Pitajte Veterinara

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd    P: Poštovani, imam 12 godina staru kornjačicu koja živi u adekvatnim uslovima. U zadnje vreme neće da jede ništa osim mesa i tu i tamo malo salate. Odbija račiće i granule. Pretpostavljam da za nju nije zdravo da jede samo meso. Nadam se da je samo razmažena. Pozdrav, IvanaO: Osnovna ishrana za vodene kornjače trebala bi biti sastavljena od račića, slatkovodnih školjki, insekata, larvi komaraca i crva brašnara. Osim toga kornjačama bi trebalo davati i sitno seckanu salatu, zelje i spanać (u manjim količinama zbog oksalata). Na jelovniku kornjače je i meso, a to može biti piletina, teletina i riba. Nije poželjno stalno hraniti kornjaču sa mesom (otprilike dva puta nedeljno je u redu). S obzirom da Vaša kornjača jede salatu, radije joj ponudite salatu, a meso tek svaki treći dan. Dok kornjača ne počne ponovno da jede račiće dodajte joj vitamine na zelenu salatu.Naravno, i kornjače mogu biti razmažene i stvarati probleme koji se tiču ishrane tj. biranja hrane.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Postovani. Zanima me da li možda znate koji lek se koristi  protiv crevnih parazita kod kopnenih kornjača i kako se dozira. Pre dve godine sam im davala nesto u tabletama, što mi je preporučio jedan veterinar, i što je bilo veoma efikasno, ali ne znam više kako se zvao taj lek, a sada ponovo imaju problem. Milena O: Infestacije nematodama su česte kod kornjača. Koprološkim pregledom (pregled fecesa), se mogu utvrditi askaride i trihostrongilide. Oksifendazol dat u propisanoj dozi ima efikasno dejstvo. Albendazol je nešto slabiji. Oba leka treba dati kao 2,5% suspenziju u dozi od 60-66 mg/kg. Fenbendazol i mebendazol imaju široku primenu, ali nisu u potpunosti efikasni. Kornjače se ne smeju tretirati ivermektinom jer su vrlo osetljive na ovaj lek. Postoje podaci o brojnim uginućima ovih životinja posle primene ivermektina.Mislim da bi prvo trebalo uraditi koprološki pregled izmeta, a na osnovu rezultata vaš veterinar će predložiti ili sprovesti terapiju.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Leopard gekoni imaju jaja, zanima me koliko im treba da ih snesu, pošto je kod jedne ženke proslo 18 dana od parenja i jaja su velika i vidljiva i kako da ih inkubiram pošto nemam inkubator?Pozdrav, Stefan O: U toku sezone parenja, mužjak i ženka se pare nekoliko puta. Jednim parenjem bude oplođeno nekoliko setova jaja. Nakon toga potrebno je da prođe 4-5 nedelja kako bi ženka počela da polaže jaja. Ženka prosečno položi oko 7-8 jaja u jednom setu. Na početku polaganja jaja, ona prvo položi jedno, a zatim najčešće polaže po dva jaja u paru. Na kraju položi jedno, zadnje jaje. Razmak između setova jaja je uglavnom oko 3 nedelje. U terarijum treba postaviti posudicu u koju će ženka da snese jaja, a zatim ta jaja treba postaviti u inkubator. Inkubacija jaja odvija se na temeperaturi od 25-30°C i traje ukupno 55 dana. Tada je potrebno održavati vlagu (50%) dodavanjem male količine dehlorisane vode jednom ili više puta dnevno.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam malu bebu od dva meseca, koja spava sa nama u sobi. Interesuje me u toj istoj sobi smem li držati mali terarijum sa kameleonom? Naravno beba neće imati nikakvog dodira sa gušterom koji je u svom terarijumu i ne izlazi iz njega, posle svakog moj dodira guštera vodi se računa o higijeni, znači odmah operem ruke pre nego što diram bebu, UV lampa se pali isključivo kad beba nije u sobi i td. Mišljenja su podeljena, a dečjeg lekara nisam hteo ni da pitam, jer predpostavljam kako bi odreagovao da mu kažem to. Hvala na odgovoru nadam se da ćete mi pomoći! DraganO: Reptili kao kućni ljubimci su veoma zanimljivi, ali ne treba zaboraviti da su oni često i prenosioci različitih mikroorganizama, pre svega bakterija koje mogu da izazovu oboljenje kod ljudi. Takve bolesti, koje se prenose sa životinje na čoveka nazivaju se zoonozama. Najčešća zoonoza koja se prenosi sa reptila na čoveka je salmoneloza. Ova bolest je postala veoma česta među reptilima u zatočeništvu. Salmonele mogu biti deo normalne mikroflore u digestivnom traktu reptila, naročito kod kornjača. U nekim slučajevima, može da izazove simptome kod životinje koji su veoma različiti, od pneumonije, sepse pa čak i do smrti obolele životinje. Iako reptili zaraženi salmonelom mogu biti izvor infekcije kod ljude, infekcije su ipak retke. Svim vlasnicima reptila i gmizavaca preporučuje se da povremeno odnesu na pregled izmet ili kloakalni bris  svojih životinja, kako bi se isključilo prisustvo salmonele. Ako je životinja pozitivna, sprovodi se odgovarajuća antibiotska terapija. Ipak, na infekciju salmonelom posebno su osetljiva deca, starije osobe i ljudi sa oslabljenim imunitetom. Ovim grupama ljudi se ne preporučuju reptili za kućne ljubimce. Ako ih već imaju, moraju se preduzeti sve mere zaštite prilikom čišćenja terarijuma. Terarijum nije preporučljivo držati u kuhinji, trpezariji ili na drugim mestima gde se priprema hrana ili jede, a za kupanje životinja nije prikladno da se koristi lavabo i kada u  kupatilu ili kuhinjska sudopera. U svakom slučaju, veoma je važno brinuti o higijeni sa velikom odgovornošću prema sebi i drugim osobama sa kojim živimo. Postoje i druge zoonoze koji se prenose sa reptila, ali su one kod nas veoma retke. To je  kampilobakterioza, kao i uzročnici Aeromonas spp., Klebsiela spp., Proteus spp. Iako su ove infekcije retke, da biste ih sprečili posebno je važna lična higijena i dezinfekcija ruku nakon rukovanja  reptilima. Kao što vidite mala deca, a posebno tako male bebe kao što je Vaša, su najosetljivija grupa  kada su u pitanju salmoneloza i druge zoonoze koje se prenose sa reptila. Moje mišljenje je da ipak , ako je moguće izbegnete držanje terarijuma u istoj sobi  u kojoj boravi i beba. Svakako treba veoma temeljno da se pridržavate svih navedenih higijenskih mera.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam crvenouhu vodenu kornjaču koja je u poslednje vreme popustila sa ishranom. Samo leži na kamenu i uopšte ne otvara oči niti jede. Mala je. Ne znam koliko meseci ima. Akvarijum je dovoljno velik. Ta kornjača koja ima problema sa očima je muško, a sa njim u akvarijumu je i ženka sa kojom je sve u redu. Molim Vas pomozite mi. Jako volim tu kornjaču. I kako da se izvadi ono belo što joj je u oku? Nekada otvori to oko sa tim belim i celo joj je belo. Molim Vas pomozite mi. Pozdrav MionaO: Bolesti oka kod kornjača manifestuju se otečenim kapcima, žmirkanjem ili potpunom nemogućnošću otvaranja očiju, gnojnim iscetkom i svrabom, bolnošću itd. Bolesti oka kod kornjača nastaju kao posledica upalnih promena izazvanim infekcijama. Bolesti očiju najčešće su uzrokovane mankom vitamina A u hrani, lošim kvalitetom vode, bakterijskim, gljivičnim, virusnim infekcijama, alergijskim reakcijama, kao i mehaničkim oštećenjima uzrokovanim stranim telima, a mogu se javiti i sekundarno usled nekih drugih organskih oboljenja (upala pluća, stomatitis itd.), dehidracije i drugo. Upala očiju ponekad se može nadovezati i na upalu pluća. Kornjače koje imaju problema s očima pretežno borave na kopnenom delu terarijuma, sunčajući se, imaju smanjen apetit, a ponekad potpuno prestanu jesti. Uslovi držanja najodgovorniji su za pojavu oboljenja kod kornjača. Manjak vitamina A, kao uzrok oboljenja oka, posledica je neadekvatne ishrane. Avitaminoza vitamina A najčešće se manifestije kao blepharedem i blepharitis. Lečenje se sprovodi vitaminskim preparatima vitamina A, oralno ili injekciono, u zavisnosti  od težine stanja. Oči nemojte nikako ispirati kamilicom, jer kamilica omekšava rožnjacu i na taj način predstavlja idealan medij za razvoj mikroorganizama. Što pre potražite pomoć veterinara koji poznaje fiziologiju i patologiju kornjača, kako bi se postavila dijagnoza i započelo s terapijom. Ukoliko je upala očiju posledica respiratornih infekcija, lečenje se sprovodi injekcionom aplikacijom antibiotika najmanje 5 dana, a ako se radi o lokalnoj infekciji oka, terapija se sprovodi antibiotskim mastima i kapima lokalno. Pre primene leka oči je potrebno isprati fiziološkim rastvorom. Bitno je da kornjačica nakon aplikacije masti ili kapi boravi barem 15 minuta izvan terarijuma, kako se aplikovani lek ne bi isprao u vodi. Bitno je da se ne koriste, ukoliko nisu nužni, preparati koji sadrže kortikosteroide (kao što su to Dexamethason-neomycin kapi) jer često dovode do oštećenja rožnjace, a posledično i vida. Kako većina bolesti zavisi od uslova držanja kornjače obratite pažnju na sledeće: držanjem kornjača u zatvorenom prostoru dolazi do povećanja vlažnosti vazduha intenzivnije nego što je to u prirodi, a ovo dovodi do respiratornih problema. Potrebno je pričvrstiti sijalicu od 60W (posebna za gmizavce) na oko 20-tak centimetara iznad šljunka u ograđenom delu terarijuma. Ona se uključuje u jutarnjim satima, kako bi se kornjača mogla osunčati a zatim i hraniti. Osim ove, treba osigurati i izvor UV zraka (najbolje s UVA i UVB spektrom). Treba voditi računa o ciklusima dan / noć, pa bi kornjače trebale imati svetlo oko 12 sati dnevno. Takođe, u letnjim mesecima kornjača se može izložiti direktno sunčevim zracima, ali se nikako ne preporučuje smeštanje kornjače kraj prozora za vreme sunčanih dana, jer UV zraci ne prolaze kroz staklo. Ovim kornjačama treba omogućiti da same regulišu temperaturu. Ovo se može učiniti na taj način da se stvori temperaturna razlika u terarijumu od 33°C na toplom delu pa do 18° na hladnijem delu terarijuma. Na taj način životinja sama bira položaj u terarijumu na kojem dostiže željenu temperaturu. Pokušajte pratiti njihov prirodni ritam: u jutarnjim satima napuštaju zaklon koji je obično rupa zaštićena žbunjem kako bi se osunčale i zagrejale telo. Zatim kreću u potragu za hranom. Čulom mirisa procenjuju koja je biljka pogodna za hranu. Oko podneva, sunce postaje prevruće za kornjače tako da se tada povlače u skrovišta. Imaju vrlo dobar osećaj za prostor što im i omogućava da se vrate na svoje mesto. U kasno poslepodne ponovno napuštaju skrovišta u potrazi za hranom. U zatočeništvu obično se hrane detelinom, maslačkom, salatama, ali i listovima, cvetovima i mahunama svih leguminoza. Kao dodatak listovima i cvetovima dobro ih je hraniti i malom količinom voća i dodacima ishrani (vitaminsko-mineralni preparati). Produžen period inaktivnosti i sklonost držanju očiju zatvorenima, osim što može upućivati na zdravstveni problem, znak je i da kornjača hibernira (u prirodi je to normalno ponašanje u toku  zimskih meseci ili tokom dužeg perioda suvog vremena leti). U prirodi se ukopavaju u zemlju, najčešće. Tokom tog razdoblja znatno pada broj otkucaja srca i udisaja. Ako se drže u zatvorenom, treba im osigurati mirnu prostoriju, smestiti ih u kutiju i postaviti duboki sloj suvog lišća. Temperatura bi trebala iznositi oko 5°C. Za vreme hibernacije najbitnije je da temperatura ne padne ispod 0°C. Odrasle jedinke tako u prirodi mogu prespavati i 4-5 meseci. U svakom slučaju Vam savetujem da posetite Vašeg veterinara, kako bi na osnovu kliničkog pregleda doneo pravilnu dijagnozu i primenio odgovarajuću terapiju.  

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam kornjaču starosti 7 god. Pre godinu dana nešto joj se pojavilo na vratu. Odvela sam je kod veterinara koji je rekao da je to kamen u pljuvačnoj žlezdi i da postoje dve opcije. Da je operiše sa rizikom da ne preživi ili da živi sa tim. U poslednjih mesec dana to proširenje na vratu se dosta uvećalo. Moje pitanje je šta vi mislite o tome. Da li mogu negde da je odnesem da joj se to izvadi, stalo mi je da živi. U prilogu vam šaljem fotografije kornjače. Molim vas za odgovor. Unapred hvala, Jelena O: Za pojavu bolesti kod kornjača najčešći uzrok su pogrešni uslovi u kojima se kornjače nalaze. Vodenim kornjačama je bitno da imaju suvi i vlažni deo, kao i odgovarajuću temperaturu (25-30°C ), vlažnost i određeni spektar UV zračenja. Neophodno je posvetiti posebnu brigu po pitanju pravilne i količinski odgovarajuće ishrane, kao i redovno voditi brigu o higijeni smeštaja. Kod suvezemnih kornjača temperatura je niža, 19-29°C, ali veličina terarijuma mora biti odgovarajuća, što podrazumeva minimum 100x50 cm. One vole da se kreću i zato im je neophodno dosta prostora. Podloga može biti kvarcni šljunak ili pločice od drveta. Posebna pažnja se mora posvetiti vlažnosti. Suvozemne koranjače su jako osetljive na vlagu. Redovnom higijenom smeštaja sprečavamo nakupljanje organskih materija i u njima razmnožavanje patogenih bakterija koje mogu biti prouzrokovači mnogih bolesti kod kornjača. Kod svih vrsta kornjača bezbednost u terarijumu ili akvaterarijumu mora biti obezbeđena. Kornjača ne sme da izlazi iz svog prostora, a pad sa velike visine može da izazove razne povrede, manjeg ili većeg stepena, a ako kornjača polomi oklop, dolazi do smrti. U terarijumu ili akvaterarijumu, sve što se stavlja mora biti bezbedno, pravilno postavljeno, ne sme biti klizavo i mora biti bez oštrih ivica i napravljeno od neškodljivih materijala. Uređaji koji služe za zagrevanje prostora moraju biti dobro izolovani da bi se sprečio udar struje i povređivanje kornjače. Ukoliko su svi uslovi nege, držanja i ishrane optimalni, kornjače retko kad obolevaju. Vodene kornjače su osetljivije na bolesti u odnosu na kopnene kornjače. Znaci bolesti kod kornjača mogu biti opšti i specifični. Oklop obolele kornjače je mekan, često nesimetričan, na njemu se primećuju erozione pruge ili ogrebotine iz kojih može curiti krv ili gnoj. Ako bolesnu kornjaču povučemo za noge, ona ne reaguje, noge su mlitave i hod je spor i nesiguran. Prsti su bez kandži. Ako bolesnu kornjaču izvrnemo na leđa, ona se teško ili nikako ne može vratiti u prvobitni položaj. Glava i vrat bolesne kornjače su atonični, a glava se na dodir ne vraća u oklop. Nosni otvori su vlažni, a takođe se i na očima mogu pojaviti određene promene. U svim slučajevima pojave bolesti kod kornjača uglavnom se javlja pad apetita i bezvoljnost, kao opšti simptomi bolesti. Otekline na vratu koje navodite mogu biti apsces, hematom, tumor, zapaljenje infektivne i neinfektivne prirode itd. Nekada se desi da, ukoliko je ishrana kornjače preobilna, dođe do pojave gojaznosti koja se manifestuje nakupljanjem masnog tkiva oko vrata i na ekstremitetima, pa kornjača ima poteškoća da uvuče glavu i noge u oklop. Apsces je lokalizovana gnojna upala koja se može razviti u potkožnom tkivu, ali i u dubokim tkivima i organima. Apsces potkožnog tkiva manifestuje se lokalnim znacima upale: crvenilo (rubor), oteklina (tumor), toplina (calor) i bol (dolor) te izraženim fenomenom zvanim fluktuacija. Hematomi predstavljaju nakupljanje krvi u novostvorenim šupljinama, a  nastaju kao posledica dejstva mehaničke sile, slabosti krvnih sudova ili poremećaja funkcije krvnih ćelija. Tumori predstavljaju neoplazmatsko bujanje tkiva, što se manifestuje pojavom bezbolnog tvrdog otoka. Tumori mogu biti benigni i maligni. Zapaljenja nastaju uglavnom kroz primarne lezije kože ili se krvotokom raznesu sa nekog drugog infektivnog žarišta u telu. Potrebno je da kornjaču odvedete kod veterinara koji ce uraditi kompletan klinički pregled, po potrebi probnu punkciju, Rtg i druge metode pregleda i na osnovu toga doneti odluku o ispravnoj dijagnozi i potrebnoj terapiji.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Interesuje me kako da prepoznam da li je kornjača živa i da li je sa njom sve u redu u periodu hibernacije. U pitanju je jako mlada kopnena tj. šumska kornjača. Unapred hvala na odgovoru, StevanO: Među kopnenim - šumskim kornjačama kod nas se najčešće sreću dve vrste. To su Testudo hermanni (šumska kornjača) i Trestudo graeca (grčka kornjača). Obe vrste su zaštićene zakonom i obuhvaćene Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje faune i flore. Duge su od 20 - 30 cm i mužjaci su uglavnom manji od ženki a donji deo oklopa - plastron im je blago udubljen, dok je kod ženki ravan. S obzirom da kornjaču držite u stanu i da nema mogućnosti da boravi na otvorenom kada bi direktno bila izložena sunčevoj svetlosti, što joj je neophodno za normalne fiziološke procese, neophodno im je obezbediti što optimalnije uslove u terarijumu. Kornjače u prirodi preko zime imaju period hibernacije na temperaturi od 5 stepeni, kada borave zakopane pod zemljom. Iz zimskog sna se bude u martu i aprilu, kada pronalaze partnera za parenje. Parenje se odvija u junu, kada ženke proizvode posebne mirise kojima privlače mužjaka. Ženka snese  3 - 13 jaja koje ukopa u podlogu terarijuma. Vreme inkubacije iznosi od 100 - 200 dana. Ove temperaturne uslove (postepeno snižavanje temperature kao u prirodi) nemoguće je obezbediti u kućnim uslovima držanja, kada je neophodno da temperatura bude konstantna tokom čitave godine (oko 25 stepeni). Kornjačama koje se gaje u kući neophodno je obezbediti topao i suv terarijum (stakleni) sa poklopcem i što većom površinom dna, kako bi se kornjača nesmetano kretala. Stranice terarijuma moraju biti dovoljno visoke da kornjača, kada se propne na zadnje noge, ne može da dohvati ivicu i da se prebaci izvan terarijuma. Za osvetljenje je neophodno obezbediti UV lampu koja imitira sunčev spektar, neophodan za sintezu vitamina D, kako bi se obezbedila akumulacija kalcijuma u kostima, jer u protivnom dolazi do problema sa oklopom. Kao podloga u terarijumu može se koristiti krupna strugotina od neimpregniranog drveta ili treset. Neophodno je redovno održavanje higijene (menjanje prljave podloge, čišćenje i pranje). Ova kornjača je isključivo biljojed, voli svakakvo povrće, a ponekad pojede i crve, gusenice i sl. U zatočeništvu najčešće jede salate i voće, a ponekad im se mogu dodati crvi brašnari i komadići posnog mesa.Hibernacija je kopnenoj kornjači  prirodna potreba. Međutim, ukoliko se drži u zatočeništvu, preporučljivije je ne dozvoliti joj da ulazi u hibernaciju ako nije u potpunosti zdrava. Vreme kada kornjači najbolje odgovara za ulazak u hibernaciju, kao i koliko će vremena provesti u tom stanju zavisi od spoljašnjih uslova i to od temperature. Temperatura koja najbolje odgovara životnim potrebama  je od 25-29°C. Sa snižavanjem temperature usporava se kretanje kornjače, ona postaje sve tromija i  bezvoljnija. Već kod temperatura od 15-18°C počinje pripremanje za hibernaciju. Temperatura između 0-10°C smatra se idealnom za hiberniranje, a nikako nije poželjan pad temperature ispod 0°C jer može dovesti do smrzavanja kornjače. Kornjača  koja boravi u spoljašnjem prostoru (najčešće vrtu) obično sama pronalazi mesto koje joj najbolje odgovara za prezimljavanje pri čemu joj mi možemo pomoći dobrim ograđivanjem prostora (s obzirom da vrlo lako može prekopati ispod ograde) ili dodatno zaštititi prostor smeštanjem kutije dodatno obložene npr. stiroporom. Međutim, ukoliko se radi o držanju kornjače u zatvorenom prostoru, preporuka je pripremiti im poseban prostor, najpraktičnije u podrumskom prostoru i održavati temperaturu prostorije oko 5°C. Kornjača se može smestiti u kutiju od drvene ili plastične građe sa vrlo debelim slojem suvog lišća. Pre ulaska u samo stanje hibernacije, ne preporučuje se da kornjače uzimaju hranu minimalno 3-4 nedelje, a smatra se da je idealno vreme i do 5-6 nedelja, jer ukoliko kornjače uđu u stanje hibernacije sa pretrpanim digestivnim traktom može doći do bakterijske fermentacije hrane u crevima. Odrasle kornjače obično provode 4-5 meseci u hibernaciji dok se za mlađe jedinke ne preporučuje period duži od 2-3 meseca. Sa podizanjem temperature okoline, polagano se vraćaju i metaboličke funkcije kornjače u normalno stanje te se lagano uočava povećanje aktivnosti kornjače, a nakon povišenja temperature na optimalnih 25°C i normalno i redovno uzimanje hrane. Mladim i bolesnim šumskim kornjačama se ne preporučuje ulazak u hibernaciju održavanjem konstantne temperature terarijuma.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Zdravo! Moja crvenouha kornjača prespava veći deo dana, hranu prihvata svaki drugi, treći dan. Zanima me da li tako treba ili u nečemu grešim. Hvala. O: Zimski san ili hibernacija je prirodni mehanizam kojim se hladnokrvne životinje štite od hladnoće. Hibernacija može trajati različito dugo u zavisnosti od vrste kornjače. Crvenouhe kornjače u prirodi redovno ulaze u hibernaciju, a da bi do toga došlo u akvarijumu ili terarijumu bi trebalo osigurati uslove što sličnijim onima u prirodi. Veštačka hibernacija nije preporučljiva, a naročito za mlade i slabe kornjače. U prirodi dolazi do postepenog snižavanja temperature i smanjenja zaliha hrane, kao i do smanjenja metabolizam, a dodatna pojava tome je hibernacija.Da bi se desila veštačka hibernacija, kornjači bi trebalo uskratiti hranu nekoliko nedelja pre, jer u protivnom zaostala hrana fermentira, zbog čega dolazi do upalnih promena na organima za varenje i smrti životinje Sa snižavanjem temperature pada i imunološki status, pa su u toj fazi kornjače osetljivije na pojavu bolesti. Zbog svega navedenoga proizlazi zaključak da je crvenouhe kornjače u zatočeništvu bolje držati na konstantnoj temperturi tokom cele godine.Ukoliko je prehladno, kornjače ne mogu svariti hranu i zato prestaju da jedu. Ako nemate grejač, trebalo bi da ga stavite u terarijum i kontrolišite temperaturu svakodnevno. Ukoliko je temperatura u akvaterarijumu (voda i vazduh) preniska, metabolizam kornjača je usporen i tada koriste minimalne količine energije. U slučaju da je temperatura vode, tj. okoline tek nešto niža, kornjača postaje usporena i prestaje da jede. Za početak Vam preporučujem da proverite temperaturu vode, po potrebi podignite temperaturu na 26°C. I temperatura okoline bi trebala biti oko navedene. Ako je potrebno, dodajte odgovarajuću lampu / sijalicu. Proverite da akvaterarijum nije izložen promaji ili hladnom strujanju vazduha. Takođe, ako će biti potrebno, kornjaču možete smestiti u toplu kutiju, održavati temperaturu od 26 - 29°C bez vode ispod mesta za sunčanje kroz nekoliko dana. Treba obezbediti jednosatne kupke u toploj vodi. U hranu dodajte multivitaminske dodatke ishrani, naročito bogate vitaminom C. Dodatne informacije o hibernaciji crvenouhe kornjače možete pročitati u tekstu koleginice Mirjane Pejčić koji nosi naslov „Hibernacija – zimski san kornjača u akvaterarijumskim uslovima“. Više informacija o crvenouhim kornjačama dala sam u mom prethodnom odgovoru pod naslovom “Crvenouha kornjača – osnovne informacije” 

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Moja crvenouha kornjača je trenutno u stanju hibernacije. U pet-šopu su je držali u nekoj činiji sa ispupčenjem na sredini sa oko 1 cm vode. Tu nije plivala. Kad sam je kupila stavila sam je u akvaterarijum sa oko 15 cm vode, i ona je počela da se davi. Odmah sam je izvadila i spustila nivo vode na 6 cm. Super napreduje, redovno jede povrće, malo voća, žive insekte, gotove granule. U hranu joj dodajem gotove dodatke i kalcijum. Uvek joj je dostupna sipina kost. Ima svu opremu (UVB sijalicu, grejač za kopneni deo i vodu, filter). Zanima me da li ima šanse da ona ikad propliva, jer bih volela da joj kad poraste napravim veliki bazen samo za nju, u kojem bi bili i koi šarani kojima treba malo veća dubina. Pozdrav. TanjaO: Crvenouhe kornjače su vodene kornjače i dobri su plivači. Vaša kornjača je, kao što ste naveli, trenutno u hibernaciji i možda zbog toga nije u mogućnosti da pliva. Kada se probudi plivaće sasvim normalno.Crvenouhe kornjače većinu dan provode van vode sunčajući se, ali vole da ulaze u vodu i da plivaju. Veoma je bitno da obratite pažnju na njeno sveukupno ponašanje: kretanje po suvoj površini, da li postoji nekoordinisanost pokreta pri uzimanju hrane ili pri kretanju,da li kornjača uopšte pokazuje interesovanje za vodu, da li napreduje itd. Ako Vaša kornjača ne može da pliva, može da postoji problem u lokomotornom sistemu, problem sa ekstremitetima, ili neurološki problem i zbog toga Vam savetujem da posetite veterinara kako bi se utvrdio tačan razlog ovakvog ponašanja. O uslovima držanja crvenouhe kornjače pisala je koleginica Ana Jovanović pod naslovom „Crvenouha kornjača – osnovne informacije“ i o hibernaciji kornjače: „Hibernacija crvenouhe kornjače“. 

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Оd skoro se kod moje crvenouhe kornjače pojavile neke bele fleke, i pored svih uslova koje joj pružam za pravilan rast (uv lampa, prostran terarijum...) ona to i dalje ima pa ako biste mogli da mi pomognete da vidim šta mogu da uradim za nju, ona inače ima godinu dana. Veterinar se kod nas ne bavi ovako malim žitovinjama pa ne mogu da je lečim. Molim za pomoć i hvala, VeraO: Uslovi držanja kornjača imaju velik uticaj na njihovo zdravlje i opšte stanje. Ukoliko im uslovi u akvaterariju nisu odgovarajući, javiće se sklonost infekcijama, nepravilan rast i razvoj, kao i niz metaboličkih problema. Male ogrebotine i oštećenja oklopa potpomažu infekciju bakterijama ili gljivicama. Oštećenja mogu nastati kretanjem kornjače po pregruboj površini, padom na ili uz oštar predmet ili ugrizom. Međutim, najčešće je uzrok infekcijama neadkevatno držanje (neprimerena temperatura vode i vazduha, osvetljenje, loš kvalitet vode,...). Mikroorganizmi se zadržavaju i razmnožavaju u živom koštanom tkivu ispod keratiniziranog pokrova oklopa i remete zdravstveno stanje. Kod fleka na oklopu kornjače, bitno je uočiti da li je oklop bele boje samo kada je kornjača suva ili i kada je mokra. Beli oklop kornjače i kada je mokra ukazuje na infekciju gljivicama ili bakterijama, a dok je suva verovatno se radi o samo osušenim naslagama minerala od kalcijuma u vodi. Takođe je potrebno razlikovati i bleđenje boje. Nekoliko nutritivnih faktora utiču na boju oklopa kod kornjača, ali oni su vrlo sporog delovanja. Najčešće se pominje nedostatak A-vitamina, ali za ovakve promene potrebno je da prođe nekoliko meseci. Korisne informacije i savete o optimalnim uslovima za crvenouhe kornjačice možete pronaći u ranije objavljenom odgovoru „Crvenouha kornjača – osnovne informacije“. Kod ovakvog zdravstvenog problema kornjače neophodna je kvalitetna ishrana, pa Vam preporučujemo neku od kupovnih hrana proizvođača JBL, Sera ili Dajana Pet, kvalitetne hrane koje pružaju sve neohpodne hranljive materije koje će pomoći konjači u oporavku. Preporučujem, takođe, daposetite Fakultet Veterinarske medicine radi pregleda, započinjanja terapije i dodatnog savetovanja.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Obraćam vam se povodm crvenouhe kornjače, koju imam već 9 godina...Volela bih da čujem vaše stručno mišljenje...Do sad nisam imala nikakvih zdravstvenih problema sa njom...Međutim, čini mi se da su joj poslenjih dana kapci nežno roze boje...Kao da ima blagu iritaciju. Saveti vlasnika ove vrste su uglavnom bili - nakapati vodene AD kapi u oči 1-2 kapi u svako oko. Kakvo je vaše mišljenje o primeni AD kapi na oči, i da li ove kapi mogu da joj oštete vid? Imam problem, što moja kornjača ne želi da jede ništa biljnog porekla, sem šargarepe i eventualno kuvanog krompira...Hranim je uglavnom granulama, ponekad račićima, tubiflexom, ribom, pilećim mesom, junetinom, i šargarepom. Od voća voli samo bananu. Da li je ovakva ishrana previše jednolična? Takođe sam dobila savet od prodavca, da bacim UVA/B sijalicu, i zamenim je sa običnom sijalicom od 45 vati, da li je i ovo ok? Rekao mi je da je normalna sijalica sasvim dovoljna, jer joj UVA/B sijalica nije prijala. Počele su da joj se pojavljuju fleke po oklopu, iako je bila postavljena po uputstvu, prema navedenoj razdaljini od ostrvceta, kao i prema propisanom broju sati u danu. Čim sam je zamenila normalnom sijalicom, oklop joj se oporavio...I samo još jedno pitanje - da li voda iz našeg vodovoda može da joj ošteti vid, ukoliko nije prokuvana ili odstajala, zbog hlora? Pošto sam je svih ovih godina vraćala u vodu koja je odstajala svega 45 min. Ukoliko imate bilo šta da dodate, ili me posavetujete, bila bih jako zahvalna. S' poštovanjem, Ivana. О: Kapci koji su nežno roze boje mogu da budu posledica iritacije hlorom iz vode, ali takođe mogu da budu i uvod u bakterijsku infekciju očiju. Takođe ne bi trebalo isključiti ni početak A hipovitaminoze. Zbog svega toga najbolje je da odvedete kornjaču kod Vašeg veterinara kako bi on utvrdio šta je tačno problem. Informacije o infekciji očiju kod kornjače i njihovom lečenju nalaze su u tekstu „Bolesti očiju kod crvenouhe kornjače – dijagnoza, lečenje i prevencija“.Prema ovome što ste napisali ishrana Vaše kornjače je sasvim zadovoljavajuća. Nemojte mnogo da brinete što kornjača neće da jede ostalu hranu biljnog porekla. Ove kornjače su u početku života striktni mesojedi, a tek kasnije kako stare počinju da koriste i hranu biljnog porekla. Što se sijalice tiče, mislim da ste napravili grešku što ste je zamenili običnom. Kornjačama, kao i svim gmizavcima, je za napredovanje potrebna sunčeva svetlost. U kućnim uslovima odgovarajuća zamena za sunčevu svetlost jesu upravo UVA/B sijalice. Zbog toga Vam savetujem da joj vratite sijalicu. Ukoliko ne želite da je vratite onda bi bilo dobro da kornjaču, ukoliko imate mogućnosti, redovno iznosite na sunčevu svetlost. O potrebnoj količini svetla za kornjaču možete pročitati u tekstu pod naslovom „Kornjača – potreba za svetlom i vitaminima“. Takođe, uslovi držanja kornjača imaju velik uticaj na njihovo zdravlje i opšte stanje, kao i na oklop. Ukoliko im uslovi u akvaterariju nisu odgovarajući, javiće se sklonost infekcijama, nepravilan rast i razvoj, kao i niz metaboličkih problema. O ovom problemu možete pročitati u prethodnom ogovoru „Fleke na oklopu kornjačke“.  Obazirući se na vodu svakako je bolje da ona odstoji, ili da se čak prokuva. Ipak ukoliko je kornjača dobrog zdravstvenog stanja voda koja je tek sipana sa česme joj ne bi trebala predstavljati neki problem.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Zdravo! Je l' možete da mi napišete nešto o uzgoju Xenopus laevis, afričkih kandžastih žaba? Srdačan pozdrav, TanjaO: Postoji četrnaest vrsta afričke kandžaste žabe, koje su odomaćene u južnoj Sahari. Xenopus laevis se obično može naći u zapadnoj Velikoj rasednoj dolini, i živi u travnatim barama, potocima, i jezerima kako u aridnim (suvim) tako i u semiaridnim (polusuva) klimama. Zbog puštanja prethodno zarobljenih afričkih kandžastih žaba u divljinu, vrste koje se sada nalaze u mnogim delovima sveta u slatkim vodama. Ukoliko izvori vode u njihovom okruženju presuše, afrička kandžasta žaba možu migrirati do novih izvora ili se zakopati u mulj, sa otvorom kroz koji će moći da dišu. Možu ostati tako skrivena i do 10 meseci.Afrička kandžasta žaba je srednje veličine, i ženke (7.6 - 15.2 cm) su gotovo dva puta veće od mužjaka. Imaju pljosnata tela, čvrsto oblikovane glave. Njihove sitne oči, koje nemaju kapke, smeštene su na vrhu glave.  Imaju debele mišićave zadnje noge sa plovnim kožicama na nožnim prstima. Afrička kandžasta žaba nema jezik; umesto toga koristi prednje prste da bi prinela hranu ustima. Latinski naziv Xenopus zapravo znači „čudno stopalo“.Afrička kandžasta žaba je dobro građena za plivanje, a može čak i unazad da pliva. Iako je reč o vodenoj vrsti, odrasle afričke kandžaste žabe imaju potupno razvijena pluća. Koža afričkih kandžastih žaba je transparentna i nemaju vidljive uši. Obično su sive ili maslinasto zelene boje, sa delovima braon ili tamno sive na leđima i nogama. Stomak i unutrašnjost nogu je krem boje, ponekad sa žutim tragom. Kao i ribe, i ove žabe imaju lateralne (bočne) linije duž svake strane. Ove lateralne linije im pomažu da prate i detektuju pokrete u mračnoj vodi. Osim u veličini, postoje još neke vidljive razlike između mužjaka i ženki afričke kandžaste žabe. Za vreme sezone parenja, odrasli mužjaci razvijaju „bračne jastučiće“ u unutrašnosti svojih prednjih šaka i na zadnjim nogama (prstima). Ženke su malo kruškastije građe od mužjaka i imaju uočljivije kloakalne otvore. Afričke kandžaste žabe mogu živeti 10-15 godina. Afričke kandžaste žabe obično dostižu zrelost sa 10-12 meseci života. Uprkos činjenici da nemaju vokalne kese, za vreme sezone parenja i ženke i mužjaci mogu proizvoditi veoma glasne podvodne pozive, koji zvuče kao brze serije pucketanja metala. Parenje se često dešava tokom noći. Mužjaci uhvate ženku, smeštajući svoje prednje ekstremitete oko njenih zadnjih nogu. Ovo se naziva „karlični ampleksus“. Dok je mužjak drži, žabe se pomeraju kružno, i lepljiva jajašca (od nekoliko stotina do dve hiljade) se postavljaju i oplođuju dok su žabe blizu površine vode. Žabe će nastaviti da se ovako kreću dok se sva jaja ne postave. Nezaštićena jaja će se razviti u punoglavce u roku od dva dana i hraniće se malim komadima biljaka. Sazreće u sitne žabe u roku od 6-8 nedelja, i postati mesožderi. Neke ženke polažu jaja bez prisustva mužjaka. Afričke kandžaste žabe bi trebalo držati u akvarijumu, od najmanje 37.8 litara vode po žabi. Dubina vode bi trebalo da je između 15.2 i 30.4 cm. Ovo će omogućiti dovoljan prostor za plivanje, ali i im treba omogućiti da lako dođu do površine vode da bi disale. Temperatura bi trebalo da je 23.3-25.5°C. U mnogim klimatskim uslovima, biće potrebno dodati grejač da bi se uspostavila optimalna temperatura. Voda sa česme bi trebalo da ostane 24 sata u dehlorinatoru pre nego što se stavi u akvarijum. Dno akvarijuma može biti pokriveno sitnim kamenjem koje je dovoljno veliko da žaba ne može da ga proguta. Obezbedite kamenje, saksije od cveća i nanešena drva kao mesta za skrivanje. Platične biljke takođe mogu biti dodate. Prirodne biljke će vrlo verovatno uništiti prilikom kopanja. Direktno ili veštačko osvetljenje nije neophodno, i zapravo je nepreporučljivo, s obzirom da su prirodni ambijent ovih žaba obično mirne vode koje odbijaju sunčevu svetlost. Obezbedite akvarijum sa čvrstim poklopcem, s obzirom da su afričke kandžaste žabe odlični skakači i umetnici kada je bežanje u pitanju. Afričke kandžaste žabe imaju veoma raznoliku ishranu, i lešinari su u svom prirodnom okruženju. Mogu biti hranjene kupljenom hranom, konzerviranim škampima, voštanim crvima, glistama, pijavicama, brašnenim crvima, insektima, kao i ribicama ili malim sisarima. Otklonite svaku nepojedenu hranu nakon 15 minuta. Česte promene vode i/ili dobar akvarijumski sistem filtracije će takođe biti neophodan. Afrička kandžasta žaba obično ima odličan apetit, pa pazite da se ne prejede. Afričke kandžaste žabe su zabavne za gledanje, ali ih ne bi trebalo nositi, s obzirom da im se vrlo lako suši koža. Mogu, međutim, naučiti da jedu iz vlasnikove ruke. Neki ljudi imaju alergijske reakcije na hemikalije koje proizvodi koža ovih žaba.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Pre svega nadam se što bržem odgovoru, veoma se plašim za svog ljubimca. Moja vodena kornjača (zelenouha) je upravo povratila sve što je jela u poslednja dva dana. Ne razumem o čemu se radi. Ishrana je obično riba (pastrmka), piletina i račići (sa vitaminima). Pokušavao sam da joj dam list maslačka, banane ili jabuke, ali odbija. Verujem da voda sa tim nema razloga jer menjam vodu na svaka 2-3 dana. Temperatura vode je 26-28C. Akvarijum nije prevelik 50x30x30 i do pola je voda. Uslovi su joj dobri, bar ja mislim, stara je godinu dana. Šta da radim? Uroš О: Jedan od uslova kod držanja kornjača u akvaterarijumu jeste da osim vode mora da bude prisutan i kopneni deo na kome će se kornjača odmarati i sunčati. Voda mora da bude grejana grejačem najmanje na temperaturu od 20°C. Temperatura je vrlo važna da bi se nesmetano odvijali svi metabolički i imunološki procesi u organizmu kornjača. Kod promene vode obavezno koristite odstajalu vodu, pripremljenu sa sredstvima koja vezuju hlor i teške metale. Na dno akvaterarijuma možete da stavite kamenčiće, jer su to vrste koje vole da kopaju i da se zakopavaju. Vodite računa da kamenčići ne budu manji od usnog aparata kornjača, da ih ne bi progutale, što bi dovelo do začepljenja creva i do smrti. Isto tako ne bi smeli da budu ni preveliki da se kornjače pri kopanju ne bi povredile. Pošto su kornjače poznate kao veliki zagađivači vode, preporučljivo je u terarijum staviti filter. Obavezno je osvetljenje (UV spektar), da bi se odvijala nesmetana sinteza vitamina D3, koji je odgovoran za prenos i upijanje kalcijuma. U suprotnom dolazi do problema sa oklopom, koji postaje mek, pa ako se ne promene uslovi držanja i ne sprovede terapija, završava smrću. Ukoliko uslovi u terarijumu nisu zadovoljavajući, osim mekog oklopa javi će se i niz drugih bolesti, nepravilan rast (kornjačice ostaju male i zakržljale), itd. Vrlo je važno da kornjače imaju raznoliku ishranu. Hrana mora da bude sveža, sirova i nezačinjena. Kornjače uvek treba da hranite u akvaterarijumu, u vodi, jer ne mogu da gutaju na suvom. Ostatke nepojedene hrane obavezno uklonite iz vode. Kada kornjače napune godinu dana (kao što su Vaše), hranite ih svaki drugi ili treći dan, jednom dnevno. U tom uzrastu bi bilo dobro da ih navikavate na biljnu hranu. U starijem uzrastu ih takođe hranite jedanput svakog drugog ili trećeg dana. Ishrana bi se i dalje trebalo da bazira na proteinskoj ishrani uz dodatak biljne hrane. Uopšteno, u ishrani kornjače možete da koristite sledeće: Meso: koristite samo čisto, nemasno meso kao što je piletina, govedina ili riba. Nemojte da ga dajete češće od 2 puta nedeljno. Pored navedenog, kornjaču možete da hranite i pilećom jetrom koja je bogata vitaninom D. Voće i povrće: možete da dajete zelenu salatu, listove maslačka, peršun, zelje ali nikako nemojte da im dajete spanać zbog visokog sadržaja oksalata. Takođe treba izbegavati kelj, repu, brokule i šargarepu. Povrće mora biti uvek sveže. Što se tiče voća, kornjači možete da dajete malo jabuke, kruške, breskve, kivi pa čak i jagode, naravno sve usitnjeno na male komadiće. Možete im ponuditi i živu hranu kao što su skakavci, muve, male kišne gliste, crvići, pužići, crvi brašnari, koji su dobar izvor energije kao i sipinu kost za ptice koja je dobar izvor kalcijuma.Kupovna hrana: postoje brojne vrste suvih štapića i račića pripremljenih za vodene kornjače. Iako kornjače obožavaju račiće, neophodno im je davati i štapiće koje manje vole. Kornjače je potrebno hraniti raznoliko tako da je najbolje kombinovati kupovnu - gotovu hranu sa svežom hranom. Dodaci hrani: najvažniji dodatak hrani svakako su vitamini i minerali (vitamin D za pravilnu funkciju oklopa, vitamin A - njegov nedostatak može prouzrokovati slepilo i kalcijum), a potrebno ih je dodavati 1 - 2 puta nedeljno. U prirodi se kornjače hrane raznoliko, s time da su kopnene vrste pretežno biljojedi a one vodene pretežno mesojedi. Obratite paznju na ponasanje , pažljivo promatrajte kornjaču kad god ste u prilici. Ukoliko kroz 1-2 dana ne počne jesti, odnosno ako se pojave slične epizode povraćanja, svakako je odvedite na veterinarski pregled. Sindrom gubitka apetita uz povraćanje javlja se kod kornjača zbog više razloga, najpre zbog upala sluzokože želuca različite etiologije, upale creva, opstrukcije creva, disbakterioze digestivnog sistema, invazije unutrašnjim parazitima, mineralizovane inkrustacije ili druga strana tela u želucu (pesak, kamenčići), smetnje u cirkulaciji u području želuca, opstipacije i dr. Stoga je vrlo bitno na vreme postaviti tačnu dijagnozu i pravovremeno započeti s terapijom.

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Treba mi pomoć oko moje kornjače. Ne znam da li je mrtva? Ni na šta ne reaguje do pre 2 sata je bila u redu. Hvala puno i pozdrav Dalila O: Za život kornjača se moraju obezbediti neki osnovni uslovi odnosno vodeni prostor, u kojem obavljaju sve životne funkcije, i suvi deo koji je važan za sunčanje i takav način sinteze vitamina D. Uslovi držanja kornjača imaju veliki uticaj na njihovo zdravlje i opste stanje. Ukoliko im uslovi u akvaterarijumu nisu zadovoljavajući, javi će se sklonost infekcijama, nepravilan rast i razvoj, kao i niz metaboličkih problema. Pored zapremine akvarijuma i temperatura vode bi konstantno trebala biti 25 - 26°C, pa zbog toga u akvaterarijumu treba postaviti grejač. Ukoliko kornjače borave u vodi temperature ispod 23°C, smanji će se aktivnost i izgube apetit i mogu oboleti. Takođe im treba obezbediti i lampu sa UVA i UVB zračenjem zbog kvalitetnog upijanja kalcijuma, odnosno sinteze vitamina D. Lampe je najbolje smestiti u unutrašnjost terarijuma jer ako su iznad stakla, nemaju efekta zbog redukcije svetla i upijanja stakla. Pri kupovini treba voditi računa da su to lampe za reptile jer sve lampe nisu iste, niti im odgovaraju. Filter je potreban da bi se voda što duže održala čistom. Prljava voda može uzrokovati infekciju ili joj pogodovati, a održavanje vode čistom neophodno je u prevenciji zdravstvenih problema, ali i u lečenju i oporavku nakon bolesti. Kornjača bi trebala imati i deo suve podloge na koju se može lako popeti, a iznad nje bi trebalo postaviti lampu za grejanje kornjača. Ukoliko kornjačama nisu obezbeđeni osnovni uslovi za održavanje zdravlja dolazi do ispoljavanja različitih poremećaja metabolizma, razmekšavanje oklopa, infekcija oka, respiratornih infekcija i drugo. Iznenadna uginuća kornjača nisu tako česta pojava, što ne mora da znači i da se ne dešavaju. Uglavnom im prethodi određeni period bolovanja koje vlasnik ne primeti ili zanemari i javljaju se kao iscedak iz oka, nosa, problemi u plivanju, zatvor, proliv i drugo. Savetujem Vam da kornjaču odvedete kod veterinara koji će pregledati i utvrditi o čemu se radi.

Odgovara: Marija Tetkić, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Imam dve bradate agame stare oko mesec dana. Zajedno su u terarijumu. Vec dva puta, jedna- jaca, napada slabiju, tj. pokušava da joj proguta rep (bar tako izgleda). Slabijoj agami se sada rep suši. Šta raditi, razdvojiti ih? Zanima me koji bi bio razlog napada. Da li je agamica jednostavno agresivna, ili možda postoji neki drugi razlog? Unapred hvala. Luka О: Bradate agame su teritorijalne životinje i pokazuju međusobnu agresivnost. Najčešće jedna drugoj otkinu rep. Mužjaci su posebno agresivno ako se drže u paru, a ženke nešto malo manje. Čak i kada se drže mužjak i ženka zajedno dolazi do agresivnih ispada, osim u vreme parenja. Preporuka je svakako da razdvojite Vaše agame u dva terarijuma, a otkinuti rep će se svakako regenerisati. Na sajtu Pet Centra možete detaljno pročitrati o držanju bradate agame u okviru naše stalne rubrike „Moj ljubimac“. 

Odgovara: Milan Milanović, dr. vet. med., Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad P: Da li kornjače imaju neki mehur, koji im pomaže pri plivanju, jer čim moju pustim u vodu ona potone? Ona može da se uzdigne na zadnje noge i diše, ali ne u dubljoj vodi. Koliko dugo mogu da ostanu pod vodom? Možda sam dosadna sa pitanjima, ali želim sve najbolje za svoju kornjaču, jer je jako volim. Takođe voli da je češkam po vratu, i naučila sam je da jede iz ruke. Još jedna stvar mi je jako čudna, ali ona je uspela nekako da se popne na vrh skoro vertikalne fontane u akvaterarijumu, koja je visine 20 cm. Ona je na dva nivoa. Jedan je na oko 5 cm i tu se redovno sunča, i jedan na 20 cm gde izvire voda. TanjaO: Pluća su organ koji kod kornjača, pored toga što učestvuju u razmeni vazduha, pomažu i kod plivanja. Plućni organi kornjača predstavljaju osnovne respiratorne organe kornjača, a respiratorni medijum je vazduh. Smeštena su u unutrašnjosti tela, čime je obezbeđena stalna vlažnost respiratorne površine. Po građi pluća kornjače su na stepenu između veoma razgranatih pluća sisara i prostih kesastih pluća vodozemaca. Za pluća kornjača je karakteristično dvosmerno isprekidano kretanje vazduha preko respiratorne površine što obezbeđuje konzervaciju vode, što je od posebne važnosti za suvozemne kornjače. Kod vodenih kornjača su razvijeni i dopunski procesi razmene gasova sa spoljašnjom sredinom, pre svega zbog nedostupnosti atmosferskog kiseonika u pojedinim fazama njihovog životnog ciklusa (produžen boravak pod vodom, brumacija). Tada ulogu respiratornog medijuma preuzima voda. Kornjače koje nemaju dermalne skeletne elemente i rožne derivate , pa čak i neke kornjače sa rožnatim oklopom, mogu vršiti razmenu gasova preko dobro vaskuolizirane kože. Neke kornjače pak mogu razmenjivati gasove sa vodom preko usnoždrelne sluzokože ili sluzokože kloakalnih burzi (džepova). Ritam udisanja i izdisanja vazduha kod kornjača je različit. Suvozemne kornjače kontinuirano udišu i izdišu, sa malim pauzama između udaha i izdaha. Kod vodenih kornjača se smenjuju periodi intenzivne ventilacije (na površini vode) i dugog zadržavanja daha (pod vodom). Ovakav ritam ventilacije neke vrste zadržavaju i kada se nađu na kopnu. Život vodenih kornjača je vezan za vodu, hrane se u vodi i ne mogu dugo izdražati na suvom. Koliko dugo kornjača može da boravi na suvom, a da to ne dovede do neželjenih posledica, zavisi od čitavog niza različitih faktora kao što su vrsta, starost, kondicija. Mlade kao i male životinje teško podnose duži boravak van vode. Veoma važno je da se naglasi da vrlo važan faktor u dužini boravka kornjače van vode čini i vlažnost i temperatura vazduha u prostoriji kao i opšte stanje same jedinke. Vrlo teško je u satima odrediti dužinu boravka kornjače van vode. Imajući u vidu sve nabrojane faktore i uobičajene uslove u našim stanovima moglo bi se reći da neko vreme od 2 - 3 sata boravka van vode neće narušiti zdravlje Vašeg ljubimca. Dužina boravka kornjača pod vodom takođe zavisi od starosti, veličine, fizičkog i zdravstvenog stanja kornjače, kao i kvaliteta i količine vode u akvaterarijumu, prisutne količine kiseonika i drugih gasova rastvorenih u vodi, kao i od idividue svake životinje. Pluća vodenih kornjača pored respiratorne funkcije takođe služe za kontrolu plovnosti. Zbog toga kornjače koje imaju upalu pluća teško i nespretno plivaju. Pojedine kornjače koje nemaju masivan oklop imaju znatno manja pluća u odnosu na svoje vodene srodnike sa teškim oklopom. Kloakalne burze takođe pomažu u kontroli plovnosti, jer kornjače mogu menjati zapreminu vode u njima. Svakako je najbolje da, ukoliko sumnjate da Vaša kornjača ima problema u normalnom funkcionisanju, odvedete veterinaru koji će na osnovu pregleda moći tačno da odogovori šta je sa Vašim ljubimcem.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Imam dve crvenouhe kornjače starosti 7 godina (ženka) i 9 godina (mužjak). Pre 6 godina je mužjak imao prolaps penisa i posle injekcija i mazanja masti njemu je penis otpao. Danas sam u akvarijumu pronašla jaja. Zanima me da li se penis regeneriše kao npr. rep kod guštera, da bih znala da li da pravim terarijum i prebacujem jaja ili ako nisu oplođena da ih bacim. Hvala, Aleksandra О: Penis kornjača se nalazi u sklopu kloake i ima jedno erektilno tkivo.Prirodan položaj penisa je takav da je on preklopljen u samoj kloaki. U odnosu na veličinu tela kornjače dosta prominira nakon erekcije. U toku opadanja erekcije može se desiti da penis ne uspe da se vrati u prvobitno stanje, tj. da usled nekih infamatornih ili strukturnih promena tkiva oko penisa, on ne uspe da zauzme fiziološki položaj u kloaki. U tim situacijama penis izumire, tj nekrotizuje. Proces nekroze je bespovratan. S obzirom na navedeno, verujem da do oplodnje ženke nije moglo doći od strane povređenog mužjaka, tj. da su jaja neoplođena.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Molim Vas da mi odgovorite na pitanje. Dobila sam pre 10-tak dana dve male zutouhe kornjače. Imam odgovarajući akvarijum, ostrvca i priviklili su se. Aktivne su (doduše ne znam kog su pola) jedu i s tim nemam problema. Međutim na jednom od njih pojavila se na glavi neka bela fleka, čini mi se da nije ništa natečeno ali meni liči kao da malo gnoji. Da li je to prolaznog karaktera i da li treba nešto da preduzmem. Hvala unapred, pozdrav! Mileva O: Simptomi bakterijske infekcije kože su sluzave naslage na samoj koži. Infekcija zahvata čitavu kožu ili pojedina mesta, a uzroci su higijenski uslovi u terarijumu. Lečenje se sprovodi odgovarajućim preparatima koje propisuje veterinar.Ljuštenje rožnatih ploča i kože je normalan proces rasta kornjače i to se dešava kroz čitav njihov život. Kada se pravilno ljušti, otpali komadići kože su toliko sitni da ih mi niti ne vidimo.  Kožne infekcije se ispoljavaju promenama na koži, u vidu crvenkaste boje (Pseudomonas sp.) ili beličasto-sluzavih promena. Po primarnoj bakterijskoj infekciji često sledi i sekundarna gljivična infekcija, zbog pada imuniteta ili dugotrajne antibiotske terapije. Gljivične infekcije mogu biti i primaran uzrok promena na koži, koje se onda komplikuju bakterijama. Ne treba isključiti ni mehaničke opovrede, koje se takođe mogu završiti infekcijama. Svakako Vam preporučujem da svoju kornjaču odvedete kod veterinara, kako bi se utvrdio tačan uzrok promena te se na vreme započelo s terapijom, ukoliko ona bude potrebna.Takođe, o raspoznavanju pola kod kornjače pisali smo u našem prethodom odgovoru „Razlikovanje pola kod kornjača“.