Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kornjaču staru 3 meseca. Vrlo je aktivna i živi u odličnim uslovima, ali pre nekoliko dana izašla joj je izraslina na obrazu. Ona i dalje pliva i jede (sve normalno). Pitam se šta joj je to na obrazu?DejanO: Promena koju ste opisali može biti apsces, koji može nastati kao posledica upale uha i uočava se kao otok jedne ili obe strane glave, što u stvari predstavlja nakupljanje gnoja. Ovakvo stanje može biti bolno za kornjaču pa može doći do gubitka apetita i kornjače više vremena provode van vode, na mestu za sunčanje. Proces može da nastane kao posledica štetnog delovanja promaje, lošeg kvaliteta vode ili kao posledica širenja zapaljenskog procesa sa pluća. Srednje uho je povezano sa usnom dupljom, pa bakterije iz prljave vode dospevaju u srednje uho i naseljavaju se u uho. Nepravilna i slaba ishrana dovodi do pada imuniteta. Bolest ne prolazi sama od sebe, već je potrebno da kornjaču odnesete na veterinarski pregled. Terapija je hirurško odstranjivanje apscesa uz antibiotski tretman. Takođe je neophodno otkloniti nepovoljne uslove držanja, odnosno poboljšati ambijentalne uslove, kako se problem ne bi ponovio.   O uslovima držanja vodenih kornjača možete pročitati u odgovorima Veličina akvaterarijuma i uslovi držanja vodenih kornjača, Kornjače - ishrana i akvatrarijumski uslovi

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim vas pomozite mi. Prije 3 dana sam kupila vodenu kornjaču. Veoma je mala, oko 5 cm. Prodavači mi nisu znali reći čak ni koliko je stara niti spol, a kamoli šta drugo. Uz nju sam dobila i malo suhe hrane i rečeno mi je da je hranim 2-3x dnevno. Međutim, moja kornjača neće ništa da jede. Kada joj stavim hranu u vodu, ona samo pomiriše i opet odpliva i neće da jede. Ubacivala sam joj i mrve hljeba, ali ni to neće da jede. Prodavac mi je rekao da ne zna u čemu je problem jer je kod njega jela tu hranu. Rekao mi je samo da sam najvjerovatnije isplašila kornjaču. Jako sam zabrinuta jer kornjača, evo, već 2 dana samo spava i neće ni da pliva. Bojim se da nije iscrpljena jer ništa ne jede. Šta da radim? Molim vas, pomozite mi što prije.Pozdrav, Meliha O: Bolesti kornjača najčešće su izazvane neadekvatnim uslovima života, pa tako i ishrane. Nedostatak apetita može biti uzrokovan sa nekoliko faktora. Nekoliko parametara bi trebalo proveriti ako je kornjača promenila svoje uobičajeno ponašanje: Temperatura - ako je prehladno, kornjače ne mogu svariti hranu i zato prestaju jesti. Ako nemate grejač, trebalo bi ga staviti u akvaterarijum i kontrolisati temperaturu svakodnevno. Ukoliko je temperatura u akvaterarijumu (voda i vazduh) preniska, metabolizam kornjača je usporen i tada koriste minimalne količine energije. U slučaju da je temperatura vode, tj. okoline tek nešto niža, gmizavci (kornjače) postaju usporeni i prestaju jesti.   Upala pluća - kornjače su prilično podložne respiratornim infekcijama. Pogledajte da li kakvi mehurići izlaze iz nosa kada nisu u vodi. Poslušajte da li proizvode neke neuobičajene zvukove (obično se ne mogu čuti jaki zvukovi disanja u bilo koje kornjače). Ako su prisutni neuobičajeni zvukovi, to može ukazivati na upalu pluća za koju je potrebna pomoć veterinara.Bistre oči - oči kod kornjače ne bi trebale biti ispunjene tečnošću, sluzi ili gnojem. Proverite da li koje oko teže otvara i da li su otečene. Oba pokazatelja se vezuju za infekcije očiju ili drugog organskog sistema.   Oklop - da li je mekan i vide li se neka oštećena mesta koja liče na čir ili eroziju? Bilo koji znak oštećenja na oklopu može biti znak bolesti, nekompletne ishrane ili nedostatka svetla. Gljivice - vidljive površine bele boje i konzistencije pamuka na oklopu, ustima ili ekstremitetima. Iako ne uzrokuju znatne zdravstvene probleme, u uznapredovalim slučajevima su uzrok neaktivnosti i odbijanja hrane. Ishrana - svakako treba obratiti pažnju da je raznolika i uravnotežena za vrstu. Osvetljenje - trebalo bi biti kompletnog spektra jer im je neophodno za zdrav razvoj i varenje hranjivih materija. Izmet - trebao bi biti donekle formiran. Ako je stolica tečnija ili izuzetno neugodnog mirisa, to može biti posledica parazitarne invazije ili drugih bolesti i trebalo bi posetiti veterinara. Za početak Vam preporučujem da proverite temperaturu vode, po potrebi podignite temperaturu na 26°C. I temperatura okoline bi trebala biti oko navedene. Ako je potrebno, dodajte odgovarajuću lampu / sijalicu. Proverite da akvaterarijum nije izložen promaji ili hladnom strujanju vazduha. Takođe, ako će biti potrebno, kornjaču možete smestiti u toplu kutiju, održavati temperaturu od 26 - 29°C bez vode ispod mesta za sunčanje kroz nekoliko dana. Treba obezbediti jednosatne kupke u toploj vodi. U hranu dodajte multivitaminske dodatke ishrani, naročito bogate vitaminom C. Ako neće biti nikakvih promena na bolje kroz 3 - 4 dana, svakako posetite veterinara koji će na osnovu pregleda utvrditi o kakvom se problemu radi te preduzeti odgovarajuću terapiju.    

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam crvenouhu kornjaču, ne znam tačno koliko je stara pošto sam je nedavno dobio od nekih prijatelja. Oni su je izgleda držali u mnogo lošim uslovima, akvarijum je bio mali, voda je bila užasno prljava i smrdela je kad su doneli kod mene. Ja sam promenio akvarijum, sada je dosta veći, sipao sam ustajalu vodu i sve to, ali kornjača je prestala da otvara oči, odbija da jede i neprestano leži na dnu, povremeno izbaci glavu i to je to. Pušta neki zvuk kada izbaci glavu, ne znam kako bi ga opisao, ali to veoma retko. Veterinar mi je dao neke "Reptilit" kapi i rekao mi da sipam u oči i u vodu, ali nema nikakve promene. Kada sipam kornjači u oči, ona gleda narednih pola sata, bude malo živahnija, ali posle toga se vrati na staro. Molim vas odgovorite mi što pre, da znam šta da radim.Unapred hvala, Stefan O: Da bi se dugo i uspešno gajila vodena crvenouha kornjača, trebalo bi joj obezbediti veći, stakleni akvaterarijum. Za manje kornjače  zapremine od 40l - 50l, u kome je otprilike 2/3 vodeni, a 1/3 suvi deo. Ukoliko se ne obezbedi suvi deo, onda je dubina vode vodenog dela tolika da kornjača može nogama da dohvati dno. Na suvom delu se kornjača odmara i greje pod lampom i temperatura vazduha ne sme biti manja od 25 stepeni. Suvi deo može da se pripremi na više načina, a najlakše je da to bude krupnije kamenje koje se složi tako da bude stabilno. Temperatura vode trebalo bi da bude 26 - 30 stepeni. Za zagrevanje i održavanje temperature koristi se grejač sa termostatom. Temperatura  se očitava termometrom koji se lepi spolja na staklo. Za filtraciju vode koriste se motorne pumpe koje se redovno  čiste i peru. Sva voda iz akvaterarijuma menja se jednom u 10 dana, ali se povremeno menja polovina vode. Jednom mesečno potrebno je potpuno isprazniti akvaterarijum i sve detaljno oprati.   Ukoliko je upala očiju posledica respiratornih infekcija, lečenje se sprovodi injekcionom aplikacijom antibiotika  najmanje 5 dana, a ako se radi o lokalnoj infekciji oka, terapija se sprovodi antibiotskim mastima i kapima lokalno. Pre primene leka, oči je potrebno isprati fiziološkom rastvorom. Bitno je da kornjačica nakon aplikacije masti ili kapi boravi bar 15 minuta van akvaterarijuma, da se lek ne bi isprao u vodi. Od antibiotskih masti za oči možete koristiti Gentamicin mast za oči. Takođe i nedostatak A vitamina može da dovede do problema na očima i pojave bele skrame na konjuktivama. U takvim slučajevima neophodno je injekciono aplikovanje vitamina A, a posle skidanja skrame i lokalno aplikovanje očnih masti. Najvažnije je da Vašoj kornjačici obezbedite optimalne uslove držanja, nege i ishrane, a  zatim, ako ne dođe do poboljšanja, neophodno je ipak potražiti pomoć veterinara koji poznaje fiziologiju i patologiju kornjača, kako bi na osnovu kliničkog pregleda i ako je potrebno, na osnovu rezultata uzetog brisa oka, mogao postaviti dijagnozu i na osnovu toga što pre sprovesti odgovarajuću terapiju. Važno  je da se ne koriste, ukoliko nisu neophodni, preparati koji sadrže kortikosteroide (kao što su  Dexamethason - neomycin kapi) jer često mogu da  dovedu do oštećenja oka, a posledično i vida.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja zmija (boa constrictor) je napadnuta vašima - ophionyssus natricis. Kako da ih se rešim? Antun O: Ektoparazite na zmiji možete rešavati na više načina: -  Korišćenje toplih vodenih kupki pri čemu zmiju uronite u vodu (sve osim glave) i držite uronjenu dvadesetak minuta. U tom periodu utopiće se svi kožni paraziti osim onih na glavi.-  Korišćenjem preparata na bazi eteričnih ulja Reptipur (Sera) koji je dobar i za životinju i za prostor.-  Ivermectin sa kojim se pravi vodeni rastvor i šprica se životinja (potrebno isprati za 30 - tak minuta).-  Tretiranje sa Pyrethrinom-  Pripremanje rastvora  sa Neguvonom. Svako tretiranje potrebno je ponoviti za dve nedelje.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Interesuje me koji su uslovi potrebni za držanje u terarijumu i koja veličina terarijuma treba da bude za Bou, kakva ishrana, i koliko može da naraste? Hvala. Grmuša O: Boa constrictor spada u red Squamata, familiju Boidae (u koju spadaju i anakonde) i vrstu Boa constrictor. Postoje mnoge podvrste (Boa constrictor longicauda, Boa constrictor amarali, Boa constrictor occidentalis, Boa constrictor ortonii, Boa constrictor sabogae, itd.) od kojih su najpopularnije Boa constrictor constrictor (Red - tailed Boa) i Boa constrictor imperator. Boja tela varira od ružičaste, crvenkaste sa zagasito smeđkasto - žućkastom bojom, sa tamnim područjima.Postoje i albino varijante. Ove zmije rastu celog svog životnog veka, pa su svake godine sve deblje i duže, a prosečna dužina se kreće između 3 - 4 metra, medjutim neretko dosežu dužinu i do 6 metara, pa i više. Ženke su po pravilu duže od mužjaka. Postižu telesnu masu preko 30 kilograma. U prvih godinu dana dužinu tela uvećavaju za 300 %. Ove zmije su samotnjaci, a najaktivnije su noću. Na glavi imaju udubljenje (osietljivost na toplotu) koja "detektuje" plen. Postižu telesnu masu preko 30 kilograma. U prvih godinu dana dužinu tela uvećavaju za 300 %. Ove zmije su samotnjaci, a najaktivnije su noću. Na glavi imaju udubljenje (osietljivost na toplotu) koja "detektuje" plen. Boa constrictor boravi u područjima srednje i južne Amerike, najviše na području Meksika, Brazila i Argentine. Vrlo je prilagodljiva, pa može opstati na raznim područjima. Ipak najveću "naklonost" ima prema vlažnim područjima,  vlažnim tropskim šumama, savanama. Boa je izvrstan plivač. Ova zmija se u prirodi hani većim gušterima, pticama, slepim miševima, pacovima, vevericama, žabama, manjim vrstama majmuna itd. U zatočeništvu manje jedinke se hrane miševima, dok veće pacovima, pa i kunićima ili većim pilićima. Boa je noćni lovac, te pomoću detektora (osetljivi na toplotu) na glavi, detektuje plen. Nikada neće napasti životinju, koju pre nije ocenila da li je može progutati. Plen kada ulovi, prvo ga obmotajući se oko njega udavi, a zatim ga proguta. Najčešće se pritaji u rekama i čeka plen. Nakon "obroka" ostaje 1 - 2 nedelje sita. Boe se pare sezonski, a polno su zrele sa 2 godine starosti. Ženke ispuštaju miris iz kloake da bi privukle mužjake. Oplodnja je unutrašnja. Ostaci jaja, zaostaju u telu ženke, pa ženke rađaju žive mlade. Tokom kopulacije ženke se priljube uz mužjaka pomoću male izbočine koja skrivena ispod ljuski na obe strane otvora, koja je zapravo ostatak zadnjih nogu. Gestacijski period iznosi oko 108 dana. Mladi se počinju hraniti 2 nedelje nakon rođenja. Životni vek ove zmije je preko 30 godina. Za početak preporučujem tearijum dimenzija 150 cm x 80 cm, dok će kasnije ova zmija trebati puno veći terarijum. Na početku je bolje odmah nabaviti veći  kako ne bi svaki mesec morali kupovati novi. Kako su ove zmije vrlo vešte u begu, neretko se dešava da podignu staklo i izađu iz terarijum, pa se preporučuje okovano staklo. Idealan terarijum kasnije će biti veličine, u koju ćete moći ući unutra da bi ga očistili. Kao podloga u početku se preporučuju obični papirnati salveti, na kojima ćete lakše zapaziti grinje, te parazite u fecesu. Kasnije možete koristiti obični zeleni tepison, koji se lako čisti i održava ili treset. Treset mora biti dovoljno velika kako ga zmija prilikom hranjenja ne bi progutala, što može izazvati probavne, respiratorne i druge probleme. Vrlo je važno redovno čišćenje i održavanje kako bi se sprečio razvoj gljivica i bakterija. Boe se vole penjati, pa se u terarijum mogu postaviti i veštačke biljke i granje. Unutar terarijuma je potrebno smestiti kartonsku ili plastičnu kutiju u koju će se Boa moći skrivati. Kartonske kutije se lako zamene novima, a plastične se lako čiste. Ako se koriste imitacije kamenja i stena, treba ih dobro pričvrstiti, kako ih Boa svojim snažnim telom ne bi pomerala i na taj se način mogla povrediti. Temperatura u srednjem delu terarijuma bi trebala iznositi 32 - 35º C, a na krajevima  28 - 32º C. Idealnu temperaturu postižemo grieačima s obzirom na veličinu terarijuma. Noćna temperatura mora biti nešto niža oko 26 - 28º C. Temperaturu ćemo kontrolisati pomoću termometra koji takođe postavljamo u terarijum. Nikako se ne smeju koristiti stene / kameni grejači jer su zmije vrlo ositljive na opekotine. Nikada nemojte napamet procenjivati temperaturu u terarijumu, jer zmije ako im je prehladno prestaju da jedu, a hrana koja se nalazi unutar sistema za varenje se ne vari, što dovodi do ozbiljnih zdrastvenih problema. Preporučuju se i lampe sa potpunim UV spektrom, koje moraju biti zaštićene, kako se zmija prilikom penjanja ne bi opekla. Najbolje je nabaviti slabije lampe, jer često je UV zračenje uzrok konjuktivitisa kod zmija. U terarijum se obavezno stavlja posuda sa svežom vodom, koja se menja svakodnevno, kako bi se Boa mogla kupati i piti vodu, te da bi se postigla određena vlaga u terarijumu. Za održavanje vlage vrlo je bitno i svakodnevno prskanje vodom terarijuma, a kontrolisanje postotka vlage vršimo pomoću higrometra koji se takođe postavlja u unutrašnjost terarijuma. Boe se češće presvlače u zatočeništvu, nego u prirodi. To će te vrlo lako primetiti ukoliko izgubi interesivanje za hranu, a oči će joj postati mlečne boje. Za to vreme porebno je omogućiti posudu sa toplom vodom kako bi se presvukla što pre. Za vreme presvlačenja, kao i varenje hrane, nemojte je uznemiravati.  Nikada ju ne puštajte iz terarijuma bez nadzora, kako ne bi pobegla, u čemu je vrlo vešta. Od zdrastvenih problema često se javljaju ektoparaziti - grinje Ophionyssus natricis, gastroeneteritisi - uzrokovani bakterijama Salmonella, Aeromonas, te endoparazitima, stomatitisi - ulcerozne i gangrenozne prirode, uzrokovani bakterijama, deficitom vitamina C, gutanjem treseta itd., respiratorne virusne, bakterijske i parazitarne infekcije, kožne gljivične infekcije, crevna opstrukcija - uzrok gutanje substrata i neadekvatna ishrana, kao i retrovirusne infekcije koje se najčešće manifestuju simptomima neurološkog porekla itd. S obzirom na sve što sam navela, svako ko planira nabaviti ovu zmiju, trebao bi razmisliti dobro s obzirom na njenu veličinu, prostor koji joj je potreban, brigu i negu.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja sestra ima malu crvenouhu kornjaču. Pre par meseci joj se naduo jedan obraz i pošto to nije prolazilo, sestra je nosila kod nekoliko veterinara, ali su joj svi rekli da nisu stručni za pregled kornjače i ostala je bez odgovora, dok joj je jedan veterinar rekao da joj se verovatno nešto zabolo u obraz i da će to proći. Nije prošlo i pre desetak dana joj se naduo i drugi obraz pa vas molim ako vi možete da mi date neki savet. Unapred zahvalna, JelenaO: Promena koju ste opisali može biti apsces, koji može nastati kao posledica upale uha  i  uočava se kao otok jedne ili obe strane glave, što u stvari  predstavlja nakupljanje gnoja. Ovakvo stanje može biti bolno za kornjaču pa može doći do gubitka apetita i kornjače više vremena provode van vode, na mestu za sunčanje. Proces može da nastane kao posledica štetnog delovanja promaje, lošeg kvaliteta vode ili kao posledica širenja zapaljenskog procesa sa pluća. Srednje uho je povezano sa usnom dupljom, pa bakterije iz prljave vode dospevaju u srednje uho i naseljavaju se u uho. Nepravilna i slaba ishrana dovodi do pada imuniteta. Bolest ne prolazi sama od sebe, već je potrebno da kornjaču odnesete na veterinarski pregled. Terapija je hirurško odstranjivanje apscesa uz antibiotski tretman. Takođe je neophodno otkloniti nepovoljne uslove držanja, odnosno poboljšati ambijentalne uslove, kako se problem ne bi ponovio.O uslovima držanja vodenih kornjača pisali smo u odgovorima Veličina akvaterarijuma i uslovi držanja vodenih kornjača, Kornjače - ishrana i akvaterarijumski uslovi

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li se može držati kao kućni ljubimac, gušter pod nazivom Mali vodeljak? Ako može, recite mi sve oko uslova držanja (ishrana, smeštaj, razmnožavanje...).Hvala unapred. MilanO: Mali vodenjak (Triturus vulgaris) spada u kategoriju “Prirodnih retkosti” i stoga je zaštićen zakonom. Iz tog azloga nije dozvoljeno držati ih u zatočeništvu kao kućne ljubimce. Dužine su  oko 10 cm. Mužjaci su krupniji od ženki, poseduju neparni kožni nabor koji se prostire celom dužinom leđa i repa. Na glavi poseduju tamne, uzdužne pruge. Trbušna strana tela je narandžasta ili žuta sa sitnim, ovalnim tamnim pegama na sredini. Nastanjuju mirne vode ravnica i planinskih krajeva do 1.000 metara nadmorske visine. Proleće i početak leta provodi u vodi radi razmnožavanja, a zatim prelazi na kopno. Za njih je karakteristična “svadbena igra” kao uvod u parenje. Oplođena jaja ženka lepi u sluzavom omotaču na listove podvodnih biljaka. Aktivan je u toku noći. Hrani se larvama komaraca, račićima i vodenim insektima. Krajem oktobra ulazi u period mirovanja iz kog se budi krajem marta.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molio bih vas da mi kažete neke podatke o Brachylophus fasciatus i njegovom držanju u terarijumu.LazarO: To je arborealna vrsta guštera koja naseljava jugoistočne delove ostrva Fiji i Tonga. Ova vrsta guštera može da naraste do dužine od 80 cm, od čega 3/4 čini rep. Uglavnom, ženke su manje od mužjaka te su uglavnom zelene boje sa svetlozelenim do žutim stomakom. Za razliku od ženki, mužjaci poseduju 2-4 svetloplave linije na zelenom telu. Oba pola karakterišu crvenkasto smeđe oči i žute nozdrve. Kod držanja ove vrste guštera, kao i kod svih drugih vrsta potrebno je obezbediti optimalne uslove  koji se donekle podudaraju sa uslovima u kojima bi u prirodi živeli. Uzgajivači navode, da je za prikladan prostor moguće odabrati i sličan prostor kao i za zelene iguane. Po pravilu drže se u paru pa bi za odrasli par bilo potrebno imati ograđeni prostor minimalnih dimenzija 200x100x120 cm. Za rasvetu se mogu koristiti 4 fluorescentne lampe od 18W kao i lampe koje imitiraju sunčevu svetlost i obezbeđuju na određenom mestu temp. od cca 32°C. U takvom prostoru trebalo bi dva puta dnevno obezbeditii dovoljnu količinu vlage (60-80% dnevna, 75-95% noćna). Za podlogu se može koristiti fini pesak (1-3 mm veličina zrnaca). Kroz celi prostor trebaju se protezati horizontalne i vertikalne grane koje pružaju mesta za odmaranje i kretanje ljubimca. Dnevna temperatura  bi trebala biti između 28 i 32°C, a noćna između 18 i 23°C.Fiji iguane su većinom vegetarijanci pa bi im i ishranu na takav način trebalo prilagoditi. U ishranu se mogu jednom nedeljno dodati i insekti. Ovde je bitno napomenuti da se svi uzgajivači slažu da se svaki obrok treba posuti sa vitaminima i mineralima (suplementima) koje je moguće kupiti u specijalizovanim prodavnicama za ove vrste ljubimaca. Oko 16. meseca života, ova vrsta postiže polnu zrelost. Prosečno gnezdo se sastoji od 1-7 jaja (zavisno od veličine ženke) položenih u vlažni pesak. Tok inkubacije varira i može se kretati između 120 i 170 dana pri 29-30°C. Nakon tog perioda, može se očekivati izleganje mladih.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Zanima me da li se može bogomoljka držati kao kućni ljubimac, ako može zanima me šta joj moram obezbediti. Da li se može držati, npr. sa kornjačama, gušterima itd.? Zanima me uopšteno o njima. SonjaO: Bogomoljka (Mantodea) pripada redu insekata koji je dobio ime po načinu na koji drži svoje prednje ekstremitete - sklopljene, i na takav način podsećaju na sklopljene ruke pri molitvi. Ovi insekti pripadaju grabljivcima koji mogu da narastu i preko 8 cm. Po pravilu, ženke su veće od mužjaka. Do danas je utvrđeno 8 familija ovih insekata sa preko 2000 različitih vrsta. U prirodnom staništu, mogu ih se naći u klimatski toplijim predelima. Prosečni životni vek se kreće između 6 meseci i 1 godine, zavisno od vrste. U prirodi se hrane sa svim što mogu da pojedu - leptiri, skakavci, muve, drugi insekti. Aktivni su tokom dana. U slučaju da se odlučite da uzgajate ovu vrstu insekta, potrebno bi bilo obezbediti adekvatne uslove držanja koji bi trebali biti najpribližniji prirodnim. Tako, u terarijumu bi trebalo imati konstantnu temperaturu od 20-30C, posudu sa vodom i na dnevnoj osnovi odgovarajuću ishranu. Veličine terarijuma su: - širina terarijuma - minimalno dva puta dužine tela ljubimca,- visina terarijuma - minimalno tri puta dužine tela.Najčešće se koriste terarijiumi veličine 30x30x30 cm. U terarijum se stavlja supstrat na pod, npr. treset, vermikulit (2-3cm debljine), postave se biljke (veštačke ili prave), ali ne u prevelikoj količini (kako bi se ostavilo dovoljno mesta ljubimcu da se kreće). Vlažnost u terarijumu bi se trebala kretati oko 60%, odnosno trebala bi se prilagoditi svakoj vrsti u skladu sa njenim karakteristikama. U slučaju da se odlučite da imate i mužjaka i ženku te da "produžite vrstu" potrebno bi bilo stalno nadgledati parenja i ispred ženke konstantno osigurati dovoljne količine hrane. Razlog je u činjenici da se neretko zna dogoditi da ženka u nedostatku hrane napadne i pojede mužjaka. Nakon svakog parenja, ženka položi 30 do 300 jajašaca u posebnu kesicu (ooteka) koju često postavi na neko sigurno uzvišeno mesto. Kroz narednih nekoliko meseci moguće je očekivati podmladak. Po pravilu se izbegava držanje zajedno vrsta koje bi u prirodi bile potencijalni neprijatelji, odnosno koje bi se međusobno mogle povrediti. Naime, gušteri se u prirodi hrane različitim insektima, paucima, puževima,... što ih čini neprikladnim izborom za zajednički život sa bogomoljkama. Slična je situacija i sa čančarama, jer iako se oni hrane različitim povrćem, u prirodi jedu više-manje sve. Tako, na obroku im se mogu pronaći i crvići, gusenice, pužići,... Iz tog razloga, uzgajivači savetuju da bi međusobni život  bogomoljke sa drugim životinjama, životinjama koje u ishrani mogu imati insekte, trebalo izbegavati.   

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P:Zanima me nešto više o vrsti Avicularia versicolor. Hvala unapred, Mikica O: Avicularia versicolor pripada podfamiliji Aviculariinea, rodu Avicularia. Rodu Avicularia pripada oko 56 vrsta. Raspon nogu im je do 16 centimetara, a životni vek oko 15 godina. Ova vrsta je arborealna, odnosno žive iznad tla, u grmovima, žbunju i na drveću. Pauci iz roda Avicularia potiču iz vlažnih predela, najčešće sa područja Gvadalupskog arhipelaga, Brazila, Trinidada, Gvajane, Venecuele, Kariba. Vlagu održavaju pletući velike mreže. Vlaga je jedan od najvažnijih činioca kvalitetnog života, pa je obavezno postaviti posudu sa vodom u terarijim. Imaju iritirajuće dlake, koje ne odbacuju nogama kao ostale vrste, već ih utrljavaju abdomenom. Noge su im ružičaste ili narandžste boje, a telo tamnije boje. Specifično je da tokom životnog veka mogu nekoliko puta promeniti boju. Kao odrasle jedinke jedna od boja je metalik plavo-crna boja tela sa crvenim dlakama na abdomenu. Nisu agresivna vrsta, ali su izuzetno brzi. Terarijum mora biti dimenzija oko 30x30x40 cm, sa korom drveta kako bi tarantula mogla da se penje. Možete koristiti i nekakav dekor, koji prethodno treba dobro oprati, a grane živih biljaka, obavezno proveriti da nisu toksične za dotičnu vrstu. Podloga je vrlo bitna u terarijumu i trebala bi biti debljine najmanje desetak centimetara. Od podloga se mogu koristiti treset pomešan sa korom drveta ili kora drveta pomešana sa zemljom za cveće. Zemlja ne sme biti tretirana pesticidima, a koru drveta je preporučljivo termički obraditi u rerni ili prokuvati u vodi. Temperatura u terarijumu bi trebala biti 22-29°C, pa je svakako potrebno imati grejač u terarijumu. Temperaturu je potrebno kontrolisati termometrom. Vlaga je takođe vrlo bitna, a treba iznositi 70-85%. Vlagu ćemo održavati postavljanjem posudice sa vodom i svakodnevnim prskanjem terarijuma. Bez dovoljno vlage tarntule dehidriraju i imaju problema sa presvlačenjem. Procenat vlage pratimo postavljanjem higrometra. Ako želite da noću posmatrate tarantulu možete koristii crvene ili plave lampe od 25 W. Terarijum mora imati otvore za ventilaciju, kako se ne bi zadržavala prevelika vlaga, koja dovodi do razvoja pliesni. Tarantule se u prirodi hrane insektima, manjim glodarima, pticama, zmijama itd. Kada tarantula uhvati plen, parališu ga enzimom koji ubrizgavaju. Taj enzim im olakšava i kasnije varenje. Tarantule obično pojedu onoliko hrane koliko im je dovoljno za mesec dana. Nepojedenu hranu obavezno uklonite kako se ne bi razvijala plesan i različiti mikroorganizmi. U kućnim uslovima se najčešće  hrane isektima, cvrčcima i crvima. Ako tarantula počne odbijati hranu, to znači da se prejela ili se priprema za presvlačenje.   Ako želimo da se mužjak i ženka pare, moraju biti isključivo iste vrste, odrasli i spremni za parenje. Ženka mora biti dobro uhranjena, kako prilikom parenja ne bi pojela mužjaka. Mužjak će posle poslednjeg presvlačenja napraviti mrežu na koju će položiti spermu. Nakon toga će je uzeti u emboluse na pedipalpima (prednji par "nogu", na kojima se kod mužjaka nalaze sekundarne polne oznake). Embolusi izgledaju kao bodlje škorpiona. Mužjaka je potrebno staviti u transporter, pa u terarijum, kako bi se pre pomirisali. Ako počnu da lupaju pedipalpima po podlozi, spremni su za parenje. Mužjak kukama na prednjim nogama hvata ženku za čeljust, kako ga ne bi napala i za vreme parenja embolusima prenosi ženki spermu u njen genitalni otvor na stomaku. Ženke tri nedelje, pa i do godine dana nakon parenja, slažu kokon i to vertikalno iznad zemlje. Kokon slažu u skrovište, a ponekad ga i ne uspeju složiti pa leglo propada. Dešava se i da ga ženke pojedu. Kokon je građen od nekoliko slojeva u koje pauci polažu jaja. Iz kokona može izaći 30-2000 paukova. Nakon tri nedelje izlaze nimfe prvog stadijuma, koje nakon presvlačenja počnu da se kreću. Tada su to nimfe drugogo stadijuma, koje izgledaju poput adulta, ali nemaju dlake po telu.   Na kraju moram napomenuti da se ženka i mužjak nikada ne drže u istom terarijumu, kao ni podmladak sa ženkom, jer nakon izvesnog vremena dolazi do kanibalizma. Mlade je najbolje smestiti u zaseban terarijum.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Možete li mi reći nešto više o fat tail gekonima? Hvala, Ivan O: Fat tail gekon (Hemitheconyx caudicinctus), kao i leopard gekon, ima prave očne kapke. Vrlo je sličan leopard gekonu sa obzirom na oblik i veličinu tela, ali se daleko razlikuju s obzirom na životne potrebe i ponašanje. Kao odrasla jedinka postigne veličinu oko 20 centimetara, a životni vek je oko 20 godina. Na grudima nema adhezivnih papučica. Sa vlasnikom nakon nekog vremena uspostave dobar odnos, pa ćemo ih često zateći kako se odmaraju na rukama ili ramenima vlasnika. Fat tail geckon potiče iz  zapadnog dela Afrike, područja Senegala i severnog Kameruna i boravi u savanama, stenovitim i suvim šumovitim područjima, i delovima koji se graniče sa rekama. U kućnim uslovima preferiraju polu vlažna i suva područja u terarijumu. Terarijum mora biti veličine minimalno oko 80 litara, sa obaveznim mestom za sakrivanje. U terarijum bi trebalo staviti samo jednog mužjaka jer često dolazi do konflikata i agresivnog ponašanja. Ukoliko nameravate imati i ženku, savetujem odvojeno držanje od mužjaka do sezone parenja. Kao podlogu baby gekonima se preporučuju papirnati ubrusi, kako bi uočili eventualne promene vezane za konzinstenciju stolice i parazite. Vrlo su čiste životinje i koriste samo jedan deo terarijuma za obnavljanje nužde. Pesak dolazi u obzir eventualno kod starijih životinja, dok kod mladih gekona može izazvati smrt i gušenje. Adekvatna podloga je vrlo bitna i kod odraslih gekona, jer se često događa da gekoni progutaju deliće podloge, što završava zatvorom i ileusom.Terarijum treba biti ugrejan (nikako ne koristiti grejače stene), kako bi se postigla temperatura od 27-28 stepeni celzijusa u hladnijem delu terarijuma i 30-33 stepeni celzijusa u toplijem delu terarijuma. Na taj način će gekon birati mesto koje mu najviše odgovara. Noćna temperatura može biti i ispod 20 stepeni celzijusa. Temperaturu obavezno kontrolišite termometrom koji smestite u terarijum. U terarijumu obavezno mora bit vlažniji deo, što ćemo postići stavljanjem posude sa vodom ili postavljenjem vlažne kore drveta, kako bi gekoni nesmetano mogli presvući kožu. Mlade gekone je potrebno prskati mlakom vodom svaki dan, a odrasle 2-3 puta nedeljno. Kako su ovo noćne životinje, u literaruri se navodi da im nije potrebno osvetljenje sa UV-spektrom. U teararijumu bi trebalo obezbediti 12 sati dan i 12 sati noć. Gekoni se hrane cvrčcima, i manjim crvima, sa obaveznim dodatkom multivitaminskih i mineralnih preparata. Odnos kalcijuma i fosfora mora biti 1:1. Većim gekonima jednom mesečno može se dati jedan pinki miš. Mladi gekoni bi se trebali hraniti svakodnevno sa 6-10 cvrčaka na dan, dok odraslima je dovoljno 5-8 cvrčaka 3 puta nedeljno. Cvrčke koje ne pojedu svakako je potrebno ukloniti iz terarijuma, jer se često događa da povrede gekone dok spavaju.Fat tail gekoni se smatraju odraslima najranije u periodu od 8 meseci, što zavisi od uslova držanja, ali prosečan period  kada završavaju u potpunosti rast i razvoj 12 meseci. Gekoni su terestrialne životinje, odnosno potrebno ima je više podnog prostora za kretanje. Nikako ih nemojte hvatati za rep jer, osećajući  se ugroženima, odbacuju rep, koji će se regenerisati, ali više nikada neće biti tako lep kao rep kojeg je odbacio.Za sve ostale informacije možete se obratiti veterinarima u Pet centru.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me nešto o punoglavcima: šta jedu, kada  se pretvaraju u žabu i slično.Unapred hvala, MarinaO:  Preporučena temperatura vode je 15-20 stepeni. Žumančana vreća, kojom se hrane, resorbuje se u prvoj fazi života i punoglavac počinje da se aktivno hrani. Punoglavci većine žaba su biljojedi i hrane se algama. Alge im možete obezbediti tako što u akvarijum stavite mnogo biljaka na kojima se alge formiraju ili da im dodajete male količine kuvane salate, spanaća i blitve. Možete koristiti i usitnjenu riblju hranu, ali morate obezbediti kvalitetnu filtraciju jer nakupljanje nitrita i nitrana će ubiti male punoglavce. Nakon nekog vremena, punoglavcima izrastu zadnje, a ubrzo i prednje noge,  smanji im se apetit i počinju resorbovati rep. Njihov izlazak na kopno može se olakšati tako da se smanji nivo vode u akvarijumu i stavi blago zaobljeno kamenje, kako bi se male žabice lakše popele. Jednom kad žabice napuste vodu, možemo ih staviti u terarijum i obezbediti hranu primerene veličine - to su mali, tek izlegli cvrčci ili vinske mušice ili slično. Odrasle žabe bi trebalo držati u terarijima sa dubokim supstratom, sa mnogo zaklona u vidi pljosnatog kamenja, granja, kore drveta ili šupljih panjeva i mnogo bilja.  Za vrste žaba koje hiberniraju potrebno je obezbediti razdoblje zimskog mirovanja, kada ih prebacimo u kutije sa vlažnom mahovinom i stavimo u grižider na temparaturu 4-7 stepena, na 2-3 meseca.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Je li mi možete reći nešto o vrsti žabe Dendrobates leucomelas i o njenom održavanju?Unapred hvala! FilipO: Dendrobates leucomelas je otrovna žaba, as prirodnim staništem u severnim delovima Južne Amerike (Venecuela, Gvajana i Brazil). Ovaj vodozemac pretežno boravi u vrlo vlažnim uslovima na drveću ili kamenju. U odnosu na ostale žabe iz porodice, Dendrobatidae bolje podnosi i manje vlažna područja. Ova otrovna žaba je mala veličinom i karakterišu je čiste, intezivne boje. Postoji gotovo 250 vrsta, koje dolaze u bojama koje variraju od tamno ljubičasto-plave do svetlo neonski žute kao i smeđe ili crne u kombinacijama. Ovako intezivne i jasne boje služe da upozore grabljivice o njihovoj toksičnosti. Treba napomenuti kako oni primerci uzgojeni u zatočeništvu nisu otrovni. Sve vrste ove porodice su diurnalne, što dodatno pridonosi većem ineteresu kod hobista. Uopšteno, ova otrovna žaba je vrlo zahtevna za držanje jer su vrlo osetljive pa treba strogo slediti uputstva za držanje i životinjicu nabaviti od iskusnog uzgajivača i ne mlađu od 12 nedelja. Što se smeštaja tiče, prostrani tropski terarijum veličine od 60x30x40cm je dovoljan dendrobates leucomelasu. Na dno terarijuma stavite podlogu, grane za penjanje i plitku posudu za vodu ili se možete odlučiti za složeniji model sa fontanom, tajmiranom rasvetom i mnoštvom različitih tropskih biljaka. Dendrobates leucomelasu je potrebno obezbediti dnevnu temperaturu od 23-28°C sa padom temperature tokom noći na 21°C a vlažnost od 70-90%. Dendrobates leucomelas hrani se sitnom živom hranom (zbog svoje veličine). Npr. voćne mušice, cvrčci, larve muva,.... Obezbediti svakodnevni izvor hrane je najteži deo držanja ove žabe pa se najbolje odlučiti za uzgajanje malih insekata. Zavisno od veličine, dnevno je potrebno po žabi osigurati 15-40 insekata. Za zadovoljenje nutritivnih potreba u ishranu je dobro dodati vitaminsko-mineralne dodatke za vodozemce.    

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Imam 10-ak odraslih čančara, otprilike je odnos 5 mužjaka i 5 ženki. Držim ih u vrtu, možda 6-7 m2. Treba li ih razdvajati? Hvala, TomaO: Dimenzije prostora u kojem borave kornjače zavise od veličine  i njihovog broja. Dužina bi trebala biti jednaka dužini kornjače x 5 te širini kornjače x 4 dužina oklopa i  visina 3 x širina oklopa, pomnoženo sa brojem životinja. Kao supstrat za podlogu ,najbolje je koristiti kvalitetno seno, u koje se životinje često skrivaju i rado ga jedu. Mogući problem pri korišćenju ostalih supstrata je u tome što su kornjače su vrlo proždrljive te prilikom hranjenja gutaju supstrat podloge, što izaziva začep creva koji može biti i smrtonosan. Kornjače ženke su polno zrele s 10 godina. U prirodi žive pojedinačno, samo u vreme parenja traže partnera. Rastu vrlo sporo i rastu tokom celog života, ali zato imaju dugi životni vek. Veoma je otporna te izuzetno dobro preživljava razne povrede. Iz zimskog se sna budi u martu i aprilu, kada pronalazi partnera za parenje. Parenje se odvija u junu, kada ženke proizvode posebne mirise, kojima privlače mužjaka. Mužjaci u vreme parenja postaju vrlo ratoborni. Međusobno se guraju i  kao suparnici nastoje jedan drugoga prevrnuti na leđa. U međusobnoj poteri mogu se i satima sukobljavati u  žestokoj borbi. Pobieđeni, prevrnut na leđa dugo će mlatarati nogama dok ne uspe ponovo stati na noge. Kornjače grizu bezubim čeljustima kao oštrim kljunom pa tako mogu jedan drugom naneti povrede. Uzevši u obzir njihovo prirodno ponašanje i činjenicu da po pravilu žive samotnjački život, prevelika prenaseljenost nije preporučljiva. Potrebno je u što većoj meri imitirati prirodno stanište. Ako izračunata dimenzija ne zadovoljava i ako se pojavi agresije mužjaka, potrebno ih je razdvojiti.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Rhampoleon Brevicaudatus - zanima me sve o tom gušteru (malom kameleonu), ako mi možete napisati (rasveta, koliki terarijum, hrana...). Hvala, LukaO: Rhampoleon brevicaudatus je pripadnik patuljastih kameleona koji žive u priobalnom području u Tanzaniji, gde nastanjuju lišće i travu u kišnim šumama. Mogu se pronaći čak na visinama od 1300 m nadmorske visine. Dugački su oko 12 cm. Mogu proizvoditi zvuke (zuje i vibriraju) kada se osećaju ugroženima. Zbog potrebe Rhampoleona brevicaudatusa za konstantno visokom vlagom  u vazduhu, najbolje ih je držati u akvarijumu. Akvarijum od cca 80 litara je dovoljan za par ili tri životinje, ali treba izbegavati zajedničko držanje dva mužaka zbog njihove međusobne netrpeljivosti. Podloga mora biti duboka barem 12-15 cm. Na podlogu je dobro položiti ili zasaditi puno bilja, lišća ili kore drveće kako bi se omogućilo zadržavanje visoke koncentracije vlage i mesta za skrivanje. Osvetljenje: jedna FLUO cev (punog spektra) je sasvim dovoljna, basking i UVB sijalice nisu potrebne. Vlaga: prskanje terarijuma/akvarijuma dva puta dnevno sa finom maglicom zadovoljava potrebe za vodom. Podloga se mora osušiti između dva prskanja. Temperatura: temperatura treba biti 22-28º C. Visoku temperaturu treba pratiti i visoka vlaga. Uzgoj: parenje se odvija čitave godine. Rhampoleon brevicaudatus se pari čak i zimi, iako nešto ređe. Moguće je dobiti 2-4 legla godišnje, sa 1-4 jaja po leglu. Inkubacija jaja traje 60-75 dana. Briga za mlade: nakon što se mladi izlegu iz jaja rastu vrlo brzo. Potrebno ih je hraniti cvrčcima i vočnim mušicama. Mladi su polno zreli sa tri meseca, a ženke prva jaja mogu položiti sa četiri meseca.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Molim Vas da mi napišete osnovne karakteristike i uslove dežanja mošusne kornjače.Unapred hvala. MirkoO: Obična mošusna kornjača (Sternotherus odoratus) potiče iz područja severne Amerike. Nalazimo je u jugoistočnoj Kanadi (Ontario i Quebec), istočno do Maina, južno do Floride pa sve do Texasa. Njeni prirodni habitati su stojeće ili sporo tekuće i plitke vode sa blatnjavim ili muljavim dnom.  U prirodi su pretežno aktivne rano ujutro ili predveče. Može se desiti da  na kopno izlaze i u toku noći, pogotovo za vrijeme velikih kiša. Mošusne kornjače imaju sposobnost da u slučaju opasnosti ispuste neprijatan miris, koji podseća na mošus. To je i razlog zašto  se  engleski zovu, ne samo Common musk Turtle, nego i "Stinkpot". Ta sposobnost postaje sve slabija, a nekad se izgubi u potpunosti što su kornjače starije. Obične mošusne kornjače dostignu veličinu do maksimalno 14 cm. Primerci te veličine su uglavnom ženke, mužjaci ostaju  manji. Osim toga, mužjaci se razlikuju od ženki prema vidljivo dužem i debljem repu. Mošusna kornjača  je mesojed. Hrana im se pretežno sastoji od vodenih puževa, crva, glista, uginule ribe i sveg ostalog što mogu da savladaju.Uopšteno se smatra da su  mošusne kornjače vrlo lake za držanje.  Zbog svoje male veličine su idealne za ljubitelje kornjača koji im  nisu u mogućnosti pružiti prostrani akvaterarijum.  Za ovu vrstu kornjače je minimalan akvarijum dužine 80 cm i širine 35 cm. Za jednu uzgojnu grupu od jednog mužjaka i dve ženke, minimalne dimenzije bi trebale biti 100 cm dužine i 40 cm šrine. Držanje dva mužjaka u istom akvarijumu nije preporučljivo.U slučaju da se i ne napadaju međusobno, ipak je jedan od njih pod stalnim stresom od drugog mužjaka. Temperatura vode treba biti između 25°C i 27°C. Na dno akvarijuma najbolje je staviti pesak jer te kornjače vole da kopaju i sakrivaju se u mulju, odnosno pesku. Tako im najbolje možemo imitirati prirodni habitat. Potrebno je postaviti poveće kamenje i panjeve po kojima mošusne kornjače vole da se penju i koji im služe za skrivanje. Kao i sve kornjače iz familije Kinosternidae, Sternotherus odoratus više "hodaju" po dnu vode, nego što plivaju, ali u poređenju sa drugim Kinosternidima, Sternotherus odoratus su dobri plivači, kojima dubina vode u akvarijumu može biti i do 40 cm.Mošusnim kornjačama nije potrebna UV rasveta, jer nisu sklone rahitisu kao kornjače roda Trachemys. Akvarijum ne sme biti previše osvetljen jer mošusne kornjače izbegavaju presvetla mesta pa je dovoljna jedna neonska cev .Ako akvarijum stoji na osvetljenom mestu, moguće je kornjaču držati bez ikakve rasvete. Potrebna je i  spotlampa, koja zagreva jedan deo kopna na 30-ak°C . Kornjaču hranimo glistama, malim ribicama, raznim insektima,  želeom za kornjače, gotovom hranom, mesom i dr.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Ja bih vas zamolio, ako mi možete reći kako da stavim škorpiona u ruke. Puno vam hvala, MilanO: Držanje škorpiona u rukama i nije tako preporučljiva ideja. Naime, iako oni iz dana u dan postaju sve češći kućni ljubimci isti se još uvijek smatraju poprilično nepredvidivima. S tog aspekta, najprikladnije bi bilo obezbediti im adekvatne uslove držanja te im na takav način pružiti što bolji kvalitet života bez dodatnih "stresnih" situacija, kako za Vas tako i za ljubimca. Ako se i odlučite uzimati ovog ljubimca postoje različite tehnike. Neki uzgajivači savetuju da bi najprikladnije bilo da pored samog ljubimca postavite jednu ruku (zatvorenu u poziciju šake) te drugom rukom lagano podignemo ljubimca na ruku koja je do njega. Takođe, neki uzgajivači navode da je najzgodniji način stavljanja ljubimca u ruku način da se laganim pokretima uhvati ljubimac za vrh repa te prebaci na otvorenu drugu ruku. Uglavnom, svaka manipulacija s ovom vrstom životinja bi se trebala provoditi pažljivo, nežno, polako i postepeno.     

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam zelenog anolisa već par nedelja. Od tada čini mi se da nije ništa jeo. Dajem mu crve brašnare, ali neće. Pre 2 dana se presvukao. Molim vas da mi date informaciju po pitanju ishrane.Hvala na odgovoru. MareO: Cvrčci su ovim gušterima osnovna hrana, a povremeno im treba ponuditi i crve brašnare, te isekte iz "dvorišta" tj. prirode (morate biti sigurni da nisu zagađeni insekticidima). Uz to, premda u malim količinama, i voće je potrebno za pravilan rast ovog guštera. Povremeno mu možete ponuditi i vodu zaslađenu sa malo meda. Hranu je potrebno dva puta nedeljno obogatiti vitaminima i mineralnim preparatima, posebno kalcijuma i fosfora. Dozu vitamina i minerala treba udvostručiti za jedinke koje se razvijaju ili nose jaja. Obratite pažnju i na eventualne znakove bolesti. Promena boja često je dobar pokazatelj da nešto nije u redu - kada su bolesni, uplašeni, ako im je preniska temperatura u terarijumu ili jednostavno nemaju dovoljno prostran terarijum. Nije retkost da ove životinjice imaju parazite, a čišćenje od parazita delikatan je posao. Na osnovu adekvatnog pregleda, mora se tačno znati protiv kog parazita se borimo jer pogrešna dijagnoza može uzrokovati smrt. Anoreksija, popraćena dehidracijom, koja uzrokuje postepeno gašenje svih glavnih životnih funkcija zadnji je stadijum pre uginuća.Iz tog razloga,  ako Vaš ljubimac i dalje bude odbijao hranu,  svakako se obratite veterinaru koji ća Vas,  na osnovu kliničkog pregleda životinjice, najbolje savetovati koja terapija se preporučuje.