Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas da mi što pre odgovorite na par pitanja. Naime, pre skoro godinu dana spasila sam jednog mladog goluba, koji od tada živi sa mnom u stanu, manje u kavezu više šeta slobodno, ali dok je bio zdrav stalno je bio i napolju. Pošto se vezao za mene nije hteo da se pridruži jatu golubova  već se stalno vraća kući. Uglavnom pre mesec dana se razboleo (dijareja-zelenkast izmet, pospanost, gubitak apetita), davala sam živimicin i ozdravio je. Međutim, pre 3 dana se pojavio simptom uvrtanja vrata, ne može da leti, jede normalno, mada manje kaki, kao da ima zatvor. Drugarica (veterinar) je posumnjala na paramikso virus, ali možda se radi i o salmoneli. Zato sam uzela Enrofloksacin 10%. Pitanje su: Šta Vi mislite, od on čega boluje i kako da doziram ovaj antibiotik? Da li da ga dajem direktno u kljun i koliko kapi dnevno (tako sam pročitala na forumu za golubare)? ili da sipam u vodu kao što piše u uputstvu? Ne znam šta da radim sa njim, ne bih mogla da ga izbacim kad ozdravi jer sam se vezala za njega, a sa druge strane nije mi baš prijatno da znam da živim sa golubom koji ima salmonelu. Kolika je verovatnoća da pređe na čoveka? Hvala unapred. Milica O: Salmoneloza je zarazna bakterijska bolest koja se javlja kod mnogih životinja i ptica, a spada i u zoonoze. Kod ptica bolest uzrokuje više od pedeset serotipova salmonela. Salmonele su gram – negativne enterobakterije, štapićastog oblika. Dosta su otporne pa mogu ostati u spoljašnjoj sredini patogene duže vreme. Zaraza najčešće nastaje unosom ove bakterije vodom ili hranom. Bolest širi i domaća perad, golubovi i divlje ptice. Uzročnici prelaze u krv, nastaje septikemija, a kasnije se lokalizuje u različitim organima: jetri, plućima, muškim i ženskim polnim organima.Salmonele se iz bolesnog organizma izlučuju nosnom sluzi, izmetom i jajima. Bolesni golubovi slabo jedu ali dosta piju vode. Posle dan – dva javlja se proliv zelene boje sa dosta sluzi u izmetu. Često nastaje i zapaljenje creva. Smrtnost je velika čak do 60%. Najosetljiviji su mladi golubovi. Bolesni golubovi su malaksali, konzumiraju više vode zbog pojačane žeđi, imaju tipični beli proliv (zbog belog proliva dat je naziv bolesti) i povišenu telesnu temperaturu. Izmet se skuplja oko kloake, pa je perje zaprljano izmetom bele boje. Zaraženi mladi golubovi slabo ili uopšte ne uzimaju hranu, pretežno čuče ili leže, tresu se opuštenih krila, skupljaju se pod majke i žmirkaju. Pojavljuje se i krivljenje glave u nazad i u stranu. Uginuća nastaju obično nakon pojave simptoma za 4 do 5 dana, a procent uginuća pilića je veliki, ponekad i do 60%. Prikriveni oblik obično susrećemo kod odraslih primeraka golubova. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, patoanamtomskog nalaza i laboratorijskih analiza( pregled izmeta-3 puta u razmakou od 14 dana). Terapija se sprovodi preparatima na bazi sulfonamida. Indikovano je i davanje multivitaminskih preparata. Do postavljanja dijagnoze bih vam savetovala da ograničite kontakt sa golubom, dezinfikujete prostor i predmete koji su bili u dodiru sa njim. Nakon svakog kontakta detaljno operite ruke. Enrocin 10% oralni rastvor se aplikuje peroralnim putem u dozi 10mg/kg. Svi drugi izvori vode treba da budu uskraćeni. Naravno, možete ptici aplikovati adekvatan rastvor leka i direktno u kljun, ali pritom paziti da ptica proguta aplikovanu količinu, da je ne udahne. Savetovala bih vam da obolelog goluba odvedete na fakultet Veterinarske medicine radi potvrđivanja dijagnoze.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kada su se izlegli ptići tigrica, neki od njih su imali jasno deformisane noge, pa me interesuje koji je razlog te pojave? Da li im mogu nekako pomoći?Hvala puno. MirkoO: Prema onome što ste naveli bojim se da nema adekvatne terapije, jer kada su ovako vidljivi simptomi peroze, pa je pitanje da li se stanje može popraviti. Peroza je metabolička bolest sa lokalizovanim simptomima na udovima ptica. Najverovatniji uzrok je manjak mangana, holina i vitamina B i ushrani (roditelja), te možete pokušati započeti terapiju dodavajući navedene materije u ishranu. Prirodan izvor mangana su semenke, orašasto voće, pšenične klice, školjke (gritt), sok od paradajiza, grejpfrut.U preparatu Versele-Laga  MUTA-VIT nalaze se holin i B vitamini, te bi bilo dobro nabaviti ga i dodavati u vodu za piće prema uputstvu proizvođača.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li veliki aleksandar sme da jede mandarinu i njenu koru? Moj to obožava pa Vas pitam da li sme? Hvala, MiroslavO: Preporuka iskusnih i "starih" odgajivača ptica je da se agrumi, odnosno pomorandža, limun, grejp ili mandarina, daju tako da se plodovi iscede i umešaju u hranu za ptice. Ako se plod daje direktno, mora se davati kriškica ili trećina, odnosno ne sme se davati  pola  ploda  jer se  pticama (posebno onima sa tanjim kljunom ili sa šiljatim vrhom kljuna) kljun može zaglaviti ili zapeti (ptice obično kljunom dublje prodiru u agrume) za koru ili kožicu te se ptica guši sokom pre nego što uspe izvući kljun iz takvih plodova. Što se tiče kore mandarine, ona se koristi kao insekticid ili repelent u proizvodnji preparata (ogrlice i sprejevi) protiv kožnih parazita kod kućnih ljubimaca jer ima toksično delovanje na buve. Naravno, kod proizvodnje navedenih preparata koriste se vrlo male količine, estrahirane i otopljene u određenom "nosaču", koji se potom aplicira ili prska po krznu ili perju ljubimaca. Kora mandarine, prema nekim istraživanjima, ima sposobnost vezivanja bakra, kobalta i nikla. Takođe, kod ljudi može izazvati dermatitis ili kontaktnu upalu kože te se slične pojave mogu javiti i kod životinja, posebno ptica koje imaju vrlo ubrzani osnovni metabolizam i negativne posledice se vrlo brzo i jako vide te dovode do uginuća. Zbog navedenih podataka, ne preporučujem davati koru mandarine, koja takođe može sadržati u mikro-količinama druge toksične materije, minerale i pesticide.Agrume treba našim pernatim ljubimcima davati u adekvatnim količinama, odnosno dnevno po kriškicu i po mogućnosti sa što manje kožice i kore.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam rozakolisa starog 5 godina, koji je pre mjesec dana počeo dobijai crveno perje umesto zelenog po leđima i gornjem delu krila, dok po stomaku ima sve tamnije zeleno perje, međutim inače izgleda potpuno zdrava. Stalno ima jednaki tretman: jede istu mešavinu za rozakolise i povremeno dodatno voće i minerale, puštamo je redovno napolje iz kaveza i na kupanje u mlakoj vodi. Šta bi mogao biti problem sa rozenkolisom i da li trebam nešto da menjam u njenoj ishrani?Hvala unapred, BiljanaO: Većina boja kod ptica nastaje kao različita kombinacija tipova pigmenata koji su uskladišteni u proteinima pera. Uopšteno se može reći kako na boju pera utiču tri elementa: količina crvenog i žutog karotenoida (psitacina), količina melanina i struktura pera. Primerci rozakolisa u prirodi imaju visok nivo crvenog i žutog psitacina, a nivo melanina ostaje nepromenjiv. Dodajući efekt raspršivanja svetlosti vidimo pticu zelene boje sa svetlocrvenim licem. Boja ptica izvedena je iz tri vrste pigmenata unutar osnove pera. Kod Agapornisa bitna su dva pigmenta: melanin (crni eumelanin i smeđi feomelanin) i psitacin (crveni i žuti pigment). Ovi pigmenti takođe su pod uticajem sposobnosti pera za disperzijom svetlosnih zraka unutar zone pera. Količina crvenog i žutog psitacina individualno kod svake ptice delimično određuje celokupnu boju. Drugi element koji određuje boju ptice je melanin. Pigment melanina su crne i smeđe granule proteina u strukturi pera. Utiču na baznu boju ptice potamnjujući je ili pak posvetljujući. Vrlo je važno razumeti da ono što mi percipiramo kao boju pera je ustvari kombinacija boja od izvora svetlosti koju pero absorbuje ili pak reflektuje. Boje koje se reflektuju su zapravo one koje su nama vidljive.Jedinstvene među svim pticama su turakoi (porodica Musophagidae - ptice koje žive u šumama Afrike) koji samostalno proizvode zeleni i plavi pigment. Međutim, kod svih ostalih ptica zelena boja nastaje kombinacijom strukturalnih i pigmentnih boja. Kod svih vrsta Psittacina zelena je primarna boja perja. Takođe se uočava da sve vrste Agapornisa u prirodi imaju zeleno obojeno perje tela. Rozakolisi tako u prirodnom obliku imaju telo boje zelene trave sa tamno crvenim licem i čelom. U keratin (protein pera) su ugrađeni ili žuti karotenoidi (proizvode čistu svetlu zelenu boju) ili melanini (proizvode tamniju maslinastozelenu boju). Kako je zelena boja u rozakolisa rezultat interakcije efekta eumelanina sa upletanjem plave boje i psitacina, ukoliko se promeni procenat i odnos pigmenata nastaju varijacije boja. Ove promene utiču na način na koji je svetlost absorbovana ili pak reflekovana od pera. U stvari, zelena boja koju vidimo rezultat je efekta raspršivanja boje koja se reflektije od strukture pera. Ovo se naziva Tyndallovim efektom i stvara iluziju određenih boja. Za karotenoide se uopšteno smatra kako za razliku od psitacina mogu biti pod uticajem spoljašnjih faktora. Jedino kod kanarinaca postoji dodatak ishrani koji ima uticaj na intenziviranje njihove boje dok kod papagaja ishrana uopšteno ne utiče na boje perja. Ovo znači da zdrava ptica sa kvalitetnom ishranom nema jasnije boje već je to više posledica dobrog zdravlja koje poboljšava kvalitet pera koje kao takvo ima bolju sposobnost refleksije svetla. Dakle, ne dolazi do stvarne promene u boji pera. Struktura pera takođe utiče na boju. Neke "boje" jednostavno su rezultat samih promena u strukturi pera koje tada utieču na refleksiju svetla. Nekoliko je struktura pera koje imaju različitu ulogu u održavanju zelene boje. Najvažniji delovi pera su: korteks (kora) - spoljašnji je omotač pera. U ovom sloju nalazi se žuti pigment nazvan psitacin. Sunđerasta zona - srednji sloj koji u kontaktu sa sunčevim svetlom proizvodi plavu i ljubičastu kombinaciju boja. I centar ili medula - sadrži crni i smeđi pigment, koji okružuje sitne rupice nazvane vakuole. Boje perja koje se vide kombinacija su pigmenata (zelena je kombinacija žutog, smeđeg i crnog pigmenta). Promene u fizičkoj strukturi različitih slojeva u "korenu" pera izaziva različite mutacije. Npr. smanjenje debljine korteksa smanjiće količinu žutog pigmenta u peru. Takođe, smanjenje količine eumelanina u meduli uticaće na interakciju ili interferenciju plave boje u sunšerastoj zoni pera. Promene u boji pera zabeležene su i u različitih sezonama a najčešće se povezuju sa reprodukcijom. Ovo se događa procesom izmene perja ili mitarenjem ali se smatra da se mitarenje ipak primarno odvija zbog istrošenosti perja.Boja perja uslovljenma je pigmentima, strukturalnim stanjem pera i kombinacijom navedenog. Pigmenti su hemijski spojevi koji absorbuju svetlo različitih talasnih dužina, dok se struktura odnosi na fizičko stanje pera koje modifikuje ili odvaja talasne dužine. Na strukturu pera mogu uticati i spoljašnji faktori poput: parazita, prašine, svetla, temperature, vlage, abrazije i sl. Osim toga, zabeleženo je i da je tamnija boja perja povezana i sa hormonima.Za tačno određivanje razloga zbog koga je došlo do promene boje savetujem Vam da Vašeg ljubimca odvedete na Veterinarski fakultet u u Beogradu.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Poštovani, imamm tigricu staru nešto više od godinu dana. U posledenje vreme konstantno povraća nakon svakog obroka. Ponekad se javi i bela pena prilikom povraćanja. Danas je nosim na pregled kod svog veterinara, ali bih Vas zamolio za par osnovnih informacija na ovu temu.Hvala na savetu. VladimirO: Povraćanje kod ptica ne treba olako shvatiti. Mnogobrojni su razlozi koji ga izazivaju, od ozbiljnih infekcija (virusi i bakterije, gljivice i paraziti) do pogrepne ishrane. U mnogim slučajevima infekcije su posledica stresa i dolaze sekundarno na oslabljeni imunitet, a ne treba zaboraviti ni mogućnost kontaminacije hrane i vode. Kao bakterijski uzročnici bolesti navode se Mycobacterium, Megabacteria, Pasteurella, Salmonella, a od gljivica Candida, Aspergillus, Mucor. Osim navedenog, povraćanje može biti i posledica stranog tela, kamenaca, proširenja i upale voljke te oboljenja ostalih organa od koji su najčešće bolesti srca, jetre, bolesti bubrega, dijabetes, perotonitis, itd. Svakako treba obratiti pažnju i na hranu kojom hranite svoju pticu jer su posebno mlade ptice osetljive na temperaturu i konzinstenciju hrane i na višak proteina i vitamina D u hrani. Manjak vitamina A, E, selena kao i višak gvožđa, takođe mogu biti uzrokom povraćanja. S obzirom da Vaša ptica ne jede, u svakom slučaju preporučujem da posetite veterinara. Papagaji znaju oflično "sakrivati" simptome i zato je često veoma važna pravovremena intervencija.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam nimfu i pre nekoliko dana u sebi je imala jaje. Pustili smo je malo da leti, međutim dok je letela, nestalo joj je snage i udarila je slučajno u zid i pala. Mislim da je slomila jedno krilo jer se sad jedva kreće, a i visi joj. Da li je moram voditi kod veterinara ili će se to krilo samo izlečiti? Unapred hvala, Anđela O: Bilo bi svakako poželjno i preporučljivo da posetite veterinara. Naime, kosti krila se možda mogu vratiti na mesto i nakon toga krilo se mora fiksirati zbog boljeg zarastanja. Ako se radi o težoj povredi i nemogućnosti repozicije, krilo se mora amputirati, a pacijentu davati antibiotik u periodu od nedelju dana uz mirovanje, temepraturu prostorije držati iznad 20-21 stepena C i dodavanje vitaminsko-mineralnog preparata u vodu ili hranu. Posudice za hranu i vodu, u tom slučaju, moraju biti lako dostupne oboleloj ptici. Ako se povređeno krilo ne terapira (reponiranje uz terapiju antibiotikom) može doći do nekroze oštećenog tkiva i sepse (prodora bakterija u celi organizam), što bi bilo vrlo nepovoljno za Vašu nimfu, a pri ovakvim povredama ptice gube i apetit te se time usporava proces ozdravljenja.    

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, na ulici sam primetio goluba koji nije izgledao dobro. Odneo ga kući i stavio u veliku kutiju. Koliko vidim, oba oka su mu zatovrena, a oko jednog ima dosta skrame. Hranim ga hlebom koji jede, vodu slabo pije. Oči sam mu mazao kamilicom. Šta mi preporučujete da radim dalje i koliko bi pomoglo da mu oči mazem hloranfenikol mašću? Hvala, SrđanO: Bolesti očiju od kojih ptice najčešće oboljevaju jesu upala spojnica ili konjuktiva. Najčešće ga izazivaju mehanički uzroci (prašina, dim, strano telo, trauma), hemijski (amonijak iz mokraće), virusi, gljivice i bakterije. Vrlo važnu ulogu u nastanku bolesti ima nedostatak odgovarajućih antitela ili vitamina odgovornih za rast epitela. Treba ga smatrati i simptomom niza infekcijskih i opštih bolesti, respiratornih i probavnih infekcija. Bolest se javlja na jednom, najčešće na oba oka. Javlja se sluzavo gnojni iscedak različite sadržine i boje. Kapci su slepljeni, pogotovo ujutro.Kod gnojnog konjuktivitisa otvaranjem kapka cedi se veća količina gnoja. Sluznica je u početku bleda, a u kasnijoj fazi bolesti užarena i natečena. Osećaji životinje su poremećeni pa im je zbog toga teško da se kreću. Kod hroničnog seroznog konjuktivitisa najčešći je izbor neki alergen, a kod ptica ona mogu biti prašina ili neki spoljašnji (van kuće) alergen (npr. polen...) Sledeće stanje koje uzrokuje edem kapaka, bol, preosetljivost na svetlo i pojačana izlivanje suza jeste oštećenje rožnjače, i to najčešće zbog mehaničkih faktora. U lečenju treba ograničiti bakteriološku floru. Ako mikrobiološko pretraživanje nije moguće, terapiju treba sprovesti lokalno antibioticima širokog spektra dejstva uz prethodno ispiranje fiziološkim rastvorom, odnosno 3%-tnom bornom vodom ili 0,1 %-tnim Rivanolom. Ispiranje ima dvostruku ulogu, najpre uklanja se gnoj da bi antibiotik mogao da deluje i vlaži se sluznica (jer su sve suze potrošene za stvaranje gnoja). Nikako ne koristiti kamilicu jer je ona dobra podloga za razvoj bakterija. Izbor antibiotske masti se radi na osnovu uzetog brisa. Dobro je davati i vitamine, pogotovo A, B i C. Od zaraznih bolesti koje se ispoljavaju konjuktivitisom mogu doći u obzir klamidioza (psitakoza, ornitoza), a posebno je rizično ukoliko je Vaša ptica dolazila u dodir sa slobodnim pticama. U okviru Klinike za male životinje Veterinarskog fakulteta, rade veterinari koji Vašem ljubimcu  mogu pružiti stručnu pomoć.

  : ., Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad   P: Zanima me da li postoje neki probiotici koji mogu da se daju golubovima. Ako postoje koji su i kako se doziraju. U pitanju su golubovi pismonoše. Hvala unapred, Jelena O: Probiotici su preparati koji sadrže žive mikroorganizme (dobre bakterije) koji u određenoj količini imaju povoljno dejstvo na zdravlje i organizam ptice. Digestivni sistem ptice predstavlja složeni ekosistem u kojem se uspostavlja ravnoteža između domaćina i crevne mikroflore koju obavezno čine anaerobi. To su uglavnom Bifidobacterium, Clostridium, Eubacterium, Fosobacterium , Peptococcus. Vrlo mali procenat crevne flore čine anaerobi poput Lactobacilus, Echerichia coli , Streptococcus. Aerobni mikroorganizmi nisu uobičajni stanovnici crevne mikroflore. Crevna mikroflora vrlo je važna za sazrevanje imunog sistema, razvoj normalne morfologije i održavanje funkcije crevne sluzokože.Probiotici pomažu kod uspostavljanja ravnoteže između dobrih i loših bakterija u ptičjim crevima.Crevna mikroflora može biti poremećena usled bolesti ptica, stresa, prilikom uzimanja antibiotika, kao i izlaganju toksina. Probiotike je svakako poželjno davati pre antibiotske terapije kao i nakon davanja antibiotske ili neke druge terapije i to po preporuci nakon minimum 7 dana. Mogu da Vam preporučim probiotik Herbolan proizvođača Oropharma koji se stavlja u vodu.Doza je 1 supena kašika (15ml) na 1L vode. U sezoni zamene perja daje se jedanput do dva puta nedeljno, a mladim pticama i tri do četiri puta nedeljno. Veoma je važno da se svakodnevno pravi svež rastvor.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Kupio sam ptice iz uvoza, afrička zelena astrilda, prvih mesec, dva je bilo sve u redu dok ženka nije počeka da čupa perje mužjaku koji je ubrzo uginuo. Nabavio sam novog i kroz nekoliko sati primetio istu agresivnost. Trenutno su odvojeni, šta preduzeti. Pročito sam da postoji preparat no-pick, koji se primenjuje kada ženka čupa perje mladima u gnezdu, da li postoji neka druga solucija. Unapred hvala, Boban O: Kljucanje i čupkanje perja između ptica je oblik patološkog ponašanja koji je često prisutan i može da se javi između mužjaka i ženke, majke i mladih ptica u toku odgoja, a može da se javi i samokljucanje kod ptica. Ovo je veoma složen poremećaj u ponašanju kod ptica i prilikom njegovog rešavanja morate obratiti pažnju na sve detalje. Prvenstveno pažnju posvetite pravilnoj ishrani ptica, dodajte po potrebi vitaminsko-mineralne preparate u vodu ili hranu. Obezbedite pticama kvalitetne prostrane kaveze u zavisnosti od toga da li planirate držanje jedne ili više ptica u istom kavezu i da li planirate njihovo razmnožavanje. Obezbedite im mir i tišinu bez spoljašnjih stresogenih činilaca, optimalnu temperaturu, vlažnost vazduha, svetlost. Nekada kada majka čupka perje svojim mladima neki odgajivači su problem uspeli da reše ubacivanjem kadice za kupanje pticama svaki drugi dan. Ovo Vam pokazuje šta je sve moguće da utice na ponašanje ptice. Versele - laga pick up sprej se može koristiti kao pomoćno sredstvo prilikom rešavanja problema čupkanja perja kod ptica. Upotrebljava se jednom dnevno tako što se nanosi na perje ptice, a pri tome treba obratiti pažnji da se ne prska u oči, kljun i nosnice. Može se koristiti kod kanarinaca, papagaja i egzota. Kada se radi o izboru mužjaka i ženke bilo bi najbolje kada bi ženki obezbedili više mužjaka, tako da ona sama izabere jednog odgovarajućeg, a drugo rešenje je da ih razdvojite,  a zatim pokušajte postepeno da ih sparujete. Ono što može da se desi jeste da ženka ne prihvati mužjaka i pored svih Vaših napora iz nekih samo njoj poznatih razloga. Inače razmožavanje astrildi nije jednostavan posao i najiskusniji odgajivači godinama pokušavaju da dobiju podmladak. Budite uporni i sitematični u rešavanju problema i siguran sam da uspeh neće izostati.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam dve kozice, žuti mužjak i zelena ženka. Mužjak je starosti 2 - 2.5 godine i ženka 2 godine. U zadnjih par meseci pojavila se agresivnost između njih i često se potuku, bilo u kavezu ili kad ih pustim, iz čista mira. Ponekad on nju napadne, ponekad ona njega. Ne znam koji razlog može biti, jer do pre par meseci sve je bilo ok. Imate li neki savet, šta mogu da uradim? Hvala unapred na odgovoru. MarkoO: Neprihvatanje ili agresija između papagaja suprotnog pola je veoma retka. S obzirom da su Vaši papagaji već odavno polno zreli (polna zrelost nastupa sa 5 - 6 meseci) trebalo bi da su se do sada već parili i imali potomstvo, ukoliko ih držite u zajedničkom kavezu. Ako se to nije desilo do sada, moguće je da se radi o jedinkama istog pola, pa je agresija u tom slučaju i očekivana. Inače se razlika između mužjaka i ženke kozice malo teže određuje. Moguće je primetiti da mužjak ima malo masivniji kljun, a čelo i pegice su mu takođe malo veće nego kod ženke. I u jednom i u drugom slučaju, jedino što možete da uradite, ako se agresija nastavi, jeste da ih držite u odvojenim kavezima, i da ih napolje puštate naizmenično.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Mojoj nimfi se pojavila sivkasta mrlja na jednom delu oka. Šta da radim? Nema veterinara u gradu u kome živim. Pomozite, možda postoji neki lek, preparat ili slično. Pozdrav, Aleksandar O: Normalno očno sočivo kod svih životinja je prozirno i bezbojno. Sivkasta mrlja na oku može da bude povreda rožnjače uzrokovana mehaničkim putem, bilo da se ptičica sama povredila češanjem oka ili na neki predmet u kavezu. Takođe ono može predstavljati početak katarakte, odnosno zamućenje očnog sočiva, koja se manifestuje pojavom belog zamućenja na sočivu, nestanka providnosti ili povećanja gustine sočiva.Katarakta (mrena, zamućenje očnog sočiva) je najčešće povezana sa starošću i obično zahvati oba oka. Kod papagaja ona može biti urođena, a može se javiti sekundarno kao reakcija na pojavu određenih metaboličkih bolesti (npr. dijabetesa), usled infekcije oka, traumatskih i nutricionističkih uzoraka, upala, zračenja UV zracima, kao i unošenjem određenih toksina u telo ptice. Često se ovo oboljenje javlja kod kanarinaca, kod kojih je mrena uglavnom naslednog karaktera. Na oku se javlja oblakasto zamućenje sočiva. Ptica potom upadajući u prepreke pri kretanju zbog nedostatka vida odbija da skače na predmete, zatim trlja oko iskazujući bol i nelagodnost u području oka. Ne postoji medicinski tretman koji bi sprečio nastupanje katarakte. Odstranjivanje mrene se obavlja hirurškim putem ili pomoću ultrazvuka, i zavisi od veličine ptice, međutim operacije se izvodi samo kada je sigurno da će to obnoviti vid ptici. Katarakta može oslabiti vid ptice i dovesti do slepila.Ukoliko ptica oslepi, ona se obično dobro prilagodi novonastaloj situaciji. Vlasnici čak i nisu svesni da im je ptica slepa dok im veterinar to ne potvrdi. Papagaj može relativno dobro upamtiti raspored u kavezu, mesto gde je hranilica i pojilica, pa se onda i relativno dobro snalazi uprkos gubitku vida - ako se ništa ne premešta i ne pomera. Vrlo je važno da ne menjate raspored stvari u kavezu, jer one tačno znaju gde im se što nalazi. Ukoliko im prilazite, bitno je da im se obraćate glasom. Poslastice se daju samo iz ruke direktno u kljun, a preporučuje se da se barem dva puta dnevno prinese pojilica kljunu ptice i posmatrati hoće li ptica dodatno popiti vode. Takođe, dobro je već unapred uvesti neku rutinu. Na primer, uvek ujutro uz iste reči čistiti kavez i uvek u približno isto vreme uz približno iste reči promeniti hranu i vodu. Tako ptica kada i izgubi vid dobije određenu sigurnost kroz poznate rituale. Ptice uz određenu pažnju i njegu mogu relativno dobro živeti unatoč slepilu.  Bitno da je ptica što manje sama i da se što više priča s njom. Činjenica da nije sama čini da se ptica osećaj udobnije i sigurnije. Nisu uvek sva oblakasta zamućenja sočiva znak katarakte. Starije životinje mogu patiti od nuklearne skleroze što je normalna pojava prilikom procesa starenju i ne utiče na vid. Ta dva stanja veterinar će lako razlikovati pregledom. Veterinar bi trebalo da obavi kompletan pregled životinje, pregled oka kao i odrediti ozbiljnost katarakte. Vi biste mu svakako trebali reći što više o svim simptomima koje ste uočili kod Vašeg papagaja, kako bi ste na taj način pomogli veterinaru prilikom postavljanja ijagnoze.Bez obzira koji je zdravstveni problem nastupio kod Vaše ptice sami ne možete ništa učiniti. O terapiji u slučaju ovog oboljenja je neophodno konzultovati se sa veterinarom za ptice i oftalmologom, pa Vam Savetujem da se javite za pregled u Veterinarskoj ambulanti Veterinarskog fakulteta, koji se bave lečenjem pernatih životinja.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li je ispravno stavljati pticama amove ili povotke? Čula sam da je tako lakše naučiti pticu da bude napolju a da ne pobegne, ali takođe i da je to zabranjeno. Hvala na odgovoru, Jelena O: Amovi za ptice su kao i amovi za druge ljubimce napravljeni da bi naši ljubimci u šetnji bili na bezbednoj udaljenosti i uvek na dohvat ruke u slučaju nekih nepredviđenih situacija.Kao i kod drugih životinja, oni su konstruisani tako da se bezbedno i lako postavljaju i uglavnom su izrađeni od materijala koji su prijatni, a trake koje se postavljaju oko životinje dovoljno široke. Postavljaju se na mestima koja ne mogu dovesti do povrede životinje ukoliko se pažljivo postupa, a često je i deo povodca urađenog od rastegljivog materijala koji amortizuje nagle pokrete životinje. Da bi se ptica navikla na postavljanje i nošenje povodca potrebno je biti uporan ali pre svega pažljiv. Kao i kod drugih životinja proces navikavanja se nikada ne odvija lako, posebno ako su u pitanju starije životinje. Naravno privikavanje ptice na povodac mora ići postepeno, ptica se mora osećati sigurno, a možete uvesti i nagradu za dobro prihvaćeno nošenje ama.Izvođenje ptica napolje ne sme biti pri vremenskim neprilikama, ekstremno niskim i visokim temperaturama, pri vetrovitom vremenu, a morate razumeti da ptica moze doći u kontakt sa drugim pticama i životinjama, a na taj način i sa potencijalnim izazivacima bolesti parazitima digestivnog trakta i perja, virusima, bakterijma, gljivicama i drugim.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Zanima me da li kod papagaja koji ima PBFD, imunitet može da se ojača sa beta glukanom, da li može biti štetan po njega i u kojoj količini se može dati? U pitanju je mali Aleksandar! Unapred zahvalna! Jelena O: Distrofija kljuna i perja (Psittacine Beak and Feather Disease ) je virusno oboljenja izazvano virusom iz familije Circoviridae. Infekcija nastupa uglavnom kod mladih ptica, gde izaziva često fatalne posledice. Starije ptice koje su inficirane, često prevaziđu infekciju i prežive, ali ostaju kliconoše čitavog života. Često im ostaju trajne posledice na nekim od sistema organa. Virus PBFD često izaziva promene na jetri, mozgu i imunom sistemu koji zatim nije u stanju da se izbori sa oportunim infekcijama, bakterijskim, gljivičnim, parazitskim ili drugim virusnim. Nažalost, specifična terapija ne postoji, a razvoj vakcine, kao profilaktičke mere je u toku. Preparati za podizanje opšte otpornosti svakako dolaze u obzir. Na prvom mestu je kvalitetna i raznovrsna ishrana, kao i redovno dodavanje vitaminsko-aminokiselinskih preparata. DMG (dimethylglycine) je aminokiselina koja se kod ptica pokazala kao dobar imunostimulator. Ona učestvuje u stvaranju energije, tj. utiče na bolje iskorišćavanje kiseonika, te i bolje iskorišćavanje imuniteta. Nažalost, na našem tržištu trenutno nema preparata namenjenim podizanju imuniteta ptica, koji sadrže dimetilglicin.Najverovatnije da u inostranstvu možete naći neki od preparata koji sadrže dimetil glicin ( npr. Avi-immunity booster), a koriste se za ptice, pa je doza već unapred određena. Mislim da je najbolje da napravite upravo takav izbor. Ukoliko biste uspeli da nađete preparat sa dimetil glicinom koji se koristi za ljude,  a ostali sastojci ne štete pticama, dozu bi morao da odredi vaš veterinar .  Uvek se možete dodatno konsultovati sa veterinarima Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, Katedra za bolesti ptica. Beta glukan se u litereaturi ne pominje vezano za podizanje imuniteta ptica. Ali svakako bih Vam savetovala da dodatne informacije pronađete kod profesora Veterinarskog fakuleta na Katedri za bolesti ptica.  

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam jednu nimfu koja ima oko 2 godine, pošto živim u stanu, malo mi je teže da pronađem list maslačka koji nije zagađen, pa sam došla na ideju da u jednu veću saksiju zasadim maslačak i peršun. I nimfa to voli, često gricka list peršuna tu, ali me brine to što jede zemlju, da li sme to da radi? Hvala unapre, Maja O: Nimfe jedu gotovu mešavinu semenki, prilagođenu za nimfe, sveže voće i povrće. Svo voće i povrće mora biti sveže, neprskano, oprano i osušeno. Od voća i povrća nimfi možete ponuditi: jabuke, kruške, banane, belo grožđe, lubenicu, kivi, zelenu papriku, radič, zelenu salatu, šargarepu, brokuli, kelj i ponekad koji kikiriki u ljusci i semenke suncokreta. Ukoliko svežu hranu nimfa ne pojede u roku 3 - 4 sata, obavezno je sklonite, jer je nakon tog vremena podložna kvarenju. Nimfa može jesti žumance od tvrdo kuvanog jajeta. Moram napomenuti da je kod svake nove namirnice potrebno postepeno i pojedinačno unošenje u ishranu, kako biste u slučaju proliva mogli znati koja ga je namirnica izazvala. Uz navedeno, povremeno im u hranu možete umešati i Vitakraftovu mešavinu trava i povrća (''Salatni mix''), koja sadrži različito povrće, koprivu, maslačak, različak i neven, a dobra je jer predstavlja bogati izvor vitamina. Ponudite im i minerale u obliku mineralnog peska. U kavez im stavite grančice i sipinu kost za trošenje kljuna. Jedući zemlju Vaša ptičica može da dobije crevne parazite, a posledično i proliv pa može slabije da napreduje. Možete pokušati da zasadite te biljčice u saksiju, koju možete da  držite na mestu koje nije dostupno Vašoj ptičici. Druga opcija je da preko zemlje u saksiji stavite ukrasne kamenčiće ili školjke, kako nimfa ne bi mogla da dođe do zemlje.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam 12 parova kanarinaca i jedan par koji leži na jajima. Interesuje me čime je najbolje hraniti roditelje i mlade kanarince dok odrastaju. Da li postoji neka specijalna hrana?Pozdrav, Nenad O: Ishrana kanarinaca treba da obezbedi dovolju količinu belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i mineralnih materija, kao i stalno dostupnu svežu vodu. Preporučuje se sledeća šema mešanog semena kao baza ishrane: seme uljne repice 40%, svetlo seme 20%, ljušten ovas 5%, muhar 10%, proso 15%, konopljino seme 10%. Uz ovo, najmanje 2 - 3 puta nedeljno kanarincima treba davati sveže voće i povrće. U slučajevima pada plodnosti, pada imuniteta, možete dodavati vitaminsko-aminokiselinske preparate. Najbolje vreme za parenje je od novembra do početka leta. U tom periodu bi trebalo odraditi odabir roditelja i obezbediti određene uslove koji su neophodni za parenje i uspešno izvođenje mladih. Roditelji za parenje treba da su zdravi, ne premladi i ne prestari (8 meseci do 5 - 6 god.), pravilno operjali. Dve nedelje pred parenje daje im se jača hrana bogata belančevinama i vitaminima (uz mešavinu semena dodavati kuvano jaje ili neki od vitaminsko-aminokiselinskih preparata, a posebno se u smeši može povećati procenat konopljinog semena). Kavez koji ste odabrali za izvođenje mladih treba očistiti, dezinfikovati i postaviti gnezdo, presvučeno mekanim materijalom (vuna). Na pod kaveza treba staviti krpice, kako bi ženka sama napravila gnezdo. Posle parenja, obično 5 - 6 dana, ženka snese 3 - 5 jaja, a zatim leži na jajima oko 13 dana. Mužjak može ostati, a možete ga i ukloniti iz kaveza posle parenja. Kada se izlegu mladi, sprema im se posebna hrana  koja se sastoji od samlevenog kuvanog jajeta, keksa i griza, uz dodatak strugane šargarepe, a ženki na tu mešavinu dodajte sveže voće i povrće. Krajem prve nedelje mladi počinju da dobijaju perje, a posle 10 - 13 dana progledaju. Posle 23 - 25 dana mladi se sami hrane i mogu se odvojiti od roditelja. Ista ishrana im se zadržava do 60-og dana. U procesu klijanja, kada se zrno izloži određenoj temperaturi i vlagi, pokreću se životni procesi. Dokazano je da zrno dok klija sadrži mnogo više vitamina nego dok miruje, zbog čega klice žitarica i mahunarki predstavljaju najbogatiju hranu za ćelije. Sadrže veliku količinu vitamina B grupe, A i E vitamina i posebno se preporučuju u periodu pripreme za parenje. Klice se pripremaju na sledeći način: 100 grama pšenice oprati u hladnoj vodi, potopiti u teglu sa vodom, zatvoriti čistom gazom, ostaviti da odstoji 12 sati, a zatim procediti i raširiti na tacni ili keramičkom tanjiru. Ostaviti oko 30 sati na sobnoj temperaturi i povremeno (2  - 3 puta dnevno) poprskati vodom kako bi konstantno bila vlažna.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Mojoj tigrici već dva puta nestaju jaja iz kućice, juče je bilo sedam jaja, a danas nema ni jednog. Šta da radim? Hvala! NikolaO: Nestanak, odnosno razbijanje jaja u gnezdu može da se javi kao posledica loše organizovanog gnezda ili kao posledica patološkog ponašanja ptice. Navešćemo neke od najčešćih razloga za nestajanje i kljucanje jaja kod ptica. Najvažnije od svega jeste da pokušajte da popravite uslove držanja i ishranu ptice i da se trudite da je što manje ometate u ovom periodu. Uzroci koji dovode do ove pojave su:- manjak kalcijuma u ishrani (ovaj problem rešavate tako što ćete joj ubacuti sipinu kost u ishranu);- uslovi u kojima ženka ipak imaju sipinu kost, a i dalje jedu svoja jaja, gde se pretpostavlja da je svetlost pod kojim borave ta koja im ne dozvoljava asimilaciju kalcijuma u organizmu; - situacija u kojoj je ptica previše ometena, odnosno ukoliko ste stalno prisutni oko nje, tako da ona u panici jede svoja jaja.Ukoliko želite da izbegnete ovu situaciju i da omogućite Vašoj ptici da uspešno leže na svojim jajima potrebno je da ispunite određene uslove, u pogledu ishrane, održavanja, pravljenja adekvatnog gnezda i sličnih bitnih uslova. Postoji veći broj tipova gnezda koji se koriste prilikom leženja ptica, a neke opšte smernice jesu da bi gnezda trebalo da bude zatvorenog tipa, dimenzija 15x20x20 cm, sa otvorom promera 6 cm. Gnezda su uglavnom drvena, sa poklopcem sa gornje strane, koji im omogućava lakši uvid u stanje unutar gnezda.Takođe, sama organizacija gnezda može uticati na održavanje leženih jaja i mladih ptica.Ukoliko je mesto za leženje jaja postavljeno neadekvatno može se desiti da ptica prilikom ulaska ili izlaska iz gnezda pritisne, razbije jaja ili zgnječi mlade ptice. Kad ženka započne sa polaganjem jaja obično nosi jaja svaki drugi dan i to ukupno 5 - 8 jaja. Ovaj period je veoma bitan, jer formiranje ljuske jaja zahteva veće količine minerala, i ženka ih pojačano unosi, pa bi trebala da joj uvek bude dostupna kvalitetna hrana, sipina kost ili drugi mineralni preparati za ptice. Ženka uglavom sedi na jajima. Kada do toga dođe, ne uznemiravajte ženku, jer vrlo lako može odustati od sedenja na jajima i time prouzrokovati gubitak ptića. Ptići se izlegu za 18 dana i gnezdo napuštaju u periodu od 21 - 30 dana. Zadržavanje u gnezdu zavisi od načina i kvaliteta ishrane. Ženka je spremna za polaganje novih jaja kad se predzadnji ili zadnji ptić sprema da napusti gnezdo. Mladunce je poželjno odvojiti od starijih ptica u drugi kavez 14 ili 15 dana od napuštanja gnezda.Odgovara im temperatura okoline od 24 - 34 stepena Celzijusovih, ne trpe promaju i mogu lako uginuti ako su joj izložene, pa ukoliko nemate drugo mesto za kavez, obavezno zaštitite stranice npr. kartonom, ali tako da bude odvojen od kaveza, jer papagajii vole sve da grickaju. Ukoliko budete pratili navedene savete i omogućili Vašoj ptici optimalne uslove, koji su joj neophodni kako bi ona ležala na jajima, nećete imati problema ove vrste.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam mužjaka tigricu staru 6 meseci, slomio mu se zadnji rep, kad ga pustim da leti on gubi ravnotežu i pada. Da li će mu porasti novi rep (zadnja dva pera su mi slomjena), i za koliko dana/ meseci? Da li mogu posle, kad mu poraste rep, da ga pustim da leti? Unapred hvala, Milovan O: Pera su proizvodi rožnatog sloja kože, sačinjena od keratina, proteina analognog onom koji čini kosu i nokte ljudi ili rogove i kandže kod životinja. Svako pero raste posebno iz svog zasebnog kožnog mehurića. Građeno je od drške i zastavice. Na svakom peru se razlikuje spoljašnji i unutrašnji deo, u zavisnosti da li je taj deo okrenut ka telu ili od tela. Svako pero ima  poprečno prugasti mišić koji ga pokreće, pa se tako ptice, "rogušenjem" mogu zaštiti od hladnoće (povećava se izolatorski sloj oko tela).Postoje 4 vrste pera: dugo perje namenjeno letenju nalazi se na krilima, repna pera se nalaze na repu i služe za upravljanje kroz vazduh u toku leta elesno kratko perje pokriva telo ptice i paperje. Paperje predstavlja topli, rastresiti pokrivač  kože ptice.U Vašoj situaciji, potrebno je da sva slomljena pera ptice iščupate, ili da je odvedete kod veterinara da on to učini, na način koji je najmanje stresan za životinju. Ako se iščupa pero, posle određenog vremena (par nedelja) ono ponovo izrasta. Ceo rep će se obnoviti i biti isti kao pre. Kako biste potpomogli zarastanju novih perja možete dodavati preparate koji se koriste kao dodaci ishrani. U ponudi Pet centra se anlazi preparat pod anazivom Aminovitamin koji u svom sastavu ima vitamine i aminokiseline, kao i preparat Muta-vit koji se daje u slučajevoma pojačanog gubitka perja ( mitarenje ili neki drugi razlog). Oba preparata se lako koriste, aplikuju se u vodu za piće i lako doziraju. Neophodno je znati da svaki dan treba napraviti svež rastvor.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Molim vas za informaciju koliko sati dnevno tigrice spavaju? Da li je dovoljno samo pokriti kavez ili treba i da je ugašeno svetlo? Ovo pitam pošto sedimo do kasno u noć pa me interesuje da li i ona može da ostane budna tako kasno? Hvala. S poštovanjem, Stanka O: Ptice kao kućni ljubimci, posebno mlađe, mogu biti vrlo osetljive na spoljne uslove, odnosno na način držanja.Ptici bi trebalo obezbediti što povoljnije uslove spavanja, što dosta utiče na opšte zdravlje ptice. Ako tigrica ne bude dovoljno spavala, i ukoliko nema kvalitetan san, mogu se javiti razni poremećaji u ponašanju, od nervoze do čupanja perja sa tela.Poželjno je da ptičici obezbedite barem osam sati sna, a idealno bi bilo 12 sati. Prostorija u kojoj boravi i spava ptica trebala bi da bude topla bez prisustva dima i promaje i bez mnogo buke (pojačan televizor i preglasna muzika, vika ukućana, saobraćaj...) Bilo bi dobro da pokrijete kavez tamnom tkaninom /prostirkom dok ptica spava, što svakako pomaže da ptica ima bolji sam zbog odsudstva svetlosti. U svakom slučaju bi bilo najbolje da u prostoriji gde spava ptica ipak ugasite svetlo.Ako se ptica drži u prostoriji gde preovladava veštačka svetlost tokom većeg dela dana (gledanje televizije, držanje upaljenih ukrasnih svetiljki i slično), to može delovati vrlo stresno na fizičko i psihičko zdravlje ptice. Takođe, nemojte se uplašiti ako Vaša ptica ima noćni napad panike. Kada ih nešto uplaši ili trgne iz sna, nekontrolisano počnu da lete po kavezu pa  mogu da se povrede. Najbolje je da je soba u kojoj spavaju mirna i zamračena, a kavez pokrite tamnom tkaninom.Optimalna temperatura prostorije u kojoj boravi tigrica bi trebalo da bud od 18 do 24 ⁰C. Ako niste u mogućnosti da ptičicu držite u nekoj drugoj prostoriji, postarajte se da noću utišate TV, ugasite svetlo i potrudite se da ne budete isuviše glasni.