Odgovara:
Mirjana Pejčić, dr. vet. med.,
Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd

P: Ja sam 30. oktobra 2009. godine kupila kornjaču. Prva 2 dana je sve bilo normalno (spavala je, jela, plivala). Već trećeg dana skoro ništa nije jela, nije ulazila u vodu i delovalo mi je kao da nešto nije u redu sa njom. Već 2 dana ništa ne jede. Dva puta se na suvom pojavilo nešto belo nalik na povraćku. Da li možda Vi znate šta to može da bude? Tijana

O: Razlozi poremećaja zdravstvenog stanja kod crvenouhe kornjače su mnogobrojni, ali u osnovi svega su neadekvatni uslovi držanja, a u prvom redu neodgovarajuća temperatura spoljašnje sredine (vode).

Moguće je da je voda previše hladna i da Vaša kornjača zbog toga neće da uđe u vodu, a izostanak apetita se takođe može objasniti usporavanjem metabolizma, nastalog kao posledica niže temperature.

O uticaju spoljašnje temperature na život kornjače, možete pročitati ovde.

O adekvatnim uslovima držanja crvenouhih kornjača možete pročitati ovde.

Sluzava masa može biti različitog porekla. Može se raditi o izmetu, kojem je promenjena konzinstencija usled oboljenja digestivnog sistema. Sluz može takođe da bude sekret iz disajnih organa, kada je prisutna prehlada ili zapaljenje pluća, a može biti i posledica stomatitisa.

Pluća kod kornjača su nastala kao diferencijacija prednjeg dela creva. Pluća su složeni sistem kanala sa skeletnom i hrskavičnom potporom, kojom se vazduh spolja dovodi do respiratorne površine pluća. Od trachee (dušnika) vode bronhije do svakog plućnog krila. Plućna krila su podeljena na komore. Prema opisanom može se zaključiti da su pluća kod kornjača na stadijumu razvoja pluća između sisara i vodozemaca. Pluća kod kornjača su vezana za carapax (gornji deo oklopa) i unutrašnje visceralne organe. Pluća kornjačama služe i za održavanje ravnoteže, odnosno plivanja. Kornjače koje imaju zapaljenje pluća teže plivaju ili preferiraju više da borave na kopnu. Ovo se dešava kod akutnog oblika zapaljenja pluća, koji se komplikuje edemom, odnosno punjenjem pluća tečnošću.

Pneumonia se javlja u dva oblika. Akutni oblik nastaje vrlo brzo, pa smrt može da nastupi za nekoliko sati. Vrlo je važno, ukoliko se radi o pneumoniji, odmah reagovati,  na vreme započeti terapiju antibioticima. U ovom stadijumu kornjače su letargične, često borave na kopnenom delu terarijuma, slabo jedu ili uopšte ne jedu, često imaju otvorena usta kao da hvataju vazduh, kijaju, ponekad je prisutan i iscedak, ispuštaju zvukove, često su i dezorjentisane itd. Kod nekih kornjača može da se javi i hiperaktivnost. U hroničnom obliku, kornjače imaju manje izražene respiratorne simptome.

U ovoj fazi može i ne mora biti prisutan iscedak iz nosa, a najčešće kornjače imaju očuvan apetit. Dijagnoza se može postaviti na osnovu kliničkog nalaza i RTG snimka pluća, kada sa sigurnošću možemo zaključiti u kojem se stadijumu zapaljenja pluća kornjača nalazi. Bolest se leči injekcionom aplikacijom antibiotika, minimalno 5 dana. Vrlo je važno povećati temperaturu u terariju do 30°C, kako bi se potstakao ćelijski metabolizam i prirodni imunitet.

Svakako Vam savetujem da posetite veterinara koji poznaje fiziologiju i patologiju kornjača, kako bi se na osnovu kliničkog pregleda sa sigurnošću ustanovilo o čemu se zapravo radi i na vreme započelo sa adekvatnom terapijom, ukoliko bude potrebna.

OZNAKE:

teraristika

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak