Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam crvenouhu kornjaču staru oko 4 meseca. Ima odlične uslove za život, veliki terarijum, kopno, filter, grejač, UV AB sijalicu, raznovrsnu ishranu. Ali u poslednje vreme je počela čudno da se ponaša, spava i danju, što ranije nije radila, ispušta zvuke slične šištanju dok diše, a povremeno i kija. Međutim i dalje jede normalno, i onaj period što ne spava provodi kao i do sada, veselo i razigrano. Da li znate šta joj je i kako da joj pomognem? Unapred hvala, AnaO: Padom spoljašnje temperature dolazi do usporenja metaboličkih aktivnosti crvenouhe kornjače, tako da je veoma bitno proveriti temperaturu vode i terarijuma.O uticaju temperature spoljašnje sredine na život kornjača pisali smo opširnije ovde i ovde.Kornjače se gotovo nikad ne oglašavaju, osim za vreme parenja. Ponekad, kao reakcija na strah, uvlače glavu u oklop i pri tom ispuštaju glas nalik siktanju. Mužjaci se oglašavaju za vreme parenja, a slične zvukove mogu ispuštati i ženke koje traže mesto za polaganje jaja. Osim navedenog, oglašavanje može biti posledica promene zdravstvenog stanja, odnosno bolesti.Patološki procesi koji zahvataju respiratorni sastav, najčešće upala pluća ili prehlada, mogu rezultirati ispuštanjem zvukova. Bolesti su u većini slučajeva vezane uz neadekvatne uslove u terarijumu. Pored karakterističnog šištanja javlja se i nazalni iscedak.Pošto pluća kod vodenih kornjača služe i kao hidrostatski organ, životinje obolele od pneumonije gube i plivačku ravnotežu. Terapija se sastoji u primeni odgovarajućih antibiotika i vitamina, a kornjaču treba držati na odgovarajućoj temperaturi (25 - 30 stepeni).Moj Vam je savet da se obratite veterinaru koji poznaje fiziologiju i patologiju kornjača. Možete kornjaču da odnesete na dijagnostički pregled na Veterinarski fakultet, kako bi se na osnovu pregleda postavila dijagnoza i preduzela adekvatna terapija (ukoliko je potrebno).

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Ja sam 30. oktobra 2009. godine kupila kornjaču. Prva 2 dana je sve bilo normalno (spavala je, jela, plivala). Već trećeg dana skoro ništa nije jela, nije ulazila u vodu i delovalo mi je kao da nešto nije u redu sa njom. Već 2 dana ništa ne jede. Dva puta se na suvom pojavilo nešto belo nalik na povraćku. Da li možda Vi znate šta to može da bude? TijanaO: Razlozi poremećaja zdravstvenog stanja kod crvenouhe kornjače su mnogobrojni, ali u osnovi svega su neadekvatni uslovi držanja, a u prvom redu neodgovarajuća temperatura spoljašnje sredine (vode).Moguće je da je voda previše hladna i da Vaša kornjača zbog toga neće da uđe u vodu, a izostanak apetita se takođe može objasniti usporavanjem metabolizma, nastalog kao posledica niže temperature.O uticaju spoljašnje temperature na život kornjače, možete pročitati ovde.O adekvatnim uslovima držanja crvenouhih kornjača možete pročitati ovde.Sluzava masa može biti različitog porekla. Može se raditi o izmetu, kojem je promenjena konzinstencija usled oboljenja digestivnog sistema. Sluz može takođe da bude sekret iz disajnih organa, kada je prisutna prehlada ili zapaljenje pluća, a može biti i posledica stomatitisa. Pluća kod kornjača su nastala kao diferencijacija prednjeg dela creva. Pluća su složeni sistem kanala sa skeletnom i hrskavičnom potporom, kojom se vazduh spolja dovodi do respiratorne površine pluća. Od trachee (dušnika) vode bronhije do svakog plućnog krila. Plućna krila su podeljena na komore. Prema opisanom može se zaključiti da su pluća kod kornjača na stadijumu razvoja pluća između sisara i vodozemaca. Pluća kod kornjača su vezana za carapax (gornji deo oklopa) i unutrašnje visceralne organe. Pluća kornjačama služe i za održavanje ravnoteže, odnosno plivanja. Kornjače koje imaju zapaljenje pluća teže plivaju ili preferiraju više da borave na kopnu. Ovo se dešava kod akutnog oblika zapaljenja pluća, koji se komplikuje edemom, odnosno punjenjem pluća tečnošću.Pneumonia se javlja u dva oblika. Akutni oblik nastaje vrlo brzo, pa smrt može da nastupi za nekoliko sati. Vrlo je važno, ukoliko se radi o pneumoniji, odmah reagovati,  na vreme započeti terapiju antibioticima. U ovom stadijumu kornjače su letargične, često borave na kopnenom delu terarijuma, slabo jedu ili uopšte ne jedu, često imaju otvorena usta kao da hvataju vazduh, kijaju, ponekad je prisutan i iscedak, ispuštaju zvukove, često su i dezorjentisane itd. Kod nekih kornjača može da se javi i hiperaktivnost. U hroničnom obliku, kornjače imaju manje izražene respiratorne simptome.U ovoj fazi može i ne mora biti prisutan iscedak iz nosa, a najčešće kornjače imaju očuvan apetit. Dijagnoza se može postaviti na osnovu kliničkog nalaza i RTG snimka pluća, kada sa sigurnošću možemo zaključiti u kojem se stadijumu zapaljenja pluća kornjača nalazi. Bolest se leči injekcionom aplikacijom antibiotika, minimalno 5 dana. Vrlo je važno povećati temperaturu u terariju do 30°C, kako bi se potstakao ćelijski metabolizam i prirodni imunitet. Svakako Vam savetujem da posetite veterinara koji poznaje fiziologiju i patologiju kornjača, kako bi se na osnovu kliničkog pregleda sa sigurnošću ustanovilo o čemu se zapravo radi i na vreme započelo sa adekvatnom terapijom, ukoliko bude potrebna.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Možete li mi reći nešto opširnije o Brachypelma Smithi i nešto o tarantulama? Unapred zahvalan, StefanO: Tarantule spadaju u familiju Theraphosidae, grupu velikih paukova čije je telo prekriveno čekinjama. U ovoj familiji se nalazi oko 900 vrsta paukova. Tarantule spadaju u artropode, čija je karakteristika da imaju egzoskelet za koji se pričvršćuju mišići. Građene su iz dva glavna dela: cefalotoraksa, abdomena i osam pari nogu. Veličine su od 2 - 10 cm, sa nogama dužine i do 20 cm.Neke tarantule love na drveću, neke na zemlji, a uglavnom se nalaze u tropskim i pustinjskim regionima. Tarantulin otrov je fatalan samo za one individue koje su alergične. Brachypelma smithi ili meksička crvenokolena tarantula naseljava isključivo obronke planina Sierra Madre u Meksiku. Živi u šumama gde je vlažnost oko 55 - 65%, a životni vek im je do 25 godina (ženke). Žive u jamama koje prave u zemlji i na taj način se skrivaju od predatora. Ove tarantule su dosta zastupljene kao kućni ljubimci jer dugo žive, velike su (dužina tela im je oko 10 cm, a dužina nogu oko 15 cm, težina je do 16 g) i jarkih boja (crne sa narandžastim detaljima na nogama). U prirodi se hrane artropodama, gušterima i manjim glodarima koje mogu da imobilišu svojim otrovom. U zatočeništvu se hrane insektima i mladim miševima. Nakon obilnog obeda dovoljno ih je hraniti na nekoliko nedelja. Potreban im je  terarijum / kavez sledećih dimenzija: 30×30×30 cm, sa grejnom pločom koja zauzima 1/4 poda. Kao podloga koristi se mešavina peska i treseta. Mlade tarantule se hrane jednom nedeljno, dok se starije mogu i ređe hraniti. Dok rastu menjaju staru kožu u celosti. Uopšteno o tarantulama možete pročitati u okviru sledećih odgovora: Tarantule - odgajanje i uslovi držanja i Ishrana tarantula.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobio sam bradatu agamu i pitam se koliko ona može da živi i koliko će narasti? VukO: Bradatih agama ima više vrsta. Obično kad se o njima govori misli se na najpopularniju vrstu Pogona Vitticeps. Potiču iz kontinentalnog i južnog dela Australije, iz stenovitih pustinja. Narastu do 50 cm dužine pa to treba uzeti u obzir prilikom izrade terarijuma. Životni vek im je oko deset godina mada mogu da žive i duže, što zavisi od uslova držanja. Uređivanje terarijuma mora odgovarati što više prirodnim uslovima. Podloga treba biti pesak i kamen, omogućite mu i prostor za skrivanje, pogotovo ukoliko je više jedinki u istom terarijumu. Akvaterarijum mora biti grejan i to u središtu terarijuma temperatura treba iznositi 31 - 37ºC, a na uglovima terarijuma nešto niža temperatura. Noću se grejači gase i temperatura pada na oko 20ºC. U terarijum se obavezno postavlja rasveta koja emituje UVA i UVB spektar svetla. Što se ishrane tiče, crvi (brašnari i zoofobasi) i cvrčci zauzimaju dobar deo jelovnika (oko 50%), a ostatak čini hrana biljnog porekla (radić, salata...).Treba izbegavati ili uopšte ne davati spanać. Uz ishranu potrebno je dodavati vitamine, a pogotovo minerale.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam zelenu iguanu. Puno spava i jede samo zelenu salatu. Dajem još i hranu za mačke. Šta još da joj dajem i kako da postupim da jede više stvari. Hvala puno. Vlatko Davčev O: Osim zelenih (Iguana iguana), postoje morska (Amblyrhynchus cristatus) i kopnena (Conolophus) koje žive na Galapagoskim ostrvima, pustinjska (Dipsosaurus dorsalis) iz Meksika i S.A.D., tzv. "nosorog" iguana (Cyclura cornuta) i Zapadno indijska iguana (Iguana delicatissima). Zelena Iguana je izuzetno popularna i  u odnosu na druge guštere najčešće se gaji kao kućni ljubimac. Mlade, tek izlegle iguane su svetlo zelene boje sa crnim šarama na repu i nemaju izraženu krestu. Kako rastu, zelena boja postaje zagasitija, sa dosta sivih nijansi. U periodu parenja,  dobijaju vatreno narandžastu boju. Mužjaci su znatno krupniji  od ženki a mogu porasti i više od 2 metra (uključujući rep). Mužjaci takođe imaju veoma visoku leđnu krestu koja se sastoji iz dugačkih odvojenih režnjeva, kao i veliku čeljust. Ženke su manje, porastu do metar i po u dužinu, imaju manju vilicu i ne toliko izraženu krestu. Da bi mlada iguana izrasla u pravilno razvijenu odraslu jedinku, potrebno joj je obezbediti odgovarajuće uslove smeštaja, i hraniti je na odgovarajući način. Mlada iguana je veličine 20cm - 30cm i moze živeti u terarijumu zapremine min 300l, međutim, pošto brzo rastu, a mogu dostići veličinu i do 2 metra, treba im obezbediti  veći smeštaj - kavez dugačak najmanje 3, širok 1.5 i visok 3 metra. Kavez se mora urediti tako da iguana ima osvetljen i neosvetljen deo kaveza, tako da može da izabere gde će boraviti tokom dana. Osvetljenje se postiže montiranjem lampe koja će pružati neophodnu svetlost, grejati i što je najbitnije emitovati UVB spektar koji je veoma bitan za zdravlje iguana. Temperatura kaveza treba da bude 30 stepeni i da pritom bude obezbeđena visoka vlažnost vazduha što se postiže postavljanjem treseta, lišća i slame na dno kaveza. Ishrana iguana je bazirana na biljnoj hrani. Idealna ishrana podrazumeva da iguanu od najranije mladosti hranimo sa 95%  povrća i 5% voća. Pošto su iguane biljojedi, dodavanje hrane animalnog porekla (mleko, mlečni proizvodi, meso, jaja, riba, gotova hrana za mesojede), predstavlja opterećenje za njihov digestivni trakt i može dovesti do pojave oboljenja u kasnijoj dobi. Naime, animalni proteini u organizmu oslobađaju veću količinu purina, koji vremenom mogu oštetiti bubrege. U hrani animalnog porekla ima znatno više proteina i masti, u odnosu na istu količinu hrane biljnog porekla, što za iguanu predstavlja višak i grešku u ishrani. U hranama biljnog porekla se nalaze sve potrebne materije koje su dovoljne Vašoj iguani, a koje ona dejstvom svojih enzima u gastroinestinalnom traktu razloži i apsorbuje i dalje koristi za razne metaboličke procese koji se odvijaju u njenom telu. Iguanu  možete hraniti slačicom, cveklom, repom i listovima maslačka. Dodajte tu i prokelj, seckani kelj, zelenu salatu, blitvu, lišće i cvetove hibiskusa, lišće i cvetove potočarke, seckani kupus (najtamniji spoljni listovi su najbolji) i poneko voće. Veoma je važno da ishrana bude raznovrsna, pošto dugotrajna jednolična ishrana obično prouzrokuje probleme tj. dovodi do prevelike ili premale količine određenih vitamina ili minerala. Iguani možete davati i crni hleb, mešavinu kuvanog pirinča, ovsenog brašna, graška i kukuruza. Takođe je  neophodno da iguani obezbedite pristup pijaćoj vodi, koja  mora biti približne temperature kao i okolina. Posuda bi trebalo biti široka i plitka. Poželjno je da se u periodu rasta dodaje D3 vitamin 2 puta nedeljno, koji zajedno sa minaralima utiče na pravilnu osifikaciju skeleta. Takođe, ovaj se vitamin može dodavati i ženkama koje su u fazi reprodukcije, da bi ljuska jajeta bila dovoljne čvrstine. Ako ste obezbedili sve ove neophodne uslove, a apetit joj i dalje nije zadovoljavajući, savetovala bih Vam da je odvedete kod veterinara na pregled, jer slab apetit može biti posledica postojanja endoparazita ili nekih drugih patoloških procesa u digestivnom traktu.  

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobila sam na poklon žabu. Niko nema pojma šta joj je potrebno, niti koje je vrste. Svetlo zlatno žuta sa malim crnim okicama i ima crne zavrsetke na zadnjim prstima. Šta joj je potrebno i kako da se brinem o njoj? Unapred zahvalna, AleksandraO: Žabe su bezrepi vodozemci, čije su zadnje noge dugačke i jake i služe žabi za skok. Koža im je permeabilna i preferiraju vlažna područja. Koža propušta vodu, kiseonik i ugljen dioksid, te na taj način dišu pod vodom, a kada su na suvom žabe dišu plućima. Karnivori su i njihova ishrana je bazirana na insektima, glistama, manjim žabama, itd. Hrana im mora biti živa, tako nije lako nabaviti  hranu za njih. Terarijum za većinu žaba treba urediti na sledeći način: veći akvaterarijum (npr. 70x70x100) treba da ima pola vodenog, pola kopnenog dela. Kopneni deo napraviti od kamenčića, a vodeni deo predstavlja obična voda koja je odstajala jedan dan na sobnoj temperaturi i koja je dehlorisana. Vodeni deo se menja jednom dnevno, a potreban je i filter koji redovno čisti vodu. Posebno osetljiv period je kada se žabe presvlače. Tada je bitno češće menjati vodu kako bi higijenski uslovi bili adekvatni. Akvaterarijum kao i sve predmete u njemu morate redovno prati čistom vodom, jer žabe često svojim izlučevinama isprljaju sve oko njih, a neke materije koje ispuštaju mogu biti i toksične. Nedovoljno higijene je uvek preduslov za pojavu oboljenja. Vlažnost akvaterarijuma održavajte tako što ćete ponekada poprskati prskalicom svaki predmet. Osvetljenje treba da bude obično, jer žabe ne sintetišu D vitamin, već ga unose dovoljno putem hrane, ukoliko ih adekvatno hranite. Potrebno je grejati vodu i vazduh, a voda bi trebalo da bude hladnija za par stepeni u odnosu na suvi deo, kako bi žaba mogla da se rashladi. Nekim žabama je potrebno suvo stanište, bez vode, ali sa velikom vlažnošću, nekima isključivo vodeno stanište, pa bi bilo dobro da se raspitate kod osobe koja vam je poklonila žabu, o kojoj se vrsti žabe radi, kako biste joj omogućili adekvatne uslove. Na našem području su najzastupljenije sledeće vrste žaba: Krastača, Šumska žaba, Mala zelena žaba, Močvarna žaba.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Interesuje me koje bih akvarijumske biljke mogla da stavim u akvaterarijum sa crvenouhom kornjačom?DinaO: Živo bilje u akvaterarijumima uglavnom, osim lepog izgleda, pruža životinjama i prostor gde će se sakriti i po kojem će se penjati. Nažalost, većina terarijskih životinja voli živo bilje i pojesti. Biljke, stoga, ne smeju da imati nikakve bodlje, kao što imaju kaktusi i ne smeju da budu toksične. Biljke su i čest izvor mikroorganizama.Za tropske terarijume najčešće se koriste sledeće biljke: Arthurium, Aphelendra, begonije, Caladium, Calathea, Codiaeum, Columnea, Cordyline, Ctenanthe, Dracaena, Epipremnum, Ficus, Fittonia, Maranta, Monstera, Peperomia, Philodendron, Spathiphyllum, Stromanthe, bromelije, orhideje i bambus. Bitno je samo da bambus posadite tako da nečim bude fizički odvojen od Vaše kornjačice da ga ne pojede.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kornjaču već mesec dana. Nismo se mnogo raspitivali pre nego što smo je kupili, pa se bojim da je dosta dana bila u hladnoj vodi i hranili smo je samo crvićima. Sada smo joj kupili bolju hranu i grejač za vodu, ali je njoj krenula da raste kao prašina oko repa koja se širi oko celog oklopa. Čistili smo je starom četkicom za zube, ali njoj i  dalje raste. Ne znam kako da je izlečim. Takođe ne znam čime bi trebalo to da joj to čistim. Unapred vam mnogo hvala! EmilijaO: Kornjače su relativno otporne i retko oboljevaju. Uglavnom usled pada otpornosti organizma - zbog neadekvatnih uslova držanja (neadekvatna hrana, niska temperature vode, nedostatak lampi, loši higijenski uslovi itd.). Ponekad, uprkos dobrim uslovima držanja, kornjače ipak obole. Po koži glave, nogu, repa mogu se videti beličaste ili žućkaste naslage, koje su najčešće izazvane gljivicama iz rodova Aspergillus, Metarhizium, Mucor, Paecilomyces, Penicillium spp. Ove naslage se mogu mehanički skidati. U terapiji se koriste antigljivične masti. Hranu je neophodno obogatiti vitaminsko - mineralnim preparatima. Neophodno je da kornjača ima suvi deo, na kojem će se sunčati i adekvatnu lampu za to. Ukoliko ne postoji suvi deo, postoji veliki rizik da dođe do stvaranja gljivica na njenom oklopu i koži, za čiji razvoj su potrebne vlaga, toplota i tama, pa ukoliko nemate lampu, a imate grejač koji greje vodu, moguće je da se radi o gljivicama. Suprotno tome, višak svetla može dovesti do nastanka algi. Svetlosni režim tokom dana ne bi trebao da prelazi 12 časova. Stvaranje algi u akvaterarijumu je nešto što se često događa. Takvu pojavu možete da ublažite češćim menjanjem vode ili ugradnjom jačeg filtera. Takođe je važno da ne držite akvaterarijum blizu prozora jer svetlost potstiče njihov rast. Takođe je važno da podlogu, tj. kamenje dobro mehanički očistite. U vodu možete da stavite neka od sredstava koje će smanjiti, tj. usporiti rast algi. U ponudi Pet centra postoji vitaminsko – mineralni dodatak za kornjače: Sera reptimineral C, koji sadrži vitamine A, B1, B2, B6, B12, biotin, vitamin C, Ca - pantotenat, folnu kiselinu, L - lizin, niacin, D / L metionin, Ca, Fe, Mg, Mn, Se, Zn... Simptomi bakterijske infekcije kože su sluzave naslage na samoj koži. Infekcija može da zahvati čitavu površinu kože ili može nastati lokalno na pojedinim delovima. Uzroci su loši ambijentalni uslovi, a lečenje se sprovodi odgovarajućim preparatima koje propisuje veterinar. Oboljenja kornjača možete sprečiti pravilnom negom, raznovrsnom i kvalitetnom ishranom i dovoljno velikim prostorom za kretanje. Takođe veoma je važno pravilno osvetljenje, odgovarajuća temperatura i redovna filtracija vode. Svakako da je neophodna i redovna higijena oklopa, odnosno njegovo čišćenje grubljim sunđerom ili četkicom. Ukoliko ni posle poboljšanja uslova ne dođe do promene, neophodno je da posetite veterinara koji će uraditi klinički pregled i preporučiti ili sprovesti terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dobili smo vodenu kornjaču, oklop joj je dužine 22 centimetra, koje dimenzije akvarijum treba da joj kupimo? Hvala. Dragana O: Način i uslovi držanja kornjača se odražavaju na njihovo zdravstveno stanje. Kornjačama je neophodno obezbediti 2 / 3 vodenog i 1 / 3 suvog dela. Suvi deo je veoma važan jer se na njemu kornjača odmara i greje, a optimalna temperatura vazduha je 25 stepeni i ne bi trebalo biti niža. Temperatura vode koja se preporučuje je 26 - 30 stepeni C. Zagrevanje i optimalna temperatura se obezbeđuje grejačem sa termostatom. Higijena akvaterarijuma je od velike važnosti takođe. Potpuno pražnjenje i čišćenje akvaterarijuma se vrši jednom mesečno, a celokupna količina vode se menja svakih 10 dana, s tim što se povremeno može menjati i polovina količine vode. Motornim pumpama se filtrira voda i one se takođe redovno moraju prati i čistiti. Neadekvatna količina svetlosti takođe je važan preduslov za nastanak bolesti kao npr. mekani oklop. Kornjačama bi trebalo  omogućiti sunčevu svetlost specijalnim lampama sa UVA i UVB spektrom zračenja. Spektar UV zračenja je potreban kako bi se odvijala nesmetana sinteza vitamina D3. Ovaj vitamin nalazi se u hrani biljnog i životinjskog porekla, ali u količini koja nije dovoljna, pa je stoga UV osvetljenje neophodno. Za akvaterarijum u kome će živeti vodene kornjače važi pravilo: što veći - to bolji. Za par kornjača, ovo znači, 200-250 l zapremine - minimalno. Logično je pretpostaviti da neće kornjača odmah narasti do max. 30 cm, da joj treba praviti ovako veliki akvaterarijum dok je još sasvim mala. Kornjačama je važnije da imaju veliku površinu za plivanje, dubina ne mora da bude prevelika. Formula kojom se možete voditi prilikom definisanja veličine akvaterarijuma je odnos -  dužina:širina:visina, u slučaju kornjača, treba da bude 3:2:1. 

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me sve o ovom jako čudnom gušteru (odakle je, uslovi držanja, podloga).StefanO: To je arborealna vrsta gekona, zovu ga još i leteći gekon - zato što u prirodi ima običaj da skače sa grane na granu u potrazi za hranom. Raste do 20 cm, aktivni su noću dok se danju pretežno skrivaju. Hrane se insektima, standardno, kao i leopard gekoni; mužjaci su teritorijalni, pa se mogu držati u paru samo sa ženkama. "Stidljiv" gušter, teško se navikava na držanje po rukama. Uz adekvatne uslove, životni vek im je oko 15 godina. Imaju istaknuti nabor kože na obe strane tela, kožu između prstiju i spljošten rep kako bi lakše "preletali" razdaljine. Imaju izuzetnu sposobnost kamuflaže. Živi u tropskim prašumama sa visokom vlažnosti. On se skriva ispod kore i u pukotinama, aktivan noću. Zemlje porekla su Tajland, Mianmar, severoistok Indije, Malajsko poluostrvo, Nikobarska ostrva, Indonezija (Sumatra, Java, Borneo, Simalur) i Singapur. Potreban mu je terarijum visok najmanje  40 cm, preporučuje se terarijum dimenzija 60x40x50 cm sa obezbeđenim granama za penjanje, korama drveta, po mogućstvu nekom biljkom, i obaveznim mestima za sakrivanje. Idalna podloga je od palminog treseta. Temperatura u terarijumu mora biti 35-38°C, zimi 26-29°C tokom dana. Noću temperatura treba biti niža tj. od 20-24°C. Potrebna im je prilično visoka vlažnost, noću najmanje 85 - 95%, a tokom dana može pasti na 60%. Osvetljenje sa UV spektrom, koje je bitnije za biljke u terarijumu, jer je on noćni gušter. Ne preporučuje se početnicima.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam iguanu staru dve godine. Na nozi ima neke tačke i samo na tom mestu ima, ne znam šta je, neki su mi rekli da su to gljivice ali ne znam kako je to dobio i kako se to leči. Te tačke izgledaju kao mrtvo tkivo narandžaste boje.Hvala, MilošO: Kod reptila su relativno česte promene na koži koje nastaju uglavnom zbog neadekvatnih uslova držanja. Mehaničke povrede, razmekšanja kože usled prevelike vlage, opekotine od grejača su ulazna vrata za veliki broj mikroorganizama koji se nalaze u spoljašnjoj sredini. Pad opšte otpornosti doprinosi pojavi i širenju oboljenja, a utiče i na sam uspeh lečenja. Od kožnih promena kod reptila se najčešće sreću apscesi, gljivična oboljenja, bakterijska oboljenja, povrede i opekotine. Apscesi nastaju nakon primarne lezije ili loših uslova spoljašnje sredine. Supkutani apscesi izgledaju kao čvorići ili otekline ispod kože. Diferencijalno dijagnostički se mogu zameniti sa hematomima, tumorima i parazitnim nodulima. Iz apcsesa se načešće izoluju sledeći mikroorganizumi:  anaerobni Peptostreptococcus i aerobni  Pseudomonas, Aeromonas , Serratia, Salmonella, Micrococcus, Erysipelothrix, Citrobacter freundii, Morganella morganii, Proteus, Staphylococcus, Streptococcus, Escherichia coli , Klebsiella, Arizona  i Dermatophilus. Apscesi se  obrađuju hirurškim putem uz aplikaciju antibiotika. Gljivična oboljenja kože su uzrokovana većim procentom vlage u vazduhu, lošom ishranom i stres faktorom. Najčešći uzročnici gljivičnih infekcija kože reptila su gljivice iz rodova: Geotrichum, Fusarium i Trichosporon. Klinička slika varira u zavisnosti od dužine trajanja procesa, a tretman se svodi na lokalnu aplikaciju antigljivičnih masti i izlaganje ultravioletnom zračenju (lampe sa UV spektrom). Opekotine nastaju ukoliko se koriste loši izvori toplote (podni grejači). Da biste dobili sigurnu dijagnozu, a samim tim i adekvatnu terapiju, neophodno je da odvedete iguanu kod veterinara na pregled. Sa promenjenog mesta na koži je neophodno uzeti bris, da bi se izolovali uzročnici koji su doveli do oboljenja.Dok ne odvedete iguanu na pregled, proverite da li ste joj obezbedili adekvatne uslove za život, o  čemu se možete informisati u odgovrima Zelena iguana, Zelena iguana - ishrana i uslovi držanja  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li je istina da kornjče sadrže neke bakterije koje utiču na čoveka tako što čovek ne može da ima potomstvo? AleksandarO: Kod kornjača se najčešće i kao jedina zoonoza spominje salmoneloza. Salmoneloza je infekcija koju uzrokuju bakterije iz roda Salmonellae. Salmonela je invazivan mikroorganizam koji se može iz creva proširiti krvlju do drugih organa. Najčešće su hronični nosioci salmonele gmizavci, ptice (perad), svinje i čovek. Iako se kod uvoza gmizavaca obavezno kontroliše salmoneloza, bolest se ipak može pojaviti u slučaju ilegalnog uvoza. Poznato je oko 2000 oblika bakterija u rodu Salmonella, od kojih se gotovo svi smatraju patogenim tj. izazivaju bolesti. U više od pola slučajeva infekciju uzrokuju tipovi S. enteritidis i S. typhimurium. Za ljudsko zdravlje posebno su opasne Salmonella typhi koja uzrokuje trbušni tifus, S. choleraesuis i S. enteritidis koje su najčešći uzročnici tipične salmoneloze, te S. gastroenteritis. Mnoge životinje, uključujući i vodene kornjače, mogu biti nosioci salmonela. Kod reptila učestalost doseže i do 90 %. Kod njih nije u potpunosti moguće ukloniti bakteriju, a da se ne ugrozi njihovo zdravlje. Samo u retkim slučajevima, gmizavci obolevaju od salmoneloze, a u 80 % slučajeva ako su loši uslovi držanja životinje. Najčešći izvor infekcije je preko kontaminirane hrane. Bakterija je prisutna na nedovoljno kuvanom mesu, piletini i jajima. Kako je bakterija mikroskopske veličine, ne može se utvrditi njena prisutnost bez pretrage fecesa i krvi. Zbog periodičkog izlučivanja salmonela fecesom, u većine slučajeva test nije u potpunosti pouzdan. Najlakši, ali i najefikasniji način preveniranja pojave salmoneloze je održavanje higijene. Nakon svakog kontakta sa kornjačom operite ruke, redovno čistite i održavajte terarijum, perite ruke nakon diranja posude za hranu i vodu, vodite računa da pripremanje hrane za Vas bude odvojeno od pripremanja hrane za kornjaču, onemogućite kretanje kornjače po kuhinji ili wc - u. Posuda za hranu i vodu od kornjače nikad ne bi smela biti u kontaktu ili u blizini mesta za pripremu hrane za ljude, a kornjači onemogućiti kretanje u prostoru kad pripremate hranu.   Na kraju, salmoneloza je samo jedna od zoonoza koje ugrožavaju ljudsko zdravlje. Kao uzročnici bolesti koje ljudima mogu generalno preneti gmizavci navode se bakterije: Aeromonas, Campylobacter, Citrobacter, Coccidia, Clostridium, Corynebacterium, Edwardsiella tarda, E. coli, Enterobacter, Klebsiella, Leptospira, Mycobacterium, Neisseria, Pasteurella, Pentastomiasis, Proteus, Serratia, Staphylococcus, Streptococcus, Yersinia.    

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li su UV lampe za iguanu štetne po ljude?AleksaO: Samo 10% sunčevog spektra otpada na UV - zrake (ultraljubičaste), međutim upravo taj najmanji dio sunčeva spektra je biološki najaktivniji. Spektar UV-zraka deli se na: UVC - zraci koji uglavnom ne dopiru do zemljine površine; UVB - zraci su odgovorni za nastanak opekotina na koži usled dužeg izlaganja suncu (rezultat njihovog delovanja vidljiv je već nakon par sati u obliku kožnog eritema tj. crvenila). Za UVB spektar je značajno naglasiti da ne prolazi kroz staklo; UVA - zraci koji duboko prodiru u kožu i odgovorni su za starenje kože. Sunčevi zraci, tj. spektar sunčevog svetla ima i pozitivne i negativne strane. Negativne strane nastaju dugotrajnim izlaganjem sunčevom svetlu (od opekotina sve do kancerogenih efekata). Sa druge strane tu su pozitivne strane sunčevog svetla. Ono je neophodno za normalan život i za odvijanje telesnih funkcija, sintezu vitamina D, metaboličke promene... Posebne fluorescentne lampe su veštački izvori sunčevog svetla i zavisno od smese gasova proizvode, tj. emituju željeni UV-spektar. Ukoliko ste pravilno postavili rasvetu, sa odgovarajućim zaštitnom senkom koja će usmeriti svetlo u terarijum, štitiće od direktnog uticaja na oči i time ste već preduzeli sve potrebne mere. Dugotrajno gledanje u takav izvor svetla može izazvati oštećenje oka, pa to treba izbegavati. Drugih opasnosti i razloga za strah nema.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Skoro sam kupio mlečnu zmiju, stara je oko 5 meseci. Možete li mi pojasniti malo više o njoj, temparatura, na koliko se hrani, uslovi držanja... Unapred hvala. ZoranO: Milk snake / mlečna zmija (Lampropeltis triangulum) pripada porodici Colubridae, rod Lampropeltis. Poreklo vuče iz Severne i Centralne Amerike. Njeno stanište je SAD, Meksiko. Lampropeltis triangulum – milk snake, dostiže maksimalno 130 cm. Lampropeltisi ne zahtevaju preterano prostrane terarijume. Ovo su, uglavnom, zmije manje od 150 cm, pa je terarijum od 80 - ak litara sasvim dovoljan za odrasle primerke. Mladunci i polu-odrasli Lampropeltisi mogu da se čuvaju u manjem terarijumu. Ukoliko terarijum nije dobro zatvoren zmija će ga sigurno napustiti, tako da se o tome mora povesti računa. Neophodno je i obezbediti nekoliko mesta za skrivanje, a grana ili neki drugi objekat za penjanje su dobrodošli, iako ove zmije najveći deo svog vremena provode na podu terarijuma. Mogu se koristiti razne vrste podloge. Treset je najadekvatnija podloga za Lampropeltise jer su ovo rijuće zmije Podloga može da bude i piljevina, mada treset u terarijumu izgleda mnogo lepše i prirodnije. U najtoplijem delu terarijuma treba da bude oko 30 - 32 stepena Celzijusa, dok je u hladnijem 25 stepeni povoljna temperatura. Noću temperatura može malo da padne, bez posledica po zmije. Kao grejno telo bolje je koristiti kabl - grejač nego sijalicu, jer ove zmije ne vole prejako svetlo, s obzirom da u prirodi najveći deo svog života provode pod zemljom, a aktivne su noću. Nije potrebna preterana vlažnost vazduha, mada fajtanje vodom treba praktikovati par dana pre presvlačenja zmije kako bi joj se olakšalo skidanje stare kože. Neophodno je obezbediti dovoljno veliku posudu u koju zmija može da stane, sa svežom vodom. Zmije često pred presvlačenje provode vreme u vodi, a povremeno izbacuju izmet u posudu sa vodom. Iz tog razloga potrebno je redovno čistiti posudu i menjati vodu.  Ove zmije se u zarobljeništvu hrane miševima. Lampropeltisi su kanibali pa nije preporučljivo spajati više primeraka, osim radi parenja.   Ovo su mirne zmije, vrlo retko se može naići na agresivne primerke, i donekle se mogu navići na uzimanje u ruke. Dok su mlade mogu dosta brzo da se kreću, a kad porastu bivaju mirnije. U rukama neće ležati mirno, kao i većina zmija, već će stalno pokušavati da ih napuste. Medutim, ukoliko se pažljivo uzimaju, bez naglih pokreta neće biti nervozne i nemirne. Bitno je da se zmije ne uzimaju u ruke posle obroka dan - dva.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dragi moji, nadam se da ćete mi pomoći da proširim moju malu porodicu od 3 kornjače.šod 15 godina. Stvorili smo im odlične uslove u dvorištu i bašti i svake godine one poloze po 5 - 6 jaja svaka ali mi i dalje nemamo male. Uglavnom znamo gde su polagale čak smo par puta iskopavali jaja pred zimu kada su već odavno trebale da se izlegu ali smo nailazili na istrulela jaja. Da li zbog vremenskih uslova ili tvrde zemlje ali mladih nikako nema, pa bih volela da uz vašu pomoć napravim neku vrstu inkubatora. Tačnije da mi kažete da li bih mogla da ih "premestim" i stvorim uslove da se razviju. Kolika treba da je temperatura zemlje, vlažnost itd, šta da uradim? Jedna je položila jaja pre 4 dana, druga još nije. Da li jajima škodi ova kiša koja neprekidno pada? Unapred zahvalna,Danijela O: Kod vrsta koje žive u području umerene klime (šumske / kopnene kornjače) vreme parenja je u proleće i u jesen. Kod vrsta koje žive u tropskim i suptroskim područjima, vreme parenja zavisi od vlažnosti vazduha. Nakon parenja i oplodnje, ženka kornjače počne tražiti pogodno mesto za polaganje jaja. Znači, vrlo je kratak period kada je jaje u kornjači.  Kornjača najprije vrhom čeljusti počne pipati i zagrebavati zemlju prednjim nogama. Ženka hoda uokolo i isprobava zemlju tražeći najpovoljnije mesto za polaganje jaja sa najboljom vlažnošću, temperaturom tla i osunčanošću. Iskopane rupe u vrtu znače da je ženka već pokušavala položiti svoja jaja, ali je bila ometana pa to nije uspela. Ostavite kornjaču na miru i osigurajte joj mir, a posebno  je važno privremeno skloniti mužjaka da joj ne smeta pri polaganju jer u zatočeništvu ponekad nema dovoljno veliki prostor kao u prirodi da bi se od njega sakrila. Kada pronađe neko zaklonjeno, suncu izloženo mesto u mekšoj zemlji, kornjača započne zadnjim nogama kopati rupu. U njoj odloži 3 – 15, obično 6 – 8 belih ovalnih ili okruglastih jaja, veličine golubljih. Celi proces polaganja jaja, od početka kopanja, polaganja i zatrpavanja traje oko 3 sata. Nakon što kornjača zatrpa rupu, završavaju njene materinske brige. Kornjačina jaja ostaju dugo u zemlji.   U idealnim uslovima, inkubacija traje izmedu 8 i 11 nedelja (60 do 90 dana), a mladunci iz jaja izlaze u septembru. Što je temperatura vazduha niža, to inkubacija duže traje. Idealna temperatura za inkubaciju je 30° - 31,5°C i u tim se uslovima najčešće izležu mladi različitih polova. Neka su istraživanja pokazala da niže temperature inkubacije rezultiraju većim brojem mužjaka, a da se kod temperatura viših od 31,5°C izležu ženke. Nakon što dovrše embrionalni razvoj u jajima, mladunci počinju izlaziti napolje. Obično taj proces traje od 8 – 24 sata. Ponekad svi mladunci ne izađu u isto vreme napolje, neki izađu i dan kasnije. Probijanje iz ljuske jaja i izlazak iz gnezdišta nisu nimalo lagan zadatak, treba se probiti i kroz sloj zemlje kojim su pokriveni. U svojim prvim trenucima izlaska iz jaja oklop im je skroz zgužvan i naboran, od sklupčanog položaja u jajetu. Kada se izlegu, veličine su 30 – 40 mm i sa 6 – 8 g težine, prepušteni sami sebi, ali  su jako aktivni i živahni te odmah spremni za samostalan život. Istog se trenutka počnu kretati, a kroz par sati, odnosno dana, oklop im se izravna i svakim danom postaje čvršći. Rastu polako pa će veličinu svojih roditelja dostići tek za 5 - 7 godina.   Zaključak bi bio sledeći: nemojte dirati jaja, kiša kao takva im ne smeta, sve dok se zemlja ne pomera, tj. sve dok su jaja u inkubaciji. Inače, ženke su polno zrele sa oko 10 godina. Kod mužjaka se sperma stvara tokom leta i ostaje kroz hibernaciju do sledećeg proleća i parenja, a kod ženke se takođe jaja počinju leti razvijati i razvoj im se dovršava na proleće. Prie krajnjeg razvoja ljuske, potrebno je da bude oplođeno. Takođe, ženka se ne mora svaki put pariti da bi jaja bila oplođena jer ima sposobnost čuvanja sperme u sebi do četiri godine. To znači da čak i ako nema mužjaka oko sebe, može sama oploditi svoja jaja u razdoblju od jedne do tri godine od kada je primila spermu. Kad kornjača položi jaja, nikako nemojte zbog radoznalosti otkopavati jaja jer biste lako mogli uništiti čitavo njeno potomstvo, naime ukoliko se okreću već položena jaja, zametak koji se počeo razvijati ugine. Ukoliko se male kornjače ne pojave u tom određenom  razdoblju, nema razloga za zabrinutost jer inkubacija ponekad traje i do 103 dana. Ne pomažite mladim kornjačama da izađu iz jajeta pa i onda kada su do pola izležena jer biste učinili više štete nego koristi. U slučaju hladnije godine kornjačice se ne moraju ni pojaviti na površini zemlje. Ako je inkubacija trajala duže, mlade kornjače ostanu zakopane u zemlji, gdje hiberniraju do sledećeg proleća. U zatočeništvu se kornjače mogu pariti i ženka položiti jaja u iskopanu rupu na mesto koje je najpovoljnije, ali zbog pomanjkanja prostora mogu gaziti po tom mestu i tako ugroziti jaja. Teško da mi ljudi znamo koje bi mesto bilo dobro za jaja pa je preporuka da se mesto odabrano od strane kornjače zaštiti od mogućih pristupa, bilo samih kornjača, bilo drugih životinja i ljudi, a dalje je sve u rukama prirode. Razlog nemanja potomsva može se kriti u neoplodjenim jajima (neplodnost mužjaka), ometanje prilikom polaganja jaja i tokom procesa inkubacije. Iz svega gore navedenog možete zaključiti da je jedini adekvatan prostor upravo prirodno okruženje u kojima kornjače borave i da pravljenje zasebnog inkubatora nemože zameniti prirodne uslove, tj. zahteva  konstantnu brigu tokom čitave godine.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pre nekog vremena spasila sam dve kornjače od neke devojke, koja ih je držala u veoma maloj posudi i koja nije nešto vodilla računa o njima. E sad, ja slabo znam o kornjačama. Pokušavam da ih hranim raznovrsno, ali je ova jedna veča prestala da jede i ne jede već par dana i ujutru grebe po posudici u kojoj je, ali ne pokazuje nikakve znakove da je bolesna, nema ništa oko usta, ne ispušta nikakve zvukove, niti joj nešto izlazi iz usta, i izgleda veoma veselo, samo što ne jede. Još uvek nemam sve uslove za njih, ali planiram da nabavim sve što je potrebno da bi mogle normalno da žive. Primetila sam da im je voda malo hladnija nego što bi trebalo.. Hoće li moja kornjača preživeti? Išla sam i kod veterinara, ali mi je rekao da on ništa ne zna o njima. Hvala, IvanaO: Kornjačama su za zdrav rast, razvoj i život potrebni optimalni uslovi držanja i ishrane. Ukoliko im uslovi u terarijumu nisu zadovoljavajući, javiće se sklonost ka infekcijama, nepravilan rast i razvoj, kao i niz metaboličkih problema. Pri niskim temperaturama vode kornjače odbijaju hranu. Minimalna temperatura vode koja obezbeđuje normalno funkcionisanje vitalnih organa je 24°C a maksimalna dozvoljena temperatura je 30°C. Pošto u akvaterarijumskom načinu života kornjače nemaju uslove za hibernaciju, temperatura vode niža od 23°C ugrožava život kornjače. Kornjače prvo postaju neaktivne, a zatim gube apetit. Vašoj kornjači je potreban veći vodeni životni prostor što je jako važno za obavljanje vitalnih životnih funkcija. U malim posudama kornjača ne može da pliva a ako su posude plastične nije moguće postaviti prečišćivač i grejač koji su važni za zdravlje kornjače. Potrebno je obezbediti i deo sa suvom površinom kako bi kornjača sunčanjem obezbedila pravilnu sintezu vitamina D važnog za metabolizam kalcijuma. Kornjačama treba omogućiti sunčevu svetlost specijalnim lampama sa UVA i UVB spektrom zračenja. Spektar UV zračenja je potreban kako bi se odvijala nesmetana sinteza vitamina D3. Ovaj vitamin nalazi se u hrani biljnog i životinjskog porekla, ali u količini koja nije dovoljna, pa je stoga UV osvetljenje neophodno. UVA deo spektra stimuliše apetit u reptila i nagon za razmnožavanjem. Raspon UVA dela spektra iznosi 320-400 nm i 30-33%. Raspon UVB ultraljubičaste svetlosti iznosi 290-320 nm i iznosi oko 5 %. Visina na koju se lampa postavlja ne bi smela biti viša od 30-40 cm, a treba ih zameniti nakon šest meseci. Lampe je najbolje smestiti u unutrašnjost terarijuma jer ako su iznad stakla, nemaju efekta zbog redukcije svetla i apsorbcije stakla. Što se tiče ishrane, vodene kornjače se hrane u vodi jer ne mogu gutati hranu na suvom. Hrana mora biti sirova i ne sme biti začinjena a količina hrane optimalna. Nakon hranjenja potrebno je odmah pokupiti ostatke hrane iz akvarijuma kako ne bi trulili i kontaminirali vodu. Pravilna ishrana podrazumeva davanje izbalansirane proteinske i biljne hrane: živa hrana, kao dobar izvor proteina – akvarijumski vodeni organizmi, zatim slatkovodne ribe, pileće, ćureće, goveđe meso. Od biljne hrane može se koristiti - vodeno bilje (Echinodorus amazonicus, Elodea, Egeria, Lemna minor ). Suva hrana – granule su samo dodatna hrana. Isključivo suva hrana ne može obezbediti pravilan rast i razvoj. Povrće je dobra zamena za vodeno bilje i lako je dostupno (šargarepa, crvena salata). Dodaci hrani: vitamini (prah ili kapi), izmrvljena sipina kost se mogu koristiti. U koliko ste obezbedili sve neophodne uslove za život Vaše kornjače, izbegli ste mnogo uzroka koji dovode do različitih patoloških stanja. Ako i posle dve nedelje kornjača ne jede i razvije još neku simptomatologiju obratite se veterinaru za opsežniji pregled i terapiju.   

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želela bih da vas pitam, s'obzirom da nikada nisam držala zmiju u kući, a čula sam da se za početnike preporučuje kukuruzni smuk, medjutim, mene ta vrsta zmije uopšte ne zanima i nisi mu interesantne. Da li bi bilo pametno da nabavim pitona morelia viridis? Tijana O: Zeleni piton (Chondro Python, Morelia Viridis) je arborealan i aktivan noću piton, što ga čini posebno cenjenim i retkim u prirodi. Kao što i sam naziv sugeriše, boja ovog ljubimca je zelena. Takođe, postoje i određeni primjrci koji su i plavi ili žuti sa belim, žutim ili crnim delovima. Prirodno stanište ove vrste je Nova Gvineja i okolne obale sve do severnih predela Australije. Za odraslog zelenog pitona, smatra se da je vivarium od 90 x 60 x 60 cm minimum koji se treba zadovoljiti. Takođe, potrebno bi bilo da vivarium ide i u visinu. Osim određenih dimenzija vivarija, uzgajivači bi trebali postići i optimalnu temperaturu, odnosno, optimalne temperature. Naime, u hladnijem delu vivarija temperatura bi trebala biti oko 23 C, a u toplijem delu oko 30 C. Temperatura vazduha u vivariju bi se trebala kretati oko 28 C. Dakle, i te činjenice bi trebalo uzeti u obzir prilikom izgradnje vivarija za ovu životinjsku vrstu jer se zeleni pitoni najčešće zadržavaju na najvišim granama. Kako zelenom pitonu nije neophodna upotreba specijalnih UV lampi, uzgajivači koriste fluorescentne lampe koje oponašaju prirodnu sunčevu svetlost, i to iz tog razloga kako bi stimulisali i održavali živo bilje. Za vreme noći, možete postaviti i infracrvene lampe. Infracrvene spot lampe se izbegavaju jer povećavaju opasnost od pregrejavanja vivarija, kao i od opekotina ljubimaca. Između najviše tačke vivarija i mjsta gde se postavlja lampa trebalo bi ostaviti minimalno 40 - 50 cm razmaka kako bi se sprečilo penjanje ljubimca na taj deo vivarija.Prilikom uzgoja ove vrste ljubimca, trebalo bi obratiti i posebnu pažnju na vlagu. Naime, sami uzgajivači navode da nije potrebno održavati nivo vlage koliko je bitno, tokom dana, postići veću vlažnost u vivariju i onda ostaviti da se ona postepeno smanjuje. Na takav način se može što sličnije oponašati uslovi njihovog prirodnog staništa.Zmije su hladnokrvne životinje, telesna temperatura im zavisi od temperature okoline. Temperatura  mora biti što bliža onoj u prirodi, kako bi se odvijali normalni metabolički i drugi za život važni procesi. Pitoni se hrane jedanput u desetak dana, najčešća hrana u zatočeništvu su miševi, koji veličinom moraju odgovarati mogućnostima zmije da ga uspe progutati i svariti. Za mlade zmije - pinki miševi (stari 1 - 5 dana), a za veće zmije - oni malo stariji. Za vreme dok zmija vari miša ne preporučuje se uznemiravanje, a samo varenje traje nekoliko dana, zavisno od veličine miša. Ako Vaš piton ne jede duže vreme, a ne gubi na telesnoj masi, ne zabrinjavajte se. Medjutim, ako dođe do gubitka telesne mase, obratite se veterinaru koji poznaje fiziologiju i patologiju zmija. Kako sam već spomenula, u vivariju mora biti smeštena posuda sa vodom radi vlažnosti vazduha, kupanja, a takođe i da zmija može piti tu vodu. Svaki dan voda mora biti sveža; zmije u posudu sa vodom često i defeciraju. Čista voda je vrlo bitna i pre samog presvlačenja. U tom periodu oči se zamute, pa se preporučuje uranjanje zmije u toplu vodu desetak minuta, kako bi se oči isprale, a nakon toga presvlačenje će u potpunosti nastupiti nakon 24 sata. Iz priloženih informacija, jasna Vam je stepen odgovornosti i neophodnost pružanja svih adekvatnih uslova kod ove vrste zmije. Upravo zbog toga preporučuje se osobama koje već imaju prethodno iskustvo sa držanjem zmija. Nadam se da sam  pomogla informacijama, a svakako Vam za sva buduća pitanja stojimo na raspolaganju ja ili moje kolege iz Pet centra.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želeo bih da kupim ovu tarantulu i zanima me da li ima da se kupi u Pet centru, i ako nema gde ima?  Želeo bih da znam čime se hrani da li može da se pripitomi i drži u rukama, i još neke informacije o toj vrsti pauka. Marko O: Brazilska Whiteknee Tarantula je relativno nova i uzbudljiva vrsta pauka. Poprilično je velika i atraktivnog izgleda. Brazilska Whiteknee Tarantula je umereno agresivna, ali i nerovozna. Ukoliko je uznemiravate (npr. podignete poklopac terarijuma), retko će ujedati / gristi, ali možete očekivati "ispaljivanje projektila" tj. iritirjućih dlačica koje imaju funkciju odbrane. Dlačice izazivaju svrabi i osip, a kod osetljivijih osoba moguće su alergijske reakcije, manjeg ili većeg inteziteta. Iz ovoga možete zaključiti da nisu pogodni za uzimanje u ruke. Spada u grupu skupljih vrsta, ali bez obzira na to pripada kategoriji veoma traženih paukova u svetu ljubitelja teraristike, kako zbog svoje veličine, tako i zbog lepote. Brazilska Whiteknee Tarantula je poznata i  pod nekoliko različitih imena, što može biti zbunjujuće.   Najčepće spominjani nazivi su: Brasilian Whiteknee Birdeater, Whitekneed Tarantula, Brasilian White Bird Banded Tarantula, Giant Whitekneed Tarantula...Stanište: šume severnog Brazila. Vrsta:  Terrestrial. Ishrana: cvrčci i ostali mali insekati, mali gušteri, čak i ptice, miševi.. Odrasla veličina: 18 - 20 cm.Temperament: polu - agresivni i nervozni.Parametri okruženja:Temperatura od 26 do 30 °c. Vlaga 75 - 80 %.   Spadaju u kategoriju zaštićenih vrsta za čiju prodaju tj. uvoz je neophodno posedovati posebne dozvole od nadležnih institucija. Prema našim informacija trenutno na domaćem tržištu ne postoji zvanična prodaja ove vrste u skladu sa pratećim dozvolama i zakonima. U prodaju Pet centra se u ovom trenutku ne nalazi navedena vrsta tarantule.