Pitajte Veterinara

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd  P: Hteo bih da mi se corydoras pande mreste u akvarijumu, ali ne znam koji je mužijak, a koji ženka.Hvala na odgovoru. AndrijaO: Corydorasi su jako popularne akvarijumske ribe. Osim velikog broja vrsta raznih šara, boja i veličina, ovu porodicu karakteriše i njihova mirna priroda i šarmantan izgled (karakteristični brčići). Kao i svi Corydorasi i Panda je mirna i aktivna jatašica stoga ih stavite bar 4 u akvarijum (što više to bolje)). Primetiće te kod njih konstantno rovanje po dnu akvarijuma i periodični nagli izlasci do površine (tipično za Corydorase - a radi se o gutanju vazduha i izvlačenju kiseonika). Bez obzira što je temperatura vode u prirodnom staništu do 24º C,  ove ribe su dugi niz godina uzgajane u zatočeništvu i podnose i više temperature vode. Još jedna prednost je i njihova veličina - jedna su od manjih vrsta Corydorasa i kao takvi pogodni za male akvarijume i kojima besprekorno obavljaju ulogu čistaća viška hrane. U slučaju loših uslova, dolazi do propadanja karakterističnih brčića. Ovaj problem je uglavnom pripisivan oštrom šljunku. Medjutim iskustva pokazuju da do erozije brkova uglavnom dolazi zbog dugotrajnog povećanog nivoa nitrata (i rezultirajućeg napada bakterija) pa se bez obzira na šljunak brkovi oporavljaju nakon poboljšanja kvaliteta vode. Osjtljivi su i na lekove na bazi bakra pa ukoliko lečite druge ribe u akvarijumu takvim lekovima, preporučljivo je da ih odvojite u drugi akvarijum dok traje terapija obolelih riba. Prirodno stanište / poreklo  ovih riba je sliv reke Ucayali (Peru). Veličina mužjaka je 4,5 cm, dok ženke narasu do 5 cm. ( i na osnovu ovoga možete razlikovati polove). Parametri vode kojih se treba pridržavati su: 21 - 24º C, pH 7, srednje tvrdoće. Ishranu bazirajte na tabletiranoj hrani i larvama komaraca. Osnovna razlika bi mogla biti u izgledu, tako da su ženke deblje i veće u odnosu na mužjake. Ako planiramo uzgoj, ribe je potrebno izvesno vreme hraniti živom hranom, a zatim izvršiti delimičnu promenu vode koja tako da bude nekoliko stepeni hladnija. Takodje, povećajte protok vode u akvarijumu. Mrest nastupa najčešće u večernjim satima, odnosno uvod u mrest. Pravi mrest počinje gašenjem svetla i traje nekad do jutra, zavisno koliko ženki se mresti. Mrest je karakterističan za sve koridorase, T poza, ženka ikru drži izmedju ventralnih peraja i posle oplodnje odlazi na površinu gde se zavlači u trave i lepi je za listove, stranice akvarijuma itd. Ženke polažu maksimalno 30 - tak jajašaca na ivice akvarijuma, lišće biljaka ili u javansku mahovinu. Ikra je prvog dana potpuno providna, drugog dana postane tamna (sivo - braon), da bi već 3 - 4 dana moglo kroz opnu da se i nasluti oko ili cela ribica. 5 - tog dana (zavisno od temperature i još nejasnih faktora može da bude i 7 - 8 dana) iz ikre se izvali mala ribica koja pada na dno. Već tad liči na coridorase (izgleda kao loptica sa perajima na dnu). Posle nekoliko dana loptica koju čini zumančana kesa se istopi i počinje da traži hranu.Za mlade ribice je vrlo bitan kvalitet vode i ishrana pa ih hranite spirulina prahom, artemijom, a sa vremenom ako nabavite i grindal crvima i usitnjenim pahuljicama. Napreduju vrlo brzo i već posle 10 - tak dana pocinju da i bojom liče na odrasle. Tada mogu jesti i sitno seckani tubifex, mikro crve i enhitreje...

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Recite mi o ksifo lirama sveobuhvatno. Hvala. StefanO: Ksifo lira pripada porodici živorotki. U pitanju je jedan od varijeteta Xiphophorus helleri, a od ostalih, izdvaja ih taman rep ili fleke po telu. Naziv lira je po veliom ledjnom peraju koje podseća na mač. Inače su živorotke najdrušvenija i veoma miroljubiva porodica akvarijumskih ribica. Kao takve, vuku poreklo iz tropskih krajeva Amerike. One (živorotke) su specifična vrsta jer radjaju žive mladunce. Sve druge ribice ispuštaju ikru iz koje se kasnije legu mladi. Neobičan način razmnožavanja, otpornost i atraktivnost, kao i skromni zahtevi gajenja ove porodice učinili su ih najčešćim stanovnicima u akvarijumima akvarista početnika. Ksifoi zahvaljujući egzotičnom izgledu i skromnim zahtevima nikad nisu prestale biti popularne ribice. Ime "Xiphophorus" označava mač, koji ove ribe nose na donjoj strani repnog peraja, ali otprilike polovina vrsta ovog roda ga uopšte nema. Mogućnost da se ove ribe medjusobno ukrštaju i van svoje vrste proizvela je danas na desetine različitih oblika i boja. Kifoforus može da naraste i do 12 cm. Ogromne ženke mogu okotiti i preko stotinu ribica. Mužjaci su manji, ali su atraktivniji. Mužjak ksifoa ima dugačak mač / peraje, gotovo redovno obrubljen dvema tamnim prugama što ga čini upadljivim. Takodje, znatno je vitkiji od ženke. Njegovo ledjno peraje je duže i završava se sa kratkim špicom. Ženke su bledjih boja, nemaju mač i takozvani gonopodijum. Važno je prepoznati gonopodijum jer je on najsigurniji indikator muškog pola. Mladi mužjaci se od ženki razlikuju samo po njemu. Kod ksifoa se mač / peraje razvija malo kasnije u odnosu na gonopodijum. Mužjaci ksifoa su prave svadjalice i njihova medjusobna netrepeljivost često dovodi do kobnih posledica. Slabiji mužjak može uginuti, a  neretko prilikom sukoba i iskočiti iz akvarijuma u potrazi za spasom. Ako žlimo da gajimo više mužjaka moramo im obezbediti veći akvarijum i dosta prostora za plivanje.Dovoljno je da mužjak jednom oplodi ženku i ona će se nekoliko puta puta kotiti, znači ne treba svaki put da oplodjuje da bi ona ostala skotna već samo jednom. Prilikom mresta živortki uvek mladunče ispada na dno i, posle par sekundi, "izleće" na površinu da udahne atmosferski vazduh i napuni mehur... Tek posle toga postaje ribica, u pravom smislu te reči. Taj vremenski period od 20 - tak sekundi je obično poguban po mladj, jer postaju meta ostalih odraslih riba u akvarijumu i žrtve kanibalizma (što je u njihovm svetu) uobčajena pojava. Iz tog razloga, matični primerak treba, pre mresta (a to je otprilike posle 26 dana od predhodnog mresta), izdvojiti u poseban akvarijum (mrestilište) sa dovoljno plivajuće trave i mahovinastih biljaka (na dnu) kako bi se mladj mogla sakriti. Od majke nisu ugroženi samo dok traje mrest. Po okončanju, ona kreće u lov za ukusnim zalogajem. Uvek ce veca riba pojesti manju. Ženke koje će na svet doneti male se obično stavljaju u kotilice kako bi se mali sačuvali odnosno da ih majka ne bi pojela. U akvarijum ubacite plutajuće biljke tako da će se male moći sakriti od ostalih. Bitno je imati zaklon gde će se male sakriti. Poželjno je i ženku zadržati odvojeno 2 - 3 dana u karantinu, dok se ne "zatvori posle porodjaja", jer mužjaci bezobzirno atakuju i mogu izazvati infekciju i povrede na ženkinom gonopodijumu i tako izazvati sepsu koja se gotovo redovno, završava tragičnim posledicama. Mlade ribe kad dodju na svet se ne hrane odmah jer troše žumancanu kesu, često budu na dnu baš zbog zumancane kese jer ima otežava plivanje. Tek kad vidite da su sve ribe pocele plivati možete početi sa ishranom.Odgovara im voda neutralne i bazne reakcije, oko 8 dH i raspon temperature 18 - 27 C. Optimalna temperatura za ksifoforuse je 24 C, jer su tada najaktivniji. Prihvataju svu vrstu žive i suve hrane, a rado jedu i alge. Mlade ribe treba hraniti živom hranom (artemija) jer tako bolje napreduju.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre 20 - ak dana sam kupio kolisu i primetio da na mestu gde joj se spaja ledjno peraje sa telom ima belu fleku / tačku. Ribica se normalno ponaša, živahna je, jede i ne pokazuije znakove bolesti. Da li je to neko oboljenje ili riba samo na tom mjestu nema pigmenta?AleksaO: Ukoliko se boj fleka / tačaka povečava, sa sigurnošću se može tvrditi da je u pitanju oboljenje. Tačka / tačke koje opisujete mogu biti posedica parazitarne infekcije parazitom Ichtiophtiriasis multifiliis. Obolela ribica izgleda kao da je posuta grizom pa se bolest lako uočava. Protozoe mogu doseći veličinu i do 1 mm. Osim spoljašnjih promena na telu javljaju se i simptomi kod organa za disanje pa riba ubrzano i otežano diše. Paraziti izazivaju pruritus (češanje) pa se vrlo često može videti ribe kako se češu o neki predmet u akvarijumu, kako bi se na taj način oslobodile ovoga parazita. Češanje neretko uzrokuje daljna oštećenja kože, što dalje uzrokuje pad lokalnog imuniteta i podložnost sekundarnim bakterijskim infekcijama. Parazit u kasnijim stadijumima bolesti napušta ribu, odlazi na dno akvarijuma i stvara jednu vrstu zaštitne opne. Nakon toga dolazi do deobe stanica pa vrlo brzo broj parazita poraste i na nekoliko stotina. Parazit jedino može preživeti ako se u kratkom periodu prilepi za ribu, dok u protivnome uginjava. Vreme koje je potrebno za prihvatanje / lepljenje parazita za ribu zavisi od temperature. Što je temperatura veća parazit će se u roku 3 - 5 dana prihvatiti za ribu i obrnuto. U tom slučaju svakako se preporučuje podizanje temperature u akvarijumu, kako biste onemogućili daljnu debu stanica parazita koji se ne nalaze na ribicama. Preparati koji se nalaze na tržištu, deluju isključivo u fazi belih tačkica, kada iz belih tačkica izlaze tomiti - razvojni oblici ichtija, koji padaju na dno akvarijuma i pričvršćuju se za čvrstu podlogu gde čekaju novi stres kod ribica da se ponovo aktiviraju. Parite stanje ribe i ukoliko primetite povećanje prisustva tačaka po telu ribe, savetujem da podignete temperaturu u akvariju na 30°C, ali postepeno (1 - 2 stepena dnevno), a na isti način se nakon tretiranja temperatura spušta, kako biste izbegli novi stres, a time i ponovo aktiviranje ichtija.Od lekova možete koristiti Sera Costapur kapi, a svakako se pridržavajte uputstava koje propisuje proizvođač s obzirom na količinu leka i dužinu primene leka. Uz ovaj preparat možete koristiti i multivitaminske preparate kako bi ojačali imunološki status ribica. Navedeni saveti važe pod pretpostavkom da je u pitanju parazit Ichtiophtiriasis multifiliis.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zdravo. Imam zlatnu ribicu. Oko škrga pojavile su se crvene mrlje koje se šire. Kako da joj pomognemo?Hvala. GoranO: Crvenilo na škrgama je najverovatnije je posledica bakterijske infekcije, a crvenilo je zapravo krvni podliv ili hematom. Ovakve infekcije mogu se uspešno liečiti, ukoliko se na vreme započne sa terapijom. Uznapredovale infekcije vrlo brzo zahvate unutrašnje organe, što završava septihemijom i uginućem. Pojavi bolesti najčešće prethode loši uslovi držanja, uključujući broj ribica u akvarijumu, aeraciju, filtraciju vode te biološku ravnotežu akvarijuma, odnosno hemijski sastav vode. Svakako obratite pažnju na navedeno, a hemijski sastav (pH, amonijak, nitriti, nitrati, itd.) možete proveriti pomoću specijalnih testova koje možete nabaviti u Pet centru, kao i sredstva potrebna za korekciju eventualnih odstupanja. Hlor je jedan od čestih uzroka, koje uz bakterije oštećuje epitel škrga. Obavezno uvek koristite odstajalu vodu pripremljenu sa sredstvom "Dajana Start plus", koje veže hlor i teške metale i štiti sluzokožu ribica. Vašem akvarijumu svakako treba sprovesti lečenje, a savetujem sredstvo "Furanol". To je sredstvo u obliku tableta, a deluje na različite bakterijske infekcije. Pri primeni preparata obavezno se treba držati uputstva koje propisuje proizvođač sobzirom na doziranje i dužinu trajanja lečenja. Za vreme lečnja pojačajte aeraciju i filtraciju vode, ali ne filtrirajte kroz ugljen, ako imate takav način filtracije. Temperaturu vode povećajte na 30 stepeni celzijusa, s time da dnevno ne povećavate više od 1 - 2 stepena, kako biste izbegli dodatni stres. Na isti način temperaturu snižavajte nakon lečenja. Možete staviti i jednu malu kašiku kuhinjske soli na svakih 50 litara vode. So djluje baktericidno, te takođe štiti sluzokožu ribica. Ribice hranite i dodatnom hranom "Dajana Immunal", koja uz multivitaminske preparate jača imunološki status ribica, pa se na taj način organizam lakše bori protiv bolesti. Nakon lečenja obnovite filter bakteriju sredstvom "Dajana Biofilter", kako biste potstakli korisnu filter bakteriju i održali biološku ravnotežu akvarijuma.Ukolike unosite nove ribice u akvarijum, obavezno treba sprovesti minimalno 14 - dnevni karantin.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Interesuju me uslovi držanja oskara i sa kojim ribama smem da ih držim?  Imam akvarijum od 55 l.Hvala. DavidO: Oscar (Astronotus ocellatus)  je predator i orjentše se na lov manjih riba. Zbog toga on celo vreme proučava razne rupe i udubine kako bi pronašao ribu. Takvo ponašanje je moguće videti i u akvarijumu. Ovo nije riba za početnike. Mnogi ljudi ih donesu u zajednički akvarijum. Nakon nekog vremena u akvarijumu će ostati samo on - oscar. Ribe koje eventaulno mogu biti bezbedne pored oscara su: (Plectosomus punctatus) - dovoljno je veliki, a i oklopljen je tako da je siguran od oskara. On je noćna riba tako da je po danu pretežno neaktivan. Pomoći će vam oko problema sa algama. Neke vrste ciklida koji su dovoljno veliki i dovoljno agresivni da se mogu nositi sa oskarima: Chilasoma octofasciatum, Cichlasoma citrinellum, Chilasoma cyanoguttatum, Aequidens rivulatus... Oskari su jedne od najvećih riba koje drže akvaristi. Mogu narasti do 33 centimetara i težiti čak i preko kilogram. U zatočeništvu žive do 20 godina. Premda ih u spec radnjama prodaju kao male jedinke, pazite jer on će brzo narasti veliki i jak. 120 litarski akvarijum je minimum za odraslog oskara. Iz ovog možete zaključiti da Vaš akvarijum nije adekvatan za držanje oscara. Oscari i biljke ne idu zajedno. Svi ciklidi vole kopati i grickati biljke, ali oskar će ih jednostavno rasturiti. Za podlogu je najbolje postaviti šljunak i kamenje dovoljno veliko da ga oskari ne mogu razbacivati. Kamenje koje ćete staviti za dekoraciju uzmite dovoljno veliko da ne bi došlo do oštečenja stakla. Naime, oskar može pomaknuti veći kamen nego što mislite. Najbolje je staviti spoljašnji filter jer će tako u akvarijumu biti samo dve cevi. Kao i kod svih riba što češće manjate vodu to će bolje biti vašim ribama. Kod oskara to još više dolazi do izražaja jer kod njih u akvarijumu nema biljaka tako da će nitriti, nitrati i amonijak pre doći do izražaja.Oskar je zdrava i otporna riba. Prevencija će njemu biti dovoljna. Redovno mjenjanje vode i dobra filtracija i sa oskarom će sve biti kako treba. Oskari najviše vole živu hranu, male ribe kao guppy npr. Morate se odlučiti da li ćete oskara hraniti sa živom ili kupovnom hranom i tako ga hraniti od početka, jer ako se oskar navikne da jede male ribice odbijaće svu drugu hranu. Kravlje srce je takođe poslastica za oskara, ali ne sme biti jedina njegova hrana. Danas se može nabaviti razna suva hrana koja je vrlo kvalitetna. Ona pruža oskaru sve potrebne sastojke tako da ga je moguće hraniti i samo sa njom. Ali preporuka je da kao i svim ribama, jelovnik ne bude jednoličan. Zbog svoje prirode koju karakteriše agresivnost / proždrljivost, jako je rizično držati oscara sa drugim vrstama riba.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Interesuje me da li mogu diskusi (symphysodon) da se drže u običnoj -  našoj vodi ili je potrebna neka posebna aparatura za pravljenje vode, pošto sam tako čuo da nemogu u običnoj vodi česmovači,  nego treba neki uredjaj? Zahvaljujem na informacijama. SlobodanO: Akvarijum mora posedovati pumpu, filter, rasvetu,eventualno grejače. Izbor opreme i kvalitet vode svakako zavisi od "stanovnika" akvarijuma. Discus (Symphysodon spp.) spada u porodicu Ciklida (Cichlidae)  koju čini preko hiljadu ribljih vrsta koje nastanjuju  vode različite hemijskog kvaliteta, od meke i kisele do tvrde i alkalne vode, po celom svetu. Voda za držanje odraslih diskusa mora imati sledeće vrednosti: pH=7,0  GH=8,  KH=4, amonijak=0  nitriti=0,  nitrati>3,0,  temp.=30. Diskusi su vrlo društveni te ih je poželjno držati u jatima od barem 5 riba. Zajednički akvarijum treba dobro zasaditi biljem te postaviti panjeve koji otpuštaju tanine te na taj način snižavaju pH prirodnim putem. U zajedničkom akvarijumu sa diskusima možemo kombinovati miroljubive ribe koje podnose nešto više temperature. To mogu biti tetre (neonke), neki ramirezi, apistograme i sl. Od bilja mogu se saditi Echinodorusi, Cryptocorine, Microsorium, Ludwiga i sl. Ukoliko nas posetite, sve adekvatne informacije na temu kvaliteta vode, izbora opreme (filteri, pumpe, osvetljenje, testeri) - koja je neophodna svakom akvarijumu, možete dobiti i od naših kolega akvarista.

Odgovara: Mirjana Pejčiić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam jato žutih -  yellow carleus (mislim da se tako zovu). Kada sam ih nabavio jedna ženka imala je mladunce u ustima, za nekoliko dana ga ispljunula i sad ono posebno raste. Zanima me kako se ti ciklidi razmnožavaju i kako da razlikujem pol. Imam osam ribica velicine oko 10 cm. Akvarijum je veličine 70 litara, a imaju i biljne nana anubia i tri prevrnute saksije u koje se stalno zavlače. Hvala. DejanO: Pretpostavljamo da se radi o vrsti Labidochromis caeruleus. Ovi mali zanimljivi ciklidi žive na severnom dielu jezera Malawi. Na istočnoj obali jezera borave na području od mesta Londo u Mozambiku pa do rta Kaiser u Tanzaniji. Na zapadnoj obali jezera su malo ređi i žive između Chirombo Pointa i Chara u državi Malawi. Labidochromis caurelusi nastavljaju tradiciju Malawi ciklida po kojoj postoji mnogo međusobno različitih geografskih varijanti. Najpoznatiji i najpopularniji tzv. žuti ili "electric yellow". Labidochromis živi u području između mesta Charo i Kajizingi (južno od T´hoto) na zapadnoj obali jezera u dubinama od 20 metara. Hrane se uglavnom insektima i spadaju u grupu insektivora. Neki caeruleusi se hrane i puževima, a uočeno je da oni imaju produžene ždrelne zube. Labidochromis caeruleusi su u akvarijumima vrlo mirne i povučene ribe, ponekad čak i prestidljive. Moguće ih je držati sa skoro svim ostalim Malawi ciklidima ukoliko im se omogući dovoljno zaklona i skrovišta kako bi pronašli svoj mir. Prihvatiće svu ponuđenu hranu. Kako ih većina akvarista drži sa drugim biljojednim ciklidima, tako ih i hrane sa hranom namenjenom biljojedima. Caeruleusi neće imati problema sa hranjenjem isključivo hranom za biljojede.   Određivanje pola kod Labidochromis caeruleusa nije jednostavno ali je moguće. I mužjak i ženka imaju identičnu žutu boju. Mužjak bi trebao imati šire i jače izražene crne linije na perajama, a odrastao (maksimalna veličina je oko 8 cm.) za oko 1 / 3 veći od ženke, ali to ne mora biti pravilo, pa je najbolji način za utvrđivanje pola posmatranje riba. Razmnožavaju se relativno jednostavno. Polno sazrevaju sa oko 6 meseci. Kao i kod svih endemičnih Malawi ciklida, način razmnožavanja im je tzv. materinsko usno leglo, gde se za podmladak brine samo ženka. U svojim ustima nosi oplođena jaja 20 - 22 dana, dok mlade neiskusne ženke nose mlade i do 30 dana. Imaju prilično mali broj mladih 3 - 8, a tek iskusne ženke imaju nešto veći broj mladih ribica - do 25. Za vreme dok nose jaja u ustima, ženke generalno odbijaju hranu, pod stalnim su progonom mužjaka i prilično oslabe. Zato ih je najbolje skloniti u zaseban akvarijum kako bi bile mirnije i uspešnije dočekale dolazak potomstva na svet. Nakon što ženka ispusti mlade ribice iz svojih usta, najbolje ju je vratiti u matični akvarijum, jer se više ne brine za svoje potomstvo. Mlade ribe rastu prilično brzo i dosta su otporne. Hranjenje sa živom hranom i česta promena dela vode pomoći će njihovom bržem i uspešnijem napredovanju. Ono što moram napomenuti je da je Vaš akvarijum, po mom mišljenju, premali za osam riba te veličine. Primereniji akvarijum za osam ciklida veličine cca 8 cm bi bio onaj od najmanje 180 l.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pozdrav. Interesuju me bazične informacije o ovoj vrsti riba.Unapred hvala na odgovoru. Jovan O: Kao i mnogi drugi Barbusi i ovi vole velike odnosno dugačke akvarijume sa svežom vodom gde mogu slobodno i brzo da plivaju. Ishrana se sastoji od crva insekata i račića, a ako nisu dovoljno dobro nahranjeni, znaju da grickaju biljke. Žive u jatima od 5 i više riba, a životni vek je im oko 5 godina. Kod ovih Barbusa, a isto tako i kod Barbus ticto - a, što je tamnija podloga to su njihove boje izraženije. Miroljubivi su i ne diraju ostale stanovnike akvarijuma, lako se mreste uz odgovarajuće uslove.  Ova riba je ružičaste boje i postaje intezivnija tokom perioda parenja.Stanište im je India, Bengal, Jugoistočna Azija. Narastu do veličine od 14 cm. Temperatura vode koja im odgovara je 20 - 26 C, dok su parametri iste pH : 6 - 7,5.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Interesujeme razmnožavanje colisa (lalia) i razmnožavanje bikolora. Unapred hvala. ŽelimirO: Colise žive u predelima sa toplim vodama siromašnim kiseonikom, a u vreme velikih suša kada vode gotovo da i nema, zakopaju se u mulj, usta provuku na površinu i udišu atmosferski vazduh. Colise osim škrga imaju i "lavirint" pomoćni organ uz pomoć kojeg mogu udisati atmosferski kiseonik kao i ostale dvodihalice. Većina predstavnika ove familije su vrlo miroljubive naravi iako postoje agresivni primerci koji nisu pogodni za držanje u zajedničkim akvarijumima. Razmnožavaju se na različite načine, neke slobodno među biljkama, neke rađaju žive mlade dok velika većina pravi gnezda od plutajućeg bilja i mehurića vazduha na površini vode. U ovoj zadnjoj grupi je i riba zvana Colisa lalia ili patuljasta kolisa. Za uzgoj colisa potrebno je imati 2 akvarijuma, zajednički i mresni. Akvarijum za mrest može biti manjih dimenzija (cca 40 - ak litara). Temperatura vode mora biti od 25 - 28° C, tvrdoća na nekih 8 - 10 dH. pH je potrebno održavati na oko 6,5 kako bi se razvoj mogućih bolesti sveo na najmanju moguću meru. U vreme mresta mužjak počinje graditi gnezdo. Prvo sakupi plutajuće bilje te ga lepi mehurićima vazduha koje ispljune ispod lišća. Bitno je napomenuti da za vreme mresta filtracija u mresnom akvarijumu mora biti isključena. Nakon što je gnezdo gotovo mužjak zavodi ženku i pokušava je privući do gnezda. Kada ženka pristane na mrest mužjak je obujmi svojim telom tako da se njihovi polni organi što više približe. Ženka u tom trenutku odlaže ikru koju mužjak odmah oplođuje. Mrešćenje je vrlo intenzivno tako da je par nekoliko sekundi u potpunom zanosu iz kojeg se najprie "budi" mužjak te odmah skupi svu ikru i nosi je u gnezdo. Kad par potpuno prekine sa odlaganjem ikre ženku moramo vratiti u zajednički akvarijum. Od tog trenutka mužjak preuzima ulogu brižne mame. Prvih par dana posebno moramo paziti na to da je temperatura vode stalna. Vreme razvoja jaja zavisi od temperature vode. Više temperature (29°C) ubrzavaju razvoj ali isto tako pogoduju razvoju raznih bolesti. Optimalna temperatura bi bila oko 26 - 27°C, a ribice bi trebale proplivati u roku + / - 24 h. Epalzeorhynchus bicolor potiče iz Azije, tačnije sa Tajlanda. Pripada familiji Cyprinidae i spada u veoma zanimljive i specifične ribe . Razloga za to ima dosta, izmedju ostalog i njen izgled koji podseća na ajkulu po kojoj je i dobila popularni naziv "Red tailed black shark" i postala tražena širom sveta. Uslove koje treba obezbediti ovoj ribi nisu neki veliki problem. Potrebna pH vrednost je izmedju 6.0 - 7.5, ukupna tvrdoća dH 10, temperatura 22 - 27 °C.  Akvarijum je poželjno da bude preko 100 l. U manjim akvarijumima ova riba sporo raste. Akvarijum treba da je bogat sa biljnim rastinjem i panjevima sa šupljinama. Hrana ovih riba je raznovrsna i pored algi koje će vrlo radu da jedu , uzimaće i zivi tubifex, larve komaraca, dafniju i sl.  Ovo znači da  bikolor spada u omnivore. Razmnožavanje ovih riba u akvarijumima još i dan danas predstavlja veliki problem. Na Dalekom Istoku razmnožavanje ovih riba vrši se hipofizarno (injektiranjem hormona hipofize). Mnogi su do sada pokušavali da razmnože bikolore prirodnim putem ali do sada (koliko ja znam) završavalo se bezuspešno. Razlog bezuspešnog razmnožavanja možda leži i u naravi ovih riba koje vole da su same u akvarijumu. Svako ko je pokušao da sastavi dva bikolora u akvarijumu, završavalo se sa velikom netrpeljivošću izmedju tih riba bez obzira na različite polove. Veoma zanimljivu osobina bikolora je da kada voda u akvarijumu nije u redu (povećanje amonijaka,..sl) on to pokazije na veoma zaminljiv način, tako što mu karakteristični crveni rep postaje bezbojan, a crna boja po telu postaje siva.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Primetila sam nekakve izrasline na glavi moje zlatne ribice koja živi u vrtnom jezercetu. Izraslina je karfijolastog oblika i svetlije boje. Molim da mi pomognete, o kakvoj bolesti je reč i na koji način da izolujem bolest?Zahvaljujem, TinaO: Ono što bi po Vašem opisu odgovaralo, bila bi limfocistoza. To je bolest koja je preko 100 godina poznata kao dobroćudna virusna zarazna bolest kože.  Bolest uzrokuje limfocistis virus iz grupe iridovirusa. Množi se samo u ćelijama vezivnog tkiva. Bolest je rasprostranjena po celom svetu. Javlja se u akvarijumima, pri uzgoju morskih riba, a rasprostranjena je i u prirodi. Smrtnost je redovno niska. Inkubacija je oko 10 dana na 25°C pa i duža. Virus ulazi u telo i preko najmanjih povreda kože i škrga te kroz probavni sistem. Pri gustom smeštaju i stresu obolijeva veći broj riba. Učestalost bolesti može biti povećana i kad su prisutni paraziti koji se sele sa jedne ribe na drugu i tako prenose uzročnika. Limfocistis virus napada ćelije vezivnog tkiva i izaziva njihovo jedinstveno i izuzetno povećavanje. Promer takve ćelije može doseći i do 2 mm. Infekcija virusom ne izaziva upalnu reakciju. U koži, perajama i škrgama, a ponekad i u unutrašnjim organima, nastaju naslage sivo-belih ili svjetlo-crvenkastih do smeđih čvorića, koji se spajaju u izrasline sa neravnom površinom. S vremenom izrasline mogu poprimiti izgled maline pa i minijaturne cvekle. Bolest može polagano napredovati čak i tri godine, ali i spontano nestati nakon nekoliko meseci. Kad povećane ćelije otpadnu, iz njih se oslobađa velika količina virusa. To se događa za otprilike 4 nedelje. Nakon što lezije nestanu, zahvaćeno tkivo ozdravi. Većina riba ozdravi ako ne dođe do sekundarnih infekcija. Promene usporavaju rast i dovode do mršavljenja. Ako su na škrgama izrasline ometaju disanje, a na ustima uzimanje hrane. Druge ribe napadaju i grizu čvoriće na koži i perajama pa nastaju male rane i sekundarne infekcije sa bakterijama i plesnima. Naravno, tačna dijagnoza se može postaviti histopatološki nalazom gigantskih ćelija. Leka za virusnu bolest ne postoji. Treba pažljivo rukovati sa bolesnom ribicom. Sprečavanje bolesti u uzgoju i akvaristici se sprovodi tako da se primerci sa prvim znacima bolesti odmah odstranie i smanji gustina tj. broj riba.  Pojavu širenja bolesti treba sprečiti higijenskim i sanitarnim merama i smanjenjem stresa. Kod posebno vrednih primeraka akvarijumskih riba primenjuje se hirurško odstranjivanje izraslina.   Bakterijske i gljivične infekcije koje se sekundarno javljaju na izraslinama tretiraju preparatma  koje možete nabaviti u našoj prodavnici, pa Vas pozivam da se za savet obratite našim akvaristima.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas da mi napišete nešto o  kozicama. Hvala, Maja O: Kako niste naveli koja kozica Vas zanima, ovde je kao primer navedena Red Cherry kozica (Neocaridina heteropoda). Potpuno odrasla jedinka može doseći 4 cm dužine. Preferiraju akvarijume sa čistom vodom, pH između 6.5-8, temperature 18-30°C (65-85°F). Omnivori su, a žive 1-2 godine. Kozice su poprilično jednostavno za uzgoj. Prilagodiće se u većini akvarijuma. Puno vremena provode na biljkama, posebino nakon presvlačenja, hraneći se algama na lišću, a pritom ga ne oštećuju. Javanska paprat i mahovina im je omiljeno mesto za skrivanje. Poput većine vodenih beskičmenjaka, vrlo su osetljive na povišene koncentracije amonijaka u akvarijumu. Ne smeju se stavljati u akvarijume koji nisu dobro "zaciklirani", kao ni u akvarijume sa lošom filtracijom. Nivo amonijaka u akvarijumu zaovisi od količine (nepojedene) hrane, gustine nasada riba, nedovoljne filtracije i slično. Bitno je napomenuti kako su izuzetno osetljive i na bakar, tako da treba izbegavati tretman spoljašnjih parazita na ribama sa preparatima na bazi bakra. Iako su primarno algojedi, prihvataju i gotovu hranu na bazi algi. Mužjaci su manji od ženki i nešto "slabije" obojeni, a i nešto mršaviji. Razmnožavanje je vrlo jednostavno. U dobro zacikliranim akvarijumima dovoljno je u isti akvarijum staviti mužjaka i ženku. Razvoj jajašaca kod ženki možete pratiti golim okom u vidu belih ili žutih trouglasto-sedlastih mrlja na leđima. Kada je ženka spremna za polaganje jajašaca otpušta feromone u vodu kao signal mužjaku da je spremna za parenje. Nakon kratkog udvaranja ženka polaže jaja i fiksira ih na telo, a kada se mlađ izlegne iz jaja gotovo je identična odrasloj jedinki.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koje vrste riba čistača su najprikladnije za akvarijum od 40 l,  će se ponašati zlatne ribice sa čistačem)? Treba li staviti neko skrovište za čistača? Možete li mi opisati uzgoj čistača? Hvala, MilanO: Čistače delimo u dve osnovne vrste: čistači dna i čistači stakla. Čistači dna hrane se ostacima hrane koju ostale ribice ne pojedu pa padne na dno i raznim otpadom koji se takođe nađe na dnu. Večina čistača u akvarijumu pretežno služi da bi se uklonili naslage algi koje se zbog preslabog, ili prejakog svetla nakupljaju po lišću biljaka ili staklu. Uz zlatne ribice, u akvarijumu mogu i preporučljivo je držati i čistače. Najlakše se prilagođava hladnovodni čistač Misgurnus, ali i toplovodni čistači kao Plecostomus (Hypostomus plechostomus), Aymonieri (Gyrinocheilus aymoneri), Corydoras julii i Corydoras panda takođe se brzo aklimatizuju u hladnovodnim akvarijumima. Čistači se hrane specijalizovanom tabletiranom hranom (npr. Nutrafin, Sera Viformo, Sera nip, Sera spirulina, Tetra Tabimin). Misgurnus anguillicaudatus (eng. weather loach, dojo loach) je hladnovodna i vrlo izdržljiva riba.   Može se držati i u toplijoj vodi, ali onda živi kraće. Jede sve što padne na dno, a ako na dnu nema ničega, zna se zaletati i do površine. Može iskočiti iz akvarijuma, pa je poklopac obavezan. Vid kod misgurnusa nije posebno oštar, ali on taj nedostatak nadoknađuje vrlo osetljivim brkovima, tako da će pronaći svaki, pa i najsitniji komadić hrane koji padne na dno. Jede doslovce sve što je jestivo, pa za njega ne morate nabavljati posebnu hranu - poješće sve što i druge ribe koje su sa njime u akvarijumu. Kao što sam već spomenula, akvarijum u kojem nameravate držati misgurnusa svakako mora imati poklopac, kako ne bi iskočio iz vode. Međutim ako i iskoči, velika je šansa da će na suhvome preživeti i 2-3 dana. Naime, kad se nađe izvan vode, ova ribica aktivira prirodni mehanizam zaštite - izluči sluz koja mu prekrije telo, pa tako hibernira dok se ponovno ne nađe u vodi. Što je temperatura niža, duže će preživeti u hibernaciji. Inače, životni vek im je oko deset godina.Pol se kod misgurnusa dosta teško određuje, mužjaci su uvek veći od ženki iste dobi i imaju izraženije tačke po telu. Iako u poslednje vreme neki akvaristi objavljuju kako su misgurnuse uspeli izmriestiti u akvarijumu ova je ribica naime, vrlo osetljiva kada je mrest u pitanju i za mrest su mu potrebni posebni uslovi, kakve je u akvarijumu vrlo teško obezbediti. Te se ribe uglavnom love u prirodi ise uzgajaju u ribnjacima.Čistači se vole zavlačiti i skrivati, pa im možete obezbediti nešto od "rekvizita" za skrivanje. Kako u našoj prodavnici možete pronaći različite biljke i dekoracije za opremanje akvarijuma, pozivam Vas da nas posetite. Za sve ostale informacije možete se obratiti našim akvaristima.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve ribe duh pa me zanima u kakvim uslovima bi trebale da žive i kako se razmnožavaju.Hvala, MinjaO: Minimalna litraža akvarijuma za jednog duha je 150 l. Temperatura  22-28 °C. pH 6,2-7,0. Tvrdoća vode: meka do srednje tvrda.  Za razliku od drugih vrsta riba iz svoje porodice, duhovi su miroljubivi iako znaju biti opasni za manje ribe (npr. neonke). Noćne su životinje, a u akvariju moraju imati mnogo mesta za skrivanje. Nije preporučljivo držati više od jednog primerka zbog toga što znaju biti agresivni prema svojoj vrsti. Kako je ova riba gotovo slepa, služi se električnim senzorima smeštenim kraj nosnih otvora, kojima može da otkriva i proizvodi signale, u cilju orijentacije i komunikacije. Na tako malom prostoru kao što je akvarijum, signali dve ili više riba lako se isprepletu i dovedu do dezorijentacije. Iako se do sada tvrdilo da polni dimorfizam nije izražen, u zadnje vreme se pojavljuju informacije da je razlika između polova ipak uočljiva, a vidi se po obliku glave koja kod mužjaka više liči konjskoj glavi dok je kod ženke vitkija. Oči mužjaka nalaze se malo više prema beloj liniji (medijalno) i prema gore (kranijalno), dok su kod ženke malo prema početku glave (prema napred) i bliže ustima. Napominjem da ova konstatacija nije potvrđena i zato je je treba uzeti sa rezervom. Duhovi su polno zreli sa oko dve godine starosti i 30 cm dužine (TL). Kao i za polni dimorfizam, do sada se tvrdilo kako je mrest u akvarijskim uslovima nemoguć. Ipak, poslednje informacije govore drugačije, iako se verojatno radi o mrestu koji se odvija pod budnim okom profesionalnih uzgajivača pa ga je vrlo teško postići kod kuće. Dno akvarijuma bi trebalo biti bez podloge, a na nju bi trebalo postaviti nekoliko posuda za cveće napunjenim krupnim šljunkom (po mogućnosti crne boje) kako bi, kad ženka položi jaja, mogli pasti van dmašaja roditelja i poslužiti kao hrana. Oplođena jaja (koja su u početku prozirna) polako tamne, a neoplođena bobijaju belu boju. Kako bi podstakli mrest u mresnom akvarijmu morate postići efekat vodopada ili kiše pomoću, npr. AC hang on filtera. Temperatura mora biti 27°C, pH 6.8, a česta promena vode (20-30%) dnevno trabala bi inicirati mrest. Ritual mresta nalikuju borbi, rep riba poprima crvenkastu boju koja je kod mužjaka sjajnija. Dodirujući se meuđsobno, ribe plivaju po celom akvarijumu. Na kraju mriesta ženka ispušta jaja iznad šljunka što izgleda kao da se hrani (jaja su smeštena iza glave). Ženka nakon polaganja jaja otpliva dalje, a mužjak oplođuje jaja. Celi postupak se ponavlja nekoliko puta. Ritual mresta je vrlo iscrpljujući pa po završetku ribe izgledaju kao da će uginuti, ali nakon nekog vremena ipak živnu. Mlađ se izleže nakon 4-7 dana, a nakon 2-3 nedelje kad više nisu zaštićeni kamenjem (krupnim šljunkom) i kad roditelji više ne paze na njih, roditelje bi trebalo izvaditi iz mresnog akvarijuma kako ne bi mlađ zamenili za hranu. Prvih nekoliko nedelja svetlo bi moralo biti konstantno upaljeno. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: U akvarijumu imam gupike i imala sam jednužzenkicu koja je prema simptomima imala crevne parazite uvučen stomak, beličast sluzav izmet, čudno plivaju, daju iste simptome ali jedu. Kako da ih lečim i dali je diagnoza dobro uspostavljena? LicijaO: Opisano u Vašem mailu zaista upućuje na crevne parazite, iako navedeni simptomi mogu biti izazvani i drugim uzročnicima. Vrlo verovatno je u pitanju Hexamita, crevna praživotinja koja napada unutrašnje organe. Prvo napada sistemza varenje, a zatim prelazi na bubrege i jetru. Invadirana riba se sakriva po uglovima akvarijuma, boja joj potamni, pliva unatraške i izlučuje beli sluzavi izmet. Izmet je i prvi simptom hexamite još dok se riba ponaša normalno. Napominjemo da je zmet i prvi simptom Hexamite još dok se riba ponaša normalno. Kod riba može doći do nemogućnosti držanja okomitog položaja jer dolazi do nakupljanja gasa u crevima. Šteta nastala bolešću ne može se popraviti. Ribe invadirane hexamitom mogu dugo vremena biti bez nekih vidljivih znakova. Novi akvarijum, nove ribe ili poremećaj kvaliteta vode mogu iznenada oslabiti ribu i Hexamita se počne razmnožavati. Kada počne razmnožavanje, riba obično uginu u roku od 3 dana. Leči se lekovima koji sadrže metronidazol. Hexamita je unutrašnji parazit i sa sigurnošću se može utvrditi tek kada se riba secira i pregleda mikroskopski.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam akvarijum od 50 litara i tri ribe u njemu (beta splendens, crnu neonku i platy red moon). Na akvarijumskom staklu sam primetio male crviće (beli, tanki i dugi jedan do dva milimetra). Ovo mi je prvi akvarijum, i još sam početnik. Ne znam šta je to i da li će naškoditi ostalim ribama u akvarijumu? DarkoO: Kada su bolesti riba u pitanju, njih može izazvati nekoliko vrsta crvića poput Dactylogyrus, Cichlidogyrus, Tetraonchus. To su mali crvoliki organizmi, napadaju membrane škrga uzrokujući njihovo crvenilo i slinavost, drhtavu površinu, ubrzano disanje i iznurenost. Jajašca uzročnika su otporna na lečenje. Akvarijum tretirajte Droncitom (Praziquantel) u količini 2 mg/l, ili kombinacijom malahitnog zelenila i formalina dok ne nestanu paraziti i jajašca. Takođe ih je moguće eliminisati iz ribe (ali ne akvarijuma!) kratkom kupkom u formalinu, soli (3%) i amonijak hidroksidu. Osim navedenih, bolest mogu izazvati i Gyrodactylus crvi. Ribe su zaražene malim crvićima koji uzrokuju bledu boju kod riba, crvene mrlje, a ribe se češu po akvarijumu. Ovi se paraziti tretiraju Droncitom (Praziquantelom) u koncentraciji 2 mg/l ili formalinskom kupkom. Po opisu koji ste poslali sklona sam verovati kako se u Vašem slučaju ipak radi o neopasnim crvićima iz porodice Planariidae ili Virnjaka. Navedeni crvići nastaju kao posledica viška hrane ubačene u akvarijum. Preporučujem Vam da smanjite količinu hrane kojom hranite ribe, a crvića se možete rešiti na način da potpuno ispraznite vodu iz akvarijuma te ga dezinfikujete kao i opremu i šljunak. Možete pokušati tretirati vodu sa Ectopurom (Sera) koji je poprilično efikasan kada se radi o spoljašnjim parazitima.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobar dan.Ja sam Vojislav i imam 9. godina. Za sad imam četri gupija, od kojih su dve male. Voleo boih jednom da kupim veći akvarijum i u njemu da imam jednog do dva sijamska shark-a. Voleo bih da mi napišete nešto o njima. Želim Vam mnogo uspeha u karijeri. O: Pretpostavljamo da ste mislili na ribu pod nazivom Silver shark. Silver shark - Balantiocheilos melanopterus (Bleeker, 1851), poznat je i kao trobojni, odnosno bali shark. Pripada porodici Cyprinidae, a dugo se smatralo da je jedini pripadnik roda Balantiochelios. Ova vrsta zapravo i nije "shark", ali zbog svog torpedastog tela nosi taj naziv. Prirodno je raspostranjen na području reka Mekong i Chao Phraya na Malajskom poluostrvu, Sumatri i Borneu. Rastu do 30-35 centimetara za šta im treba puno vremena. Prirodno obitavaju u srednje dubokim vodama srednjih reka i jezera. Hrane se i fitoplanktonom, iako uglavnom jedu male bube / insekte i njihove larve te rotifere. Vrlo su popularne akvarijumske ribe. Uprkos svom imenu to su uglavnom dobročudne ribe koje se mogu držati u grupnim akvarijumima. Ipak, kako spadaju u omnivore rado će pojesti druga živa bića koja mu mogu stati u usta (mlađ, kozice...). Ukoliko želite imati i takve manje životinje u istom akvarijumu morate im osigurati adekvatan zaklon. Treba napomenuti kako mogu puno narasti i postati prevelikiza većinu kućnih akvarijuma. Vrlo su otporne ribe koje dobro podnose promene temperature, pH i ostalih činilaca na koje su druge ribe obično osetljive. pH bi trebao biti 6,0-8,0. Tvrdoća vode 5,0-12,0 dGH, temperatura 22-28°C. Silver sharkove je najbolje držati u jatima od 5 i više jedinki. Akvarijum mora imati poklopac jer su silver sharkovi vrlo dobro skaču.Vrlo mladi primerci se mogu držati u malim kućnim akvarijumima ali se to ne preporučuje kada se uzme u obzir potencijal rasta, brzina plivanja, te potreba za prostorom svake jedinke. Među hobistima traje debata koliki mora biti minimalni akvarijum za držanje s. sharka. Uglavnom se preporučuje akvarijum min. dužine od 2,5 metara, iako se negde može naići i na podatak od 1,5 metara. Veličina joj varira u zavisnosti od veličina akvarijuma u interakciji sa mmogim endogenim i egzogenim faktorima te se ne može izraziti jednostavnom formulom.Svakako treba napomenuti da je u prirodi ova vrsta ugrožena te da se nalazi na IUCN-ovoj crvenoj listi, te da se primerci za prodaju uzgajaju u zatočeništvu, većinom na Tajlandu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupio sam ribicu colossoma pacu (pirana). SadA me zanima hranjenje. Gledam po internetu i tražim, ali malo ljudi to ima i skromni su sa podacima o držanju hranjenju. Zanima me što voleda jedu  koliko puta dnevno? Ubacio sam mu živu ribicu, ali neće, možda je još mala da jede  zlatne ribice (pacu ima oko 8-9 cm, a zlatna oko 3-4 cm)? Čuo sam za goveđe srce, sa time ću je najverojvatnije hraniti pa bih voleo neki savet u vezi hranjenja.Unapred hvala,GoranO: Pacui (kojima pripada i Colossoma pacu) je ime koje se često upotrebljava kako bi se označili različiti rodovi omnivornih riba koje su u “srodstvu” s piranama, a potiču iz Južne Amerike. Riba koju Vi imate nije “prava” pirana, već njen rođak koji je uz to i svaštojed, a ne isključivi karnivor. Za razliku od pirana koje imaju vrlo oštre zube i donju vilicu dužu od gornje, pacuima su zubi manje zašiljeni, a donja vilica je gotovo jednake dužine kao i gornja. Colossoma pacu je jatna riba zbog čega nije dobro da je sama u akvarijumu. Rastu jako velike (poznati su primjerci od čak 75 cm u dužinu) te su vrlo proždrljive. Rado prihvataju različitu hranu, kao npr. gotovu (komercijalnu) granuliranu hranu za ciklide, tablete za čistače, mleveno goveđe srce (kao što ste i sami naveli), a veći primerci (pogotovo ako su u jatu) mogu napasti i pojesti manje ribe poput guppyja. Iako nisu agresivne poput svojih mesojednih rođaka, svojim snažnim čeljustima koji uglavnom služe za drobljenje semenki, orašastih plodova i slično, mogu biti vrlo opasne. Dakle, iako se ne radi o “pravoj” pirani, imate vrlo dugovečnog ljubimca (žive i do 20 godina) kojem što pre morate osigurati društvo i veliki akvarijum (500 i više litara) kako bi se mogao razviti do svog punog potencijala.

P., Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd Columnaris se može manifestovati unutrašnjim ili spoljašnjim oblikom te može biti akutan ili kroničan.  Ukoliko je zaista u pitanju Columnaris (nije mi poznata ni jedna druga bolest koja se manifestuje natečenim ustima), potrebno je što pre zameniti deo vode, a akvarijum tretirati preparatima na bazi bakar sulfata, acriflavina, teramicina i sl. Na tržištu postoji nekoliko kvalitetnih preparata poput npr. Furanola (JBL) ili Multicure (Easy life). Preparate je potrebno dozirati isključivo prema uputstvu proizvođača priloženim uz svaki preparat.