Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moje crvenouhe kornjače su polomile grejač, pa dok im ne nabavim nov, grejem ih lampom. Medjutim, mojim kornjačama se dopada temperatura vazduha kod lampe, pa su dogurali kamenčiće ispod lampe, i tako se sunčaju, pa i zaspe. Međutim, mojoj kornjači su se dopali i kamenčići, kao jelo, pa su joj se zapušila creva (ali sad je ok), pa baš i nisam siguran da im ta temperatura (40°C) neće škoditi. Dakle, da li će im temperatura od 40°C škoditi? Unapred hvala, Emir!O: Minimalna temperatura vode koja obezbeđuje normalno funkcionisanje vitalnih organa je 24°C, a maksimalna dozvoljena temperatura je 30°C.Što se tiče temperature vazduha na sunčalištu, ona ne sme biti niža od 25°C.Izmerite temperaturu vode u akvaterarijumu, može da se desi da je ona niža od dozvoljene, pa da zbog toga kornjače više vremena provode na ostrvu, gde im je toplije. Omogućite da temperatura vode bude od 25°C - 28°C, a nakon toga lampu iznad sunčališta malo podignite, čime ćete dobiti pad temperature vazduha na tom delu za par stepeni i temperaturna razlika između vodenog i kopnenog dela neće biti velika (npr. ako je temperatura vode 27°C, temperatura vazduha bi trebala da bude oko 32°C - 33°C, što će svakako prijati vašim kornjačama). Morate imati na umu da za zagrevanje vode u akvaterarijumu morate imati poseban grejač, tj. ona se ne može zagrejati lampom koja se koristi za zagrevanje vazduha iznad suvog dela.Vašim kornjačama je hladno u vodi i zbog toga većinu vremena provode na suvom delu. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam vodenu (crvenouhu) kornjaču staru 2g. Primetila sam da kija i da joj ide vodica na nos. Pretpostavljam da je u pitanju prehlada, ali me zanima kako da joj pomognem da ozdravi?! Hoću da napomenem i da hibernira i to na suvom. Maja O:  Pneumonija se često javlja kod kornjača. Klinički simptomi su inapetenca, mlitavost, iscedak iz nosa, disanje na usta, pri čemu se čuju zvuci koji podsećaju na šištanje. S obzirom da su pluća vodenih kornjača i hidrostatski organ, kornjače obolele od zapaljenja pluća gube ravnotežu pri plivanju. Terapija kod ovog oboljenja se sastoji u primeni antibiotika i vitamina. Kornjače obolele od pneumonije ne treba ostaviti da hiberniraju, što se može izbeći njihovim držanjem na temperaturi od 25 - 30°C sa 14 sati - dnevnim / 10 sati - noćnim ciklusom. Od respiratornih oboljenja kornjača treba istaći i rinitis. On može biti uzrokovan sinusitisom, kada je unilateralan i karakteriše ga obilan, gust, mukoidni iscedak iz nosa. Kod ovog oblika rinitisa infekcija se iz nosne šupljine može preneti (preko nazolakrimalnog kanala) na pripadajuće oko, kada se javlja i iscedak iz oka, a posledično može doći do njegovog zatvaranja. Terapija je antibiotskim kapima za nos. Rinitis takođe može nastati i kao posledica preterane salivacije i izlaska tečnosti iz usta, kroz nos. Treći oblik rinitisa je tzv. pravi rinitis. To je visoko infektivno oboljenje vodenih kornjača, koje je bilateralno i praćeno kontinuiranim vodenim iscetkom. U uznapredovalim slučajevima oboljenja, disanje je otežano, usta su otvorena, a prisutan je i iscedak iz oka. Iz svega opisanog može se zaključiti da svaka promena zdravstvenog stanja kornjače, čiji simptomi ukazuju na neko od respiratornih oboljenja, zahteva klinički pregled kornjače od strane veterinara koji poznaje njihovu fiziologiju i patologiju, jer samo veterinar nakon kliničkog pregleda može da postavi dijagnozu ili sumnju na neko oboljenje i na osnovu toga preduzme odgovarajuće korake i ako je potrebno preporuči ili sprovede odgovarajuću terapiju.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupila sam kornjaču pre nedelju dana i danas, kada sam je uzela u ruke, videla sam da joj je oklop strašno mekan. Ne znam šta da radim, pročitala sam negde da je to usled nedostatka kalcijuma ili vitamina D. Imate li neke lekove za kornjaču i šta biste mi preporučili da radim? Unapred hvala, MIlica CvetićO: Problemi sa oklopom kod kornjača mogu da se jave zbog urođenih mana (ili genetski ili tokom inkubacije), mehaničkih povreda, držanja u malom akvaterarijumu, zbog nedostatka čitavog spektra sunčeve svetlosti ili prirodnog svetla i / ili deficitarne ishrane.Mekani oklop, kao i većina bolesti kod kornjača, najčešće je usko vezan za nepravilnu ishranu i držanje. Manjak kalcijuma i vitamina D u hrani dovode do ovakvog problema. Oklop gubi na svojoj čvrstoći, a nakon nekog vremena može toliko izgubiti na čvrstoći da podseća na gumu.Ishrana, osim gotove hrane u obliku račića i briketa, svakako treba sadržati belo pileće meso, ribu, govedinu i povrće. Kada kalcijum iz hrane dospe u sistem za varenje, za njegovu pravilnu apsorpciju i odlaganje u kosti potreban je vitamin D. Da bi se pokrenula sinteza vitamina D u organizmu svakako biste trebali imati lampu sa UV spektrom koja se postavlja iznad terarijuma. Ako kornjača nije izložena UV spektru i ako se ne hrani biljnom hranom i mesom dolazi do deficita (manjka) kalcijuma i vitamina D. Do problema sa oklopom dolazi i ako u ishrani nema kalcijuma, bez obzira na izloženost UV spektru i količini vitamina D.Dakle, Vašoj kornjači je svakako potrebno što pre postaviti UV spektar osvetljenja i to UVA i UVB spektar u terarijum, kao i grejač. Temperatura vode mora iznositi 25-26°C, što možete postići samo uz grejač. Dok se kornjačica ne oporavi, savetujem da se podigne temperatura u terarijumu na 30°C.Kada uklonite navedene i eventualne druge nedostatke, kornjačicu trebate lečiti. Lečenje treba započeti što pre preparatima kalcijuma i vitamina D3, i zato se što hitnije javite svom veterinaru. Kada se stanje popravi, možete nastaviti preventivno stavljati vitamine u vodu, jednom ili dva puta nedeljno.Pored navedenog, kornjačicu možete hraniti i pilećom džigericom koja je bogata vitaminom D, ribom, cvrčcima, pužićima i sipinom kosti za ptice koja je odličan izvor kalcijuma. Količinu kalcijuma uvek možete podizati hranom, međutim sa vitaminom D ne treba preterivati, jer višak može dovesti do istih problema kao i manjak.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Želeo bi da držim zelemaća za kućnog ljubimca, ali ne znam šta mi je potrebno za njega od opreme i sa čime da ga hranim?AleksandarO: Lacerta viridis – Zelembać, pripada klasi REPTILIA - Gmizavci, red SQUAMATA, podred LACERTILIA, familia LACERTIDAE. Veličina guštera je od 13 - 18 cm (od glave do kloake), plus rep koji je često dvostruko duži od tela. Ženke vrlo variraju bojom: potpuno zelene ili smeđe, sa mrljama. Često imaju 2 ili 4 uske svetle pruge po leđima koje mogu biti oivičene crnim prugama / mrljama.Neke ženke mogu imati blago plavi vrat. Mužjaci su najčešće u potpunosti zeleni, blago pegasti, najčešće imaju izrazito plavi vrat u sezoni parenja i imaju veliku, široku glavu. Nešto ređe oba pola mogu da imaju nepravilan uzorak velikih tamnih mrlja. Trbuh je žućkast, najčešće  bez crnih mrlja. Mladi su često bež boje, ujednačene boje ili sa malo svetlih pega (bez crnog ruba) na bokovima ili sa 2 - 4 svetle crte. Postoje brojne varijacije. Melanizam (potpuno crne jedinke) je takođe uočen. Izgledom je skoro identičan zapadnom zelembaću - Lacerata bilineata, od kojeg se razlikuje u malom postotku gena. Moguće je i ukrštanje među njima, a potomci su plodni samo do treće generacije. Voli dobro osunčana staništa sa odgovarajućom vegetacijom: gustu grmoliku vegetaciju, livade, kamenjare. Više voli toplija i suša mesta. Gustoća populacije može biti i 200 jedinki po hektaru.Što se tiče životnog ciklusa, ženke polažu 6 - 23 jaja, bebe se izlegu za 7 - 15 nedelja i velike su 3 - 4 cm (od vrha glave do kloake, 7 - 9 cm ukupno). Mogu biti polno zreli već u drugom proleću, kada su ženke oko 8 cm veličine (od glave do kloake) .Love ga zmije, ptice i sisari. Zelembać se hrani beskičmenjacima, malim gušterima. Veće jedinke sposobne su da ulove i pojedu veći plen, dok mali zelembaći preferiraju mekšu i nešto manju hranu. S obzirom da je prema međunarodnim propisima o ugroženosti (Bernska konvencija) strogo zaštićena vrsta, a da je u Srbiji, u okviru  prirodnih rezervata, takođe pod zaštitom, ne bih Vam preporučila da ga držite kao kućnog ljubimca. Ukoliko ste ljubitelj teraristike Vaš izbor bi mogla da bude Agama, pa ću Vam dati potrebne informacije o njihovom držanju. Redhead agama (Agama agama) prirodno naseljava područje Afrike. Ubraja se u srednje velike guštere, dužine oko 40 cm. Mužjaci su nešto veći od ženki, a dominantnog mužjaka karakteriše glava crvene boje kao i vrh repa, telo je plave boje a tokom dana i noge su plave boje. Tokom noći dominantni mužjaci, ali i ženke, su smeđkaste boje.  Ženke polno sazrevaju u uzrastu od oko 15 meseci, dok mužjaci polno sazrevaju sa dve godine. Tek izleženi mladi imaju dužinu tela oko 3,8 cm i repa oko 7,5 cm. Neophodno im je obezbediti dnevnu temperaturu između 29 i 35°C a noćnu od 24 - 28°C. U terarijum je potrebno smestiti osvetljenje celog sunčevog spektra, 12 - 14 časova dnevno. Terarijum od oko 120 litara zadovoljava potrebe za životnim prostorom jedne do dve agame. U terarijumu je potrebno obezbediti više mesta za sakrivanje, mesto za sunčanje, posudu za vodu. Preporučuje se blago poprskati stranice terarijuma vodom u jutarnjim časovima kako bi se obezbedila odgovarajuća vlažnost (ispod 50%, koja se postiže i vlaženjem bilja i kamenja u terarijumu).Redhead agama se hrani insektima (crvčci, skakavci,...), ali i malim sisarima, malim reptilima, vegetacijom kao što je cveće, trava i voće. Agama je predator koji sedi i čeka. Lovi čulom vida, sakriva se u vegetaciji, iza kamena i sl., i čeka dok insekt ili mali sisar ne prođe pored nje. Love plen jezikom, na čijem se vrhu nalaze mukozne žlezde koje pomažu da se manji plen (npr. mrav) "prilepi" za jezik.Agama se isključivo hrani živom hranom, tako da u ishrani morate biti oprezni. Ako se radi o mladoj agami, do četiri meseca starosti, hrana koju koristite mora da bude vrlo sitna. Uopšteno pravilo koje važi u ishrani agama kaže da plen ne sme biti veći od 2/3 veličine njihove glave. Hranjenje prevelikim komadima ili plenom, može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, a najčešće dolazi do paralize, ataksije, gušenja, pa i do smrti. Ishranu je potrebno započeti malim cvrčcima, crvima, a kasnije i malim pinki miševima, kada agama bude dovoljno velika da može da ih proguta.Kako se agame u prirodi hrane beskičmenjacima i manjim kičmenjacima, koji su im izvor neophodno potrebnih proteina, u terarijumskim uslovima u ishrani takođe mora biti zastupljen dovoljan postotak proteina. Preporučljivo je da se beskičmenjaci daju živi, sveži, jer su na taj način mekši. Tako će se i lakše svariti egzoskelet (spoljašnja anatomska karakteristika člankonožaca, koja podupire i štiti organizam), koji može da dovede do opstrukcije i drugih problema sa varenjem.Kako agama raste, kasnije je preporučljivo hraniti je manjim miševima, koji su hranjiviji, a i manja je mogućnost nastanka digestivnih problema. Odrasla agama se hrani svaki drugi dan, dok je mlade agame potrebno hraniti dva puta dnevno. Odrasloj agami, u proseku po obroku je dovoljno oko 7 - 10 crvića, odnosno dva "baby" miša. Iako ove količine mogu i neznatno da variraju, najbolji pokazatelj da je agama sita, je odbijanje hrane.Nekoliko puta nedeljno (3 - 5 puta) je potrebno dodavati kalcijum u hranu, a mladim ili gravidnim agamama svakodnevno. Osim kalcijuma, 2 - 3 puta nedeljno dodajte i multivitaminske preparate.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me koju biste mi vrstu ribica predložili kao društvo crvenouhim kornjačama? Naime, želja mi je da ubacim nekog čistača recimo koji bi se hranio delićima hrane koji su nusprodukt svakog obroka mojih kornjača. Takođe bih voleo da ta ribica preživi apetit kornjača. Hvala, Mihailo O: Crvenouhe kornjače su po prirodi vrlo proždrljive i pokušaće da pojedu sve što im se nađe u njihovom prostoru / okruženju. Po pravilu, pre ili kasnije shvate da je riba koja pliva u njihovom akvaterarijumu u principu vrlo ukusna, pa će pokušati da je pojedu. Od otpornijih riba mogu da Vam preporučim npr. plechostomusa koji mogu da narastu prilično veliki, a imaju dosta tvrdu kožu koja bi mogla da podnese pokoji ujed od strane kornjače.Svakako je bitno da kod kornjača ne ubacite malu ribu koju one mogu da progutaju, već to mora biti nešto veći primerak koji može da preživi prvih par dana nakon čega će se kornjača/e priviknuti na njega i početi da ga ignorišu.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me, ako možete da mi objasnite, kako da razmožim moje crvenouhe kornjače? I kako bi trebao da izgleda idealan akvarijum (dimenzije)?VasilijeO: Razmnožavanje kornjača u kontrolisanim (veštačkim) uslovima poseban je izazov, ali ako u tome uspemo, odnosno ako životinje koje držimo i negujemo uspešno razmnožimo, dobijamo time potvrdu da smo našim ljubimcima pružili prijatne i adekvatne uslove za život (smeštaj, hrana, itd.). Crvenouhe kornjače imaju vrlo upadljiv ritual udvaranja. Mužjaci dugim kandžama prednjih nogu trepere ispred ženkine glave. Ako je ženka zainteresovana, doći će do parenja. Treperenje nogama / noktima je najčešće udvaranje mužjaka ženki kako bi ih naveli na parenje, medjutim ima slučajeva da ženke trepere prema mužjacima, a postoje i slučajevi istospolnih "udvaranja". Neki smatraju da je treperenje znak dominacije. Sam akt parenja odvija se kroz nekoliko minuta.Za uspešno razmnožavanje kornjača važno je znati da polnu zrelost kornjače dosižu nakon jedne do dve godine života. To može dosta varirati jer direktno zavisi od veličine kornjače koja se kod odraslih jedinki crvenouhe kornjače kreće između 10 i 30 cm. U nepovoljnim uslovima, pri slabom rastu, kornjače neće biti plodne i ne moraju pokazivati znakove polne zrelosti, bez obzira na životnu dob (starost).Kornjače se razmnožavaju jajima koja, za uspešan razvoj, moraju biti položena na suvom. Međutim, sva položena jaja ne moraju biti i oplođena. Nije retkost da ženke polažu sasvim normalna, ali neoplođena jaja. Zanimljivo je da nakon parenja kornjače mogu dugo vremena i zadržati jaja, ali normalno ih polažu 3 do 6 nedelja nakon parenja.  Polaganje jaja se događa isključivo na kopnu. Do polaganja će doći samo kada ženka nađe povoljno mesto za gnežđenje. U protivnom, može zadržati jaja čak i do 3 godine. Da se vreme polaganja približava, primetićete po tome što će sve više vremena provoditi na suvom, istražujući i kopajući po podlozi. U pojedinim slučajevima, u nedostatku prostora za gnežđenje, ženka će jaja ispustiti u vodu, međutim tada se ne mogu razviti i najčešće budu pojedena ili istrunu. Zato je važno pripremiti zemljani prostor ili posebnu kutiju sa zemljom, peskom i / ili biljnim materijalom u koju možete smestiti ženku gde će iskopati jamicu i u nju položiti jaja, a zatim ih potom zatrpati. Vrlo uspešno se pokazala mešavina zemlje i peska (1:1) za podlogu u koju ženka polaže svoja jaja. Posuda u koju ženka polegne jaja, trebala bi biti najmanje 20 cm duboka. Posebno je važno da se jaja ne okreću, uzimati ih tako da im se položaj ne pomakne, kako se nebi oštetila pupčana vrpca i time uništio plod. Neki preporučuju da se nakon polaganja jaja izvade i inkubiraju u posebnoj kutiji, dok drugi smatraju da je bolje ostaviti ih gde su položena. Činjenica je da su jaja gmizavaca izrazito krhka i lako se oštećuju. Nakon što se izlegu iz jaja, kornjačice ostaju u leglu dok u potpunosti ne potroše zalihu hrane iz žumanca pre nego što počnu sa grebanjem prema površini. Majke ne pružaju nikakvu pomoć u valjanju ili uzgoju mladunaca.Mlade kornjače je potrebno hraniti svaki dan, najmanje dva puta dnevno. Možete im npr. ujutro davati slatkovodnu ribu ili meso,  uveče granule. Ishrana mladunaca bi se uglavnom trebala sastojati od proteinske hrane koja je ključna za zdrav rast i razvoj. Takođe im možete ponuditi i biljnu hranu, ali većina mladih kornjača je odbija i ne treba ih forsirati. Kada kornjače navrše godinu dana, hranite ih svaki drugi ili treći dan, jednom dnevno. U tom periodu bi bilo dobro naviknuti kornjače na biljnu hranu. U starijoj dobi ih takođe hranite jedanput svakog drugog ili trećeg dana. Ishrana bi se i dalje trebala bazirati na proteinskoj hrani uz dodatak biljne hrane.Akvaterarijum za kornjače mora biti dovoljno veliki kako bi se kornjača nesmetano kretala i plivala, što je vrlo bitno u održavanju normalne funkcije lokomotornog i mišićnog sistema. Stoga, odgajivači preporučuju minimalne vrednosti akvaterarijuma za kornjače koji ne bi smeo biti manji od 120 litara za svaku kornjaču. U akvaterarijumu mora biti smešten kopneni deo (kamen, drvo i sl.) na kojem će se kornjača moći sunčati, a veličina kopnenog (suvog) dela mora iznositi minimalno kao dužina jednog i po oklopa po svakoj kornjači. Vrlo je bitno da kopneni deo bude osvetljen UV spektrom, kako bi se odvijala nesmetana sinteza vitamina D3 u organizmu, a nadalje metabolizam i transport kalcijuma. Osvetljenje kopnenog dela se postiže upotrebom posebnih UV lampi, sa UVA i UVB spektrom zraka. Trenutno na tržištu postoje različiti oblici ovih lampi.  Pored neonki, mogu se naći i UV sijalice koje se mogu čak i staviti u "klasičnu" stonu lampu i na takav način obezbediti ljubimcu za život nužno UV osvetljenje.Nutrafin basix neutralizator vode za kornjače sa kalcijem sprečava da voda ode u kiseli pH, dok kalcijum koji se otpušta prevenira omekšavanje oklopa. Sam proizvođač u uputstvu ne navodi minimalnu količinu vode potrebnu za stavljanje ovog preparata. Za eliminisanje neprijatnog mirisa i pročišćavanje vode možete koristiti npr. Nutrafin Turtle Clean, i to 1 čep na 35 l vode. Pri primeni svih preparata pridržavajte se uputstava proizvođača. Iz tog razloga, ako je na preparatu navedeno da se kapa na hranu, njegova primena na neki drugi način (ako nije tako navedeno) može imati smanjen ili u nekim slučajevima i neželjeni učinak.Osim gore navedenog, obezbedite Vašem ljubimcu grejač, kako bi temperatura bila konstantno 25 - 26ºC. Što se tiče temperature vazduha na sunčalištu, ona ne sme biti niža od 25°C. Omogućite da temperatura vode bude od 25°C - 28°C. Imajte na umu da za zagrevanje vode u akvaterarijumu morate imati poseban grejač, tj. ona se ne može zagrejati lampom koja se koristi za zagrevanje vazduha iznad suvog dela. Vodite računa i o filtraciji, kako bi voda što duže bila čista jer kornjače dosta prljaju vodu, kao i o kvalitetnoj ishrani.Dodatne inforacije o držanju, smeštaju i ishrani crvenouhih kornjača možete pročitati ovde i ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam ženku leopard gekona, koja je trudna već skoro 2 meseca (normalno je oko 1 mesec), i pre 4 dana su počele kontrakcije, ali nikako ne može da izbaci jaja. Izgleda da su prevelika i ona se dosta muči, zabacuje zadnje noge i grči stomak, ali ništa ne pomaže! Pokušala sam da joj masiram stomak toplom vodom, odozgo, ka repu, ali ni to, nažalost, nije pomoglo. Ne znam šta da radim da joj pomognem, a na taj način joj je ugrozen život! Molim Vas da mi odgovorite što pre, ako je moguće još u toku današnjeg dana, jer je zaista hitno! Nadam se da ćete moći da mi pomognete.Unapred zahvalna, MilicaO: Pre polaganja (zadnjih deset dana), jaja su jasno vidljiva, ukoliko podignete ženku i pogledate u predelu zadnjih nogu. Kako bi ženka mogla da položi jaja neophodno je obezbediti kutiju sa zemljom (može da posluži i kutija od sladoleda - bolje što veća). Zemlju sipati do 3 / 4 njene dubine, tako da bude u nivou sa ulazom, a potrebno im je oko 8 - 15 cm zemlje kako bi položili jaja.Inkubacija traje oko 60 - 65 dana na temperaturi od 27.5 - 28.5 stepeni celzijusa. Vezana - slepljena jaja je pojava koja se javlja kod guštera, a nastaje uglavnom kao posledica deficita kalcijuma, oboljenja bubrega ili zbog neadekvatnih ambijentalnih uslova (uslovi držanja, nega).Dijagnoza se može postaviti palpacijom abdomena, a u težim slučajevima je potrebno uraditi ultrazvučni pregled ili RTG snimak. Problem se može rešiti podizanjem temperature spoljašnje sredine do optimalnog nivoa za polaganje jaja. Većini ovo nije dovoljno, pa je neophodno injekciono aplikovanje kalcijuma, a zatin i oksitocina. Ukoliko ovo ne pomogne, potrebno je uraditi carski rez.Na žalost, vrlo često dolazi do uginuća ženki prilikom polaganja jaja. To je nešto šta bi svi oni koji žele da pare guštere trebali unapred znati, i na tu temi prikupiti neophodne informacije.Preporučujem vam da Vašeg ljubimca odnesete na Veterinarski fakultet na pregled, kako bi se tačno utvrdilo šta je u pitanju, a na osnovu čega bi se preduzele odgovarajuće mere.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam dve kornjače u akvaterarijumu. Na dnu je uređen sitnijim i krupnijim kamenčićima. Nekoliko puta nam se učinilo da su kornjače koje stalno pretražuju dno za hranom progutale kamenčić, pa želim da Vas pitam da li je to moguće da kornjača proguta kamen i da li bi to njoj napravilo problem u organizmu? Još jedno pitanje, kornjaču hranim 2 x dnevno, ujutru i uveče, sa hranom tetra fauna, a jednom u nekoliko dana ubacim i tetra gammarus. Da li je to u redu? DuleO: Kornjače u prirodi ponekad zbog varenja gutaju male količine sitnog šljunka i peska.Zbog nepravilne ishrane (nedostatka vitamina) ili bolesti, kornjače mogu da počnu da gutaju velike količine kamenja, koje može da pruzrokuju začepljenja, a u najgorem slučaju i smrt kornjače.Iz navedenih razloga potrebno je da vlasnici svojim kornjačama stavljaju krupnije kamenje (oblutke), koje je veće od kornjačine glave (njenog usnog aparata), iako su sitniji šljunak i pesak prirodniji. Kako ne bi došlo do preteranog gutanja kamenja ponudite svojoj kornjači pravilnu ishranu, a na dno akvaterarijuma stavite krupnije kamenčiće. O ishrani kornjača, dodatne informacije možete pročitati ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo crvenouhu kornjaču mužjaka oko pet godina. Vrlo je "alav" na hranu, međutim u poslednje vreme jede nešto slabije, čak ne pojede ni ono što mu damo ujutru. Ima vrlo zdrav izgled, čak je i veoma živahan iako je velik. Hranimo ga hranom za kornjače. Zašto mu se smanjio apetit? Hvala, SlavicaO: Bolesti kornjača najčešće su izazvane neadekvatnim uslovima života, pa tako i ishrane. Nedostatak apetita može biti uzrokovan sa nekoliko faktora. Nekoliko parametara bi trebalo proveriti ako je kornjača promenila svoje uobičajeno ponašanje:Temperatura - ako je prehladno, kornjače ne mogu svariti hranu i zato prestaju jesti. Ako nemate grejač, trebalo bi ga staviti u akvaterarijum i kontrolisati temperaturu svakodnevno. Ukoliko je temperatura u akvaterarijumu (voda i vazduh) preniska, metabolizam kornjača je usporen i tada koriste minimalne količine energije. U slučaju da je temperatura vode, tj. okoline tek nešto niža, gmizavci (kornjače) postaju usporeni i prestaju jesti.Upala pluća - kornjače su prilično podložne respiratornim infekcijama. Pogledajte da li kakvi mehurići izlaze iz nosa kada nisu u vodi. Poslušajte da li proizvode neke neuobičajene zvukove (obično se ne mogu čuti jaki zvukovi disanja u bilo koje kornjače). Ako su prisutni neuobičajeni zvukovi, to može ukazivati na upalu pluća za koju je potrebna pomoć veterinara. Bistre oči - oči kod kornjače ne bi trebale biti ispunjene tečnošću, sluzi ili gnojem. Proverite da li koje oko teže otvara i da li su otečene. Oba pokazatelja se vezuju za infekcije očiju ili drugog organskog sistema.Oklop - da li je mekan i vide li se neka oštećena mesta koja liče na čir ili eroziju. Bilo koji znak oštećenja na oklopu može biti znak bolesti, nekompletne ishrane ili nedostatka svetla. Gljivice - vidljive površine bele boje i konzistencije pamuka na oklopu, ustima ili ekstremitetima. Iako ne uzrokuju znatne zdravstvene probleme, u uznapredovalim slučajevima su uzrok neaktivnosti i odbijanja hrane.Ishrana - svakako treba obratiti pažnju da je raznolika i uravnotežena za vrstu.Osvetljenje - trebalo bi biti kompletnog spektra jer im je neophodno za zdrav razvoj i varenje hranjivih materija.Izmet - trebao bi biti donekle formiran. Ako je stolica tečnija ili izuzetno neugodnog mirisa, to može biti posledica parazitarne invazije ili drugih bolesti i trebalo bi posetiti veterinara.Za početak Vam preporučujem da proverite temperaturu vode, po potrebi podignite temperaturu na 26°C. I temperatura okoline bi trebala biti oko navedene. Ako je potrebno, dodajte odgovarajuću lampu / sijalicu. Proverite da akvaterarijum nije izložen promaji ili hladnom strujanju vazduha. Takođe, ako će biti potrebno, kornjaču možete smestiti u toplu kutiju, održavati temperaturu od 26 - 29°C bez vode ispod mesta za sunčanje kroz nekoliko dana. Treba obezbediti jednosatne kupke u toploj vodi. U hranu dodajte multivitaminske dodatke ishrani, naročito bogate vitaminom C. Ako neće biti nikakvih promena na bolje kroz 3 - 4 dana, svakako posetite veterinara koji će na osnovu pregleda utvrditi o kakvom se problemu radi te preduzeti odgovarajuću terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam kornjače stare 4 godine i mužjak već golica ženku noktima po glavi ali ona ništa, samo se okrene i ode. Šta joj je?Nikola O: Kornjače dostižu polnu zrelost u uzrastu od 3 - 5 godina starosti, što u mnogome zavisi od vrste i veličine kornjače. Međutim, da bi ona polno sazrela, moraju biti ispunjeni svi životni uslovi (odgovarajuća temperatura, osvetljenje, pravilna ishrana), što se postiže pravilnim formiranjem akvaterarijuma - grejač, UV lampa. Kako kornjače stare, postaju vidljive razlike. Kada dostignu polnu zrelost razlike su vidljivije. Mužjaci su polno zreli kada dostignu veličinu od 10 cm, a ženke 16 cm telesne dužine. Rep mužjaka je duži nego rep ženke i u početnom delu širi. Osim toga, otvor kloake ženke je nešto bliži korenu repa. Trbušni deo štita ženke je ravan, dok je kod mužjaka malo udubljen, da bi pri kopulaciji penis lakše došao do kloake. U stanju mirovanja penis je gladak i uvučen u kloakalnom otvoru. Period razmnožavanja je od početka februara pa sve do maja. Mužjak se udvara ženki na način da je kandžama prednjih nogu mazi po licu i pliva natraške okrenut licem prema licu ženke. Penjanje jedne na drugu može, a i ne mora značiti parenje. Ponekad se na taj način sunčaju. Nakon udvaranja, mužjak ostaje na dnu do 48 sati. Ženka nosi jaja oko 2 meseca. Na suvom traži adekvatno mesto za gnezdo, što znači da joj morate u terarijumu obezbediti obalu od zemlje ili peska kako bi mogla da položi i zakopa svoja jaja. Temperatura mora da bude odgovarajuća, isto kao i ishrana.Međutim kornjače se jako teško pare u zatočeništvu, zbog skučenosti prostora i neadekvatnih uslova držanja. Da bi uopšte došlo do polaganja jaja, vrlo je važna ishrana, koja mora sadržati dovoljne količine kalcijuma. Preporučljivo je i dodavanje kalcijumovih preparata u hranu. Gravidne ženke nastoje da budu što aktivnije i biraju mesta u terarijumu koja su najtoplija i najviše osvetljena. Kada je ženka spremna za polaganje jaja, to se vrlo lako uočava, jer tada prekopava po mestu koje je pripremljeno za polaganje jaja, što uočavamo prljavštinom na zadnjim nogama i zadnjim marginama oklopa. Ženke u prirodi kopaju i po nekoliko mesta u koja nameravaju da polože jaja.Ukoliko su kornjače zdrave, polno zrele i imaju sve adekvatne uslove za život (što na osnovu Vašeg pitanja ne znamo), jedino objašnjenje može biti to da ženka još uvek nije zainteresovana za partnera.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd     P: Želeo bih da uzmem iguanu kao ljubimca pa me interesuju svakakve stvari vezane za nju, da je ne bih mučio već gajio. A sledeće pitanje je da li ima neprijatan miris ako se redovno održava terarijum? Da li može da se nabavi gotova hrana za nju? Srdačan pozdrav i unapred hvala, JanoO: Iguane su biljojedi. Hrane se povrćem, voćem, cvećem i ponekad insektima. Povrće bi trebalo da je zastupljenije nego voće u ishrani (80% ishrane iguane čini povrće, 10% voće, a ostatak namirnice koje se povremeno daju). Bilje se kida ili reže na komadiće, jer iguane ne mogu da žvaču sirovo tvrdo povrće. Najčešće se daje: blitva, zelje, zelena salata, kelj, brokoli, mladi crni i beli luk, praziluk, krastavac i tikvica sa koricom, bundeva, rotkvice, paprika, cvekla, grašak, mlada boranija, karfiol, itd. Pšenica i kukuruz se daju kuvani. Listovi i cvetovi maslačka i deteline takođe su odlična hraniva za iguane. Od ostalih namirnica povremeno se daju tvrdo kuvana jaja, testenina, kuvani pirinač, hleb, voćni jogurt.Ne daje se šargarepa, spanać i krompir, koji nepovoljno utiču na iskoristljivost minerala i vitamina.  U ponudi Pet centra nalaze se gotove hrane namenjene iguanama: Sera reptile – Herbivor te  Dajana Pet - Iguana junior i Iguana adult. Iguane nemaju neprijatan miris, a vrlo su mirni i vlasniku privrženi kućni ljubimci.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupila sam šumsku kornjaču. Živim u stanu. Želela bih da joj obezbedim srećan i dug život, uprkos što nije u svom prirodnom okruženju. Molim Vas da mi kažete da li je neophodno da ima stakleni terarijum? Trenutno se šeta po stanu, jede breskve i šargarepe, i deluje mi da joj prija naše okruženje. Ako možete i detaljno da mi objasnite šta da radim sa njom u zimskom periodu, odnosno šta da joj obezbedim? Molim Vas da mi odgovorite da ova pitanja.Hvala unapred i pozdrav, AnaO: Među kopnenim - šumskim kornjačama kod nas se najčešće sreću dve vrste.To su Testudo hermanni (šumska kornjača) i Trestudo graeca (grčka). Obe vrste su zaštićene zakonom i obuhvaćene Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje faune i flore.Duge su od 20 - 30 cm i mužjaci su uglavnom manji od ženki a donji deo oklopa - plastron im je blago udubljen, dok je kod ženki ravan. S obzirom da ste naglasili da kornjaču držite u stanu i da nema mogućnost da boravi na otvorenom kada bi direktno bila izložena sunčevoj svetlosti, što joj je neophodno za normalne fiziološke procese, neophodno im je obezbediti što optimalnije uslove u terarijumu. Kornjače u prirodi preko zime imaju period hibernacije na temperaturi od 5 stepeni, kada borave zakopane pod zemljom. Iz zimskog se sna bude u martu i aprilu, kada pronalaze partnera za parenje. Parenje se odvija u junu, kada ženke proizvode posebne mirise kojima privlače mužjaka. Ženka snese 3 - 13 jaja koje ukopa u podlogu terarijuma. Vreme inkubacije iznosi od 100 - 200 dana. Ove temperaturne uslove (postupno snižavanje temperature kao u prirodi) nemoguće je obezbediti u kućnim uslovima držanja, kada je neophodno da temperatura bude konstantna tokom čitave godine (oko 25 stepeni).  Kornjačama koje se gaje u kući neophodno je obezbediti topao i suv terarijum (stakleni) sa poklopcem i što većom površinom dna, kako bi se kornjača nesmetano kretala. Stranice terarijuma moraju biti dovoljno visoke da kornjača, kada se propne na zadnje noge, ne može da dohvati ivicu i da se prebaci izvan terarijuma. Za osvetljenje je neophodno obezbediti UV lampu koja imitira sunčev spektar, neophodan za sintezu vitamina D, kako bi se obezbedila akumulacija kalcijuma u kostima, jer u protivnom dolazi do problema sa oklopom. Kao podloga u terarijumu može se koristiti krupna strugotina od neimpregniranog drveta ili treset. Neophodno je redovno održavanje higijene (menjanje zaprljane podloge, čišćenje i pranje).Ova kornjača je isključivo biljojed, voli svakojako povrće, a ponekad pojede i crve, gusenice i sl. U zatočeništvu najčešće jede salate i voće, a ponekad im se mogu dodati crvi brašnari i komadići posnog mesa.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Moja kornjača je sa donje strane oklopa dobila male ranice... odvela sam je kod veterinara i dao mi je neke vitamine sa čim da je mažem jer joj je oslabio oklop.... ali joj se sad pojavila još jedna...možete li mi pomoći i reći šta da kupim? Hvala, VioletaO: Kao što ste i sami naveli, veterinar je izvršio klinički pregled i preporučio adekvatnu terapiju. Pratite savete Vašeg veterinara, a trudite se da Vašoj kornjači omogućite što optimalnije uslove života, kao i izbalansiranu, kvalitetnu ishranu. O ishrani kornjača smo pisali ovde i ovde.Najčešći uzrok nastanka pomenutih promena su kvalitet vode i povrede (od okolne dekoracije - ogrebotine prilikom penjanja, plivanja ili ronjenja u vodi, podloga, opekotine i sl.) koje se naknadno komplikuju gljivičnim i bakterijskim infekcijama. Najčešće se to, u početku, primeti u vidu belih mrlja koje imaju tendenciju širenja, a izgledaju kao deo oklopa.Ranice i truljenje oklopa često su i posledica stresa, šoka ili sindroma loše prilagođenosti na okolinu, pa se tako može javiti i kod samo jedne kornjače, ako ih se drži veći broj. Kao prvu meru treba preduzeti čišćenje oklopa nežno, mekanom četkicom za zube, a zatim preduzeti lokalnu terapiju preporučenim preparatom od strane veterinara. Često se redovitim čišćenjem oklopa kroz nekoliko nedelja (uz poboljšanje uslova i kvaliteta vode u akvaterarijumu) problem rešava, ali ako se proces zanemari, dolazi do ulaska bakterija u oštećene i oslabljene delove oklopa i dubljih infekcija oklopa. Svakako obratite i pažnju na uslove života (temperatura, kvaliteta vode ...) u akvaterarijumu i ispravite one parametre koji odudaraju od normale.O optimalnim uslovima držanja crvenouhih kornjača (niste naveli koja kornjača je u pitanju, pa pretpostavljam da se radi o vodenoj - crvenouhoj kornjači) pisali smo ovde.Od vitaminsko - mineralnih dodataka možete koristiti: Nutri mix rep i Reptilin vitamine (Sera).

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Pronašao sam šumsku kornjaču, mladunče, verovatno stara oko 15 - tak dana, oklop je mekan. Želeo bih da je zadržim, pa me interesuje kako da je hranim da poraste i ojača? Hvala na razumevanju, MikiO: Među kopnenim - šumskim kornjačama kod nas se najčešće sreću dve vrste. To su Testudo hermanni (šumska kornjača) i Trestudo graeca (grčka). Obe vrste su zaštićene zakonom i obuhvaćene Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje faune i flore.Ljudi je često udomljavaju u svojim vrtovima, stanovima i terasama, a naša preporuka je -  da je (ukoliko je kornjača zdrava), uvek vrate u prirodu, jer je to njeno prirodno okruženje.Glavna hrana im je trava i povrće. U zarobljeništvu ih ljudi hrane isključivo biljnom hranom. Obično mladunci kornjača jedu drugu hranu osim biljne više nego odrasli primerci. Ne bi trebalo da jede meso. One su herbivore i treba da se hrane travom i povrćem. Ne puno voća, nije dobro za njih, a meso treba izbegavati. One će ga jesti, naravno, ali to ne znači da je dobro za njih. Najbolje da joj se samoinicijativno ne daje, jer nema potrebe, a i crevni sistem im nije prilagođen za hranjenje mesom.Kako bi povratila zdrav status oklopa, kornjaču je potrebno sunčati (UV zraci potrebni su za sintezu vitamina D), kako bi se obezbedila akumulacija kalcijuma u kostima, u protivnom dolazi do problema sa oklopom.O šumskoj kornjači tj. adekvatnim uslovima za život, opširno smo pisali ovde i ovde.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Hteo bih da znam zašto moja kornjača mužjak ujeda moju ženku kornjače za zadnju levu nogu? Hteo bih još nesto da vas pitam: ženka crvenouhe kornjače je pre oko 1 god. položila 6 jaja (ali ne odjednom nego u periodu od nekih 4 - 5 dana) u vodu (pošto nemam peskovit suvi deo terarijuma nego kamen), ja sam ih odmah prebacio u drugi akvarijum u kojem je bio pesak i stavio iznad sijalicu. Posle nekih mesec dana ja sam otkopao jaja da vidim šta se dešava i video sam da su se jaja sasušila. Da li možete da mi objasnite kako se pravi inkubator za jaja i da li će moja kornjača ponovo položiti jaja?AleksandarO: U prirodnim uslovima (toplim vodama) crvenouha kornjača se pari tokom čitave godine. Nakon parenja, 5 - 10 dana, ženka polaže jaja (2 - 23 kom). U zavisnosti od temperature i vlage, inkubiranje traje 45 - 130 dana. Na temperaturi od 31°C, inkubiranje traje 58 dana, na temperaturi oko 20°C inkubiranje traje više od 100 dana.U zarobljeništvu ženke dva puta godišnje polažu 5 - 6 jaja. U kućnim uslovima (akvaterarijum) crvenouha kornjača se retko razmnožava, jer ne postoje svi potrebni uslovi. Ukoliko ipak dođe do parenja i polaganja jaja, jaja se prebacuju u priručni inkubator koji je u stvari mali akvarijum u kojem se uz pomoć grejača sa termostatom održava konstantna temperatura od 30°C. Da bi se zadržala vlaga, akvarijum se pokrije koso položenim staklom da se na njemu kondenzovane kapi vode opet slivaju u akvarijum. Na sredini inkubatora je naopako okrenuta saksija kojoj samo dno viri iz vode, na kojem je posuda sa pomešanim tresetom i peskom, u kojima su ovlaž zatrpana jaja. Pri izleganju mladunče probija jajčanu ljusku "kornjačinim zubom" (koji se nalazi na vrhu čeljusti) i kandžama.O agresivnosti među crvenouhim kornjačama i razlozima njenog nastanka opširnije smo pisali ovde, ovde i ovde.

 Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Vlasnik sam 2 vodene kornjače, stare 2 meseca. Mužjak na svom oklopu ima 2 bele fleke, takav je bio kada je kupljen. Kasnije sam preko interneta saznala da je to gljivično oboljenje oklopa. Druga kornjača, ženka, od pre 3 dana na svom oklopu ima sitne dlačice (meni liči na dlačice), koje su se proširile po nogama i repu. Zanima me šta je u pitanju i kako ih izlečiti? Dragana O: Kornjače su relativno otporne i retko oboljevaju. Uglavnom usled pada otpornosti organizma -  zbog neadekvatnih uslova držanja (neadekvatna hrana, niska temperature vode, nedostatak lampi, loši higijenski uslovi itd.). Ponekad, uprkos dobrim uslovima držanja, kornjače ipak obole.Po koži glave i nogu mogu se videti beličaste ili žućkaste naslage, koje su najčešće izazvane gljivicama iz rodova Aspergillus, Metarhizium, Mucor, Paecilomyces, Penicillium spp. Ove naslage se mogu mehanički skidati. U terapiji se koriste antigljivične masti. Hranu je neophodno obogatiti vitaminsko - mineralnim preparatima.Septikemično kožno ulcerativno oboljenje (SCUD) u kornjača je najčešće izazvano bakterijama Citrobacter freundii i Serratia spp. Ispod naslaga se može zapaziti gnojni iscedak i tačkasta krvarenja uz promenu opšteg stanja. Terapija  je sistemska primena antibiotika.O gljivičnim infekcijama smo pisali ovde.O optimalnim uslovima držanja kornjača smo pisali ovde, ovde, ovde i ovde.Neophodno je da poboljšate uslove držanja kornjača i da kornjače odvedete kod veterinara kako bi ih pregledao i prepisao adekvatnu terapiju.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Evo posle nekih godinu dana crvenouha kornjača je izlegla jaja. Kako mogu da znam dali je oplođeno jaje ili neoplođeno? Unapred hvala, AleksandarO: Za uspešno razmnožavanje kornjača veoma je važno da znate da kornjače polnu zrelost dostižu u uzrastu od 1 - 2 godine života. Međutim, to može dosta da varira jer direktno zavisi od veličine kornjače, koja se kod odraslih jedinki crvenouhe kornjače kreće između 10 i 30 centimetara. U nepovoljnim uslovima, pri slabom rastu, kornjače neće biti plodne i ne moraju pokazivati znakove polne zrelosti, bez obzira na uzrast.Razmnožavanje kornjača u kontrolisanim (veštačkim) uslovima veoma je teško i predstavlja veliki izazov za vlasnika.  Crvenouhe kornjače imaju vrlo upadljiv ritual udvaranja. Mužjaci dugim kandžama prednjih nogu trepere ispred ženkine glave. Ako je ženka zainteresovana, doći će do parenja. Treperenje nogama / noktima je najčešće udvaranje mužjaka ženki, kako bi ih naveli na parenje. Neki smatraju da je treperenje znak dominacije. Sam akt parenja odvija se u nekoliko minuta.Kornjače se razmnožavaju jajima koja, za uspešan razvoj, moraju da budu položena na suvom. Sva položena jaja ne moraju da budu i oplođena. Nije retko da ženke polažu sasvim normalna, ali neoplođena jaja. Zanimljivo je da nakon parenja kornjače mogu dugo vremena da zadrže jaja, ali normalno ih polažu 3 do 6 nedelja nakon parenja. U zarobljeništvu ženke dva puta godišnje polažu 5 - 6 jaja.  Ženke polažu jaja isključivo na kopnu (suvom). Do polaganja će doći samo kada ženka nađe povoljno mesto za to. U protivnom, može zadržati jaja čak i do 3 godine. U pojedinim slučajevima, u nedostatku prostora za polaganje, ženka će jaja ispustiti u vodu, ali tada se ne mogu razviti i najčešće budu pojedena ili istrunu. Zato je važno pripremiti zemljani prostor ili posebnu kutiju sa zemljom, peskom i/ili biljnim materijalom u koju možete smestiti ženku gde će iskopati jamicu i u nju položiti jaja, a zatim ih zatrpati. Vrlo uspešno se pokazala mešavina zemlje i peska (1:1) za podlogu u koju ženka polaže svoja jaja. Posuda u koju ženka položi jaja bi trebala da bude najmanje 20 cm duboka. Posebno je važno da se jaja ne okreću, ne uzimaju u ruke jer su veoma  krhka i lako mogu da se oštete. Neki preporučuju da se posle polaganja jaja izvade i inkubiraju u posebnoj kutiji (inkubator), dok drugi smatraju da ih je bolje ostaviti gdje su položena. O polaganju jaja u inkubatoru pisali smo ovde.

 Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nedavno sam dobila sedmogodišnju vodenu kornjaču na poklon. Sada je počeo da joj se ljušti oklop, kao da otpada spoljašnji tanki sloj. Da li je to normalno ili mojoj kornjači nešto fali?Hvala unapred, TanjaO: Ljuštenje kože i oklopa u kornjača se razlikuje od ljuštenja kože drugih reptila i može biti fiziološka pojava kada su promene jedva primetne kao i posledica deficijentne ishrane, zatim kod lošeg kvaliteta vode, bakterijske i gljivične infekcije. Proces ljuštenja započinje izdizanjem rubova pločica koji kasnije otpadaju. Ne otpadaju sve pločice istovremeno. Ispod izdignutog dela oklopa nakuplja se vazduh i ova pojava je vidljiva kada je kornjača u vodi pa se oklop presijava u bakarnu ili belu boju. Ne preporučujemo da sami skidate izdignute delove kože ili oklopa zato što je u tom slučaju velika mogućnost da dovedete do ozleda koje bi bile dobar medijum za razvoj mikroorganizama.Bakterijske i gljivične infekcije mogu biti primarni ili sekundarni uzrok ljuštenja oklopa uz pad imuniteta. Pored ovih patoloških stanja trebalo bi napomenuti i pojavu neredovnog ljuštenja oklopa. Ukoliko je došlo do deficita E vitamina u ishrani moguće je da se javi neredovno ljuštenje oklopa. Poboljšanjem uslova u terarijumu i aplikacijom injekcionog preparata vitamina E problem se rešava.Ukoliko niste sigurni da li se radi o fiziološkom ili patološkom ljuštenju oklopa, savetujem Vas da kornjaču pregledaju na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.