Pitajte Veterinara

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Postovani, imam Egyptian Uromastyxa i želeo bih da dobijem više informacija prvenstveno o njegovoj ishrani. Hvala u napred. KonstantinO: Egyptian Uromastyx nadoknađuju većinu potreba za vodom iz bilja kojeg svare. Vrlo retko ih  možete videti kako piju tekuću ili stajaću vodu. Ponekad od straha mogu urinirati što vrlo brzo potroši ključne zalihe vode pa stoga treba paziti da se s njima postupa oprezno dok se ne naviknu na vlasnika. Vlaga u naseobini mora biti niska kako bi se izbegli respiratorni problemi. Sastav obroka Uromastyxsa u zatočeništvu mora biti pretežno biljnog porekla, većinom od endivija salate, maslačka te zimske salate (escarola). Salata Lettuce nema gotovo nikakvu hranjivu vrednost pa se može davati s vremena na vreme kao izvor vode.  Svojim jakim čeljustima mogu uzimati i kaktuse s kojih pre hranjenja treba ukloniti trnje što je vrlo korisno kada gušteru treba više vode kojom je kaktus bogat. Poželjno je vrlo često posipati Kalcijum po hrani. Vrlo je bitno izbegavati spanać, cveklu i peršun budući da oksalati spriječavaju apsorpciju kalcijuma u krvotok. Postoje oprečna mišljenja oko toga da li se proteinski bogata hrana kao što su crvi i cvrčci treba koristiti u ishrani ovog guštera. Ukoliko se odlučite na takvu ishranu količinu bi trebalo ograničiti na maksimalno 10% ukupne količine obroka. Poželjno je hraniti Urose biljnom hranom svaki ili svaki drugi dan a živom hranom jednom mesečno zbog toga što jetra Urosa vrlo teško probavlja takve proteine.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mužjaka crvenouhe kornjače (Džordž) starog skoro 3 godine. Džordž je već sada veliki oko 15 cm i pre neki dan sam mu kupio akvaterarijum od 100 litara. Zanima me šta imate u ponudi od opreme za akvaterarijume i kako bi mi najbolje bilo da ga opremim i da mu stvorim što prirodnije uslove za život. Takodje sam kupio i potapajući filter za vodu sa protokom od 500 litara na sat, ali on ne može da postigne da očisti ono što Džordž uspe da zaprlja. Imate li neki savet kako najbolje i najduže da održim čistoću vode, kao i o idealnoj temperaturi vode, podlozi, ostrvu i ostalom. Unapred zahvalan, Milutin O:  Crvenouhe kornjače, koje ne žive u zatočeništvum nastanjuju različita staništa, sporotekuće vode, močvare i jezera. Tokom dana se odmaraju, akumulirajući energiju solarnih zraka, a noću se hrane puževima, punoglavcima, odraslim insektima I njihovim larvama, a mogu koristiti i hranu biljnog porekla. U zatočeništvu im treba obezbediti što približnije uslove, adekvatnu hranu, kao i prostran, čist akvaterarijum. U uslovima kućnog držanja, brže napreduju, nego na slobodi.Veličina akvaterarijuma treba da je oko 60 l, što znači da ste Vi izabrali odgovarajući. Trebalo bi da mu obezbedite 2/3 vodenog dela i 1/3 suvog dela. Iznad suvog dela treba postaviti lampu sa UVA i UVB zracima, čime se imitira sunčanje. Ovo je veoma bitno, jer ovi zraci stimulišu sintezu D vitamina, kojeg nema dovoljno u hrani. Lampe stavite sa unutrašnje strane, iznad suvog dela, ali da ne budu na većoj visini od 30cm.Temperatura vode treba da je minimum 24 stepena, a idealna je od 26 - 30 stepeni. Za filtraciju vode koriste se motorne pumpe koje se redovno  čiste i peru.  Sva voda iz akvaterarijuma menja se jednom u 10 dana , ali se povremeno menja polovina vode. Jednom mesečno potrebno je potpuno isprazniti akvaterarijum i sve detaljno oprati.Kornjače se hrane dva puta dnevno. Postoji veliki izbor kvalitetne gotove hrane koja se stavlja na površinu vode. Povremeno se daju meso ribe i piletina. Nepojedeni ostaci hrane se obavezno moraju odstraniti jer njihovi raspadni produkti predstavljaju povolju sredinu za razvoj patogenih bakterija koje mogu poremetiti optimalne uslove života ili čak dovesti do infekcije.Pumpa koju ste kupili je odgovarajuća, ali kornjače spadaju u velike zagađivače, pa obratite pažnju na količinu hrane koju mu dajete, višak obavezno sklonite, ili mu dajte samo ono što može da pojede.U ponudi Pet centra ima veliki izbor opreme za Vaš akvaterarijum od različitih proizvođača: gotova hrana, akvaterarijumi različitih veličina, ukrasi, UVA, UVB lampe itd.Savetovala bih Vam da nas posetite i uz konsultaciju sa našim akvaristom odlučite šta je najbolje za Vašu kornjaču.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo crvenouhe kornjače, pa nas interesuje ako kornjače imaju upalu očiju, koji lek treba da se primeni, i da li hipemanganski rastvor može da se koristi i u kojoj razmeri? Hvala na odgovorima, IvanO: Bolesti očiju u kornjača manifestuju  se otečenim kapcima, žmirkanjem ili potpunom nemogućnošću otvaranja očiju, gnojnim iscetkom i svrabom, a nastaju kao posledica upalnih promena izazvanih infekcijama ili zbog neadekvatnih uslova držanja. Bolesti očiju najčešće su uzrokovane manjkom vitamina A u prehrani, lošim kvalitetom vode, te bakterijskim, gljivičnim, virusnim infekcijama, alergijskim reakcijama, kao i mehaničkim oštećenjima uzrokovanim stranim telima, a mogu se javiti i sekundarno usled nekih drugih organskih oboljenja ili dehidracije.Upala očiju ponekad se može biti jedan od simptoma upale pluća. Ako je kod kornjača prisutna upala pluća, pored iscedka iz oka može se primetiti i poremećaj plivačke ravnoteže pošto su pluća efikasan hidrostatski organ. I uslovi držanja mogu biti odgovorni  za pojavu oboljenja u kornjača. Manjak vitamina A - hipovitaminoza A, kao uzrok oboljenja oka, posledica je neadekvatne i manjkave ishrane. Avitaminoza vitamina A najčešće se manifestuje  kao blepharitis - upala očnih kapaka. Lečenje se sprovodi vitaminskim preparatima vitamina A, oralno ili injekciono, zavisno o težini stanja. Oči ne bi trebalo ispirati kamilicom, jer kamilica omekšava rožnjaču  te na taj način predstavlja idealanu sredinu  za razvoj mikroorganizama. Sredstvo koje je najbezbednije za ispiranje očiju je fiziološki rastvor. Fiziološki rastvor se može koristiti i pre aplikacije određenih masti a i za otklanjanje mehaničkih nečistoća oka. Ukoliko je upala očiju posledica respiratornih infekcija, lečenje se sprovodi injekcionom aplikacijom antibiotika (ampicilin, gentamicin) kroz najmanje 5 dana, a ako se radi o lokalnoj infekciji oka, terapija se sprovodi antibiotskim mastima i kapima lokalno. Bitno je da se ne koriste, ukoliko nisu nužni, preparati koji sadrže kortikosteroide (kao što su to Dexamethason - neomycin kapi) jer često dovode do oštećenja rožnjače, a posljedično i vida.Ipak za precizniju procenu zdravstvenog stanja potrebno je obratiti se veterinaru koji je u stanju da izvrši pregled i na osnovu toga postavi dijagnozu i odredi terapiju.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd     P: Imam crvenouhu kornjaču dugu 6.5 cm. Kada sam je kupio prodavac nije znao da mi kaže pol. Ja mislim da je žensko (po kloaki i obliku donjeg dela oklopa), ali da li mogu tačno da znam pol sa obzirom na veličinu (mislim da je mala)? Možete li da mi date savet vezano za osvetljenje? Sada je u velikom akvarijumu sa grejačem i filterom ali bez osvetljenja. Hranim je redovno ali često pokušava da proguta manje kamenčiće. Da li može da ih proguta i koje posledice mogu biti? Emir Pulić O: Pol je teško razlikovati posebno kod jako malih kornjačica. Kako stare, postaju vidljive razlike. Kada dostignu polnu zrelost razlike su vidljivije. Kornjače polno sazrevaju između 3. - 5. godine života, što zavisi od vrste, odnosno veličine kornjače. Mužjaci su polno zreli kada dostignu veličinu od 10 cm, a ženke 16 cm telesne dužine. Da bi kornjača polno sazrela, mora da ima adekvatne uslove života (grejač, UV osvetljenje, ishrana). Rep mužjaka je duži nego rep ženke i u početnom delu širi. Osim toga otvor kloake ženke je nešto bliži korenu repa. Trbušni deo štita ženke je ravan, dok je kod mužjaka malo udubljen, da bi pri kopulaciji penis lakše došao do kloake. U stanju mirovanja penis je gladak i uvučen u kloakalnom otvoru. Obavezno je osvetljenje (UV spektar), da bi se  odvijala nesmetana sinteza vitamina D3, koji je odgovoran za transport i resorpciju kalcijuma. U suprotnom dolazi do problema sa oklopom, koji postaje mek, pa ako se ne promene uslovi držanja i ne sprovede terapija, završava smrću. Ukoliko uslovi u terarijumu nisu zadovoljavajući, osim mekog oklopa javi će se i niz drugih bolesti, nepravilan rast (kornjačice ostaju male i zakržljale), itd. Ukoliko su kamenčići manji od usnog aparata kornjača, ona može da ih proguta, što može da dovede do začepljenja creva i do smrti. Isto tako kamenčići ne bi smeli da budu ni preveliki da se kornjače pri kopanju ne bi povredile. Dodatne informacije o ovoj temi možete pogledati ovde.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve crvenouhe kornjače, starosti oko 1,5 godina. Žive u velikom akvarijumu, sa svom opremom (filteri, grejač, UV lamapa... ). Hranim ih raznovrsnom hranom (granule i meso).  Mislim da je jedna mužjak, a za drugu kornjaču nisam sasvim sigurna. Problem je u sledećem, jedna od kornjača je počela drugu da grize i da juri po akvarijumu. Koji može da bude razlog tome? Hvala Vam unapred na odgovoru, Željka O:  Svaka životinja je jedinka za sebe i reaguje drugačije, bez obzira da li se radi o istoj ili različitoj vrsti životinje.  Kada su u pitanju vodene kornjače, agresivno ponašanje nije retkost, a najčešće se javlja ako zajedno borave kornjače različite starosti, odnosno različitih veličina. Međutim ni to ne mora da bude pravilo. Agresivno ponašanje je vrlo složena pojava, a manifestuje se na različite načine, bilo kao nagon, napadanje zbog hrane ili teritorije. Uzroci agresivnog ponašanja još uvek nisu u potpunosti razrešeni.Kako je problem agresivnosti teško kontrolisati, važno je da što pre uočite oblike agresije, da agresija ne bi poprimila još veće razmere, u smislu nanošenja povreda drugoj životinji, koje vrlo često mogu da  ugroze i život povređene kornjače.Najbolje bi bilo da kornjače na neko vreme odvojite - u zasebne akvaterarijume ili s obzirom da imate veliki akvaterarijum, da pokušate da omogućiti neko posebno mesto - odvojene delove za svaku kornjaču.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupila sam vodenu agamu prije 2 dana. Stara je oko 8 mj. pa me zanima sve o tim životinjama. Ima dosta velik terarijum u kojemu je podloga pola od peska, na toj strani joj je lampa i vodena fontana, zanima me da li je to u redu i da li joj je potreban kamen za sunčanje ili joj je to dosta? Na drugoj polovini su joj kore i tamo joj je posuda za kupanje i za hranu. Ima veliku granu od lovora, ne znam da li to smije imati i ima još jednu grančicu na kojoj sam primetila da spava. Ceo terarijum ima podni grejač ali su mi rekli da nije potrebno grejati ceo nego samo jednu stranu pa me zanima da li je to istina. Žarke je zelene boje pa se nadam da je to u redu. Šta se tiče ishrane: rekli su mi da je hranim sa crvima, ja joj stavljam ujutro i uveče otprilike svakih 10-12 časova 10 crva i malo salate te sve to posipam sa multivitaminima. Molim vas da mi napišete kako i sa čime da je hranim. Kakva stolica joj treba biti i kada se one presvlače? Danas sam primetila da jede pesak, da li je to normalno ili? Molim Vas da mi odgovorite... Hvala, pozdrav, MajaO: Vodena agama ili kineski vodeni zmaj prirodno naseljava šume Indije i istočne Azije a zadržava se obično blizu sveže vode. Ovi gušteri poznati su po tome da su poluvodeni. Dosiže dužinu od 90 cm od koje polovina otpada na rep. Boje vodene agame variraju od smeđe do svetlo-zelene, a mužjaci su obično svetlije boje u sezoni parenja. Zahtevaju prostrane akvaterarijume sa mnogo grana za penjanje, mesta za sakrivanje, delom za sunčanje i velikim delom za kupanje (idealno oko 1/3 površine terarijuma, dubine da može da se do pola potopi u vodu). Dužina akvaterarijuma mora da bude najmanje dve dužine tela agame. Biljke koje koristite moraju da budu ne toksične, a isto važi i za grane (preporučuje se vrba, vinova loza, kao i grane nekih voćaka, ali nikako ne orah i hrast). Debljina grana bi trebala da bude jedna i po debljina agaminog tela. Staklo akvaterarijuma je potrebno obložiti tamnom trakom ili pozadinom (ili na krajeve postavite biljke i sl.) jer tako pomažete gušteru percepciju granice i prevenciju oštećenja na telu (a prvenstveno glave).Velika posuda sa vodom (važno je znati da ovi gušteri obavljaju nuždu gotovo isključivo prilikom kupanja, pa je vodu neophodno menjati svakodnevno ili čak više puta dnevno) i sistem prskalice u akvaterarijumu su neophodni  za održavanje vlažnosti od 60 - 90% (80% idealno), što je veoma važno u periodu presvlačenja guštera. Idealna podloga terarijuma  je pesak jer veće komadiće drveta vodene agame mogu lako da progutaju. Podlogu treba češće čistiti nego što je to slučaj kod ostalih gmizavaca. Sledeći parametar od velike važnosti je temperatura; moraju se obezbediti dnevne i noćne oscilacije temperature. Dnevna bi trebala da bude oko 29°C - 31°C a noćna 24°C - 27°C. Dobro je da stavite dva termometra na svakom kraju terarijuma (jedan na hladnijem delu, a drugi na toplijem). Nepravilna temperatura može da dovede do mnogih oboljenja (npr. respiratorna oboljenja) ili mogu da nastanu drugi problemi zbog pada imuniteta i nepravilnog varenja hranjivih materija zbog usporenog metabolizma, ako se drži na nižim temperaturama. Svetla bi trebala da budu sa tajmerom. Dnevna sunčališta bi trebala da  imaju temperaturu od 35°C.Od osvetljenja treba obezbediti celi spektar sunčevog svetla - ultravioletno svetlo koje je neophodno za sintezu vitamina D3  (aktivna UV lampa ili fluorescentne cevi). Flourescentne cevi bi trebale da budu postavljene 30 cm od mesta za sunčanje i potrebno ih je redovno menjati (svakih 6 - 12 meseci).Proveru ispunjenosti adekvatnih uslova u terarijumu, po pitanju temperature i vlažnosti je neophodno stalno kontrolisati termometrima i higrometrima.Vodene agame hrane se širokim spektrom insekata i raznih crva, koje je dobro prethodno vitaminizirati a prilikom davanja agami i "posoliti" multivitaminskim i mineralnim dodacima ishrani koji su bogati kalcijumom. Kada odrastu, agamama se može davati sveže voće i povrće - sitno naseckane banane ili jagode, bobičasto voce (grožde, kupine, maline itd.), smokve kao i sveži listovi mladog maslačka potrebno je ponuditi najmanje tri puta nedeljno. Proteinska hrana je zastupljenija u ishrani nego kod bradatih agama, a voće i povrće čini samo 10-15% hrane, koje je takođe dodatno obogaćeno vitaminskim dodacima. Male ribice i pinki miševi takođe se mogu dati, ali treba paziti da ne dođe do gojaznosti agame. Mlade agame potrebno je da hranite svakodnevno, dok odrasle jednom ili dvaput nedeljno. Sveža voda mora da bude svakodnevno dostupna.Vodene agame su polno zrele kada dostignu dužinu od 40 cm (obično je to u njihovoj drugoj ili trećoj godini). U zatočeništvu se relativno dobro i brzo prilagode uslovima života. U početku ih ne treba uznemiravati dok se ne adaptiraju na okolinu.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: U akvarijumu imam sada tri kornjače. Posle prve, dodao sam jednu baš malenu kornjaču, pa onda i treću veću. Imale su u prvo vreme sukoba oko hrane, sada je sve bolje. Dve veće su se tukle, a najmanjoj nisu dale da je jede. Harmoniju sam postigao što sam neko vreme, da bi ojačao najmanju, davao sam joj da jede sama, a velike izvadim iz akvarijuma, što je po mom utisku dalo dobar rezultat.1. Da li grešim sto sam ih spojio sve tri i da li sam u pravu da su se sada navikle jedne na drugu, sve zajedno?2. Kamen-ostrvo je dobilo zelenu boju, verovatno od sunca, ali me interesuje zašto mi vremenom takvu boju dobiju svi kamenčići, a akvarijum nije izložen suncu, imam lampu na haubi po pravilu, filter.3. Da li moram da menjam vodu u akvaterarijumu sa obzirom da imam jak filter i da je voda uvek čista, a i jednom nedeljno dolivam 5lit vode, jer ispari?Hvala Vam na vremenu, nadam se da ćete odgovoriti na moja pitanja! Srdačan pozdrav, DušanO: Svaka životinja je jedinka za sebe i reaguje različito, bez obzira da li se radi o istoj ili različitoj vrsti životinje. Agresivno ponašanje kod vodenih kornjača nije retka pojava, a najčešće se javlja ako su zajedno kornjače različitog uzrasta, odnosno različitih veličina, ali ni to ne mora da bude uvek pravilo. Agresivno ponašanje je vrlo složena pojava, a manifestuje se na različite načine, kao nagon, napadanje zbog hrane ili teritorije. Uzroci agresivnog ponašanja još uvek nisu u potpunosti ustanovljeni. S obzirom da je problem agresivnosti teško kontrolisati, važno je da na vreme uočite oblike agresije, da ne bi poprimili veće razmere, u smislu nanošenja povreda drugoj životinji, koje vrlo često mogu da ugroze i život. Kako su Vaše kornjače već imale sukobe morate da budete na oprezu, pa ako se agresivnost ponovi neophodno je da agresivnu jedinku premestite u poseban akvaterarijum ili ako je postojeći terarijum dovoljno velik, možete u njega da stavite predmete ili omogućite neko posebno mesto u kome bi manje kornjačice mogle da se sakriju. Bez obzira na postojanje sistema za filtraciju, sva voda iz akvaterarijuma se menja jednom u 10 dana (crevom se izvuče voda iz akvaterarijuma, jer se na dnu nataloži krupna nečistoća). Povremeno je potrebno promeniti polovinu vode. Voda koja se doliva mora prethodno da odstoji (bar 24 časa) da bi ispario hlor ili se vodi mogu dodati preparati za vezivanje hlora. O higijeni akvaterarijuma morate strogo voditi računa. Jednom mesečno morate potpuno da ispraznite akvaterarijum. Kornjače tada prebacite u posebnu posudu. Isključite grejač i pumpu za filtraciju. Svi stakleni delovi se temeljito operu. Takođe oprati i opremu a kamen-ostrvo možete istrljati nekim grubljim sunđerom ili četkicom kako bi ga oslobodili nataloženih naslaga zelenih algi. Na kraju se sve dobro ispere, oprema se ponovo montira, sipa dehlorisana voda, uključi se grejač da bi se voda zagrejala i vrate kornjače u akvaterarijum.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja kornjača na jednom oku ima belu opnu. Oko se uopšte ne vidi. Zadnja  dva - tri dana najviše spava i provodi vreme van vode. Kako da joj pomognem? Irena                                                                                            O: Promene na očima koje pominjete mogu biti posledica infekcje (bakterijske, gljivične i virusne etiologije), neadekvatne ishrane (A - avitaminoza) i / ili nepravilnih uslova nege i držanja, mehaničkih oštećenja, alergije itd. Promene na očima se mogu pojaviti i u sklopu nekog drugog sistemskog oboljenja (upala pluća, gde se kao dodatni simptom javlja izbegavanje vode, jer pluća imaju ulogu hidrostatskog organa).Promene na očima se ogledaju u nemogućnosti otvaranja očiju ili pojavi žmirkanja. Ova pojava je posledica bola i svraba koji prate svaku infekciju. Kapci su otečeni,  a može se pojaviti i iscedak iz očiju različitog izgleda (sluzav, gnojav, itd.) Pojava slabijeg interesovanja za okolinu, mirovanje, slabiji apetit su opšti znaci oboljenja i prateća su pojava svih oboljenja. Javljaju se u početnom stadijumu većine oboljenja i vlasnicima skreću pažnju da nešto nije u redu sa njihovim ljubimcem. Predlažem Vam da posetite veterinara, kako bi na osnovu kliničkog pregleda i specijalnih dijagnostičkih postupaka došli do tačne dijagnoze i na vreme primenili adekvatnu terapiju. U međuvremenu bih Vam savetovala da kornjači poboljšate ishranu i obezbedite optimalne uslove smeštaja.U ponudi Pet Centra možete pronaći kvalitetne potpune smese za ishranu kornjača sledećih proizvođača: Sera, Tetrafauna, JBL, kao i vitaminsko - mineralne preparate i dopunsku ishranu.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve kornjače. Veća je crvenouha, ali ne znam koje je vrste manja kornjača. Njene šare kod ušiju su narandžaste (neko mi kaže da je verovatno tako zato što je mala), ali čitav oklop je drugačijeg oblika i zelene je boje (dok je kod veće oklop braon). Lepo se slažu tako da mi to nije problem ali me interesuje, ako je manja druge vrste, da li ima nekih razlika u rastu, ponašanju... Postoji još jedan problem što se tiče manje kornjače, a to je da na oklopu ima neke bele fleke. EmirO: Trachemys scripta elegans ili crvenouha kornjača u prirodi živi u slatkim vodama reka i jezera (u južnom delu Sjedinjenih Američkih Država). U prirodnim uslovima dostižu dužinu i do 30 cm. U kućnim akvarijumskim uslovima dostigne veličinu oko 25 cm u periodu od 3 do 7 godina. Ženke su najčešće krupnije od mužjaka koji dostignu dužinu oklopa oko 20 cm. Životni vek u prirodi im je oko 20 godina, dok u kućnim uslovima mogu živeti i duže. To je lako prepoznatljiva vrsta, a karakteristične su tzv. "crvene uši" odnosno crvene fleke na mestu ušiju. Oklop im je išaran raznim nijansama zelene boje, a starenjem oklop poprima tamniju boju. To je najčešća vodena kornjača koja se drži kao kućni ljubimac.Trachemys scripta scripta ili žutouha kornjača je takođe slatkovodna kornjača koja u prirodi naseljava iste oblasti kao i crvenouha kornjača. Žutouha kornjača je izgledom dosta slična crvenouhoj kornjači. Za razliku od nje, nema crvene mrlje po glavi, a donji oklop (plastron) je kod starijih jedinki potpuno žut. S obzirom da crvenouhe i žutouhe kornjače zahtevaju slične uslove držanja, mogu se i držati zajedno. Najverovatnije da su Vaše kornjačice obe crvenouhe, s tim da je veća kornjačica i starija tako da je kod nje oklop već postao tamnije obojen.Što se tiče belih fleka na oklopu kornjače, bitno je uočiti da li je oklop beli samo kada je kornjača suva ili i kada je mokra. Beli oklop kornjače i kada je mokra ukazuje na infekciju gljivicama ili bakterijama, a dok je suva verovatno se radi o samo osušenim naslagama minerala od kalcijuma u vodi. Takođe je potrebno razlikovati i bleđenje boje. Nekoliko nutritivnih faktora utiču na boju oklopa kod kornjača, ali oni su vrlo sporog delovanja. Najčešće se pominje nedostatak A-vitamina, ali za ovakve promene potrebno je da prođe nekoliko meseci.Problemi sa oklopom kod kornjača mogu da se jave zbog urođenih mana (ili genetski ili tokom inkubacije), mehaničkim povredama, držanjem u malom akvaterarijumu, zbog nedostatka čitavog spektra sunčeve svetlosti ili prirodnog svetla i/ili deficitarne ishrane.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovani, molim Vas da mi kažete koliko količinski treba hraniti vodenu kornjačicu? Prilikom kupovine rečeno nam je da je dovoljno 2 puta dnevno davati po 1 - 2 raka. Međutim, naše kornjače imaju dobar apetit pa svaka pojede po 3 račića. Ne bismo želeli da gladuju, a ni da umru od previše hrane, pa Vas molim za savet. Unapred zahvalna, GordanaO: U Vašem pitanju niste naveli koliko je stara Vaša kornjača, ali po preporuci koju ste dobili, da je hranite dva puta dnevno, rekla bi da se radi o mladoj kornjači, koju je potrebno hraniti svaki dan, dva puta. Račići su samo dodatak ishrani i imaju slabu nutritivnu vrednost, tako da verovatno količina hrane koju dajete Vašoj kornjači ne zadovoljava njene potrebe, tako da osim račića, kornjači je potrebno davati i granule.Granule sadrže proteine, vitamine, minerale, ali ne mogu da budu jedina hrana koju dajete kornjači, pa ih je potrebno kombinovati sa mesom. Slobodno možete svojoj kornjači davati meso svakodnevno, dva puta dnevno, do godinu dana starosti, a zatim dva - tri puta nedeljno. Meso je bogato proteinima koji imaju važnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju. Od mesa možete davati sirovu piletinu, ćuretinu, teletinu, junetinu, pileće i teleće jetre, goveđa srca, slatkovodnu ribu.Osim mesa, ponudite joj i hranu biljnog porekla. Od biljne hrane možete ponuditi akvarijumsko vodeno bilje (amazonka, vodena salata). Osim vodenog bilja, možete davati i voće i povrće: možete da dajete zelenu salatu, listove maslačka, peršun, zelje ali nikako nemojte da im dajete spanać zbog visokog sadržaja oksalata. Takođe treba izbegavati kelj, repu, brokule i šargarepu. Povrće mora biti uvek sveže. Što se tiče voća, kornjači možete da dajete malo jabuke, kruške, breskve, kivi pa čak i jagode, naravno sve usitnjeno na male komadiće. Kada kornjača napuni godinu dana starosti, dovoljno je da je hranite svaki drugi dan.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Dali  se kornjačica može držati po rukama i puštati po tepihu? Ja sam nekoliko puta imao kornjačice u velikim akvarijumima i redovno održavao higijenu, ali one oslepe i  ne prežive ni godinu dana. U čemu bi mogao biti problem?Hvala,MladenO: Kornjače deo vremena provode van vode, sunčajući se i neophodno im je obezbediti odgovarajući  deo za to, na kome će imati potrebno osvetljenje neophodno za sintezu D vitamina.Koliko dugo kornjača može da boravi na suvom a da to ne dovede do neželjenih posledica, zavisi od čitavog niza različitih faktora kao što su vrsta, starost, kondicija. Mlade kao i male životinje teško podnose duži boravak van vode. Veoma važno je da se naglasi da vrlo važan faktor u dužini boravka kornjače van vode čini i vlažnost i temperatura vazduha u prostoriji kao i opšte stanje same jedinke. Vrlo teško je u satima odrediti dužinu boravka kornjače van vode. Imajući u vidu sve nabrojane faktore i uobičajene uslove u našim stanovima moglo bi se reći da neko vreme od 2 - 3 sata boravka van vode neće narušiti zdravlje Vašeg ljubimca.Napisali ste da ste redovno održavali higijenu akvaterarijuma, ali niste rekli u kakvim ste ambijentalnim uslovima držali kornjače, pa ću Vam napisati nešto osnovno o uslovima držanja kornjača,  jer neadekvatni  uslovi držanja mogu da budu glavni preduslov za nastanak  bolesti kod kornjača, a između ostalog i do problema na očima. Da bi se dugo i uspešno gajila vodena crvenouha kornjača, trebalo bi joj obezbediti veći, stakleni akvaterarijum. Za manje kornjače  zapremine od 40l - 50l, u kome je otprilike 2/3 vodeni, a 1/3 suvi deo. Ukoliko se ne obezbedi suvi deo, onda je dubina vode vodenog dela tolika da kornjača može nogama da dohvati dno. Na suvom delu se kornjača odmara i greje pod lampom i temperatura vazduha ne sme biti manja od 25 stepeni. Suvi deo može da se pripremi na više načina, a najlakše je da to bude krupnije kamenje koje se složi tako da bude stabilno. Temperatura vode trebalo bi da bude 26 - 30 stepeni. Za zagrevanje i održavanje temperature koristi se grejač sa termostatom. Temperatura  se očitava termometrom koji se lepi spolja na staklo. Za filtraciju vode koriste se motorne pumpe koje se redovno  čiste i peru. Sva voda iz akvaterarijuma menja se jednom u 10 dana, ali se povremeno menja polovina vode. Jednom mesečno potrebno je potpuno isprazniti akvaterarijum i sve detaljno oprati.Kornjače se hrane dva puta dnevno. Postoji veliki izbor kvalitetne gotove hrane koja se stavlja na površinu vode. Povremeno se daju meso ribe i piletina. Nepojedeni ostaci hrane se obavezno moraju odstraniti jer njihovi raspadni produkti predstavljaju povolju sredinu za razvoj patogenih bakterija koje mogu dovesti do infekcije, između ostalog i do problema na očima.Takođe i nedostatak A vitamina može da dovede do problema na očima i pojave bele skrame na konjuktivama. U takvim slučajevima neophodno je injekciono aplikovanje vitamina A, a  posle skidanja skrame i lokalno aplikovanje očnih masti.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Poštovana, molim Vas da mi kažete zašto moje kornjače neće da jedu bas ništa? Ne znam koliko su stare, ali su još bebe. Držim ih u veoma dobrim uslovima, imam i grejač, pumpu, ostrvo, lampu i ne znam šta im je. Ne jedu već tri nedelje. MarijaO: Osnovu ishrane vodenih kornjača čini hrana animalnog porekla, naročito ako se radi o mladim kornjačama kao što su vaše, dok starije više preferijaju hranu biljnog porekla, ali bez obzira moraju u svom jelovniku imati ponuđenu i hranu animalnog porekla. Ukoliko je temperatura niža od 25°C, kornjače će odbijati hranu, pa je najvažnija stvar koju prvo morate uraditi da proverite temperaturu. Ako je previše hladno, kornjače ne mogu da vare hranu i zbog toga prestaju da jedu.Hrana mora biti raznovrsna i nezačinjena, a potrebno ju je davati isključivo u vodi, jer kornjače ne mogu da gutaju na suvom. Pošto imate mlade kornjače, hranite ih svaki dan, dva puta na dan. O ishrani crvenouhih kornjača više smo pisali ovde i ovde.

 Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve crvenouhe kornjače. Mlade su, imaju dobar apetit i živahne su, ali se na jednoj skida beličasta košuljica (kao kod zmije kada se presvlači). Da li je to normalno ili ne? Da li je to gljivično oboljenje ili je to presvlačenje normalno kod crvenouhih kornjača? Unapred hvala, Andreja O: Ljuštenje kože i oklopa kod kornjača može da bude fiziološka pojava, a može ukazivati i na nedostatak nutritivnih elemenata u ishrani, loš kvalitet vode, kao i na infekcije bakterijske i gljivične etiologije na koži ili unutar organizma. Izmenjivanje kože i oklopa je redovna pojava kod kornjača, ali razlikuje se od ljuštenja kože kod ostalih reptila. Kod ostalih reptila ljuštenje je vidljivije i intezivnije, dok je kod kornjača to gotovo neprimetno. Ivice pločica na oklopu  počinju da se izdižu i na kraju otpadnu. Međutim sve pločice ne otpadaju u isto vreme. Ispod odignutog dela često se nakuplja vazduh. Ovakva pojava je vidljiva kada je kornjača u vodi, kada se oklop presijava u bakarnu ili belu boju. Nikada nemojte kožu koja se ljušti ili oklop da skidate na silu. U tom slučaju često se dešavaju ozlede i defekti tkiva koji predstavljaju idealnu sredinu za razvoj mikroorganizama, a dešava se i da se skine preveliki i preduboki deo, pa koštani i mesni deo direktno komuniciraju sa okolinom, što često završava i infekcijom. Dakle, pre svega obratite pažnju na uslove u akvaterarijumu (temperatura, filtracija, osvetljenje, ishrana), i ako nisu zadovoljavajući, svakako ih prilagodite potrebama kornjača. Ishrana je takođe veoma važna, a obrok mora obavezno da  sadrži pileće, teleće meso, pileće jetrice, ribu itd., uz obavezno dodavanje multivitaminskih preparata.Česte su i kožne infekcije, koje se manifestuju promenama na koži u vidu crvenkaste boje (Pseudomonas sp.) ili belkasto - sluzavih promena. Posle primarne bakterijske infekcije često sledi i sekundarna gljivična infekcija, uglavnom zbog pada imuniteta. Gljivične infekcije osim sekundarno, mogu biti i primaran uzrok promena na koži, koje se sekundarno komplikuju bakterijama. Ne treba isključiti ni mehaničke povrede oklopa, koje takođe mogu završiti infekcijama.Svakako Vam preporučujem da svoju kornjaču odvedete veterinaru, kako bi se utvrdio tačan uzrok promena na oklopu  i da bi se na vreme započelo sa terapijom ukoliko ona bude potrebna.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Molim Vas da mi kažete nešto o hibernaciji vodenih kornjača. Ja imam 2 mlade vodene kornjače i interesuje me da li treba i kada treba da pristupimo hibernaciji.Pozdrav, GordanaO: Zimski san ili hibernacija je prirodni mehanizam kojim se hladnokrvne životinje štite od hladnoće. Vodene kornjače u prirodi hiberniraju u mulju jezera i bara, smanjujući metabolizam na minimum, a time i potrebu za kiseonikom. Da bi kornjače za to vreme preživele vrlo je bitno da se voda ne zamrzne. U prirodi dolazi do postepenog pada temperature i do stvaranja uslova za pojavu hibernacije.Da biste Vi izazvali pojavu trebali biste da imitirate iste uslove, koji bi bili u spoljašnjoj sredini, što je veoma teško, jer vam je potrebno dosta vremena ba biste postepeno snižavali temperaturu prostorije. Veoma je bitna i pravilna (ne preobilna) ishrana u tom periodu, kako zalihe hrane ne bi bile velike, pa njihovo kasnije truljenje ne bi uticalo na pojavu oboljenja gastrointestinalnog trakta. Preporučljivo je da se uskrati hrana nekoliko nedelja.Pošto su kornjače hladnokrvni organizmi, njihova temperatura zavisi od temperature spoljašnje sredine, pa sa padom temperature opada i nivo metabolizma, tako da kornjače koje spavaju zimski san imaju veoma slab intenzitet metabolizma. Tada dolazi i do pada imuniteta, pa su kornjače podložnije pojavi određenih bolesti.U kućnim uslovima nije neophodno, a nije niti preporučljivo, da kornjači omogućite uslove za hibernaciju.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam problem sa zelenom iguanom. Ima kijavicu i teško diše, a apetit joj je veoma slab. Ima 4 godine. Kako da joj pomognem, šta smem da joj dam od terapije? Unapred zahvalna, Milana O: Na zdravstveno stanje gmizavaca u mnogome utiču uslovi držanja. Simptomi koje ste opisali su opšti simptomi bolesti i mogu biti posledica respiratornih infekcija, infestacije crevnim parazitima, infekije digestivnog trakta, metaboličkih poremećaja. U slučaju pojave simptoma bolesti potrebno je isključiti uslove držanja kao uzrok nastanka bolesti.  Često se dešava da zbog preniske temperature iguane slabije jedu ili u potpunosti odbijaju hranu. Gmizavci su hladnokrvne životinje, što znači da im temperatura tela zavisi od temperature okoline, pa pri nižim temperaturama dolazi do usporavanja metabolizma.Uslovi u terarijumu su najčešći faktori od kojih zavisi zdravlje gmizavaca. Svakako proverite temperaturu, vlagu, te UV osvetljenje u terarijumu. Dnevna temperatura u terarijumu trebalo bi biti 27°C - 30°C, dok noćna temperatura ne bi trebala biti manja od 21°C. Temperatura na sunčalištu bi trebalo biti oko 32°C. Temperatura je vrlo bitna kako bi se nesmetano odvijalo varenje, te drugi fiziološki i metabolički procesi. Ako je temperatura niža, dolazi do truljenja hrane u digestivnom traktu i pada imuniteta, te gušter postaje podložan infekcijama.Osim temperature, vrlo je važna i vlaga koja bi se trebalo kretati u vrednostima od 70% - 80%, a održava se svakodnevnim prskanjem terarijuma toplom vodom. Vlaga se podiže za vreme presvlačenja. Ako je u stanu hladnije, a iguanu često i dosta vremena puštate van terarijuma, svakako to može biti jedan od mogućih uzroka slabijeg apetita, pa Vam savjetujem da je ne puštate van terarijuma dokle god su temperature u stanu niže od uobičajenih.Ukoliko se radi o infekciji respiratornog sustava ili infestaciji crevnim parazitima koju može utvrditi jedino veterinar koji pregleda životinju, pristupa se primeni terapije. Ne bih Vas savetovala da sami pokušate terapiju bez veterinarskog pregleda. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me koliko crvenouhe kornjače mogu da žive, koliko mogu da porastu i koliku težinu da dostignu? Unapred zahvalna, SnežanaO: Životni vek crvenouhe kornjače dosta varira i zavisi od toga da li joj je omogućena hibernacija. Ako njena hibernacija ide nekim normalnim prirodnim tokom, životni vek će biti duži, u suprotnom biće kraći. U prirodi životni vek ove kornjače može da dostigne preko 50 godina, čak je negde zabeleženo i 75 godina. Međutim, u uslovima kada se crvenouhe kornjače drže kao kućni ljubimci, njen životni vek zavisi od mnogo faktora.U prvom redu se misli na ambijentalne uslove držanja i na njenu pravilnu ishranu. Smatra se da je njen životni vek tada  u proseku oko 10 godina, mada može biti i duži (oko 15, pa i 20 godina). O uslovima držanja i ishrani crvenouhih kornjača detaljno smo pisali ovde i ovde.Ženke crvenouhe kornjače porastu do 25cm, a mužjaci do 15cm, maksimalno 20cm dužine. Ovu dužinu kornjače koje se drže u akvarijumskim uslovima dostižu za 3 - 7 godina života. Što se tiče njihove težine - ona varira, ali odrasle kornjače mogu biti teške u proseku od 500g  - 1000g.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve crvenouhe kornjače stare 2 godine. Prošle zime nisu upale u hibernaciju. Pre dve nedelje mužjak je počeo da odbija hranu, slabo se pomera, noge i glava su mu opušteni, čak slabo reaguje i na ujede od strane ženke. Ona je sve vreme živahna i normalno jede. Da li on upada u hibernaciju, ili je bolestan?Hvala, Martina O: Zimski san ili hibernacija je prirodni mehanizam kojim se hladnokrvne životinje štite od hladnoće. Hibernacija može da traje različito dugo u zavisnosti od vrste kornjače. Vodene kornjače u prirodi hiberniraju u mulju jezera i bara, smanjujući metabolizam na minimum, a time i potrebu za kiseonikom. Da bi kornjače za to vreme preživele vrlo je važno da se voda ne zamrzne. Crvenouhe kornjače u prirodi redovno hiberniraju, a da bi do toga došlo u akvarijumu ili terarijumu potrebno bi bilo obezbediti uslove što sličnije onim u prirodi. Hibernacija u zatočeništvu nije preporučljiva, a naročito za mlade i slabe kornjače. U prirodi dolazi do postepenog snižavanja temperature i smanjenja zaliha hrane, pa dolazi do smanjenja metabolizma, a popratna pojava tome je hibernacija. Da bi se desila hibernacija u akvaterarijumu, kornjači bi trebalo uskratiti hranu nekoliko nedelja pre, jer u suprotnom zaostala hrana fermentira, zbog čega dolazi do zapaljenskih promena na digestivnim organima i smrti životinje. Sa snižavanjem temperature pada i imunološki status, pa su u toj fazi kornjače osetljivije na pojavu bolesti. Zbog svega navedenog proizlazi zaključak da je crvenouhe kornjače u zatočeništvu bolje držati na konstantnoj temperaturi tokom cele godine i samim tim onemogućiti situaciju da zbog promene temperature (snižavanja) dođe do pada metabolitičke aktivnosti, što bi moglo da dovede do ugrožavanja zdravstvenog stanja kornjače. S obzirom da u akvaterarijumu imate dve kornjače i da je do promena došlo kod jedne kornjače, moj Vam je savet da proverite temperaturu vode, jer u slučajevima kada je temperatura ispod 25°C kornjače prestaju da jedu i zatvaraju oči, pa mnogi vlasnici imaju utisak da se radi o hibernaciji. Oscilacije temperature mogu da dovedu do ozbiljnih zdrastvenih problema, pa je poželjno da stavite grejač u akvaterarijum ukoliko ga nemate. Ako se, i pored uspostavljanja optimalnih ambijentalnih uslova, stanje kod Vaše kornjače ne popravi, obavezno posetite veterinara koji poznaje njihovu fiziologiju i patologiju, kako bi nakon kliničkog pregleda postavio dijagnozu i ako je potrebno sproveo odgovarajuću terapiju.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nigde na našem jeziku nemogu pronaći nešto što bi mi pomoglo oko upoznavanja guštera Gerrhosaurusa majora koga vi imate u ponudi, a takvog upravo želim da nabavim kod vas za moga sina koji ima 12. god. Interesuje me da li je pogodan za čuvanje i da li nije u nekom slučaju opasan za ljude. Videla sam da ga vaši radnici miluju i čini mi se da je pripitomljen za druženje sa ljudima. Interesuje me i način čuvanja, oprema kao i njegova ishrana.Unapred hvala, BiljanaO: Sudanski pločasti gušer (Gerrhosaurus major) spada u velike guštere. Široko su rasprosranjeni u istočnoj  Africi. Naseljava stepska i ogolela područja Afrike, izbegavajući vlažnu klimu koja mu ne odgovara.Njihova  adultna veličina je 45cm - 70cm, dok na rep otpada više od polovine tela. Boje je braon sive, sa tim što je donja polovina tela tamno braon, dok je brada žućkasta, a gornja polovina tela je žuto braon boje. Gušter je cilindričnog tela, velikih očiju, male glave. U odnosu na telo, noge su mu kratke, znatno kraće nego kod iguana, što mu daje poseban stav. Međutim, ovaj gušter može brzo trčati, što mu predstavlja odličnu odbranu. Rožne pločice na leđima imaju izdanke, dok su na stomaku podeljene u 10 redova. Postoje dve usekline duž tela koje nisu pokrivene rožnim tvorevinama, već samo kožom. Njihova funkcija kod ženki je, da pružaju mogućnost rastezanja kad ženka nosi jaja, dok kod oba pola služe da bi se stomak dovoljno raširio posle obeda.U prirodnom staništu, gušter je dnevna životinja koja ne pokazuje ineresovanje za društvo. Živi u podzemnim hodnicima koje često zna da deli da zmijom ili mungosom. Mužjaci mogu napasti zbog odbrane teritorije. U zatočeništvu, retko kada grize, kada se oseća ugroženo uglavnom koristi svoj rep ili beg. Ženka položi oko 4 jajeta u suvu zemlju i potrebno je 3 - 4 meseca da se potpuno razviju mladunci. Kada probiju ljusku oni su dužine 10cm - 15cm i tada se već smatraju odraslima. U zatočeništvu je potrebno obezbediti im uslove držanja, tako da imitiraju uslove koji se nalaze u  prirodnom staništu. Terarijum je potrebno da bude adekvatne veličine. Najmanje morate obezbediti 120cm x 60cm x 60cm. Kao podlogu treba staviti treset, jer vole da kopaju. Unutrašnjost terarijma urediti tako da imaju mesta gde se mogu sakriti. Možete staviti granu ili kamen, ali postaviti ih tako da gušter bude bezbedan. Neophodno je obezbediti im temperaturu od 23 - 32 stepena celzijusa, dok noću ta temperatura ne sme pasti ispod 30 stepeni. Vlažnost ne bi trebalo da prelazi 50%. Potrebno je obezbediti lampu koja emituje UVB spektar sunčeve svetlosti, jer ono deluje blagotvorno na zdravlje guštera.Potrebno je neko vreme da se gušter navikne na prisustvo čoveka. Ovaj gušer spada u "stidljive" životinje, pa će mu biti potrebno više vremena da stekne poverenje u Vas. Uzimaćete ga u ruke onda kada bude izgubio strah od Vas. Nije agresivan po prirodi, potrebno je samo da mu pokažete da mu niste pretnja. To ćete lako postići nuđenjem hrane iz ruke i blagim ophođenjem.Gušter je svaštojed, hrani se insektima i voćem (banana, jabuke, kruške, jagode i od povrća paradaiz). Od hrane mu možete ponuditi i  suvo voće, dok citruse treba izbegavati. Biljna hrana treba da je zastupljena 25% - 40% u ishrani. Od insekata, koriste crve, mrave i skakavce, a ovaj deo animalnih hraniva  treba da učestvuje sa 60% -75% u dnevnom obroku. Ishrana treba da je raznovrsna. Hrane se 3 puta nedeljno, a  možete im  jednom nedeljno preventivno dodavati D3 vitamin i kalcijum. Vodu im treba stalno menjati i ona mora da bude na temperaturi prostora u kojem je gušter. Vodu treba sipati u posudu koja je plitka i široka, tako da gušter može lako da je pije.Čuvanje Sudanskog pločastog guštera je jednostavno, a on je veoma ineresantan kućni ljubimac.