Pitajte Veterinara

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P:  Može li ženka gupija da promeni pol? Znam da ksifoi i platike mogu, ali me zanima može li i gupi? Hvala unapred, NikolaO: Velika većina riba su organizmi sa različitim polovima (gonohoristi), međutim kod nekih vrsta riba javlja se dvopolnost, odnosno jedinke kod kojih postoje razvijene i muške i ženske polne stanice (sinkroni hermafroditi) ili kod kojih postoji inverzija polova (asinkroni hermafroditi). Od asinkronih hermafrodita razlikujemo protogine hermafrodite (funkcionalne ženke koje se nakon određenog stepena pretvaraju u mužjake, npr. neke Cyprinodontidae) i protoandrične hermafrodite.  Kod protoandričnih hermafrodita jedinka je najpre mužjak, a zatim ženka (npr. komarče kod kojih inverzija pola nastupa u trećoj godini, međutim zapaženi su primerci ženki pre tog perioda, kao i stariji mužjaci). Za ove promene čini se da je značajnija masa nego dob. Iako je promena pola poznata i relativno česta pojava kod riba (i akvarijumskih), guppy (poecilia reticulata) ne spada u tu grupu.Proces diferencijacije pola kod riba je raznovrstan i labilan, pa zato i promenjiv delovanjem fizikalno - hemijskih i bioloških faktora. Osim prirodne promene pola, moguće je istu potaknuti veštačkim putem.Jedan od najčešćih načina veštačke promene pola kod riba je primena različitih hormona. Na ovaj način se može promeniti pol kod više vrsta riba, gonohorista i hermafrodita, što se često koristi u akvakulturi u svrhu dobijanja jednopolnih uzgojnih populacija.Hormoni se primenjuju na nekoliko različitih načina: oralno, imerzijom ranih stepena u rastvor hormona, injekcijama hormona i implantacijom hormonalnih umetaka u pojedina tkiva riba.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre nekoliko dana sam kod vas kupio akvarijum (kugla - najveći) i par ribica (japanke, mužjak i zlatna). Hranim ih sa hranom marke DAJANA (color), a za vodu koristim DAJANA start plus. Nakon dan - dva sam osetio jak miris vode - jako neprijatan. Ne znam da li to ima veze, ali kao da je to počelo kad sam ubacio jos jednu ribicu (skalar - crno beli). Moja pitanja su: koji je razlog tog mirisa, da li imate neke preparate koji bi mogli da neutralisu taj miris, da li to ima veza sa skalarom koji sam naknadno ubacio, sem ribica da li u akvarijum ide puž ili nešto sl. tome i da li imate te životinjice. Nadam se da žete brzo odgovoriti, jer zaista ne znam sta da radim. Pozdrav. NenadO: Jak miris verovatno potiče od amonijaka koji nastaje kao nusproizvod razgradnje organske materije. Vrlo često je povezan sa količinom riba u akvarijumu i količinom hrane. Kako se radi o malom akvarijumu u kojem se nalaze tri ribe od kojih jedna (skalar) nikako ne može preživeti duže vremena u takvim uslovima budući da je ona tropska riba pa tako za dug život treba konstantnu temperaturu vode od oko 26 stepeni.Kapacitet vašeg akvarijuma je dovoljan za dve ribe. Vodu je potrebno zameniti svakih dva - tri dana i to sa unapred pripremljenom vodom. Dakle dan ranije pripremite dovoljnu količinu vode za izmenu i tretirajte je sa Start plusom. Činiju s vodom za izmenu ostavite pored akvarijuma kako da bi se temperatura vode u akvarijumu izjednačila sa vodom za izmenu.Koristite vrlo male količine hrane. To bukvalno znači 5 - 6 listića po ribi dnevno.Ako budete poštovali gore navedenu proceduru ubuduće ne bi smeo da se javlja neprijatan miris.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam problem sa barbusim i kraljevskim neonkama. Koliko sam saznao barbusi su druželjubivi i vole da grickaju repiće drugih ribica, ali u mom slučaju su napali neonke i dosta im oštetili peraja. Morao sam da ih razdvojim. Pa me sad zanima da li postoji neka šansa da ih vratim u akvarijum sa neonkama ili ću morati da ih držim odvojeno. Hvala, GoranO:  Barbusi su vrlo živahne ribe, a poznato je da vole da grickaju. Oni to ne rade iz nekih "loših" namera već uglavnom u igri između sebe ili sa drugim ribama. Barbusi uglavnom ignorišu druge ribe ako ih ima dovoljno u jatu. Onda se bave sami sobom, a druge ribe najčešće ne diraju, iako to nije uvek tako.S obzirom da niste naveli koliko je vaše jato barbusa kao ni koliki je Vaš akvarijum (kapacitet), ne mogu da Vam dam neki konkretniji odgovor. U dovoljno velikom akvarijumu sa odgovarajućom gustinom riba (broj riba po litri vode), sa dovoljno velikim jatom barbusa (barem 8 komada), ne bi smelo biti problema sa drugim ribama.Naravno, sve gore navedeno morate da uzmete sa rezervom jer je svaki akvarijum svet za sebe i definiše svoja pravila.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poslušao sam vaš savet u vezi borca koji odbija da jede granuliranu hranu i kupio listiće, međutim ništa se nije promenilo. Odbija i dalje da jede. Goran MarićO: Borci su prilično "pasivne" ribe koje u prirodi sušne periode provode u malo vode, pri čemu usporavaju svoj metabolizam i žive u vrlo skromnim uslovima što se tiče ishrane. Ako Vaša riba normalno pliva, agresivno reaguje na prisustvo drugog mužjaka (postavite je pred ogledalo i pratite što se događa), širi svoje peraje, uredno odlazi na površinu po vazduh i slično, mislim da još uvek nemate razloga za zabrinutost. Ako odbija hranu zbog nekakvog patološkog delovanja, bilo parazitarnog, bakterijskog, virusnog ili metaboličkog, osim odbijanja hrane uočljivi bi bili i neki drugi simptomi (iako je to kod bette teško primetiti), poput pokunjenosti, depresije, ubrzanog ili usporenog disanja i slično.Za početak možete pokušati opet da promenite hranu i da ponudite npr. JBL NovoBetta, Nutrafin Max listići za Bette, Tetra Beta ili neku sličnu hranu.Ako riba i dalje odbija hranu možete da pokušate tretman sa preparatima širokog spektra delovanja poput Medimora (Aquarium Munster), General Tonic - a (Tetra Medica) i sl.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Primetio sam da mi mužjak gupija ima gravidnu tačku, tj. da je trudan. Da li je moguće da je ženka promenila pol, tako da sada imam trudnog mužjaka? Pročitao sam na nekoj stranici da ženke gupija mogu promeniti pol u mužjaka posle nekoliko mrestova. MarkoO: Promena pola kod gupija (Poecilia reticulata) nije naučno zabeležena. Promene pola su poznata pojava u akvaristici, na primer kod  ksifoa (Xiphophorus hellerii), kada ženka u nedostatku mužjaka postane mužjak (protoginični hermafrodit). Ribe uključuju relativno veliki broj dvopolaca. Neke se ribe, uključujući određene vrste šarana i čikova, razmnožavaju partenogenetski, tako da jaja budu oplođena bez mužjaka. Druge se vrste razmnožavaju tzv. ginogenezom. To uključuje vrstu Poecilia formosa, koja je mešanac dveju drugih vrsta, a populacija joj se sastoji samo od ženki. Do razmnožavanja dolazi kad ženku oplodi mužjak bilo koje od dveju roditeljskih vrsta.Iako u ribljem svetu postoji veliki broj kombinacija, koliko je meni poznato, do sada nije zabeležena promena pola kod gupija.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam akvarijum od 40 litara i u njemu dva skalara, jednu black Molly, jednu Sunset platiku, dva čistača i jednog algara. U akvarijumu se nalaze jedan ugaoni filter (radi na vazdušnu pumpu i dodao sam mu 2 cm sloj aktivnog uglja), jedan mangrov panj, dve amazonke (biljke).  Ženka skalara je poslednja dva dana nezainteresovana, neće da jede uopšte i uglavnom je u donjem delu akvarijuma oko filtera, malo se promuva sredinom i ponovo se spusti u donji deo. Ostale ribice se ponašaju kao i obično. Šta da radim? Saša O: Simptomi koje ste opisali nisu tipični za neko određeno oboljenje. Po opisanom se može zaključiti da sa ribom nešto nije u redu ali se ne može postaviti precizna diagnoza (nema karakterističnih simptoma).Ako niste primetili "čudno" ponašanje kod ostalih riba u akvarijumu, verovatno se ne radi o zaraznoj bolesti što je u svakom slučaju dobro.Skalari mogu da narastu i do 15 santimetara u promeru tako da je Vaš akvarijum možda malo premalen za dva skalara. Kako niste napisali koliko dugo imate ribe u tom akvarijumu ni koliki su skalari, moguće je da se radi o depresiji zbog neodgovarajućih uslova držanja (premali prostor) iako je to manje verovatno.Svakako bi bilo dobro ženku skalara koja pokazuje simptome odvojiti u karantinski akvarijum kako bi se sprečilo eventualno širenje bolesti. U karantinskom akvarijumu je lakše provesti terapiju, a na taj način se može sačuvati bakterijska mikroflora "glavnog" akvarijuma.Kako se ne radi o tipičnim simptomima, ribu možete tretirati nekim od preparata širokog spektra delovanja, poput Medimora (Aquarium Munster) ili FMC-a (Dajana Pet).

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imala sam sreće pa mi se već 2 puta događa da imam dva skalara i da se oni upare. Međutim, ne mogu da izbegnem bele gljivice na ikri. Da li postoji neko sredstvo koje rešava ovaj problem ili se koristi drugo rešenje, npr. promena vode i sl.? Čime se hrani mlađ skalara? I kakvi uslovi su potrebni za akvarijum u kojem se nalazi samo mlađ? Znam da 2 godine od kada su prvi skalari počeli da polažu ikru (6 godina bavljenja akvaristikom) možda nije dovoljno da bi mlađ stvarno uspela, ali mislim da bi vredelo pokusati. Molim Vas da mi pomognete oko uzgoja savetima, a ja ću pokušati da uzgoj ovog puta uspe...Hvala unapred! Mina O: Skalari (Anđeo-riba, Pterophyllum scalare) obično spremno i bez problema polažu jajašca, ali ih je teže dalje razvijati. Mrest skalara nije prezahtevan. Idealni akvarijum za mresteći par bio bi oko 70 litara, visine min. 45 cm, koji sadrži samo precizan grijač i spužva-filter. Za substrat, podlogu za polaganje jajašaca, možemo uzeti bilo što, samo da nije previše glatke površine jer se jajašca neće moći uhvatiti. Voda bi trebala biti mekša i blago kisela. To nije neophodno za mrest, ali je potrebno za ličinke jer se može dogoditi da u tvrdoj vodi ne počnu plivati, tj. ne „podignu“ se, već ostanu na dnu i uginu. U kiseloj vodi manja je mogućnost pojave plesni (Saprolegnia), te ostane veći broj ribica. Temperatura potrebna za mrest je nešto viša nego ona u zajedničkom akvarijumu, tj. 26-28°C. Kada u takav akvarijum stavimo par koji se izmrestio u zajedničkom akvarijumu, za nekoliko dana ćemo imati novi mrest. Dobro uhranjeni par se mresti često, svakih nedelju dana. Ženka prva počinje čistiti substrat, a prati je mužjak, te zajedno polažu ikru i mleč. Mrest traje u proseku 45 minuta i za to vreme ženka položi od 150-500 jajašaca. Skalari su dobri roditelji, sa prsnim će perajama provetriti ikru i odstranjivati neoplođenu, ali samo u odvojenom akvarijumu. U zajedničkom će akvarijumu, u većini slučajeva, već isti dan pojesti ikru u nastojanju da je sačuvaju od ostalih riba. Nezreli parovi koji se mreste često pojedu svoja jajašca u roku od 24 sata pa je zato nakon mrešćenja potrebno preseliti jajašca u drugi akvarijum. Dobro je dodati lek protiv gljivica i osigurati dovoljno prozračivanja, te bi se mlađ trebao izleći. Uz malo sreće i dobar par odraslih riba, videćete da nakon mrešćenja oba roditelja naizmence ventiliraju jajašca, što onemogućava taloženje otpadnog materijala na njima i pojavu gljivica. Odrasla riba ponekad uzima zaraženo jajašce i pojede ga kako ne bi zarazilo ostala jajašca. Određivaje pola je vrlo teško i nitko ga sa sigurnošću ne može utvrditi, osim u vreme mresta po veličini genitalne papile, cevčice za polaganje ikre i mleči (kod ženke šira, tubasta, a kod mužjaka kraća i šiljasta). Mlađ se odmah nakon što propliva treba hraniti tek izleženom artemijom ili Copepodima (znanih kao “prašina”).

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre nešto manje od nedelju dana na oku ribe, mužjaka borca, pojavile su se određene promene i od tada odbija hranu. Oko mu je mnogo veće u odnosu na drugo, normalno oko, izgleda kao neki plik. Pliva nagnut na stranu zdravog oka. Unapred zahvalan na vašem odgovoru, AleksandarO: Promene na očima se najčešće javljaju sekundarno, nakon primarne infekcije kojoj je žarište negde u telu ili zbog lošeg kvaliteta vode. Najčešće su to infekcije bakterijske, gljivične ili parazitarne etiologije. Bele promene / naslage na oku mogu biti posledica i velike količine hlora u vodi. Kod svake delimične ili potpune zamene vode koristite sredstva za pripremu vode koja vežu hlor i teške metale, kao što je npr. Dajana Start plus. Osim hlora, uzrok mogu biti i druge materije, pa je potrebno proveriti hemijski sastav vode (pH, amonijak, nitrite, nitrate itd.). Potrebno je prethodno navedene parametre testirati barem jednom mesečno, specijalnim testovima koje možete nabaviti u Pet centru. Ovakve promene mogu biti i posledica mikrotrauma oka, koje najčešće prolaze same od sebe. Veće traume uzrokuju promenu boje oka, a za posledicu imaju slepoću.Primarne infekcije oka su retke, a najčešće su uzrokovana gljivicama vrste Ichthyophonus hoferi, bakterijama Vibrio (Myxobacteria) ili Pseudomonas, kao i metiljima. Ako je oko ispupčeno, govorimo o exophtalmusu, poznatijem pod nazivom Pop Eye. Pop Eye može da zahvati jedno ili oba oka, a bolest obično ne zahvata druge ribice u akvarijumu. Ipak su ovakve promene češće posledica infekcija koje su primarno zahvatile neki drugi organ, a zbog pada imunološkog sistema dolazi do ovakvih promena na oku. Kako je kod Vaše ribice evidentna promena opšteg stanja, najverovatnije se radi o infekciji. Svakako Vam savetujem da povisite temperaturu vode na 30°C, te provedete lečenje čitavog akvarijuma da bi sprečili infekciju ostalih ribica. Temperaturu vode podižite dnevno za 1 - 2°C, te je na isti način nakon lečenja spuštajte.Svakako pojačajte filtraciju i aeraciju vode. Savetujem sredstvo Medi Mor (Aquarium munster) koje ima široki spektar delovanja protiv raznih gljivičnih, bakterijskih i parazitarnih infekcija. Kod primene ovog sredstva važno je držati se uputa koje propisuje proizvođač s obzirom na dozu preparata i dužinu lečenja. Nakon lečenja preporučuje se obnoviti filter bakteriju, sredstvom Dajana Biofiltr, kako bi se očuvala biološka ravnoteža akvarijuma.Uz ovo sredstvo koristite i multivitaminske dodatke, kao i Dajana Immunal dodatnu hranu za ribice, kako bi ojačali imunološki status ribica.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koi šarani - kako da prepoznam koji je muški, a koji ženski jer sam napravio jezero pa bih da ih razmnožavam. Unapred hvala. DraganO: Koi šarani polno sazrevaju sa tri godine. Razlikovati pol kod Koi šarana gotovo je nemoguće dok god mužjak polno ne sazri. Tada na škržnim poklopcima dobija bele tačkice, poput pšeničnoga griza. To je ujedno i znak da je spreman za parenje. Po obliku ih mogu razlikovati samo jako iskusni akvaristi, jer je broj vrsta zlatnih ribica / šarana neizmeran. Uopšteno, mužjaci su nešto masivniji, imaju (izuzetno blago) iskrivljenu liniju leđa, bogatije leđne peraje i rep, dok su ženkice nežnije, ali trbušastije. Naravno, tu minimalnu razliku moguće je uočiti samo kad imate dve ribe različitoga pola.Koi zahtevaju mnogo prostora za plivanje tako da njihovo držanje u akvarijumu nije preporučljivo. Ukoliko se odlučite za njih moraćete im obezbediti jezerce (što ste i učinili), jer oni mogu narasti i do jednog metra. Što veće jezerce to će se oni bolje osećati. Pre naseljavanja jezerca sa ribama najbolje je nekoliko nedelja pre toga posaditi biljke kako bi se sve lepo izraslo.Dubina jezerceta ne bi smela biti manja od 1 metra, a najbolje da je 1,5 metara. Preko zime ribe su u periodu mirovanja i ne daje im se hrana. Koi ribe nisu zahtevne što se hrane tiče jer vole jesti sve od suve, žive i biljne hrane. Razmnožavanje koi sarana nije zahtevno. Ako imate zdrave i polno zrele muške i ženske primerke, čim dodje proleće dolazi i sezona parenja.  Mreste se kad temperatura vode naraste preko 15 stepeni i obično nakon jače kiše tj. kad opadne tvrdoća vode.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Posedujem akvarijum od 225 l u njemu sam imao 20-tak skalara, 4 muljara, 4 ancistrusa i 20 živorotki. Akvarijum je oformljen pre 6 meseci. Filtracija je preko top filtera sa protokom od 450 l. na sat. Hranim ih sa mešavinom dafnija, diskus futera, lisnate i proteinske hrane -  to je sve zamešano u jednu veću posudu i tako ih hranim dva puta dnevno. Vodu menjam obično 1 - 2 puta nedeljno po 30 procenata. Pre nekoliko dana su skalari počeli da umiru, već su 4 mrtva. Nikakve simptome bolesti ne vidim, ne češu se, peraja im se ne raspadaju,  ne vidim  nikakve parazite po njima, nisu naduveni, normalno jedu. Jedino sam primetio da im je izmet beličast. Uveče bude sve u redu i ujutro nađem nekog kako leži na dnu i do podne je već mrtav. Ljudi spasavajte,  čime da ih lečim i kako? BojanO: Verovatno se radi o invaziji izazvanoj parazitom, odnosno Hexamitozi.Hexamita je crevna praživotinja (bičar) koja napada unutrašnje organe. Hexamita koja uzrokuje nagomilavanje unutrašnjih parazita je česta bolest. Najčešći simptom je dugački i beli izmet koji riba vuče za sobom i odvajanje od ostalih. Prvo napada sistem za varenje, a zatim prelazi na bubrege i jetru. Riba se sakriva po uglovima akvarijuma, boja joj potamni, pliva unatraške i izlučuje beli sluzav izmet. Izmet je i prvi simptom hexamite još dok se riba ponaša normalno. Ribe ne uginjavaju odmah, ali vidno mršave i odbijaju hranu. Kod riba može doći do nemogućnosti držanja okomitog položaja jer dolazi do nakupljanja gasa u crevima.Šteta nastala bolešću ne može se popraviti. Hexamitu može riba nositi dugo vremena bez nekih vidljivih znakova. Novi akvarijum, nove ribe ili poremećaj kvaliteta vode mogu iznenada oslabiti ribu i hexamita se počne razmnožavati. Kada počne razmnožavanje riba obično umire u roku od 3 dana. Hexamita je unutrašnji parazit i sa sigurnošću se može utvrditi tek kada se riba secira i pregleda mikroskopski.Leči se lekovima koji sadrže metronidazol. Tretman se vrši preparatom iz humane medicine, Flagyl ili Orvagyl, 500 mg/100 litara netto vode uz podizanje temperature vode na 30°C na pet dana, ili kupovinom gotovog leka poput Hexamitola (JBL).

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Već dugo, oko 7 godina, gajim šarane, ali u akvarijumu. Za ovih sedam godina samo jednom sam imao priliku da vidim kako se mreste. Tada sam uspeo da sačuvam jajašca koja su postala i punoglavci, ali sam ja u jednom momentu preterao sa hranom i svi su uginuli. Bilo ih je oko 500. Sećam se da sam pravio neku spec. hranu sa nekim larvama ili tako nešto, ali se ne sećam kako ide recept i šta još može da se daje (čini mi se žumance). U stvari, jutros sam takođe video kako jedna stara riba juri drugu (koju sam kasnije kupio) po celom akvarijumu kao da hoće da je izbaci. U tom akvarijumu ima ukupno 3 šarana (za 2 sumnjam da su ženke / jedna je bela, druga zlatna), od kojih je jedan muški i algar. Dok sam pratio njihovu jurnjavu video sam po koje jajašce (oko 10 - ak). Kako da znam koja od ženki izbacuje jajašca, jer je igra nakon nekog vremena prestala? Ja sam otišao u Pet Centar i kupio jedan manji akvarijum u koji sam stavio mrežicu i prebacio mužjaka. Šta dalje? Nadam se skorom odgovoru, a nadam se da će i drugima biti korisno. Sve najbolje!Srdjan GlišičO: Razlikovati pol kod šarana je gotovo nemoguće dok god mužjak polno ne sazri. Kada mužjak polno sazri, na škržnim poklopcima (operkulumu) se pojave sitne bele tačkice koje izgledom podsećaju na pšenićni griz. Kako je polni dimorfizam slabo izražen, po obliku ih mogu razlikovati samo jako iskusni akvaristi. Mužjaci su nešto masivniji, imaju (izuzetno blago) iskrivljenu krivulju leđa, bogatije leđne peraje i rep, dok su ženke nežnije, ali trbušastije. Uzgoj / mrest šarana relativno je jednostavan, ako imate uslove za to.Par riba (matice) od koje želite pariti potrebno je jako pažljivo odabrati. Takve ribe moraju biti zdrave i živahne. Mesec i po do dva meseca pre mogućeg mresta (najčešće od februara do maja) dobro ih je izdvojiti u zaseban akvarijum, iako nije nužno ako imate idealne uslove u “glavnom” akvarijumu, te im postepeno davati nekoliko doza antibakterijskog leka i paziti da za to vreme imaju idealne uslove. Tada bi bilo dobro polako sniziti temperaturu do 18 stepeni i ribice relativno malo hraniti.U međuvremenu, potrebno je pripremiti mresni akvarijum, idealne veličine od 80 l do 120 l. Priprema je jednostavna – akvarijum je potrebno dezinfikovati, a nakon toga dobro isprati. Voda se priprema (ciklira) na uobičajeni način. Na dno je potrebno postaviti gnezdo. Gnezdo može biti mahovina, plastična mrežica za pranje posuđa ili nešto slično. Temperatura vode u mresnom akvarijumu treba biti jednaka onoj u akvarijumu u kojem borave matice.Kad mužjak počne juriti ženku po akvarijumu, potrebno ih je premestiti u mresni akvarijum (najbolje pred veče), polako podići temperaturu do 22 stepena te pažljivo pratiti šta se zbiva. Ženka će, u pravilu ujutro, ispustiti jajašca na mrežicu, a mužjak će ih žurno oploditi. Jajašca će propasti na dno pa ih roditelji neće moći pojesti. Drugi dan primetićete da su neka jaja dobila ovojnicu / opnu, poput dlačica – to su neoplođena jajašca koja bi najbolje bilo izdvojiti. Oplođena jajašca imaju glatku ovojnicu / opnu, a nakon dva dana na njima se primećuju dva malena oka i zakrivljena crna crta koja je u stvari, telešce. Ispuštanje i oplodnja jajašaca traje, u pravilu, jedan do dva dana. Nakon toga, roditelje je potrebno vratiti u njihov akvarijum, a mlađ će se u roku od 3 do 5 dana izleći. Prva dva dana mlađ nije potrebno hraniti, nakon toga možete im postepeno davati posebnu hranu za mlade ribice, sitnu artemiju ili jako usitnjenu hranu za zlatne ribice, a posebno je potrebno paziti na čistoću vode. Dok su mladi još mali, poželjno je u vrlo blagom mlazu dodavati vazduh u vodu. Dva dana nakon izleganja mladih, mrežicu treba pažljivo i nežno izvaditi iz akvarijuma. Celo je vreme potrebno pratiti zdravstveno stanje ribica te izdvojiti one deformisane ili bolesne. Mrest se može dogoditi i spontano u akvarijumu, medjutim tada postoji velika mogućnost da odrasle ribe pojedu jajašca ili mlađ. Zato je dobro, ukoliko to primetite, odmah izdvojiti jajašca (biljku ili kamen na kojemu su zalepljena) u drugi, dobro zračeni akvarijum sa čistom vodom.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li možete da mi objasnite kako se mreste molly ribe?Unapred hvala! Dragana O: Kao i kod većine živorotki, ženke molija su veće od mužjaka. U akvarijumskim uslovima narastu 8 do 9 cm, dok mužjaci ne prelaze dužinu od 5 cm. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem, a samo parenje je brzo i kratko. Podrepna peraja kod mužjaka su promenjena u polni organ (gonopodij) kojim on oplođuje ženku. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom trbuhu (kod svetlijih riba primeti se i tamniji stomak). Parenje se odvija spontano (u dobrim uslovima). Mladunci mollija rađaju se u obliku jako male loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mehur napunili vazduhom. Molliji spadaju u najplodnije živorotke, a zahvaljujući veličini odrasle ženke, mogu dati i do 120 mladih u jednom porođaju. Kao i sve živorotke, skloni su kanibalizmu, pa je vrlo verovatno da će većina mladunaca biti pojedena od strane majke po samom rođenju.  Iz tog je razlog preporučljivo ženku staviti u gusto zasađen akvarijum, kako bi mladunci imali priliku sakriti se. Plastične mrestilice koje se prodaju često mogu biti neefikasne, a zbog nedostatka prostora ženka često pretrpi šok i ugine, a dešava se i da rodi mrtve mladunce. Opisano se događa u manjem broju slučajeva i isključivo kod vrlo osetljivih ženki. Ciklus rađanja živih mladih kod jednom oplođene ženke kreće se od 4 do 5 porođaja godišnje.Kada primetite gore navedene promene kod ženke, možete je odvojiti u mresni akvarijum u kojem moraju biti potpuno isti uslovi kao i glavnom akvarijumu. Nakon što izbaci mlađ možete je vratiti u glavni akvarijum, a mladunce ostaviti u mresnom dok ne porastu dovoljno da ih možete prebaciti u glavni akvarijum bez straha da će biti pojedeni.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam akvarijum od 70 litara, u njemu držim japanke i koralne ribice, u njemu je bio i jedan borac ali je uginuo, odjednom su počela da mu trunu peraja i uginuo je za jedan dan. Plašeći se za zdravlje ostalih ribica, promenila sam svu vodu iz akvarijuma i nedelju dana posle toga sve je bilo uredu. Dok prošle nedelje se nije pojavilo neko zamućenje, tačnije kao nekakva sluzava masa, u početku se nalazila samo na kamenčićima i steni na pozadini akvarijuma, ali potom se proširila i na pesak i staklo, zahvatila je čitavo dno akvarijuma i ribe su isplivale na površinu. Pošto je to sluzava masa pomislila sam da se radi sigurno o nekim algama (silikatnom ili Cyanophyta). Bila sam do vašeg centra i jedan od vaših prodavaca mi je rekao da sam u pravu i da kupim algizit. Kupila, stavila u vodu (po propisima) i u roku od jedne minute uginule su mi četiri japanke, sva sreća pa sam stigla da spasim ostatak. Ispraznila sam vodu iz akvarijuma, detaljno ga oprala (pesak, školjke, sve), sve vratila i ponovo se pojavio isti problem. Molim Vas da mi pomognete! Unapred zahvalna, DraganaO: U idealnim okolnostima – dobrim uslovima, ishrani baziranoj na različitoj hrani, nepretrpanom akvarijumu i okolini koja ne izaziva stres – vrlo se retko pojavljuju bolesti kod riba. Obično će se ribe razboleti samo kad nešto u okolini nije u redu, ili kad se dodaje nova riba u akvarijum. Zdrave ribe po pravilu imaju jak imunološki sistem i sposobne su se odupreti mnogim patogenima, ali, ukoliko stres oslabi ribu, ona postaje prijemčivija na bolesti. Postoji nekoliko uslova, uključujući ne žive i žive faktore koji mogu dovesti ribu u stanje stresa.Promene koje ste opisali, a događale su se na borcu, su verovatno uzrokovane bakterijama. Bakterijsko raspadanje peraja je često posledica lošeg kvaliteta vode i higijene iako nije i jedini uzrok. Peraje borca su zbog svoje anatomske građe vrlo osetljive kada su u pitanju mehanička oštećenja kod kojih često dolazi do sekundarnih bakterijskih infekcija.Prva i osnovna greška je izmena kompletne vode iz akvarijuma. Iz Vašeg maila nije moguće zaključiti da li u akvarijumu imate filter koji veoma doprinosi kvalitetu vode. U svakom slučaju izmene vode se rade postepeno u različitim omerima zavisno od potrebe. To može biti 30% vode jednom u 14 dana kada se radi o stabilnom akvarijumu sa potrebnom opremom (filter, grejač, vazdušna pumpa, rasveta), ili nešto češće ako akvarijum nema opreme. Učestalost izmena vode zavisi i od broja riba u akvarijumu, količini i kvalitetu hrane, temperaturi vode i sl. Postoje slučajevi kada je potrebno menjati veće količine vode, ali samo u ekstremnim slučajevima to može biti više od 50% vode u jednom danu. Izmenom kompletne vode, a pri tom nadolivanje nepripremljene vode može uzrokovati više štete nego koristi. Iz Vašeg maila je vidljivo da ste u kratkom roku dva puta zamenili kompletnu vodu. Na taj način ste neposredno "ubili" sve pozitivne bakterije koje su zaslužne za kvalitet filtracije. Kada ste pri tom još i oprali pesak, školjke i ostalo dobili ste "sterilan akvarijum" koji nije u stanju preraditi organski otpad koji ribe proizvode zbog nedostatka  spomenutih "pozitivnih bakterija". Nakon prvog punjenja akvarijuma vodom ili pri kompletnoj izmeni vode u akvarijumu potrebno je da isti radi minimalno 14 dana bez riba kako bi se "zaciklirao" odnosno to je vreme u kojem se razvijaju kolonije bakterija zaslužnih za filtraciju. Naseljavanjem riba u "nezaciklirani" akvarijum je veliki stres za ribe zbog velike količine toksičnih spojeva koje akvarijum ne može preraditi jer za to nije biološki spreman.Po simptomima koje ste opisali moguće je da se radi o Cijanobakterijama. Cijanobakterije, zavisno od vrste, izlučuju više ili manje sluzi, pa ih zovemo i sluzave "alge".  Među cijanobakterijama nalazimo i prave "trovačice" (npr. Microcystis aeruginosa, Anabaena flos aquae...) – za sopstvenu odbranu proizvode i izlučuju toksine: hepatotoksine i neurotoksine (alkaloidi saksitoksin, anatoksin, mikrocistin...to su snažni neuromuskularni otrovi). U slučaju masovnog razmnožavanja ("vodeni cvet"), uzrokuju trovanje riba, a toksične su i za ljude (alrgija, dermatitis, proliv, grčevi mišića). Neke od "trovačica" izazivaju kod riba sterilitet, smanjenje imuniteta ili oštećenja unutrašnjih organa (npr. Mycrocystis aeruginosa uzrokuje hemoragiju i nekrozu jetre). Na žalost Algizit i slični dodaci koji se koriste u borbi sa algama nisu efikasni u slučaju cijanobakterija, tu pomaže isključivo terapija antibioticima (eritromicin).Vrlo je čudno da su ribe počele uginjavati 1 minut nakon stavljanja Algizita (pretpostavljam da se radi o Tetrinom preparatu). Toliko vremena nije dovoljno da se aktivna materija iz preparata proširi po akvarijumu, a kamoli da još u isto vreme prouzrokuje toliku štetu da ribe uginjavaju. Postoji mogućnost da aktivna materija preparata u kombinaciji sa algama trovačicama (gore opisano) čini vrlo jake otrove ali to je malo verovatno i iz moje pozicije nije moguće postaviti ispravnu diagnozu.S obzirom da niste naveli koju opremu posedujete, a i bez obzira na to, potrebno je napraviti hemijsku analizu vode. Po opisu, osim osnovnih parametara (pH, GH, KH), potrebno je testirati i silikate, fosfate, gvoždje i sl. kako bi se utvrdilo šta je "pravi" uzrok problema i onda ciljano krenulo sa ispravljanjem i poboljšanjem kvaliteta vode. Naravno, ovo nije efikasno u Vašem slučaju jer ste već dva puta izmenili vodu. Kako se problem ponovno javio moguće je da bi rezultati testiranja ipak bili "pozitivni / negativni" i pružili nam uvid u to šta se zaista događa.Dakle, svakako je potrebno akvarijum ponovno zaciklirati (ne stavljati ribe u akvarijum minimalno 14 dana), a pre toga svu opremu dezinfikovati (pesak, filter, staklo...), te koristiti potpuno nove filter materijale kako se korištenjem starih ne bi prenele spore ili slični razvojni oblici toga što već uzrokuje probleme.Na žalost bez hemijske analize i ostalih detaljnjih opisa nisam u mogućnosti ponuditi precizniji odgovor.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: U akvarijumu imam 2 japanke, 2 zebrice, 2 skalara, čistača dna, muljaša, 2 neonke i 2 japanska šarana. Imao sam i treću - najmanju neonku, ali sam jedno veče primetio da je nema, video sam da jedan japanski šaran juri druge dve neonke i zebrice. Šarana za koga mislim da je pojeo neonku odvojio sam od ostalih ribica. Da li sam dobro postupio i da li je uopšte moguće da šaran napada druge ribice i pojede neonku?MarkoO: Moguće je da šaran juri i pojede neonku.Po pravilu su svi šarani omnivori, a među njima se može pronaći i veoma "agresivnih" primeraka. Ovo agresivni shvatite uslovno, ne mislim na to da će takva riba napadati i ujedati sve oko sebe, ali će vrlo rado pojesti malo proteinski bogate hrane.Kako ste i opisali, taj šaran je vrlo verovatno glavni krivac za nestanak neonke, bilo da je ona uginula od posledica stalne jurnjave za njom pa zatim pojedena ili da je "živa" pojedena.Svakako je dobro da ste takvu ribu odvojili jer postoji velika verovatnost da će on nastaviti da juri i ostale ribe u akvarijumu. Takvo ponašanje može da dovede do velikog stresa kod ostalih riba što na kraju može rezultovati bolestima vezanim uz stres ili čak uginućem riba.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupio sam dva Ramireza, ali tek nakon jednog dana sam primetio da su bolesni (iskidana peraja, češanje o panjeve i podlogu, treperenje...). Oni su izvađeni iz akvarijuma i stavljeni u karantin. Mene zanima čime ih lečiti, a još više me zanima šta sa ostalim ribicama? Da li će se i one zaraziti? Postoji li neka vrsta preventive?BojanO: Iskidane peraje mogu biti rezultat delovanja bakterija ili parazita. Češanje o podlogu takođe ukazuje na slične uzročnike.Bakterijsko raspadanje peraja rezultat je loših uslova u akvarijumu, loše filtracije i nedovoljne cirkulacije vode. Simptomi su raspadanje i nestajanje peraja, vrhovi peraja su tamni. Kako se infekcija širi, dolazi do korena peraja te na taj način dolazi do samog tela ribe i tada lečenje postaje nešto teže i duže.Lečenje se provodi nekim od mnogobrojnih preparata koji se mogu pronaći na tržištu, kao što su primerice Furanol (JBL) ili Bactopur (Sera). Ribu je potrebno odvojiti u karantin i osigurati iznimno čistu vodu u koju može da se dodaje so (prethodno otopljena u čaši vode). Češanje je uobičajeno kod ciklida, pogotovo u gusto naseljenim akvarijumima. Može biti rezultat delovanja različitih parazita, poput škržnih ili kožnih parazita (Gyrodactylus, Ich, Oodinium). Ektoparazite možete tretirati pomoću primerice Ectopura (Sera), a ako se radi o Ichtiu ili oodiniumu ciljanim preparatima kao što je primerice Bioicht (Dajana pet) ili Oodinol (JBL). Škržne crviće (lako su uočljivi) možete tretirati Gyrodactolom (JBL), ali treba biti oprezan kod doziranja.Kako ste Vi opisali poprilično "širok" skup simptoma, na osnovu čega nije moguće postaviti preciznu dijagnozu, ribe možete tretirati nekim od preparata širokog spektra delovanja poput Medimora (Aquarium Munster) ili FMC-a (Dajana Pet).Preventivno možete tretirati i "glavni akvarijum", a nakon tretmana je potrebno što pre obnoviti filter bakterije da ne dođe do problema izazvanih lošijim kvalitetom vode, kao posledice lečenja. Mislim da jedan dan koji su obolele ribice provele u akvarijumu neće izazvati dodatne probleme, pogotovo ako su ostale ribe u dobroj kondiciji.Kako bi ste izbegli slične probleme u budućnosti, potrebno je da sve nove ribe pre naseljavanja u "glavni akvarijum" provedu neko vreme u karantinu (14 dana). To je jednostavnije nego ribu naknadno vaditi iz akvarijuma i stavljati je u karantin, a pri tome još uvek rizikovati širenje bolesti jer su ribe već bile u glavnom akvarijumu.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve zlatne ribice u akvarijumu od 35 l sa neophodnom opremom. Primetila sam, pre nekoliko dana, da jedna od njih miruje, a kada se kreće čini to otežano, na momente sa trzajima. Deluje kao da je bez ravnoteže, a položaj u kome je često je sličan dubljenju na glavi. Uglavnom je u uglu akvarijuma, pri vrhu ili dnu. Za sada ne odbija hranu. Izmet joj je balončast, ponekad sluzav i končast. Možete li mi reći u čemu je problem i da li postoji način na koji bih ga mogla rešiti? Hvala, IvonaO: Opisani simptomi ukazuju na invadiranost parazitima, iako crevnih patogena   ima dosta, a sam beli končasti izmet nije pratioc svih i nije siguran znak prisustva parazita. Dovoljno je da riba bude izgladnjivana kraći period pa da izmet postane končast i beo. Kako su u Vašem slučaju prisutni i drugi simptomi ("čudno plivanje", "trzanje"), bolest je verovatno uzela maha. Opisani izmet je karakterističan za Hexamitu ali tada se uz navedeno javlja u kombinaciji sa rupama po glavi.Kako na tržištu nema kvalitetnih preparata za crevne parazite, mogu Vam samo preporučiti neke od preparata širokog spektra delovanja: Tetra General tonic ili Gold Med. Crevni paraziti mogu da se leče Medazolom (humani preparat) u dozi od 250 mg na 50 l vode uz ponovnu primenu nakon 3 - 4 dana, iako nema garancije jer se ne radi o specijalizovanom preparatu, odnosno taj preparat nije namenjen ribama.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Prije par dana kupio sam plecostomusa, ali on samo miruje na jednom mjestu. Da li znate zašto i možete li mi reći neke informacije o toj ribi? Hvala, AleksaO: Plechostomusi su noćne ribe koje danju uglavnom miruju, tako da za sada nemate razloga za zabrinutost. Plechostomus (Hypostomus plechostomus) je tropska riba iz porodice Loricariidae. Hypostomus plechostomus je samo jedna od vrsta koja se uobičajeno u akvaristici naziva Plechostomus. Noćne su ribe, tako da se po danu uglavnom skrivaju u seni.Plechstomusi se u trgovinama uglavnom prodaju kao vrlo mlade ribe dužine 5 - 7 cm. Nažalost, mnogi ljudi ne znaju da Plechostomus u prirodi (i velikim akvarijumima) može narasti do 50 cm pa čak i više.Polni dimorfizam kod Plechostomusa nije izražen, a koliko je meni poznato nije uspešno ni razmnožavanje u akvarijskim uslovima.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: U akvarijumu od 46 l imam pumpu za vodu od 800 l/h, pumpu za vazduh, grejač od 220 W, 3 travčice, kamenčiće i mali ukras. Pored toga imam i 2 japanska šarana, 2 japanke, 2 skalara (jednog velikog, a drugi je dosta manji pa se ponaša kao da mu je veliki skalar mama), 2 plave zebrice, 2 crvene zebrice, čistaca dna, muljaša, algasa, neonku, 2 žute Molly, 2 crne Molly, 2 kolisa lalie, mužijaka i ženku ksifoforusa, 2 tetre, mužijaka i ženku borca i providnu ribicu kojoj se vide samo kosti, a neznam joj ime, da li možete da mi napišete njeno ime. Zanima me koliko i kada trebam da hranim ribice. Unapred hvala, MarijaO: Prvo treba naglasiti da imate vrlo neuobičajenu kombinaciju riba koja uključuje hladnovodne i tropske ribe koje imaju potpuno drugačije zahteve po pitanju temperature vode.Druga bitna činjenica je prevelika gustina nasada riba (previše riba za takav akvarijum!!). Kapacitet akvarijuma se može izračunati na način da se broj centimetara riba pomnoži sa 1 - 2 litre vode čime se dobije maksimalni kapacitet akvarijuma. Za broj i vrste riba koje ste naveli, minimalni akvarijum bi trebao imati 120 l, s tim da i dalje ostaje problem nekompatibilnih vrsta.Pre svega bih Vam savetovala da se odlučite da li želite držati toplovodne ili hladnovodne ribe te nakon toga ostatak riba sretno udomite (podelite), da bi onom delu riba koje odlučite zadržati pružili odgovarajuće uslove za život.Što se tiče hranjenja, postoji nepisano pravilo da je gladna riba - zdrava riba. Naravno da ovo ne smete da svatite bukvalno; ta tvrdnja samo ukazuje da se više štete može napraviti sa prevelikim nego sa manjim količinama hrane.U pravilu je za odrasle ribe doljno jedno hranjenje dnevno i to u količini koju ribe pojedu za 1 - 2 minuta. Sva hrana koja je nepojedena nakon tog perioda je višak, na sledećem hranjenju smanjite količinu dok ne postignete da je hrana zaista u celosti pojedena u navedenom periodu.Providna riba koju ste spomenuli je verovatno Biciris (Kryptopterus bicirrhis).