Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim vas pomozite!  Moja kornjačica ne može da otvori kapke i izgleda da je dobila bolest očiju!?  Imam grejač i redovno čistim. Dali postoji neki lek protiv  te bolesti? Hvala, MilanO: Kornjače se hrane dva puta dnevno. Postoji veliki izbor kvalitetne gotove hrane koja se stavlja na površinu vode. Povremeno se daju meso ribe i piletina. Nepojedeni ostaci hrane se obavezno moraju odstraniti jer njihovi raspadni produkti predstavljaju povolju sredinu za razvoj patogenih bakterija koje mogu dovesti do infekcije, između ostalog i do problema na očima.Oči nemojte nikako ispirati kamilicom jer kamilica predstavlja idealanu sredinu za razvoj mikroorganizama. Ukoliko je upala očiju posledica respiratornih infekcija, lečenje se sprovodi injekcionom aplikacijom antibiotika  najmanje 5 dana, a ako se radi o lokalnoj infekciji oka, terapija se sprovodi antibiotskim mastima i kapima lokalno. Pre primene leka, oči je potrebno isprati fiziološkom rastvorom. Bitno je da kornjačica nakon aplikacije masti ili kapi boravi bar 15 minuta van akvaterarijuma, da se lek ne bi isprao u vodi. Od antibiotskih masti za oči možete koristiti Gentamicin mast za oči.Takođe i nedostatak A vitamina može da dovede do problema na očima i pojave bele skrame na konjuktivama. U takvim slučajevima neophodno je injekciono aplikovanje vitamina A, a posle skidanja skrame i lokalno aplikovanje očnih masti.Najvažnije je da Vašoj kornjačici obezbedite optimalne uslove držanja, nege i ishrane, a  zatim, ako ne dođe do poboljšanja, neophodno je ipak potražiti pomoć veterinara koji poznaje fiziologiju i patologiju kornjača, kako bi na osnovu kliničkog pregleda i ako je potrebno, na osnovu rezultata uzetog brisa oka, mogao postaviti dijagnozu i na osnovu toga što pre sprovesti odgovarajuću terapiju.Važno  je da se ne koriste, ukoliko nisu neophodni, preparati koji sadrže kortikosteroide (kao što su  Dexamethason - neomycin kapi) jer često mogu da  dovedu do oštećenja oka, a posledično i vida.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Napravio bih terarijum za leopard gekona, pa me interesuje kakvu podlogu da stavim i koliko često treba da se menja? Još nešto... da li mogu držati dve različite vrste guštera u jednom terarijumu i koje,  pored leopard gekona? Hvala, AndrejO: Leopard gekon je gušter koji se lako privikava na život u terarijumu. Odrastao gekon teži od 60 - 80 grama, a narastu do 25 cm. Veoma lako prihvati i društvo čoveka, pa ga možete držati u rukama. Terarijum bi trebalo napraviti da bude veličine 80 x 40 X 30 cm. Kao podlogu možete koristiti pesak ili mešavinu treseta i peska u srazmeri  2:3, kao i sitno granulirani šljunak.Temperatura bi tokom dana trebalo da se kreće u granicama 25 - 30 °C, a tokom noći 18 - 22 °C. Temperaturu možete podešavati podnim grejačima, a tokom dana tu ulogu može preuzeti lampa.Vodu piju retko, jednom u toku nedelje, ali im mora biti stalno dostupna. Vodu menjate na 2 - 3 dana. Za zdravlje i dobar apetit, veoma je važno obezbediti im mesto u terarijumu gde bi se mogli sakriti. Nedostatak mesta za skrivanje kod njih izaziva konstantan stres koji može oslabiti apetit, pa dovesti do mršavosti i pada otpornosti. Ovo mesto možete jednom nedeljno poprskati vodom, kako biste im na taj način lokalno povećali vlažnost, koja im je veoma važna u periodu presvlačenja. Leopard gekon uglavnom vrši nuždu na jednom mestu. Feces se stvrdne i nema neprijatnih mirisa, ali se iz higijenskih razloga to mesto mora redovno čistiti. Dovoljno je jednom nedeljno očistiti to mesto, dok kompletnu zamenu podloge možete obaviti jednom u par meseci. Ako su im svi uslovi zadovoljeni, leopard gekon je izuzetno dobrog zdravlja.Ako se odlučite za čuvanje više gekona, onda je bitno da nikako ne stavljate u isti terarijum dva mužjaka zajedno sa ženkom, jer su oni teritorijalni i protivnika proganjaju do smrti. Preporučljivo je da se čuvaju 1 mužjak i 2 ženke.Ne bih Vam preporučila da držite dva guštera različitih vrsta u istom terarijumu, jer zahtevaju različite uslove držanja, imaju različite navike, a gekoni su teritorijalni, pa nije isključeno da bi bili agresivni prema novom gušteru.Dodatne informacije o ishrani leopard gekona, možete više pročitati ovde.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koju zmiju za početak da uzmem, a da nije puno velika, da ne raste kao piton, i da ne traži terarijum veći od 55cm x 60cm x 30cm?AndrejO: Zmije su interesantni kućni ljubimci koji ne zahtevaju puno brige. Ako im obezbedite dobre uslove za život, veoma su dobrog zdravlja. Međutim, da biste znali da čuvate zmiju potrebno je dobro da upoznate njene potrebe i način života i da joj posvetite puno pažnje. Postoji nekoliko vrsta zmija koje se mogu čuvati kao kućni ljubimci.Sve one imaju različite potrebe u ishrani, uslovima i načinu života, a neke mogu porasti veoma velike pa biti čak i opasne. Veoma je bitno da terarijum bude dobro zatvoren, tako da zmija ne može iz nega izaći. Bez obzira na vrstu, svaka zmija uporno pokušava da napusti svoj terarijum.Za početnike je najbolje da se odluče za Kraljevsku zmiju, Kukuruznog smuka ili Loptastog pitona, jer su one blage naravi i nisu zahtevne po pitanju ishrane. Takođe, uvek uzimati zmije koje zu odgajane u zatočeništvu, jer one koje su dovedene iz prirode mogu biti pod stresom, uplašene, teško se adaptirati i nositi parazite u svom digestivnom traktu.Loptasti piton (Python regius), je zmija relativno malog rasta i preporučljiva za početnike. Ime je dobila po tome što voli da se sklupča u loptu, tako da joj glava bude sakrivena u sredini "lopte". Sa njom se lako "rukuje" i ne zahteva komplikovane uslove za život. Terarijum je potrebno da bude zapremine oko 140 l. Potrebno mu je obezbediti temperaturu od 27 - 29°C, a noćnu 23 - 24°C. Osvetljenje ne treba biti specijalno, noću se preporučuje korišćenje noćne lampe. Nikako ne koristiti kamen koji služi za dogrejavanje terarijuma, jer može naneti opekotine. Bitno je obezbediti im posudu sa vodom u koju mogu ući. Mlade zmije se hrane miševima svakih 5 - 7 dana, dok se starije mogu hraniti manjim pacovima na 10 - 14 dana. Nekada pitoni mogu odbijati hranu mesecima, ali dok god su aktivni i dobro uhranjeni, to ne bi trebalo biti problem. U takvim slučajevima je neophodno ipak detaljno proveriti da nema nekih propusta u obezbeđivanju potrebnih uslova držanja.Kukuruzni smuk (Elaphe guttata) je zmija koja ne dostiže veliku dužinu (90 cm - 1,5 m) i relativno je laka za čuvanje, međutim, pravi je majstor bega, pa je potrebno obezbediti terarijum. Mogu se naći u braon ili crnoj boji. Terarijum je potrebno da bude zapremine oko 90l. U njega treba staviti posudu sa vodom i mesto za skrivanje. Temperatura je potrebno da bude između 21 - 29°C. Hrane se kao i pitoni, ali u obzir dolaze samo miševi.Kraljevska zmija je  živopisnih boja, koja u prirodi pokazuje sposobnost mimikrije (menja boju tela u odnosu na boju okoline). Dostiže veličinu od (1,8 - 2 m). Ovim zmijama je potrebno ukrasiti terarijum tako da imaju više mesta za skrivanje (granje, kamenje itd). Potrebna im je temperatura od 24 - 30°C tokom dana, a noćna oko 22°C. Hrane se miševima ili bebi pacovima. Mladunci se hrane 2 puta nedeljno, a odrasli jednom ili dva puta nedeljno. Potrebno im je obezbediti posudu sa vodom u koju mogu ući, ali istu morate menjate jednom dnevno, jer zmije imaju naviku da defeciraju u posudi za vodu.Držanje egzotičnih kućnih ljubimaca nosi određenu dozu odgovornosti i ne preporučujem da nabavite takvog ljubimca dok niste posve sigurni što želite i da možete osigurati adekvatne uslove držanja i negu.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd     P: Moja kornjača već dva dana ispušta neke zvuke. Prvi put se susrećemo sa tim, iako je imamo skoro 3 god. Čitajući malo po internetu shvatila sam da je ona u neadekvatnim uslovima (imamo običan terarijum sa ostrvcetom i palmicom bez filtera i lampe). Bila je živahna i vesela do skora, sada ništa ne jede, a i uključila sam joj običnu lampu da se ugreje. Do sada nismo imali nikakvih problema, jela je alapljivo. Od kako je počela da "cijuče" stalno je zagledam i primetila sam da joj se jedno oko nadulo i zatvorilo. Da li je to samo do oka ili je i nešto drugo, i koja je terapija. Molim Vas odgovorite mi što pre, moja deca su jako vezana za nju, a ja se plašim da joj se nešto ne dogodi. Hvala! Tatjana O: Način i uslovi držanja kornjača se odražavaju na njihovo zdravstveno stanje.Kornjačama je neophodno obezbediti 2/3 vodenog i 1/3 suvog dela (što ste Vi već i obezbedili). Suvi deo je veoma važan jer se na njemu kornjača odmara i greje, a optimalna temperatura vazduha je 25 stepeni i ne bi trebalo biti niža. Temperatura vode koja se preporučuje je 26 - 30 stepeni C. Zagrevanje i optimalna temperatura se obezbeđuje grejačem sa termostatom. Higijena akvaterarijuma je od velike važnosti takođe. Potpuno pražnjenje i čišćenje akvaterarijuma se vrši jednom mesečno, a celokupna količina vode se menja svakih 10 dana, s tim što se povremeno može menjati i polovina količine vode. Motornim pumpama se filtrira voda i one se takođe redovno moraju prati i čistiti. Neadekvatna količina svetlosti takođe je važan preduslov za nastanak bolesti kao npr. mekani oklop. Kornjačama bi trebalo  omogućiti sunčevu svetlost specijalnim lampama sa UVA i UVB spektrom zračenja. Spektar UV zračenja je potreban kako bi se odvijala nesmetana sinteza vitamina D3. Ovaj vitamin nalazi se u hrani biljnog i životinjskog porekla, ali u količini koja nije dovoljna, pa je stoga UV osvetljenje neophodno.Pravilna ishrana kornjača doprinosi zdravlju. Najbolje ih je hraniti dva puta dnevno gotovom hranom koja sadrži proteine, vitamine, minerale, ali to ne može da bude jedina hrana koju dajete kornjači, pa  povremeno trebate dodavati meso ribe i piletine. Hrana se stavlja na površinu vode, a sve nepojedene sastojke hrane trebalo bi redovno uklanjati kako bi sprečili njeno raspadanje i razvoj bakterija koje su najčešće uzrok brojnih infekcija.Uzrok brojnih patoloških stanja mogu biti i avitaminoze, hipovitaminoze i deficijentna ishrana mineralima pa se preporučuje dodavanje i mineralno-vitaminskih preparata. Otečeni očni kapci, zatvorene oči, iscedak iz oka (sluzav ili gnojav), mogu biti simptomi i nekog sistemskog oboljenja, a patološke promene mogu biti lokalnog karaktera i mogu se odnositi na samo oko. Slabljenje apetita je prvi znak koji ukazuje da je kornjača možda obolela. Ukoliko se stanje kornjače ne promeni nakon poboljšanja ishrane i uslova držanja, pomoć veterinara je neizostavna. Nedostatak A vitamina može da dovede do problema na očima i pojave bele skrame na konjuktivama. U takvim slučajevima neophodno je injekciono aplikovanje vitamina A, a  posle skidanja skrame i lokalno aplikovanje očnih masti.Za poboljšanje ishrane u ponudi Pet centra postoji vitaminsko-mineralni dodatak za kornjače - Sera reptimineral C,  koji sadrži vitamine A, B1, B2, B6, B12, biotin, vitamin C, Ca-pantotenat, folnu kiselinu, L-lizin, niacin, D/L metionin, Ca, Fe, Mg, Mn, Se, Zn...

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam crvenouhu kornjaču dugu 8,5 cm i ovog meseca nije uopšte porasla. Obično poraste po 5 - 8 mm mesečno pa me zanima šta može biti uzrok toga. Unapred hvala, Emir O: Za zdravlje crvenouhe kornjače bitno je da se čuva u uslovima koji joj odgovaraju. O potrebnim uslovima za držanje i uzgoj crvenouhih kornjača možete više pročitati ovde. Leđnji štit mlade kornjače je krovastog oblika i zelenkaste boje, a trbušni deo je žute boje sa koncentričnim crnim krugovima. Kod starijih ti krugovi nestaju i ostaju samo na donjem delu leđnog i trbušnog oklopa. Prvobitna boja se menja, naročito mužjaci vremenom dobijaju tamniju boju. Mužjaci dostignu veličinu od 10 cm, dok ženke mogu narasti do 20 cm. Pravilno uzgajane i zdrave kornjače imaju sledeće osobine: živahne su i ako je okrenemo na leđa odmah pokušava da se vrati u prvobitni položaj. Noge su im čvrste, hod stabilan, a izgled kože fiziološki. Okolina očiju treba da je čista, a same oči da su sjajne i da ne leže preduboko u očnoj duplji, kao i da ne budu egzoftalmične. Kod mladih kornjača, gornji deo štita je tvrđi u odnosu na trbušni. Rast je karakteristika svih mladih organizama. Pod dejstvom unutrašnjih i u zavisnosti od kvaliteta spoljašnjih faktora, organizam raste brže ili sporije. Naime, rast je genetski determinisan, ali se intenzitet rasta menja i zavisi od ishrane, starosti, uslova spoljašnje sredine, stresa ili postojanja nekog zdravstvenog oboljenja. Kornjače koje žive u prirodi znatno sporije rastu u odnosu na kornjače koje se drže u zatočeništvu. Veoma je važno da mladima obezbedimo pravilnu ishranu kako bi ispunili sav genetski potencijal. Kada se izlegu, mladi su dugački oko 28 mm i teški 6-8 g. Pri pravilnoj ishrani, za jednu godinu narastu do 62 mm i 150 g težine. Prvih nedelja, mladi rastu u širinu, kasnije u dužinu. Ženke mnogo brže napreduju od mužjaka i mogu imati i do 900 g. Što je starija kornjača, to sporije raste, ali se rast ne zaustavlja. U kućnim uslovima rastu znatno brže nego u prirodi. Razlozi prestanka rasta mogu biti mnogobrojni, ali najčešće su vezani za nepravilnu ishranu ili za neadekvatne uslove držanja, a najbitnije je da je temperatura suvog i vlažnog dela odgovarajuća, kao i odgovarajuća veličina vodenog dela, jer je poznato da kornjače slabije rastu u skučenom prostoru. Za mlade kornjače je potrebno obezbediti dužinu akvaterarijuma od min. 50 cm, širinu 35 cm i visinu 30 cm, dok je za odrasle potrebno obezbediti dužinu od 120 cm, širinu od 60 cm i visinu od 60 cm. Na dno akvaterarijuma je potrebno staviti filter, preko kojeg se stavi sloj šljunka koji ima funkciju dodatnog filtera. Ako primetite bilo koje pokazatelje bolesnog stnja, vodite Vašu kornjaču veterinaru na pregled.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Ja imam tri crvenouhe kornjačice. Sada su duge u proseku oko 7cm. Brzo rastu jer sam se postarala da im sve pružim. Imaju veliki i prostran akvaterarijum sa dva kopnena dela. Imaju filter za vodu i grejač, temperatura nikada nije spadala ispod 22 stepena i nije bila veća od 30 stepeni. Hranim ih granulama na bazi ribe, piletinom, svežom nezačinjenom ribom. Davala sam im i sušene larve komarca i račiće, ali sam primetila da to ne žele da jedu. Dva puta dnevno dobijaju hranu i uglavnom im dam dovoljno da za sobom ne ostavljaju parčiće hrane i ne prljaju vodu. Vodu menjam jednom ili dva puta nedeljno, u zavisnosti od zaprljanosti. AD kapi im jednom nedeljno stavim u hranu i takodje ih koristim za brigu o očima. Pri svakoj zameni vode koristim lek koji se sipa u vodu. Pre par dana sam primetila da mi najveća kornjačica pati od upale pluća, što me je neverovatno iznenadilo, jer je temperatura vode odgovarajuća, a da je promaja, o tome ni govora. Izbegava hranu, ispušta čudne zvuke i pliva koso. Živahna jeste, ali se brinem jer ne znam šta da radim. Pročitala sam negde da u tom stanju može jesti pileću džigericu, da bi to pomoglo. To sam joj i dala ali i dalje izbegava hranu i isto se ponaša. Pa ako mi možete reći šta da radim i kako da je lečim? Znam da je smrtonosna bolest, ali se nadam da je mogu spasiti. MarijaO: Predpostavlja se da neće biti zdravstvenih problema ukoliko kornjača živi u optimalnim uslovima (adekvatan mikroklimat). Pored dobrih uslova gajenja, potrebno je i pridržavati se pravila higijene smeštaja. Ako je sve ovo zadovoljeno, onda su pojave infekcija svedene na minimum. Najčešće se kod kornjača javljaju problemi sa očima u vidu panoftalmitisa. Jedno od najtežih oboljenja vodenih kornjača je upala pluća. Razmena kiseonika i ugljen dioksida između organizma i spoljašnje sredine (spoljašnje disanje) kod skoro svih kičmenjaka, pa i kornjača, odvija se u posebnim morfološkim diferencijacijama - respiratornim organima. Transport gasova između ovih organa i tkiva, koji su neposredni potrošači kiseonika i proizvođači ugljen dioksida, vrši se cirkulatornim sistemom. Razmena gasova između cirkulatornog sistema i samih tkiva (unutrašnje disanje), kao i u slučaju spoljašnjeg disanja, počiva na procesima difuzije. Kod upale pluća se javljaju simptomi slabijeg apetita, pojave nosnog iscetka, čuju se razni šumovi pri disanju, a najkarakterističniji simptom je gubljenje normalne plivačke ravnoteže. Naime, pluća kod kornjača imaju ulogu hidrostatskog organa.Terapiju prepisuje veterinar, na osnovu kliničkog pregleda kornjače i konačne dijagnoze. U terapiji pneumonije koriste se antibiotici širokog spekra (ampicilin, gentamicin), kao i potporna terapija koja podrazumeva davanje vitaminsko-mineralnih preparata. Takođe, ako je do oboljenja došlo zbog greške u zootehničkim uslovima, neophodno je ispraviti ih i kornjači obezbediti optimalne uslove nege.Svakako preporučujem da svoju kornjačicu odnesete veterinaru kako bi na osnovu kliničkog pregleda postavio dijagnozu i po potrebi propisao adekvatnu terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Gde mogu nabaviti AD kapi za kornjače? Da li u svakoj apoteci, ili moram baš kapi za njih, u prodavnici za životinje? Kako se stavljaju i na koliko? Čuo sam da mogu da im čistim oklop, ja sam pokušao sa četkicom za zube, ali se kornjače opiru. Da li je to neophodno? Unapred hvala na odgovoru, UrošO: AD kapi možete naći u apotekama koje prodaju preparate za upotrebu u humanoj medicini (to je vodeni rastvor  - odnosno AD kapi koje se daju bebama). Možete kornjačici stavljati par kapi u vodu, ali najbolje je da se kapi aplikuju na glavu kornjačice (jedna kap).Ukoliko je kornjača mlada možete izvestan period kapi stavljati svakodnevno (par nedelja), a kasnije s vremena na vreme - jednom nedeljno. Veoma je važno da ishrana,  posebno mladih kornjača bude kvalitetna i pravilno izbalansirana, kako ne bi došlo do zdravstvenih problema.Osnovu ishrane vodenih kornjača čini hrana animalnog porekla, naročito ako se radi o mladim kornjačama, dok starije više preferiraju hranu biljnog porekla, ali bez obzira moraju u svom jelovniku imati ponuđenu i hranu animalnog porekla. Postoji i gotova granulirana hrana koja sadrži proteine, vitamine, minerale, ali ne može da bude jedina hrana koju dajete kornjači, pa  je potrebno kombinovati sa mesom. Slobodno možete svojoj kornjači davati meso svakodnevno, dva puta dnevno, do godinu dana starosti, a zatim dva - tri puta nedeljno. Meso je bogato proteinima koji imaju važnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju. Od mesa možete davati sirovu piletinu, ćuretinu, teletinu, junetinu, pileće i teleće jetre, goveđa srca, slatkovodnu ribu. Osim mesa, ponudite joj i hranu biljnog porekla. Od biljne hrane možete ponuditi akvarijumsko vodeno bilje (amazonka, vodena salata). Osim vodenog bilja, možete davati i voće i povrće: možete da dajete zelenu salatu, listove maslačka, peršun, zelje ali nikako nemojte da im dajete spanać zbog visokog sadržaja oksalata. Takođe treba izbegavati kelj, repu, brokule i šargarepu. Povrće mora biti uvek sveže. Što se tiče voća, kornjači možete da dajete malo jabuke, kruške, breskve, kivi pa čak i jagode, naravno sve usitnjeno na male komadiće. Ukoliko je ishrana raznovrsna, zadovoljiće sve potrebe za hranljivim materijama vaše kornjače.U ponudi Pet centra postoji vitaminsko–mineralni dodatak za kornjače - Sera reptimineral C,  koji sadrži vit. A, B1, B2, B6, B12, biotin, vitamin C, Ca-pantotenat, folnu kiselinu, L-lizin, niacin, D/L metionin, Ca, Fe, Mg, Mn, Se, Zn...Što se tiče higijene oklopa kornjače,  poželjno je povremeno očistiti oklop grubljim sunđerom ili četkicom. Normalno je da se u toku čišćenja oklopa kornjače opiru. Vodite računa da Vam ne ispadne iz ruke na neku čvrstu podlogu kako ne bi došlo do oštećenja oklopa. Najbolje je da ih tokom tog postupka držite čvrsto za oklop sa strane.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Da li postoji neka vrsta zmije koja se u zarobljeništvu hrani insektima? Da li postoji lampa sa tajmerom pa tako da sama snižava temperaturu uveče, ili to mora svakodnevno vlasnik da obavlja? Unapred hvala,  AndrejO: Zmije (Ophidia, Serpentes) su podred unutar klase gmizavaca. Srodne su gušterima jer imaju zajedničko poreklo i zajedno sa njima čine najbrojniju grupu recentnih gmizavaca. Vode poreklo od četvoronožnih gušterolikih gmizavaca od kojih su se evolutivno odvojile i nastavile razvoj  u pravcu izduživanja tela i gubitka ekstremiteta. Umesto nogu zmije su stekle veoma pokretnu kičmu.Zmije dugo žive, čak i manje vrste. Mnoge žive 40 i više godina. Veličina im se kreće od 15 cm, pa do 11,5 metara, mada postoje tvrdnje da su nalaženi i veći primerci. Većina zmija polaže jaja, ali ima i viviparnih.Sve zmije su mesožderi. Neke svoj plen ubijaju otrovom, druge ga udave, a neke ga živog jedu. Varenje progutanog plena od zmije zahteva smanjenje telesne aktivnosti i povećanje aktivosti digestivnog trakta. Sitnije vrste se hrane glistama, insektima i drugim zglavkarima a krupnije skoro isključivo kičmenjacima. Zmije uzimaju hranu u dužim vremenskim intervalima, a ne svakodnevno kao ostale životinje i mogu nevjerovatno dugo da izdrže bez hrane. Nekoliko puta godišnje zmije skidaju kožu zato što se istrošila od puzanja tlom, ili zato što im je postala pretesna. Takođe se na ovaj način zmija rešava spoljašnjih parazita. Pre "presvlačenja" prestanu da jedu, oči im postanu mutne, a koža promeni boju.Kako bi u terarijumu što tačnije primenili pravilan fotoperiod koji igra važnu ulogu u reproduktivnom ciklusu životinja moramo u obzir uzeti geografsku regiju iz koje pojedina vrsta potiče. Za potrebe terarijumskih životinja dovoljno je razlikovati  glavna područja: područja s umerenom (kontinentalnom) klimom i  područja sa tropskom i suptropskom klimom. Najbolji  i najpotpuniji izvor svetlosti je sunčevo svetlo, ali kako sunce nije dostupno u svim godišnjim dobima, nepohodno je koristiti veštačko osveteljenje. U ponudi postoji veliki broj lampi, a lampe imaju neke prednosti i mane. Zmije nisu zahtevne po pitanju svetlosti, ali zato je neophodno da im temperatura bude konstantna.Zelena zmija se hrani insektima. Za gajenje zmije bi bilo neophodno da konstantno imate žive insekte. Hrane se na svaka 3 - 4 dana. Zelene zmije su zelenkaste boje sa gornje strane, a sa donje strane su zelenkasto-bele, žućkaste ili smećkaste. Mlade zmije su svetlije boje od odraslih. Postoji dve vrste zelene zmije: takozvana hrapava (Opheodrys s. Liochlorophis aestivus) i glatka (Opheodrys s. Liochlorophis vernalis). Hrapava zelena zmija naraste od 55 - 80 cm, ali poznati su primerci i duži od metra. Glatka zelena zmija naraste oko 30 - 50 cm. Temperatura u terarijumu treba biti 21 - 27°C preko dana, a preko noći 15 - 19°C, vlaga 50 - 70%. Osvetljenje nije specijalno, obična fluorescentna lampa bi bila dovoljna.U našoj ponudi možete naći veliki izbor lampi koje mogu odgovarati Vašem budućem ljubimcu. Takođe, od našeg osoblja možete dobiti  sve informacije koje su Vam potrebne kako biste obezbedili najbolje uslove za gajenje kućnog ljubimca. U našoj ponudi nema lampi sa tajmerom, neophodno je da Vi sami podešavate temperaturu okoline. U ponudi imamo grejače sa tajmerom.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam jednu crvenouhu kornjaču i zanima me kako se kornjače ponašaju u zimskom snu - da li se kreću, reagiraju li na dodir i tome slično? SabinaO: Zimi, kada dođe do naglog pada temperature, crvenouhe kornjače u prirodi prelaze u stanje hibernacije i zakopavaju se u mulju na dnu bare ili jezera. Zimski san ili hibernacija je prirodni mehanizam kojim se hladnokrvne životinje štite od hladnoće. Hibernacija može da traje različito dugo što zavisi od vrste kornjače. Tokom njihove hibernacije u prirodnim uslovima metabolizam se snižava na minimum, ali veoma postepeno jer u prirodi dolazi do postepenog snižavanja temperature i samim tim i smanjenja zaliha hrane i potrebe za kiseonikom, kada prestaje njihova svaka aktivnost. U akvaterarijumima, međutim, temperatura ne pada tako nisko, a i obično ne postoje uslovi za hibernaciju, te do nje u zarobljeništvu ne može doći. Ukoliko borave na temperaturi nižoj od 23°C, kornjače će prvo postati manje aktivne (ne kreću se i slabo ili gotovo ne reaguju na dodir), zatim izgubiti apetit, oboleti i na kraju može doći i do uginuća. Veštačka hibernacija nije preporučljiva, a naročito ne za mlade i slabe kornjače. Da bi došlo do hibernacije u kućnim uslovima, kornjači bi trebalo uskratiti hranu nekoliko nedelja pre, jer u suprotnom zaostala hrana fermentira, zbog čega dolazi do zapaljenskih promena na digestivnim organima i smrti životinje. Sa snižavanjem temperature pada i imunološki status pa su u toj fazi kornjače osetljivije na pojavu bolesti.Zbog svega navedenog proizilazi zaključak da je crvenouhe kornjače u akvaterarijumu  bolje držati na konstantnoj temperaturi tokom cele godine, jer u slučajevima kada je voda u akvaterarijumu ispod 25°C, kornjače prestaju da  jedu i zatvaraju oči pa mnogi vlasnici imaju utisak da se radi o hibernaciji. Oscilacije temperature, kao što sam već naglasila, mogu da dovedu do ozbiljnih zdrastvenih problema pa je neophodno, ako to već niste učinili, da u akvaterarijum stavite grejač, pomoću koga bi se temperatura održavala na konstantnom nivou i onemogućio štetni uticaj temperaturnih variranja.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja kornjačica ništa ne jede i polako se kreće, do pre 2 dana je bila veoma živahna. Imaju toplomer i akvarijum od 5 litara. Veoma su mlade. Davao sam im u poslednje vreme neke larve. Dali možete da mi kažete šta da radim?Hvala, MilanO: S obzirom da niste naveli kolika je temperatura vode u akvaterarijumu, a imate termometar, neophodno je da prvo ustanovite temperaturu vode i ako je niža od 25°C, moguće je da je upravo to  - niža temperatura vode - razlog smanjene aktivnosti Vaše kornjače.Ukoliko borave na temperaturi nižoj od 25°C, kornjače će prvo postati manje aktivne (ne kreću se i slabo ili gotovo ne reaguju na dodir), zatim izgubiti apetit, oboleti i na kraju može doći i do uginuća. Veštačka hibernacija nije preporučljiva, a naročito ne za mlade i slabe kornjače.Sa snižavanjem temperature pada i imunološki status, pa su u toj fazi kornjače osetljivije na pojavu bolesti. Zbog svega navedenog proizilazi zaključak da je crvenouhe kornjače u akvaterarijumu  bolje držati na konstantnoj temperaturi tokom cele godine, jer u slučajevima kada je voda u akvaterarijumu ispod 25°C, kornjače prestaju da  jedu i zatvaraju oči, pa mnogi vlasnici imaju utisak da se radi o hibernaciji. Oscilacije temperature, kao što sam već naglasila, mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema, pa je neophodno, ako to već niste učinili, da u akvaterarijum stavite grejač, pomoću koga bi se temperatura održavala na konstantnom nivou i onemogućio štetni uticaj temperaturnih variranja, a ako i posle toga ne dođe do poboljšanja, moguće je da se radi o nekom oboljenju.U tom slučaju, bilo bi neophodno da posetite veterinara koji će na osnovu kliničkog pregleda postaviti dijagnozu i preduzeti odgovarajuću terapiju.Moram napomenuti i da je akvaterarijum od 5 litara isuviše mali i za jednu, a kamoli za dve kornjače. O uslovima neophodnim za držanje kornjača pogledajte ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam crvenouhu kornjaču staru 3 god. Svake zime, pa i ove postane manje aktivna, više spava i manje jede, samo sada čini mi se da ona ispušta nešto belo u vodu. To belo se sakuplja na samoj površini vode i kad se voda uznemiri to belo nestaje, za kratko vreme se opet formira, dok je voda u donjem delu uvek bistra. Kako zamenim vodu, za dva dana površina vode opet zabeli. Šta bi to moglo da bude i sta da radim? SašaO: Praksa je pokazala da veće kornjače više prljaju vodu. Tako da ukoliko nemate filter u akvaterarijumu, neophodno je da ga što pre nabavite ili da kornjači što češće menjate vodu, ali uvek ona mora prethodno da odstoji najmanje 24 časa. Voda u akvaterarijumu se zaprlja od organskog otpada koji između ostalog nastaje kao posledica raspadnih produkata ostataka nepojedene hrane. Zbog toga neki vlasnici praktikuju da hrane kornjače van akvaterarijuma, u nekoj posebnoj posudi.Ako se kornjača hrani više puta dnevno (što kod Vaše kornjače nije potrebno zbog toga što je odrasla tj. stara je 3 god i dovoljno ju je hraniti jedanput dnevno), kao što sam već rekla, dolazi do raspadanja nepojedene hrane i nepotrebnog prljanja vode. U prilog ovome ide i činjenica da je kod Vaše kornjače došlo do usporenja metaboličkih procesa (smanjena aktivnost, ne uzimanje hrane), do kojih je najverovatnije došlo zbog sniženja temperature vode u akvaterarijumu ispod fiziološke granice za kornjače (25 °C). Ukoliko borave na temperaturi nižoj od 25°C, kornjače će prvo postati manje aktivne (ne kreću se i slabo ili gotovo ne reaguju na dodir), zatim će izgubiti apetit, oboleti (sa snižavanjem temperature pada i imunološki status, pa su u toj fazi kornjače osetljivije na pojavu bolesti ) i na kraju može doći i do uginuća. Zbog svega toga je neophodno da Vašoj kornjači obezbedite što optimalnije ambijentalne uslove u akvaterarijumu (adekvatnu filtraciju vode i optimalnu temperaturu vode) što je moguće postavljanjem filtera i grejača u akvaterarijum, a samim tim će se aktivnost kornjače vratiti u normalu, ona će početi da jede, neće biti više zaostale hrane koja se raspada i samim tim voda će biti bistra i čista.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve kornjačice starosti oko 5 godina i zahvaljujući vama uglavnom znam sve sto je potrebno u vezi njih. Zanima me samo da li smeju da jedu morsku ribu, npr. girice, skušu itd...? Vladimir GrbićO:  Kornjače je potrebno raznovrsno hraniti, što znači da im možete kombinovati kupovnu i svežu hranu. Što se tiče kupovne hrane, nije dovoljno hraniti kornjače samo sa račićima, koje obožavaju, već im je potrebno davati i štapiće koje one inače manje vole. U ishrani kornjača može se koristiti i živa hrana kao što su male kišne gliste i insekti (skakavci i muve). Odraslim kornjačama, kao što je Vaša, preporučuje se da dajete sirovo meso maksimalno 2 puta nedeljno i to sirova piletina, govedina ili riba. Ukoliko dajete ribu, najbolje je da to bude slatkovodna riba (rečna i jezerska). Nemojte kornjačama da dajete salamu, viršle ili bilo kakve druge mesne prerađevine, zbog prisutnih materija koje se koriste za konzerviranje.Što se tiče voća, možete kornjači da ponudite malo jabuke, kruške, breskve, kivi pa čak i jagode, naravno sve usitnjeno na male komadiće. Od povrća može bilo koja salata: zelena salata, puter zelena salata, lišće i cvet maslačka, peršun, zelje. Nemojte kornjači da dajete spanać jer u spanaću ima puno oksalata. Takođe, izbegavajte kelj, repu, brokule i šargarepu, takođe zbog velike količine oksalata.Povrće svakako mora da bude sveže, a nepojedenu količinu potrebno je ukloniti iz akvaterarijuma da ne bi došlo do kvarenja hrane. Možete slobodno dodavati u hranu vitamine i kalcijum.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kornjaču koja je stara oko godinu i po dana, kojoj su se pojavile otekline na vratu u predelu uveta? Šta bi to moglo da bude i da li postoji lek?ZagorkaO: Za pojavu bolesti kod kornjača najčešći uzrok su pogrešni uslovi u kojima se kornjače nalaze. Vodenim kornjačama je bitno da imaju suvi i vlažni deo, kao i odgovarajuću temperaturu (25-30°C ), vlažnost i određeni spektar UV zračenja. Neophodno je posvetiti posebnu brigu po pitanju pravilne i količinski odgovarajuće ishrane, kao i redovno voditi brigu o higijeni smeštaja.Kod suvezemnih kornjača temperatura je niža, 19-29°C, ali veličina terarijuma mora biti odgovarajuća, što podrazumeva minimum 100x50 cm. One vole da se kreću i zato im je neophodno dosta prostora. Podloga može biti kvarcni šljunak ili pločice od drveta. Posebna pažnja se mora posvetiti vlažnosti. Suvozemne koranjače su jako osetljive na vlagu. Redovnom higijenom smeštaja sprečavamo nakupljanje organskih materija i u njima razmnožavanje patogenih bakterija koje mogu biti prouzrokovači mnogih bolesti kod kornjača.Kod svih vrsta kornjača bezbednost u terarijumu ili akvaterarijumu mora biti obezbeđena. Kornjača ne sme da izlazi iz svog prostora, a pad sa velike visine može da izazove razne povrede, manjeg ili većeg stepena, a ako kornjača polomi oklop, dolazi do smrti. U terarijumu ili akvaterarijumu, sve što se stavlja mora biti bezbedno, pravilno postavljeno, ne sme biti klizavo i mora biti bez oštrih ivica i napravljeno od neškodljivih materijala. Uređaji koji služe za zagrevanje prostora moraju biti dobro izolovani da bi se sprečio udar struje i povređivanje kornjače. Ukoliko su svi uslovi nege, držanja i ishrane optimalni, kornjače retko kad obolevaju.Vodene kornjače su osetljivije na bolesti u odnosu na kopnene kornjače. Znaci bolesti kod kornjača mogu biti opšti i specifični. Oklop obolele kornjače je mekan, često nesimetričan, na njemu se primećuju erozione pruge ili ogrebotine iz kojih može curiti krv ili gnoj. Ako bolesnu kornjaču povučemo za noge, ona ne reaguje, noge su mlitave i hod je spor i nesiguran. Prsti su bez kandži. Ako bolesnu kornjaču izvrnemo na leđa, ona se teško ili nikako ne može vratiti u prvobitni položaj. Glava i vrat bolesne kornjače su atonični, a glava se na dodir ne vraća u oklop. Nosni otvori su vlažni, a takođe se i na očima mogu pojaviti određene promene. U svim slučajevima pojave bolesti kod kornjača uglavnom se javlja pad apetita i bezvoljnost, kao opšti simptomi bolesti.Otekline koje navodite mogu biti apsces, hematom, tumor, zapaljenje infektivne i neinfektivne prirode itd. Nekada se desi da, ukoliko je ishrana kornjače preobilna, dođe do pojave gojaznosti koja se manifestuje nakupljanjem masnog tkiva oko vrata i na ekstremitetima, pa kornjača ima poteškoća da uvuče glavu i noge u oklop.Apsces je lokalizovana gnojna upala koja se može razviti u potkožnom tkivu, ali i u dubokim tkivima i organima. Apsces potkožnog tkiva manifestuje se lokalnim znacima upale: crvenilo (rubor), oteklina (tumor), toplina (calor) i bol (dolor) te izraženim fenomenom zvanim fluktuacija. Hematomi predstavljaju nakupljanje krvi u novostvorenim šupljinama, a  nastaju kao posledica dejstva mehaničke sile, slabosti krvnih sudova ili poremećaja funkcije krvnih ćelija. Tumori predstavljaju neoplazmatsko bujanje tkiva, što se manifestuje pojavom bezbolnog tvrdog otoka. Tumori mogu biti benigni i maligni. Zapaljenja nastaju uglavnom kroz primarne lezije kože ili se krvotokom raznesu sa nekog drugog infektivnog žarišta u telu.Preporučila bih Vam da kornjaču odvedete na pregled kod veterinara koji će na osnovu uzete anamneze, kliničkog pregleda, kao i primenom specijalnih metoda ispitivanja - dati dijagnozu i na vreme sprovesti adekvatnu terapiju.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koliko koštaju i kako se odgajaju tarantule? DarkoO: Tarantule su beskičmenjaci, odnosno imaju exoskelet ili spoljašnji kostur. Da bi mogle rasti, moraju promeniti kožu. Presvlačenje kože zavisi od vrste, starosti i uslova držanja. Mlade tarantule se u istoj godini života presvuku 5 - 6 puta, dok odrasle tarantule jednom u dve, tri godine. Nedeljama pa i mesecima pre presvlačenja prestaje da jede, a na abdomenu potamni. Kada dođe vreme presvlačenja, tarantula napravi paučinu, a presvlačiće se ležeći na leđima i provešće nekoliko sati na toj paučini. Nakon presvlačenja još će nekoliko dana mirovati, a kasnije, kada se nova koža osuši, počeće sa hranjenjem. Presvlačenje traje 12-15 sati. Za to vreme trabalo bi povećati vlažnost terarijuma. Telo tarantule je građeno od glave i zadnjeg dela. Na glavu se nadovezuju udovi i klešta. Na gornjem delu glave nalaze se četiri para očiju. Mozak čini grupa živčanih stanica. U zadnjem delu tela nalazi se želudac.Tarantule se uglavnom hrane insektima, manjim glodarima, pticama, zmijama itd. Kada tarantula uhvati plen, paralizuje ga enzimom koji ubrizgavaju. Taj enzim im olakšava kasnije varenje. Tarantule obično pojedu onoliko hrane koliko im je dovoljno za mesec dana. Nepojedenu hranu obavezno treba ukloniti kako se ne bi razvila plesan i različiti mikroorganizmi. U zatočeništvu najčešće se hrane insektima i crvima. Ako tarantula počne odbijati hranu, to znači da se prejela ili se priprema za presvlačenje.Tarantule imaju četiri para nogu - dve prednje im zapravo služe kao ruke. Kod odraslih tarantula dobro se razlikuje pol. Mužjacima nakon zadnjeg presvlačenja izrastu kuke, koje im služe za pridržavanje čeljusti ženke prilikom parenja. Ako se odlučite za dve tarantule, najbolje ih je svaku držati posebno u terarijumu. Podloga je vrlo bitna u terarijumu i trebala bi biti debljine najmanje desetak centimetara. Od podloga se mogu koristiti treset pomešan s korom drveta ili kora drveta pomešana sa zemljom za cveće. Zemlja ne sme biti tretirana pesticidima.Temperatura u terarijumu trebala bi biti od 25-30°C, koju ćete postići upotrebom podnih grejača ili samoljepljivim grejačima, koji se lepe postranično na terarijumsko staklo. Optimalna temperatura je vrlo bitna, jer u protivnome često dolazi do zdrastvenih problema. Temperaturu možete kontrolisati termometrom, kako biste eventualna odstupanja mogli korigovati. Osim temperature vrlo je važna i vlaga, koja mora iznositi od 40 - 60%. Vlagu ćemo održavati postavljanjem posudice s vodom i svakodnevnim špricanjem terarijuma. Bez dovoljno vlage tarantule dehidriraju i imaju problema sa presvlačenjem. Postotak vlage pratimo postavljanjem higrometra. Ako želite tarantulu posmatrati noću, možete koristiti crvene ili plave lampe od 25 W.Uopštene informacije:Životni vek tarantula je od 8 -12 godina.Optimalne dimenzije terarijuma su 30 x 20 x 20 cm.Temperatura vazduha bi trebalo da se kreće od 25 do 30 stepeni C.Vlažnost se kreće od  40% do 60%.Hrane se insektima.Trenutno u ponudi Pet centra možete pronaći tarantule pod latinskim nazivom Pterinochilus murihus. Cena ovog pauka na dan 11.02.2009.  je 6.600,00 dinara.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja sedmogodišnja kornjača ponekad ispušta zvuk nalik pištanju. Šta to može da znači?JelenaO: Kornjače se gotovo nikad ne oglašavaju, osim za vreme parenja. Ponekad, kao reakcija na strah, uvlače glavu u oklop i pri tom ispuštaju glas nalik siktanju. Mužjaci se oglašavaju za vreme parenja, a slične zvukove mogu ispuštati i ženke koje traže mesto za polaganje jaja. Osim navedenog, oglašavanje može biti posledica promene zdravstvenog stanja, odnosno bolesti. Patološki procesi koji zahvataju respiratorni sastav, najčešće upala pluća ili prehlada, mogu rezultirati ispuštanjem zvukova. Bolesti su u većini slučajeva vezane uz neadekvatne uslove u terarijumu. Iako niste to naveli, pretpostavljam da imate vodenu kornjaču. Kako su to kornjače koje narastu do 30 centimetara, veličina terarijuma mora biti odgovarajuća.Vodene kornjače dosta prljaju vodu i stoga se preporučuje postavljanje filtera za vodu. Pri zameni vode poželjno joj je dodati sredstva koja za sebe vežu hlor i teške metale. Temperatura vode mora iznositi 25-26°C, pa je potreban i grejač. Osim navedenog, potrebno je i osvetljenje sa UV spektrom, kako bi se odvijala nesmetana sinteza vitamina D, odgovornog za transport i metabolizam kalcijuma.Ishrana mora biti raznolika, sadržati osim gotove hrane i sveže pileće i goveđe meso, goveđu jetru i srca, ribu, povrće, a povremeno možete dodati i sipinu kost kao izvor kalcijuma i vitaminske kapi.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zdravo! Imam jedno pitanje za kornjače, imam dve crvenouhe kornjače već pola godine, one su male ali sam primetila da na jednoj od njih su se pojavile na oklopu male tačkaste bele fleke, dali mi možete reći kako da izlečim to? Držim ih u akvarijumu od 10 - tak litara, ali nemaju dovoljnu svetlost, da li je možda od toga? Hvala unapred, pozdrav.ZlataO: Što se tiče belih fleka na oklopu kornjače, bitno je uočiti da li je oklop beli samo kada je kornjača suva ili i kada je mokra.Beli oklop kornjače, i kada je kornjača mokra, ukazuje na infekciju gljivicama ili bakterijama, a dok je suva verovatno se radi samo o osušenim naslagama minerala od kalcijuma u vodi.Takođe je potrebno razlikovati i bleđenje boje. Nekoliko nutritivnih faktora utiču na boju oklopa kod kornjača, ali oni su vrlo sporog delovanja. Najčešće se pominje nedostatak A - vitamina, ali za ovakve promene potrebno je da prođe nekoliko meseci.Problemi sa oklopom kod kornjača mogu da se jave zbog urođenih mana (ili genetski ili tokom inkubacije), mehaničkim povredama, držanjem u malom akvaterarijumu, zbog nedostatka čitavog spektra sunčeve svetlosti ili prirodnog svetla i / ili deficitarne ishrane.Dodatne informacije o uslovima držanja kornjača možete pogledati ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kornjaču staru oko godinu dana. Želela bih da uzmem jos jednu mlađu, tačnije one skroz mlade pa se bojim da je moja kornjača ne povredi. Što se tiče uslova imam ogroman akvarijum sa svom pratećom opremom. Molim vas, recite mi kako će moja kornjača reagovati na novog cimera i da li je pametno da uzmem još jednu, s obzirom da je moja kornjača narasla i ima oko 300 grama?Hvala, Tijana O:  Uvek je najbolje, ukoliko želite da imate dve ili više kornjača, da one budu nabavljene u isto vreme, odnosno da budu približno iste starosti i veličine. Međutim neophodno je istaći da nije pravilo da će - ukoliko u akvaterarijum unesete mlađu i manju kornjaču - obavezno doći do agresije starije i krupnije u odnosu na novonabavljenu. Svaka životinja je jedinka za sebe i reaguje drugačije, bez obzira da li se radi o istoj ili različitoj vrsti životinje. Kod crvenouhih kornjača ovakav vid agresije ipak, na žalost, nije retka pojava, a najčešće se javlja ako zajedno borave kornjače različite starosti, odnosno različitih veličina. Agresivno ponašanje se manifestuje na različite načine, bilo kao nagon, napadanje zbog hrane ili teritorije. Ukoliko se javi, agresivnost je teško kontrolisati, važno je da što pre uočite oblike agresije, da agresija ne bi poprimila veće razmere, u smislu nanošenja povreda drugoj životinji, koje vrlo često mogu da ugroze i život povređene kornjače. Ukoliko se ipak odlučite da nabavite novu kornjaču i dođe do agresije, u tom slučaju je neophodno da kornjače razdvojite ili - s obzirom da imate kako kažete veliki akvaterarijum - kornjače odvojite u posebne, fizički međusobno odvojene, delove akvaterarijuma.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Šta je sve potrebno  za održavanje  guštera?Milojković BalšaO: Gušteri su najčešći gmizavci na svetu. Gmizavci (Reptilia) su odigrali izuzetno značajnu ulogu u istoriji razvoja životinjskog sveta jer je to prva grupa kičmenjaka koja je u potpunosti izašla na kopno. Ova evolucija omogućena je zahvaljujući razvoju jaja sa amnionom: opna (amnion) je obavijala embrion koji se nalazio u tečnoj sredini, pa je embrion mogao da se razvija lebdeći u tečnosti, a nije bilo potrebno da se jaja polažu u vodi.Gmizavci, među koje spadaju i gušteri su poikilotermne životinje čija telesna temperatura zavisi od temperature okoline. Sa padom temperature spoljašnje sredine, pada i njihova telesna temperatura. Izlažući telo sunčevim zracima, gmizavci nastoje da zadrže telesnu toplotu. Zbog toga su u nepovoljnom položaju u onim oblastima gde oblačno i hladno vreme umanjuje takve mogućnosti. To je razlog što gmizavci uglavnom prebivaju u toplijim krajevima. Relativno mali broj vrsta nastanjuje predele velike geografske širine. Telo im je zaštićeno rožnim krljuštima (kod nekih grupa, to su ploče), koje ih štite od gubitka tečnosti. Na prstima imaju kandžice, koje olakšavaju kretanje po kopnu, takođe od rožne materije. To je naime materija koja se sreće u različitim organima, još i kod ptica i sisara, što evolutivno povezuje sve tri klase.Na prednjem delu tela guštera je pljosnata šiljasta glava koja je širokim vratom podeljena od trupa. Na glavi su velike oči sa pokretljivim očnim kapcima. Trup se završava dugačkim repom koji gušteri u opasnosti mogu otkinuti i tako pobeći od neprijatelja. To se naziva autotomija (samoosakaćivanje). Otkinuti deo repa može se delimično obnoviti. Kreće se pomoću dva para kratkih nogu na kojima ima pet prstiju. Telo se ne naslanja na noge, jer se one nalaze po strani. Stoga kod kretanja stomakom dotiču zemlju pa kažemo da gmižu. Koža guštera je suva, bez žlezda, pokrivena rožnatim ljuskama koje sprečavaju gubitak vode iz tela. Ovo "odelo" gušteru ograničava rast pa se moraju presvlačiti.Kretanje gušteru omogućuje snažan kostur i dobro razvijeni mišići. Gmizavci imaju iste delove kostura kao i vodozemci. Gmizavci imaju rebra od kojih je prvih pet pari spojeno s prsnom kosti. Vazduh im ulazi kroz disajne puteve u grkljan, zatim u dušnik koji se grana u dve dušnice. One dovode vazduh u pluća koja imaju veću površinu od žabljih. Na leđnoj strani tela su dva bubrega koja izlučuju mokraću u čvrstom obliku. Imaju i mokraćni mehur.Hrana ulazi kroz usta u kojima se nalaze zubi koje mogu menjati celog života. Tu je mnogo žlezda i tanak, dugačak rašljasti jezik pomoću kojeg osećaju mirisSrce gmizavaca / guštera je trodelno. Građeno je od 2 pretkomore i 1 komore koja je delimično pregrađena. U komori se zbog toga delimično mešaju arterijska i venska krv. Temperatura im je promenljiva. U njene stanice dolazi mala količina kiseonika. Tome je uzrok relativno mala površina pluća, mali broj crvenih krvnih zrnaca i malo srce s obzirom na veličinu tela i njegovi spori otkucaji.Sezona parenja određena je temperaturom i periodom promene svetla (dana i noći), pa ako je omogućena pravilna klima i ishrana, do parenja dolazi u proleće. Ženke zahtevaju pojačanu ishranu, posebno rastu zahtevi za kalcijumom i fosforom, pa se standardna doza vitamina i minerala udvostručuje.Većina jaja inkubira se na temperaturi od 28°C sa malim varijacijama u temperaturi. Sama inkubacija traje od 38 - 90 dana zavisno od vrste.Pre nego što se odlučite za držanje guštera proverite uslove koje imate u vašem stanu: temperatura, vlaga, slobodan prostor za terarijum itd.. Ti parametri, a najviše slobodan prostor, bitni su za izbor vrste. Nikako nemojte zanemariti vreme i pažnju koju im morate posvetiti. Ako ste početnik i nemate iskustva sa držanjem guštera najbolje je započeti sa manje zahtevnim vrstama: anoliama, leopard gekonom ili iguanom. Naravno to najviše zavisi od slobodnog prostora. Anoli i leopard gekonu dovoljan je terarijum od 30 litara, dok za iguanu trebate terarijum od najmanje 300 litara ili čak celu sobu.Više informacija o uslovima držanja iguane pročitajte ovde.Svaka vrsta zahteva redovno hranjenje i održavanje, što znači svakodnevno sveže žive insekte ili pripremu zelene hrane. Međutim, u zavisnosti za kog se guštera opredelite, morate biti spremni na dodatnu edukaciju u vezi ishrane jer npr. iguane su biljojedi, pe se u ishrani isključivo koristi hrana biljnog porekla. Građa probavnog trakta i probavni enzimi jedino mogu svariti hranu biljnog porekla. Sastavni delovi terarijuma su lampe / sijalice (UV-spektar + lampa za sunčanje), grejač, termometar, biljke, dekoracija.Ako bi izdvojili osnovnu opremu za formiranje kvalitetnog terarijuma, ona bi se svela na sledeće stavke:- adekvatan terarijum (veličina zavisi od vrste guštera)- posudica za hranu i vodu- grejač- osvetljenje- UV lampa- ukrasno bilje- vitamini i mineraliNapominjemo da je mnogo je lakše održavati mikro klimu u većem terarijumu nego u manjem (posebno biljke), akvaristima je ta problematika vrlo dobro poznata. Kod formiranog terarijuma morate obratiti pažnju na temperaturu i vlažnost. Ukoliko se npr. odlučite za leopard gekona, više informacija o adekvatnim uslovima držanja ove vrste pogledajte ovde.