Milan Milanovic v3

Odgovara:
Milan Milanović, dr. vet. med.,
Pet centar, Sentandrejski put 11, Novi Sad

P: Pre svega nadam se što bržem odgovoru, veoma se plašim za svog ljubimca.
Moja vodena kornjača (zelenouha) je upravo povratila sve što je jela u poslednja dva dana. Ne razumem o čemu se radi. Ishrana je obično riba (pastrmka), piletina i račići (sa vitaminima). Pokušavao sam da joj dam list maslačka, banane ili jabuke, ali odbija. Verujem da voda sa tim nema razloga jer menjam vodu na svaka 2-3 dana. Temperatura vode je 26-28C. Akvarijum nije prevelik 50x30x30 i do pola je voda. Uslovi su joj dobri, bar ja mislim, stara je godinu dana. Šta da radim? Uroš


О: Jedan od uslova kod držanja kornjača u akvaterarijumu jeste da osim vode mora da bude prisutan i kopneni deo na kome će se kornjača odmarati i sunčati. Voda mora da bude grejana grejačem najmanje na temperaturu od 20°C. Temperatura je vrlo važna da bi se nesmetano odvijali svi metabolički i imunološki procesi u organizmu kornjača. Kod promene vode obavezno koristite odstajalu vodu, pripremljenu sa sredstvima koja vezuju hlor i teške metale. Na dno akvaterarijuma možete da stavite kamenčiće, jer su to vrste koje vole da kopaju i da se zakopavaju.

Vodite računa da kamenčići ne budu manji od usnog aparata kornjača, da ih ne bi progutale, što bi dovelo do začepljenja creva i do smrti. Isto tako ne bi smeli da budu ni preveliki da se kornjače pri kopanju ne bi povredile.


Pošto su kornjače poznate kao veliki zagađivači vode, preporučljivo je u terarijum staviti filter. Obavezno je osvetljenje (UV spektar), da bi se odvijala nesmetana sinteza vitamina D3, koji je odgovoran za prenos i upijanje kalcijuma. U suprotnom dolazi do problema sa oklopom, koji postaje mek, pa ako se ne promene uslovi držanja i ne sprovede terapija, završava smrću. Ukoliko uslovi u terarijumu nisu zadovoljavajući, osim mekog oklopa javi će se i niz drugih bolesti, nepravilan rast (kornjačice ostaju male i zakržljale), itd.

Vrlo je važno da kornjače imaju raznoliku ishranu. Hrana mora da bude sveža, sirova i nezačinjena. Kornjače uvek treba da hranite u akvaterarijumu, u vodi, jer ne mogu da gutaju na suvom. Ostatke nepojedene hrane obavezno uklonite iz vode. Kada kornjače napune godinu dana (kao što su Vaše), hranite ih svaki drugi ili treći dan, jednom dnevno. U tom uzrastu bi bilo dobro da ih navikavate na biljnu hranu. U starijem uzrastu ih takođe hranite jedanput svakog drugog ili trećeg dana. Ishrana bi se i dalje trebalo da bazira na proteinskoj ishrani uz dodatak biljne hrane.


Uopšteno, u ishrani kornjače možete da koristite sledeće:

Meso: koristite samo čisto, nemasno meso kao što je piletina, govedina ili riba. Nemojte da ga dajete češće od 2 puta nedeljno. Pored navedenog, kornjaču možete da hranite i pilećom jetrom koja je bogata vitaninom D.

Voće i povrće: možete da dajete zelenu salatu, listove maslačka, peršun, zelje ali nikako nemojte da im dajete spanać zbog visokog sadržaja oksalata. Takođe treba izbegavati kelj, repu, brokule i šargarepu. Povrće mora biti uvek sveže. Što se tiče voća, kornjači možete da dajete malo jabuke, kruške, breskve, kivi pa čak i jagode, naravno sve usitnjeno na male komadiće.

Možete im ponuditi i živu hranu kao što su skakavci, muve, male kišne gliste, crvići, pužići, crvi brašnari, koji su dobar izvor energije kao i sipinu kost za ptice koja je dobar izvor kalcijuma.

Kupovna hrana: postoje brojne vrste suvih štapića i račića pripremljenih za vodene kornjače. Iako kornjače obožavaju račiće, neophodno im je davati i štapiće koje manje vole. Kornjače je potrebno hraniti raznoliko tako da je najbolje kombinovati kupovnu - gotovu hranu sa svežom hranom.

Dodaci hrani: najvažniji dodatak hrani svakako su vitamini i minerali (vitamin D za pravilnu funkciju oklopa, vitamin A - njegov nedostatak može prouzrokovati slepilo i kalcijum), a potrebno ih je dodavati 1 - 2 puta nedeljno.

U prirodi se kornjače hrane raznoliko, s time da su kopnene vrste pretežno biljojedi a one vodene pretežno mesojedi. Obratite paznju na ponasanje , pažljivo promatrajte kornjaču kad god ste u prilici. Ukoliko kroz 1-2 dana ne počne jesti, odnosno ako se pojave slične epizode povraćanja, svakako je odvedite na veterinarski pregled.

Sindrom gubitka apetita uz povraćanje javlja se kod kornjača zbog više razloga, najpre zbog upala sluzokože želuca različite etiologije, upale creva, opstrukcije creva, disbakterioze digestivnog sistema, invazije unutrašnjim parazitima, mineralizovane inkrustacije ili druga strana tela u želucu (pesak, kamenčići), smetnje u cirkulaciji u području želuca, opstipacije i dr.

Stoga je vrlo bitno na vreme postaviti tačnu dijagnozu i pravovremeno započeti s terapijom.

OZNAKE:

Afrički tvor - polni ciklus, sterilizacija i higijena

Sledeći članak