strane vrlo bučnim glasom koji podseća na plač malog deteta. Kad se mužjaci okupe, u prvoj fazi ih mačka drži na odstojanju frktanjem, dahtanjem i udarcima šapom, što iskusan mačak po pravilu zna da izbegne. Ženka se zatim povlači na sigurnu udaljenost, dok mužjaci zastrašuju jedan drugog pogledima, kostrešenjem i glasnim urlanjem. Obilaze jedan oko drugog i procjenjuju se. Ako se ni jedan ne povuče na vreme, priznajući time da je slabiji, iz tog susreta može da se razvije prava bitka iz koje mužjaci izlaze puni ogrebotina i ugriza. Pravo na parenje dobija mačak koji iz tih okršaja izađe kao pobjednik. Smrtnost nekastriranih mužjaka je znatno veća nego kastriranih jer oni u potrazi za ženkama koje se teraju prelaze velike udaljenosti (često u radijusu i preko 3 km) kao i zbog posledica opisanih bitaka za ženku. Do parenja može doći tek kada ženka pokaže svoju spremnost za parenje tako što čučne, podigne zadnjicu i rep savije jako u stranu. Čin parenja traje samo par sekundi i naglo se prekida time što ženka uz vrisak zbaci mužjaka jer se na mužjakovom penisu nalazi izrasline u vidu bodlji što parenje čini bolnim za ženku. Bol je potrebna, jer ona izaziva izlazak jajašca i omogućava oplodnju. U periodu teranja mačka može da se pari sa više mužjaka, a kako se kod svakog parenja oslobađa samo jedno jajašce, u jednom leglu može biti mačića od više različitih očeva. U principu parenje u srodstvu između majke i potomaka, braće i sestara je uvek moguća opcija, ali Vam sa sigurnošću ne može niko potvrditi da li će se tako nešto dogoditi i kada. Ukoliko želite da tako nešto sprečite i kao mogućnost savetujem Vam da se konsultujete sa veterinarom i da kastrirate mužjaka ili sterilišete ženku. Na taj način ćete ih sačuvati od neželjenog parenja, zaštititi od međusobnih borbi i prenosivih bolesti. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre mesec dana sam našla mače koja je u početku delovala zdravo. Pošto je veoma čista, mislila sam da su je već tretirali protiv zaraznih bolesti, pa je nisam vakcinisala. Međutim pre par dana počeli su prvi problemi. Napinje područje grudnog koša, u početku je i kijala (počelo je nakon promene posipa pa dva dana posle toga je prestalo). Nije mogao vršiti nuždu pa smo otišli kod veterinara. Prvo smo mislili da ne može izbacitti dlake pa joj je veterinar dao lek i ona je izvršila nuždu. Međutim, snažno grčenje  na području grudnog koša nije prestalo pa je veterinar dijagnostifikovao upalu pluća. Svaki dan smo je tretirali lekovima pa se opisani simptomi sada povremeno javljaju ali u manjoj meri. Šta da radim, molim Vas, objasnite mi simptome i kako da joj pomognem? Je li moja zabrinutost preterana? Hvala unapred, Verica O: Pneumonia mačaka u najvećem broju slučajeva ne dolazi primarno kao samostalna, izolovana bolest, uglavnom se prvo radi o virusnim infekcijama koje nisu same po sebi uzrok upale, ali omogućuju sekundarno bakterijama da izazovu upalu. Uobičajeno se radi o mačjem calicivirusu i o virusu parainfluence. Pneumonia mačaka može biti i gljivičnog porekla, a može se raditi i o aspiracionoj pneumoniji, međutim takvi slučajevi su ređi. Inicijalno mačke izgledaju veoma bolesno, prisutna je visoka temperatura, depresija i gubitak apetita, a glavni i najvidljiviji znak je teško disanje, naročito pri udisaju. Moguća je pojava cijanoze (ljubičasta obojenost) usana, jezika i zubnog mesa, kao znak loše dopreme kiseonika doperifernih delova tela. Upala pluća je uvek ozbiljna bolest i kao takva zahteva punu pažnju.Antibiotska terapija je neizbežna i pri tome je bitno da se ne prekine prerano jer je moguć nastanak bakterijske rezistencije, što je čest uzrok relapsa bolesti. Preporučuje se da se mačkama omogući dovoljno kiseonika, što je u našim uslovima teško izvodljivo. U svakom slučaju, bolesna mačka mora imati smeštaj na tihom, suvom mestu i treba je hraniti visokokvalitetnom hranom, koja je bogata energijom. "Napinjanje / grčenje" koje spominjete može biti posledica i nekih drugih stanja, najčešće vezanih za srčane poremećaje.Dijagnostika uključuje vađenje krvi, rentgentsko snimanje i moguće druge analize, o čemu bi se trebali konsultovati sa svojim veterinarom koji je započeo lečenje mačke.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koji su simptom moždanog udara kod mačaka i kako se to stanje leči?Unapred hvala, Eleonora  O: Moždani udar je stanje koje nastaje kao posledica smanjenog dotoka krvi u mozak. Javlja se retko kod mačaka, a pogađa uglavnom starije životinje, kao posledica naslednog defekta moždanih kapilara, bubrežnih bolesti, visokog krvnog pritiska, bolesti srca, bolesti štitne žlezde ili  kao posledica inzulta kapilara u mozgu, a ponekad uzrok ostaje nepoznat.Moždani udar se s obzirom na uzrok nastanka deli na:1. ishemični - koji je posledica smanjenog dotoka krvi u mozak. 2. hemoragični - koji je posledica krvarenja u mozgu  Simptomi moždanog udara kod mačaka nisu specifični, međutim najčešće se javljaju: tremor, gubitak ravnoteže, teturanje, spoticanje, gubitak vida, dezorijentisanost, ponekad glasno mijaukanje. Bolesna mačka zahteva intenzivno lečenje i negu.Potrebno je smestiti je na mirno, tiho, suvo mesto sa podlogom koja upija i koja se može po potrebi često menjati. Redovno okretanje je nužno u slučaju nepokretnosti. Lečenje je prvenstveno simptomatsko i podrazumeva sedative, lekove koji sprečavaju povraćanje, protivupalne lekove i antibiotike. Posebnih ograničenja u ishrani nema, preporučuje se medicinska hrana za stanja oporavka: Hill's a/d konzerva,  Royal Canin Recovery konzerva. Po potrebi se daju intravenske infuzije elektrolita odnosno glukoze.Za potpuni oporavak treba različito dugo vremena, od jedne nedelje do nekoliko meseci, najčešće nekoliko nedelja, uz intenzivan tretman.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Moja maca ima 5 godina i pre par večeri počela je da na par minuta ima neobičan momenat ponašanja-otvori fioku gde su odložene čarape, uzme jednu i nosi i ispusta zvuke koji mene čude i malo zabrinjavaju. Šta se dešava. To ponašanje traje par minuta a ja u to vreme joj se obraćam vrlo umiljatim glasom i ona prestane i ode na spavanje. To čini kad svi već odemo na spavanje te ja ustajem da je smirim. Pozzz, OljaO: U uzrastu u kom se nalazi Vaša maca, već bi trebalo da kao zrela jedinka ima nagon za parenjem. Ponašanje koje ste opisali nije specifično i jedino što bi moglo da podstakne takvo ponašanje je estrus ili teranje, kada je maca hormonski aktivna. Naravno, ukoliko maca nije sterilisana predhodno. Mačke su inače sezonski poliestrične životinje i imaju polni žar koji se javlja u ciklusima. Prvi polni žar - estrus, javlja se u starosti od 7 - 8 meseci i ponavlja se u različitim vremenskim intervalima, a traje u proseku 5 - 7 dana, mada može trajati i do 10 dana. U estrusu se ponašanje mačke menja. Mačka se umiljava, počinje da se valja i okreće na leđa, sa jednog na drugi bok, uvija leđa, trlja glavom i vratom i zauzima karakterističan stav kojim omogućava i olakšava parenje. Rep drže pomeren u stranu, tako da se dobro ističu stidnica i analni otvor na kojem se ponekad primećuju ritmične kontrakcije. Mačke u estrusu su nemirne, učestalo i glasno mijauču čime dozivaju mužjake, a takođe se dešava i da izgube apetit. Mačke se pritom oglašavaju prodornim neugodnim mijaukanjem, koje podseća na dečji plač, uznemirene su, postaju vrlo nežne i rado se protežu i maze o svog vlasnika ili o nameštaj i neprestano traže pažnju. Prija im kada ih pomilujemo po leđima i odmah zauzimaju stav za parenje. Neke mačke u vreme estrusa štrcaju mokraću u mlazovima, slično mužjacima (koji tako označavaju svoju teritoriju). Sterilizacija koja je poželjna u ovakvim situacijama (ukoliko niste spremni da parite mačku), nudi racionalne razloge zbog kojih se preporučuje: značajno se smanjuje rizik od oboljenja kao što su tumor mlečne žlezde, jajnika, materice. Izbegavate mnoge neprijatnosti kao što su: bežanje u potrazi za partnerom, posle čega Vaša mačka može da se izgubi, smanjuje se agresivnost, glasno mijaukanje, uznemirenost i destruktivno ponašanje ljubimaca. Sprečavate neželjenu trudnoću i rađanje velikog broja potomaka. Sa medicinskog aspekta, sterilizacija je rutinska hirurška intervencija koja se izvodi u veterinarskoj ambulanti, od strane stručnog lica odnosno veterinara. Ljubimac se uvodi u opštu anesteziju, svog ljubimca možete voditi kući odmah nakon intervencije, a potpuni oporavak traje od 7 do 10 dana kod ženki. Osim sterilizacije postoje i hormonske injekcije koje sprečavaju da ženka uđe u "teranje" i da se pari sa mužjakom. One se ne preporučuju za dugotrajnu upotrebu i o njihovoj primeni konsultujte Vašeg veterinara. Tako da ukoliko ne želite potomstvo Vaše mačke, sterilizacija je ipak pouzdan, efikasan i što je najbitnije, zdravstveno preporučljiv metod. Ukoliko ipak sumnjate da Vaša maca, na osnovu promenjenog ponašanja, ne pokazuje znake koji ukazuju na estrus - teranje, ili je pak sterilizacija već urađena, preporučujemo Vam da posetite Vašeg veterinara, kako bi se na osnovu temeljnijeg pregleda ustanovili razlozi ovakvog ponašanja.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam problem sa mačorom starim oko godinu dana. Nedavno su mu se pojavile pege crne boje na desnima, samo na levoj strani, dok je desna strana roze boje. Ali, ovo izgleda da je nešto prenosivo, pošto je počelo po malo da se pojavljuje i na druge dve mačke koje imama. Sem tih pega, vide mu se i kao neki mali plihovi, a čini mi se i da često balavi. Dok kod ostale dve mačke, sem sitnih crnih pega ništa drugo neobično nisam primetio. Molim vas za pomoć. Hvala Nikola O: Melanin je smeđi pigment koji se normalno nalazi u koži, dlaci i sluzokoži. Lokalno skupljanje melanina dovodi do stvaranja smeđih "fleka", tj. "pega", što dovodi do hiperpigmentacije. Melanin sintetiše melanocit, ćelije bazalnog sloja kože i sluzokože. To su vrlo osetljive ćelije, čije su funkcije pod velikim uticajem UV zrakova, toplote, mehaničkih i hemijskih nadražaja, a i upalna promena i hormonalna promena može poremetiti njihovu ravnotežu. Svako slabljenje i usporavanje prirodnih funkcija ćelija sluzokože odražava se na funkcijama melanocita. Oni neravnomerno nakupljaju i slabije sintetizuju melanin pa zato tamni pigment do površine ne dospeva ravnomerno i ne raspoređuje se ravnomerno, u nekim ćelijama ga ima više, odatle im i naziv hiperpigmentacije. Hiperpigmentacija desni koju opisujete može biti posledica zapaljenskih procesa u usnoj duplji. Mogu pored desni da budu zahvaćeni i meko nepce, ždrelo, jezik i usne. Uzroci mogu biti virusna, bakterijska infekcija, pad imuniteta itd. Klinička slika oboljenja zavisi od tkiva koje je zahvaćeno. Do pojačanog slinjenja može doći iz nekoliko razloga. Za početak treba spomenuti bolesti zubi (npr. prelom zuba), strana tela u usnoj duplji kao i gingivitis odnosno upalu zubnog mesa. Upaljene ili oštećene slinske žlezde takođe mogu dovesti do pojačanog slinjenja.   Svakako je zbog svih navedenih mogućnosti neophodno da posetite veterinara kako bi se kliničkim pregledom, biohemijskim abnalizama krvi, ili brzim testovima utvrdio uzrok patološkog stanja i na osnovu rezultata propisala odgovarajuća terapija.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Mačak star 2 godine, došao je noćas skoro sav polomljen od davljenja sa drugom mačkom. Nemiran je cele noći, mjauče kao da traži pomoć, premešta se sa mesta na mesto, reži u sebi, pa onda malo zaspi, pa se probudi i tako skoro cele noći. Nije prvi put da dolazi iz borbe, i pre je bio povređen i nemiran, ali nikad kao do sada, na zadnjoj šapi ima dve ogrebotine i to je to. Moje pitanje je, da li je moguće da povredi neki od unutrašnjih organa u toku borbe??? Milan O: U toku borbe, mačori jedni drugima nanose uglavnom povrede kandžama: ogrebotine. Ogrebotine su uglavnom lokalizovane na glavi: uši obrazi kapci, na šapama, a retko kada na drugom delu tela. Međutim, nije isključeno da se u toku borbe povrede unutrašnji organi, a posledica su naknadog pada, naletanja na prepreke itd. S obzirom da se Vaš mačak ponaša na opisani način koji može ukazivati na to da mačak da trpi bol, svakako bih Vas savetovala da ga odvedete kod veterinara na pregled. Kako su tuče među mačorima uglavnom posledica dejstva polnih hormona, savetovala bih vam da razmislite o kastraciji.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo mače staro oko 5 meseci koje smo udomili. Kad je došao imao je krastu blizu vrata, koja je bila suva i kad je otpala na tom delu nije imao dlake, ali je koža bila sasvim normalna. To je bilo pre dve nedelje. Danas smo primetili da je na području zadnje noge takođe izgubio deo dlake kao kružić, ali takođe koža je normalna, nema crvenila, svrba, malo se lizao i to je to.. Mislili smo da je šuga, ali ne širi se na taj način i nema nikakvih rana ni crvenila, jednostavno dlaka otpadne u krugu 2-3 mm i ostane normalna koža. Molim za savet. SanjaO: Kraste nastaju na oštećenoj koži, a sastoje se od seruma / limfe, krvi i upalnih ćelija. Do nastanka krasti i dubljih defekata kože dolazi u slučaju: gljivica, mačjih akni, ušnih grinja, bakterijskih infekcija kože (piodermija), šuge uzročnikom iz roda Cheyletiella, lajšmanioze, toplote, hemijskih materija i opekotina od sunca, imunoloških bolesti, virusa boginja. Dermatofitoze su gljivične infekcije (npr. mikrosporoza) dlake i dlačnih folikula, koje mogu zahvatiti bilo koji deo teela. Mačke mogu biti asimptomatski nosioci, što znači da šire uzročnike, ali same ne pokazuju nikakve kliničke znakove infekcije. Gljivice obično ne izazivaju svrab, ali se stvaraju kraste, koje mačka liže i češe. Alopecija ili gubitak dlake obično je lokalna ili parcijalna. Ona može nastati zbog izostanka rasta dlake, lizanja ili grebanja ili spontanog opadanja. Najčešći uzrok gubitka dlake kod mačaka je preterano lizanje i češanje koje podstiče svrab. Drugi uzroci su: parazitske ili gljivične infekcije, uzročnici šuge, dermatofiti, okolni razlozi i promene ponašanja, opekotine, urođeni ili hormonalni razlozi.Bez pregleda kože i dlačnog pokrivača nemoguće je tačno utvrditi šta je uzrokovalo promene na koži kod Vašeg mačeta. Kao što u navedenome stoji, simptomi su vrlo slični kod različitih kožnih bolesti i promena. Kako bi iskljičili mikrosporozu (zoonoza), savetujem Vam posetu veterinaru koji će na temelju pregleda kože dijagnostifikovati bolest i primeniti odgovarajuću terapiju.