Pitajte Veterinara

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Zanima me koliko je potrebno sipati litara vode kornjači u akvarijum? Saša O: Količina vode u terarijumu zavisi pre svega od veličine kornjače, pa je pravilo da se sipa toliko vode da, kada zamislite kornjaču da stoji u vertikalnom položaju, njena glava bude iznad nivoa vode. Ne znam koji kornjaču imate pa ću Vam navesti primer kakva je veličina terarijuma potreba za vodene kornjače. Način i uslovi držanja kornjača se odražavaju na njihovo zdravstveno stanje. Kornjačama je neophodno obezbediti 2/3 vodenog i 1/3 suvog dela. Suvi deo je veoma važan jer se na njemu kornjača odmara i greje, a optimalna temperatura vazduha je 25 stepeni i ne bi trebalo biti niža. Temperatura vode koja se preporučuje je 26 - 30 stepeni C. Za akvaterarijum u kome će živeti vodene kornjače važi pravilo: što veći - to bolji. Za par kornjača, ovo znači, 200-250 l zapremine - minimalno. Logično je pretpostaviti da neće kornjača odmah narasti do max. 30 cm, da joj treba praviti ovako veliki akvaterarijum dok je još sasvim mala. Kornjačama je važnije da imaju veliku površinu za plivanje, dubina ne mora da bude prevelika. Formula kojom se možete voditi prilikom definisanja veličine akvaterarijuma je odnos - dužina:širina:visina, u slučaju kornjača, treba da bude 3:2:1.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd   P: Moja crvenouha kornjača, stara 6 godina, koja je do sada bila zdrava, odbija hranu i stalno joj se spava, kao da je još uvek u hibernaciji iako je toplo napolju i u stanu? Prethodnih godina bi se budila ranije i jela, ali za ovu godinu sam zabrinuta. Osim pomenutog stanja za sada nema nikavih problema, kako bih ja mogla da unapred njenu negu? Unapred zahvalna, IvanaO: Da bi crvenouhe kornjače mogle da ispolje sva svoja prirodna ponašanja, između ostalog i uzimanje hrane, potrebno je da imaju pristup adekvatnoj količini čiste vode, čija temperatura ne bi trebalo da bude ispod 25°C niti da prelazi 30°C. U slučaju temperature vode koja je niža ili viša od one optimalne za ove životinje, njihova aktivnost će biti smanjena. U prirodi crvenouhe kornjače hranu van vode uzimaju jako retko, te je konstantan pristup vodi neophodan, jer predstavlja nezamenljiv deo njihove životne sredine.  Da bi kornjača mogla da napreduje i raste, količina vode treba da omogućava njeno slobodno plivanje i povećava se sa rastom kornjače. Ove životinje u prirodi veliki deo dana provode leškareći na obali i izlažući se sunčevoj svetlosti. Na ovaj način regulišu svoju telesnu temperaturu i stimulišu imuni sistem radi borbe sa raznim infekcijama. Stoga je svako uskraćivanje sunčeve svetlosti ili UV lampe Vašoj kornjači nepovoljno po njeno zdravlje. Ukoliko neki od ovih uslova nije ispunjen, može se očekivati smanjena aktivnost kornjače, njena nezainteresovanost za hranu, smanjena otpornost, a samim tim i moguća bolest i lošije opšte stanje. Preispitajte životne uslove Vaše kornjače i dovedite u optimum one koji možda to nisu. Pratite redovno Vašeg ljubimca, a uvek je preporuka da stanje ljubimca proverite i pregledom u nekoj veterinarskoj ambulanti.O hibernaciji crvenouhe kornjače pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med, u tekstu koji glasi Hibernacija crvenouhe kornjače, kao i Mirjana Pejčić u sledećim odgovorima: Hibernacija crvenouhe kornjače i Hibernacija (zimski san) kornjača u akvaterarijumskim uslovima.  

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imam jedan problem sa mojom vodenom kornjačom i htela sam da se posavetujem sa Vama. Stalno gura glavom sve što joj se nađe u terarijumu i danas sam primetila da ima manju ranu na glavi. Pretpostavljam da je od toga. Zanima me, ako biste mogli da mi kažete, da li će ta rana zarasti sama ili je potrebna neka posebna nega? Da li bi trebalo da joj stavljam nešto ili ne? Živim u Smederevu i kada odem kod veterinara oni me odmah upute na Vas, pa ste mi Vi jedini pouzdan izvor znanja. Hvala Vam mnogo unapred. ZoranaO: Povrede oklopa i kože kornjača su vrlo česte, a mogu biti suve i vlažne prirode. Ove druge su uzrokovane gram negativnim bakterijama, neugodnog mirisa, popraćene krvarenjem i sukrvicom, i upalom tkiva između pločica oklopa.Zanemarivanje može prouzrokovati trovanje krvi što se može završiti i smrću. U slučajevima povreda kornjača, procedura je sledeća: očistite mesto povrede Betadinom ili 0,75 % chlorhexidinom, pa mesto ostavite otvoreno da se stvori tzv. krasta ili mesto prekriti flasterom, zavojem, pre toga prekriti tuferom. To je takođe potrebno da ose i muve ne izazovu dodatne probleme, da ne polažu jaja u ranu ili ne sisaju krv.Za zdravlje životinje vrlo je važno osigurati dobru kvalitetu vode. Prljava voda odlično je stanište za bakterije i gljivice koje mogu, među ostalim, uzrokovati i raznovrsne kožne probleme. Najčešće se javljaju gljivične infekcije u vidu belih ili sivkastih prevlaka na koži. Za izlečenje je najčešće dovoljno osigurati povoljnije uslove u akvaterarijumu, a u teškim slučajevima pomaže i uranjanje životinje u slani vodeni rastvor nekoliko puta dnevno.Na kraju Vam savjetujem da svakako posetite veterinara koji će na temelju kliničkog pregleda najbolje proceniti o kakvoj povredi je reč, odrediti terapiju i prognozu, odnosno u potpunosti odgovoriti na Vaše pitanje.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mužjaka i ženku crvenouhih kornjača. Očigledno su polno zreli jer mužjak stalno napada ženku da se pare, međutim ona beži. Pre 4 meseca mužjak je ženku grizo (zadnji deo kod repa) i zato sam ih odvoji na neko vreme. Sada kada sam ih ponovo sastavio on je ne grize ali je napada da se pare. Brine me jer ovo traje celog dana, ponekad ih i uveče čujem kako se jure po terarijumu, pa me interesuje da li je ona ovde ugrožena, tj. da li bih trebao da ih odvojim ili da pustim da oni sami to reše to. Hvala unapred. EminaO: U ritualu parenja kod crvenouhih kornjača mužjak najpre započne da njuši i povremeno lagano gricka ženku, nakon čega ona obično počinje da trči pred njim. Nakon izvesnog vremena ženka zastaje, a mužjak joj ponovno počne grickati prednje noge i glavu, koje ona uvlači u oklop kako bi se zaštitila od njegovih ugriza. Mužjak ovom prilikom zna da bude vrlo agresivan, a ugrizi su mu često vrlo snažni. Čitavo ovo vreme mužjak pokušava da se spari sa ženkom naskačući joj s leđa. Ukoliko ženka prihvati mužjaka, parenje započinje i tom prilikom mužjak ispušta glasove nalik pištanju, dok se ženka uglavnom ne čuje. Ako je slučaj da ženka ne odgovara na udvaranje, mužjak zna da bude vrlo agresivan prema njoj. S obzirom na to da su kornjače u zatočeništvu i ograničene su prostorom, potrebno je pažljivo pratiti situaciju. Ako eventualno dođe do povrede prilikom grickanja mužjaka, potrebno je ženku odvojiti. Nakon izvestnog vremena možete ih ponovo spojiti i videti da li će ženka drugačije reagovati.O parenju crvenouhih kornjača pisala je koleginica Ana Jovanović, dr. vet. med., u tekstu koji glasi Parenje/razmnožavanje crvenouhih (vodenih) kornjača. 

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam mali problem sa gekonom, tačnije ja sam početnik što se tiče teraristike i nemam od koga da dobijem savet. Moj gekon je mlad (recimo nekoliko meseci). U vašoj radnji su mi rekli da mu dajem bube, ali ja mu ubacim u terarijum i on ne stigne da je ulovi i moram da vam postavim možda i glupo pitanje, da li će on to uspeti da ulovi jer su lateralisi relativno brzi i trče po terarijumu? Da li treba da ga hranim recimo u nekoj kutijici ili slično ili neki savet? Hvala, srdačan pozdrav, MirjanaO: Gekoni su mesožderi. U zatočeništvu oni jedu: kraljevske crve (zophobas), cvrčke, crve koji su u hrani, voštane crve, zemljane crve, skakavce... Nije preporučljivo davati insekte koji nisu dokazani bezbedni za prehranu, jer u suprotnom oni mogu biti otrovni za Vašeg gekona. Mladi gekoni bi trebalo da se hrane svakodnevno sa 6-10 cvrčaka, dok je odraslima dovoljno 5-8 cvrčaka tri puta nedeljno. Cvrčke koje ne pojedu svakako je potrebno ukloniti iz terarijuma jer se često događa da povrede gekona dok spava.Potrebno im je davati i dodatke hrani u obliku kalcijuma i multivitamine. Odraslima treba dodati dodatke kod svakog drugog hranjenja. Ženkama treba davati dodatke svako hranjenje kada nosi jaja. Mladima se dodaci daju svaki put kod hranjenja.Da bi shvatili pravilnu ishranu gmizavaca potrebno je poznavati njihovu fiziologiju. Kad gušter pojede neku hranu treba početi s varenjem što to uključuje podizanje temperature tela, ubrzavanje otkucaja srca i veću "brzinu krvotoka" što će dovesti do buđenja metabolizma koji će početi da ispušta hormone koji podstiču žlezde za proizvodnju enzima koji vare hranu. Kada je samo jedna stepenica preskočena, bilo stalnim uznemiravanjem ili lošim uslovima u terarijumu, gušter će početi da odbija hranu, lagano oslabiti i to je početak kraja. Važno je napomenuti da je ključ zdrave ishrane svakog gmizavca u raznolikosti i kvalitetu pojedene hrane.Sva hrana koja se nudi gekonima mora biti živa. Jedino tako percipiraju neki "predmet" kao hranu, u suprotnom je zaobilaze (ne primećuju). Fobasi su primereni samo za veće pripadnike ove porodice, a brašnari su najlošija prehrana i treba ih izbegavati. Livadni insekti su obično izvrsna ishrana, bitno je da nisu otrovni ili da ne spadaju u grupu kornjaša (buba mara), koji imaju deblji hitinski nesvarljivi oklop.Biljna hrana koja čini samo 10% ishrane su razne voćne kašice za malu decu, (najbolje prihvataju pasiranu kajsiju, bananu, breskvu, dinju, papaju) koja se u razmeri 50:50 meša s medom i malo vode i postavlja se u male posudice, iz kojih je gekoni ližu. Povremeno je u takve kašice potrebno dodati vitaminsko mineralne dodatke prehrani za gmizavce.Gekoni su plašljive životinjice pa stalno uznemiravanje ili loši uslovi u terarijumu mogu biti uzrok odbijanja hrane, a s obzirom da ste ga nabavili pre nekoliko dana potrebno mu je i određeno vreme prilagođavanja na novu okolinu.Ukoliko Vaš gušter odbija hranu duže vreme, nakon što proverite i eventualno popravite uslove u terarijumu, savetujem Vam da posetite veterinara kako bi mu se pomoglo i kako gušter ne bi dehidrirao.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Gajili smo dve kornjače, ali kada je sin dobio boginje, jedna je uginula. Ova druga ima zatvor već nekoliko dana, i troma je, a imala je oformljenu stolicu. Na svetlu je, toplo joj je, menjamo vodu na 3 dana, minakvu negaziranu, hranimo je samo račićima. Ima 5 cm. Pozdrav, IlijaO: Simptomi koje ste naveli, ukazuju da je kod Vaše kornjače došlo do poremećaja zdravstvenog stanja, odnosno da se razbolela.Bolesti su u većini slučajeva u vezi sa neadekvatnim uslovim u terarijumu. S obzirom da je u pitanju zatvor, ono što Vi možete da pokušate, jeste da je potopite desetak minuta u posudu sa mlakom vodom (oko 30 stepeni), s tim što glava mora biti iznad nivoa vode. Topla voda će podstaći metabolizam i trebalo bi da se isprazni. Ukoliko ne bude efekta, neophodno je kornjaču odneti na veterinarski pregled kako bi na osnovu kliničkog pregleda, veterinar ustanovio o čemu se radi.Takođe je neophodno da proverite da li su uslovi u kojima boravi Vaša kornjača adekvatni. Da bi se dugo i uspešno gajila vodena crvenouha kornjača, trebalo bi joj obezbediti veći, stakleni akvaterarijum. Za manje kornjače zapremine od 40l - 50l, u kome je otprilike 2/3 vodeni, a 1/3 suvi deo. Ukoliko se ne obezbedi suvi deo, onda je dubina vode vodenog dela tolika da kornjača može nogama da dohvati dno. Na suvom delu se kornjača odmara i greje pod specijalnom lampom i temperatura vazduha ne sme biti manja od 25 stepeni. Suvi deo može da se pripremi na više načina, a najlakše je da to bude krupnije kamenje koje se složi tako da bude stabilno.Temperatura vode trebalo bi da bude 26 - 30 stepeni. Za zagrevanje i održavanje temperature koristi se grejač sa termostatom. Temperatura se meri termometrom koji se lepi spolja na staklo. Za filtraciju vode koriste se motorne pumpe koje se redovno čiste i peru. Sva voda iz akvaterarijuma menja se jednom u 10 dana, ali se povremeno menja polovina vode. Jednom mesečno potrebno je potpuno isprazniti akvaterarijum i sve detaljno oprati.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupio sam Blatta lateralus bubašvabe kao hranu za svoje ljubimce bogomoljke, pa me zanima koliko često i čime tačno ih treba hraniti te u kakvim bi uslovima trebali biti da bi se razmnožavali? IvanO: Bogomoljka (Mantodea) pripada redu insekata koji je dobio ime po načinu na koji drži svoje prednje ekstremitete - sklopljene, i na takav način podsećaju na sklopljene ruke pri molitvi. Ovi insekti pripadaju grabljivcima koji mogu da narastu i preko 8 cm. Po pravilu, ženke su veće od mužjaka. Do danas je utvrđeno 8 familija ovih insekata sa preko 2000 različitih vrsta. U prirodnom staništu, mogu se naći u klimatski toplijim predelima. Prosečni životni vek se kreće između 6 meseci i 1 godine što zavisi od vrste. U prirodi se hrane sa svim što mogu da pojedu - leptiri, skakavci, muve, drugi insekti. Aktivni su tokom dana. U slučaju da se odlučite da uzgajate ovu vrstu insekta, potrebno bi bilo obezbediti adekvatne uslove držanja koji bi trebali biti najpribližniji prirodnim. Tako, u terarijumu bi trebalo imati konstantnu temperaturu od 20-30C, posudu sa vodom i na dnevnoj osnovi odgovarajuću ishranu.Za ishranu bogomoljki u terarijumu idealne su vinske mušice (kod mlađih jedinki) i muve, gusenice i brašnari, a mogu pojesti i manje gliste, pužiće i leptire. Predlažem Vam da svojim bogomoljkama ponudite crviće za pecanje i obratite pažnju da li će ih pojesti. Ukoliko ih odbije, u našim prodavnicama od žive hrane koje bi bogomoljka mogla da jedei možete kupiti i cvrčke i bubašvabe (ponudite joj manje bubašvabe).Za ishranu se ne preporučuju mravi, ose i slične agresivne vrste insekata. Takav obrok ima tendenciju da napadne bogomoljku, koja tada često umire usled ranjavanja. U našim prodavnicama možete kupiti kao živu hranu bubašvabe i tenebrije kao i kokosov treset.Vašu bogomoljku možete hraniti svaki dan, ali ukoliko ona odbija da jede na dnevnom nivou, uvek je možete hraniti na svaka 2-3 dana i to neće uticati nepovoljno na zdravlje životinje.Veličine terarijuma su:  - širina terarijuma - minimalno dva puta dužine tela ljubimca,- visina terarijuma - minimalno tri puta dužine tela.Najčešće se koriste terarijiumi veličine 30x30x30 cm. U terarijum se stavlja supstrat na pod, npr. treset, vermikulit (2-3 cm debljine), postave se biljke (veštačke ili prave), ali ne u prevelikoj količini (kako bi se ostavilo dovoljno mesta ljubimcu da se kreće). Vlažnost u terarijumu bi se trebala kretati oko 60%, odnosno trebala bi se prilagoditi svakoj vrsti u skladu sa njenim karakteristikama. U slučaju da se odlučite da imate i mužjaka i ženku i da "produžite vrstu" potrebno bi bilo stalno nadgledati parenja i ženki konstantno osigurati dovoljne količine hrane. Razlog je u činjenici da se često može dogoditi da ženka u nedostatku hrane napadne i pojede mužjaka. Nakon svakog parenja, ženka položi 30 do 300 jajašaca u posebnu kesicu (ooteka) koju često postavi na neko sigurno uzvišeno mesto. Kroz narednih nekoliko meseci moguće je očekivati podmladak. Po pravilu se izbegava držanje zajedno vrsta koje bi u prirodi bile potencijalni neprijatelji, odnosno koje bi se međusobno mogle povrediti. Naime, gušteri se u prirodi hrane različitim insektima, paucima, puževima,... što ih čini neprikladnim izborom za zajednički život sa bogomoljkama. Slična je situacija i sa čančarama, jer iako se oni hrane različitim povrćem, u prirodi jedu više-manje sve. Tako, na obroku im se mogu pronaći i crvići, gusenice, pužići,... Iz tog razloga, uzgajivači savetuju da bi međusobni život bogomoljke sa drugim životinjama, životinjama koje u ishrani mogu imati insekte, trebalo izbegavati. Bogomoljka se razmnožava na dva načina: partenogenetski, što se odvija u uslovima bez mužjaka (prema navodima u literaturi, takođe uz činjenicu da tada celo potomstvo ženskog roda) i polno razmnožavanje koje se odvija uz pomoć mužjaka u vidu parenja i ženka nakon parenja mužjaka najčešće usmrti i pojede.Ženka, takođe, ostavlja oothecu u jesen i kači ih na drveće, iz kojih u proleće izlaze malene nimfe.Stavite svojoj bogomoljki rasvetu jer će je rasveta ujedno i grejati. Treba joj osigurati temperaturu između 22-28 stepena celzijusa, koja se po noći može nešto spustiti. Noći joj gasite rasvetu, ali osigurajte da ne dođe do naglog pada temperature.Vlažnost vazduha treba biti između 40-65%. Budući da bogomoljke piju vodu s lišća ili zida terarijuma, potrebno je svaka dva dana osigurati vodu u obliku sitnih kapljica (pošpricajte terarijum - možete kupiti posude s pumpicom za špricanje ili temeljno oprati neku od takvih posuda koje Vam ostanu iz kuće).Isto tako, trebatali biste da osigurate neke grančice po kojima će moći da se penje.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Hteo bih da mi pomognete oko jedne nedoumice. Imam crvenouhu kornjaču već 8 meseci. Do sada, pošto je bio izložen suncu veći deo dana, su mi rekli da mi ne treba UV sijalica, međutim pošto je došla zima i sve je manje sunca ja sam rešio da mu uzmem tu sijalicu s obzirom da znam da je potrebno za njegov razvoj. Međutim u vašoj radnji su mi rekli da pored UV sijalice treba da uzmem i drugu koja služi kao obično svetlo i greje. Posle toga sam krenuo da se raspitujem okolo za to, da vidim da li mi trebaju 2 sijalice ili ne i dobijam drugacije odgovore, pa bih vas zamolio da mi pojasnite da li mi je potrebna i ta druga sijalica ili je UV sasvim dovoljna? UrošO: Terarijum za vodene kornjače mora biti tako koncipiran da kornjača ima 2/3 vode i 1/3 kopna, iznad kog se postavlja lampa za grejanje i ono ujedno predstavlja i mesto za sunčanje i termoregulaciju. Osim lampe za sunčanje koja odašilje toplotu, kornjačama je potrebno i UVB zračenje za pravilan metabolizam minerala i sprečavanje metaboličke bolesti kostiju.Naime, kornjačama je potrebna velika količina kalcijuma za izgradnju oklopa, kostiju i bitne procese u organizmu. Kalcijum se u organizam ugrađuje putem vitamina D3 koji se stvara pomoću UVB svetlosti.Ultraljubičasti zraci ne prolaze kroz staklo pa UV svetiljke imaju posebno staklo. Prolaze kroz providnu plastiku, ali će je s vremenom deformisati. To znači da se kornjačice mogu sunčati i na direktnom sunčevom svetlu, ali čim između nje i sunca dođe prozorsko staklo, potrebno je osigurati veštački izvor.Kod gmizavaca kod kojih je neophodna pravilna rasveta, znači UVB lampa i lampa za sunčanje (basking spot), obavezno treba voditi računa da životinja može doći blizu navedenih lampi (UVB lampa deluje u rasponu 30 cm dijagonalno), ali ne preblizu da se ne opeče. Lampa, znači, treba biti postavljena na udaljenosti ne manjoj od 30 centimetara od mesta za sunčanje (proverite tako da postavite ruku na kopneni deo i lampa bi trebalo ugodno da Vas greje po nadlanici). UVB lampe mogu biti upaljene čitav dan. Treba voditi računa o ciklusu dan/noć, tako da lampa svetli 12 h. Životinje uvek moraju imati deo terarijuma u kojem mogu da se sklone od UV radijacije.Nakon postavljanja rasvete, potrebno je izmeriti temperaturu i vlagu da bi se na vreme zamenila lampa za slabiju ili jaču. U terarijumu moraju biti tri temperaturna područja: mesto za sunčanje, mesto za hlađenje i sredinu koja prevladava.Ako imamo otvoreni akvaterarijum, lampe se postavljaju tako da stavljamo posebnu lampu koja ima grlo za običnu stolnu svetiljku. U takvom slučaju poslužiće nam tzv. "full spectrum" lampe ili lampe sa celim spektrom, koje će emitovati i UVA i UVB (sinteza D vitamina) i infracrvene zrake (grejanje).Za detaljnije informacije slobodno se obratite našim prodavcima i stručnjacima u delu teraristike.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Kupio sam leopard gekona, sada je star 4 meseca, kod mene je već 3 meseca. Zadnjih par dana sam primetio da stalno grebe glavom o sklonište, otvara usta i brzo ih zatvara i odbija hranu. Rep mu postaje sve tanji pa me njegovo odbijanje hrane jako brine. Svaki odgovor je od koristi, hvala unapred! JelenaO: Gubitak apetita kod leopard gekona može imati različite uzroke. To može biti posledica stresa, nepravilnih uslova držanja ( npr. neadekvatna temperatura u terariju), zatvora, dehidracije, zaostajanja jajeta, invazije parazitima, itd. Manjak interesa za pojedinu hranu odnosno izbirljivost nije retka pojava kod leopard gekona. Ukoliko ste primeti da gekonov rep nije uobičajene veličine, a pogotovo ukoliko izgubi na telesnoj težini u relativno kratko vreme i rep se značajnije stanji treba svakako zatražiti pomoć veterinara. Debljina masnog tkiva na repu i vitalnost su važni pokazatelji zdravlja gekona.Parametri kao što su osvetljenje (odnosno foto-period, znamo da su gekoni noću aktivni), temperatura, vlažnost, pravilan oblik posude za hranjenje, veličina terarijuma, opremljenost terarijuma, kao i ništa manje zanemariv faktor – vreme hranjenja, mogu uticati na prestanak uzimanja hrane.O osnovnim uslovima življenja gekona u terarijumskim uslovima možete detaljno pročitati u odgovorima koji glase Leopard gekon – najvažnije informacije i Ishrana gekona.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Već dve godine za ljubimca imam leopard gekona. U proteklih mesec dana stvorio se rahitis na prednjoj nožici. Pročitala sam na internetu da se nega sastoji iz davanja kalcijuma i postavljanja UVB svetla. Da li je to tačna nega za ovakav slučaj ili je potrebno nešto drugo da uradim? KrunaO: Ukoliko je dijagnostikovan rahitis neophodno je obezbediti dodatke hrani sa odgovarajućim sadržajem kalcijuma, vitamina C i D3 (korvimin). Jedan od takvih preparata jeste Sera reptil minteral C preperata za reptile mesojede sa vitaminima. Ovaj preparat možete pronaći u prodavnicama Pet Centra.Takođe, kao dodatak hrani može da se koristi i usitnjena sipina kost, ponuđena ljubimcu u posebnoj posudi.Preventiva ali i terapija podrazumeva izloženost ljubimca nefiltriranoj sunčevoj svetlosti ali i postavljanje UV lampe i optimalna izloženost UVB zracima. Prozorska stakla na kući i zidovi terarijuma su nepropusni za UVB zrake.Vreme izlaganja ljubimca UVB zracima treba da traje onoliko dugo koliko bi on bio njima izložen i u prirodnom staništu. Veštačko osvetljenje koji će emitovati UVA ili UVB zrake morate menjati nakon 6-12 meseci rada kako bi u svakom trenutku funkcionisao na pravi način i sa pravom jačinom.  

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Koliko se često treba hraniti bogomoljka u terariju i kakvu hranu one jedu? Pozdrav, LidijaO: Za ishranu bogomoljki u terarijumu idealne su vinske mušice (kod mlađih jedinki) i muve, gusenice i brašnari, a mogu pojesti i manje gliste, pužiće i leptire. Predlažem Vam da svojoj bogomoljki ponudite crviće za pecanje pa ćete videti hoće li ih pojesti. Ukoliko ih odbije, u našim prodavnicama od žive hrane koje bi bogomoljka mogla jesti možete kupiti i cvrčke i bubašvabe (ponudite joj manje bubašvabe).Za ishranu se ne preporučuju mravi, ose i slične agresivne vrste insekata. Takav obrok ima tendenciju da napadne bogomoljku, koja tada često umire usled ranjavanja.U našim prodavnicama možete kupiti kao živu hranu bubašvabe i tenebrije kao i kokosov treset.Vašu bogomoljku možete hraniti svaki dan, ali ukoliko ona odbija da jede na dnevnom nivou, uvek je možete hraniti na svaka 2-3 dana i to neće uticati nepovoljno na zdravlje životinje.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imam Bradatu agamu koja ima oko 2,5 godine. Koliko ja shvatam, on je sada u brumaciji, tako da nije nešto previše aktivan. Jede sa vremena na vreme i to ne puno. Poslednji put je jeo pre par dana (fobase) da bi sinoć povratio sve to. Povratio je čitave ili polu svarene fobase. Konsultovao sam se sa veterinarom i on misli da je to verovatno slučaj prejedanja, ali i sam kaže da nije stručan što se ove vrste tiče. Molim vas za mišljenje, Pozdrav, MarkoO: Bradate agame su vrlo otporne životinjice ako im osiguramo odgovarajuću negu, odnosno uslovi života najsličniji uslovima u prirodi, pre svega adekvatna rasveta i temperatura okoline. Međutim, nažalost, životinjice su koje prilično dobro skrivaju simptome sve do onog trenutka dok im zdravlje nije već značajno narušeno. Neprikladan smeštaj i/ili loša ishrana većinom su uzroci zdravstvenih problema kod bradatih agama. Glavni simptomi bolesti su: inaktivnost, odbijanje hrane, povrede ili otoci na telu, crvenilo ili otok u ustima, otežano disanje, otečenje zglobova, proliv. Neke bolesti može lečiti samo veterinar, međutim u većini slučajeva poboljšanju zdravstvenog stanja pridonosi prilagođavanje uslovima okoline i ishrane ukoliko odstupaju od preporučenih vrednosti.Bradate agame potiču iz vrlo toplih krajeva, iz kontinentalnog južnog dela Australije, iz stenovitih pustinja, pa podnose visoke temperature. Stoga i terarijum mora biti ugrejan i to u središtu terarijuma temperatura treba iznositi 31-37ºC, a na uglovima terarijuma nešto nižih vrednosti. Potrebna temperatura postiže se grejačima koji se noću ipak gase kada temperatura okoline pada na oko 20ºC. U terarijum treba obavezno postaviti rasvetu koja emituje UVA i UVB spektar svetla. Smatra se da odrasle jedinke podnose temperature 37-41°C na mestu za sunčanje (u okolini mesta je temperatura oko 32°C) dok je temperatura i viša za mlađe jedinke i iznosi oko 41-46°C. Ukoliko je bradatoj agami prevruće ona se povlači u skrovitije mesto u terarijumu, a ponekad se uočava i otvaranje usta što pomaže kod odavanja toplote, odnosno hlađenja tela.U zimskim mesecima agame se često umire, slabo jedu ili većinom uopšte ne jedu, i skrivaju se na hladnijim mestima u terarijumu. Radi se o brumaciji, pojavi sličnoj hibernaciji koju neki nazivaju i poluhibernacija. U tom periodu je potrebno postepeno smanjiti trajanje fotoperioda na 8-10 sati i isključiti grejače. Brumacija obično traje 1-2 meseca.Takođe, kod vašeg ljubimca se može raditi o bolesti gastrointestinalnog sistema pa bi bilo poželjno da ga odvedete kod veterinara, kako bi se utvrdilo o čemu se tačno radi. Naime, nažalost, na ovaj način se ne može doći do ispravne dijagnoze, a samim time ni do terapije.Ukoliko se povraćanje ponovi ili neki drugi opšti simptom oboljenja, preporučila bih Vam da se obratite veterinarskoj ambulantu. Ukoliko u vašoj okolini nema veterinara koji je stručan za ove životinjice savetujem vam da se obratite kolegama sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam šumsku kornjačicu staru godinu ipo i u zadnje vreme sam primetila da joj se pločice na oklopu razdvajaju i kao da izrastaju nove, nisam sigurna. Ima veliko terarijum i hranim je dva puta dnevno, prvo zelenom salatom i kalcijumom, a predveče mešavinom brokola, karfiola, šargarepe, paprike i jabuke (obično, sa AD kapima). MarijaO: Šumska kornjača (Testudo hermanni) je najčešća vrsta kopnenih kornjača kod nas. Postoje dve podgrupe: istočna šumska kornjača (T. h. boettgeri), i zapadna šumska kornjača (T. h. hermanni). U prirodi se istočna šumska kornjača može naći širom južne Evrope (Balkansko poluostrvo), a zapadna istočnoj Španiji, južnoj Francuskoj, na Balearskim ostrvima, Korzici, Sardiniji, Siciliji, južnoj i centralnoj Italiji (Toskana). Pored vrste T.hermanni na Balkanskom poluostrvu prisutna je još jedna vrsta kopnenih kornjača, a to je grčka kornjača (T. graeca). Obe vrste su zaštićene zakonom i obuhvaćene Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženih vrsta divlje flore i faune.Šumska kornjača je srednje veličine, dužine 20-25 cm. Ženke su krupnije od mužjaka i mogu da narastu i do 25 cm dužine. Oklop na leđnoj strani je ispupčen, najčešće smeđe, narandžaste, žućkaste ili zelenkaste boje sa tamnim mrljama. Noge su kratke i zdepaste, prsti su srasli zajedno, na prednjim nogama imaju 5, na zadnjim 4 kandže. Na vrhu repa je oštar šiljak, dostiže dužinu oklopa od 12 - 20 cm, odnosno 25 cm. Žive pojedinačno, samo u vreme parenja traže partnera. Rastu vrlo sporo, ali zato imaju dug životni vek oko 30 godina.U prirodi žive na suvim, kamenitim, grmljem obraslim terenima u mediteranskom i kontinentalnom području, najčešća po travnatim kamenjarskim ravnicama, šikarama i na obradivim površinama. Ređe ih možemo naći u brdovitim područjima, dok je iznad 700m vrlo retka. Izbegava ekstremne temperature i zimski period provodi u stanju mirovanja plitko zakopana pod zemljom. Obično krajem oktobra kornjača u zemlji iskopa rupu u kojoj će dočekati tople prolećne dane. Iz zimskog se sna budi u martu i aprilu, kada pronalazi partnera za parenje. Parenje se odvija u junu. Ženke šumske kornjače polažu 12 jaja u zemlju do 10 cm dubine. Inkubacija traje od 60 do 90 dana u zavisnosti od temperature vazduha (pri nižoj temperaturi, inkubacija je duža). Idealna temperatura za inkubaciju je 30 °C - 31,5 °C i u tim se uslovima najčešće izležu mladi mešanih polova. Kao i kod mnogih gmizavaca temperatura određuje pol mladunca. Na temperaturi od 26 °C samo će se mužjaci rađati, a na 30 °C ženke.Šumska kornjača je isključivo biljojed. U zarobljeništvu, kornjače se hrane zelenom salatom, detelinom, maslačkom, vole lišće, cveće i gotovo sve mahunarke, kao i raznovrsno voće i povrće, a ponekad pojedu i crve, gusenice i sl. Naravno na tržištu se može naći i kompletna hrana za suvozemne kornjače u obliku briketa. Ukoliko nema hranu, bez nje može izdržati i čitavu nedelju.U zarobljeništvu neophodno im je obezbediti veći terarijum sa poklopcem, UV lampu, temperaturu oko 25°C, širu činiju sa vodom koja im može poslužiti za kupanje. Za podlogu se može koristiti krupna strugotina drveta ili treset.Kako je Vaša kornjača relativno mlada ona još uvek raste, pa je pomeranje ploča na oklopu upravo posledica tog rasta. Rast je karakteristika svih mladih organizama i u zavisnosti od unutrašnjih i kvaliteta spoljašnjih faktora, on je brži ili sporiji. Genetski je determinisan, ali intenzitet rasta zavisi i od ishrane, starosti, uslova spoljašnje sredine, stresa ili postojanja nekog zdravstvenog oboljenja. Kornjače koje žive u prirodi znatno sporije rastu u odnosu na kornjače koje se drže u zatočeništvu. Rast kornjače se najbolje može pratiti merenjem kornjače dva puta godišnje i to merenjem oklopa dijagonalno, sa trbušne strane oklopa jer je tu oklop ravniji. Sve dok kornjača napreduje na godišnjem nivou razvoj se kreće u fiziološkim granicama.Pošto je oklop kornjače, koji je sastavljen od koštanih ploča prekrivehih rožnatim pločama, srastao sa telom, sam rast kornjače prati i njegov rast pa se samim tim i stvara privid razdvajanja i izrastanje novih ploča. Ukoliko je pri tom oklop uobičajene čvrstine manje je razloga za brigu. Naravno Vašem ljubimcu morate obezbediti kvalitetnu ishranu i uslove držanja, koji će biti adekvatna zamena životu u prirodi.Ukoliko primetite da Vaša kornjača pokazuje još neke znake ili promene u ponašanju savetujem Vas da se posavetujete sa veterinarom stručnim za egotične životinje koji će konačni sud o stanju Vašeg ljubimca doneti na osnovu pregleda.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Zašto se gušter često presvlači, na svakih 3 dana? Smršao je i ne jede već mesec dana! Pozdrav, DraganaO: Gušteri se za razliku od zmija uglavnom presvlače iz više puta, odnosno kompletna površina kože se skida u delovima. U toku presvlačenja, u terarijumu treba da bude dovoljno objekata od koje gušter može mehanički da se trlja i tako lakše da skine već odvojenu kožu. Vlažnost u terarijumu trebalo bi da je visoka, kako bi se olakšalo samo odvajanje kože. Ponekad je neophodno obezbediti i činijicu sa mlakom vodom, da bi se koža odvojila. Ukoliko nisu obezbeđeni navedeni uslovi, presvlačenje guštera može biti produženo, otežano i iscrpljujuće po životinju. Neposredno pred i u toku presvlačenja može doći do smanjenog ili potpunog gubitka apetita. U zavisnosti od vrste guštera, presvlačenje može trajati od nekoliko sati pa sve do 3 nedelje, tako da ako Vaš ljubimac ne jede ništa već mesec dana, najbolje da ga odvedete do veterinarske ambulante na pregled.Takođe, preispitajte uslove u terarijumu neophodne za optimalno funkcionisanje vrste kojoj Vaš gušter pripada i da li možda treba da korigujete iste. O uslovima držanja guštera pisali smo na stranici Gušteri (gmizavci) i uslovi držanja.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo malu šumsku kornjaču, i pre neki dan sam primetila da joj je pozadi zalepljen izmet koji neće da otpadne. Može neki savet. Hvala unapred, VeraO: Stavite kornjaču u posudu sa mlakom vodom. Nivo vode mora biti toliki da joj je glava van vode.Nakon 5-10 minuta izvadite kornjaču. Ukoliko je u pitanju izmet koji je zalepljen, on će omekšati, pa ga polako mehanički uklonite.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Možete li mi reći koje uslove života zahteva barska kornjača? Skoro je stigla u naš dom pa bi joj želeli pružiti najbolje uslove za život. Pozdrav, HarisO: Barska kornjača (Emys orbicularis) rasprostranjena je od severne Afrike (Maroko, Tunis), preko Francuske, Italije, Nemačke, Poljske, Mađarske, Rumunije, Austrije pa sve do Turske, a najsevernije se prostiru do Litvanije. Barska kornjača je jedina vrsta vodenih kornjača u Srbiji.Najčešće je viđena u mirnim ili sporotekućim vodama sa bogatom vodenom vegetacijom (lokve, bare, jezera kao i mirniji delovi rečnih tokova) gde je tlo muljevito i dobro obraslo biljem. Aktivna je tokom toplog dela godine, dok od oktobra do maja hibernira. Po izlasku iz hibernacije kornjače se pare i polažu jaja, u jednom ili dva navrata. Za gnežđenje koriste rastresitu podlogu nedaleko od vodenog staništa u kom žive. Uglavnom je tamno smeđe odnosno crne boje sa žutim pegama, s manjim razlikama između podvrsta. Ima pljosnati i ovalan oklop i duži rep u poređenju s drugim slatkovodnim vrstama. Trbušni deo oklopa najčešće je žute boje sa više ili manje crne pigmentacije. U zavisnosti od podvrsti, barska kornjača može da poraste od 12 do 38 cm. Ženke su obično veće od mužjaka. Ishrana barske kornjače je raznovrsna. Dok su mlade hrane se najviše proteinskom hranom, a sa starošću polako prihvataju ishranu biljnog porekla. Ishrana im se obično sastoji od larvi, insekata, mekušaca, punoglavaca, žabica, riba, vodenih biljaka i leševa. Barska kornjača (Emys orbicularis) je ugrožena na čitavoj teritoriji na kojoj se rasprostinje. Uvrštena je u Bernsku konvenciju, CITES, a nalazi se i na evropskoj Crvenu listu IUCN-a.Zbog brzog smanjivanja brojnosti populacija, barske kornjače se nalaze pod zaštitom, kako međunarodne zajednice tako i države. U Srbiji su strogo zaštićene Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, („Sl. Glasnik RS“, br. 5/10 i 47/11). To znači da je zabranjeno i zakonom kažnjivo njivoho povređivanje, rasterivanje, proganjanje, hvatanje, držanje tj. gajenje, kao i uznemiravanje ovih životinja.Stoga Vam savetujem da vratite barsku kornjaču u njeno prirodno stanište gde će moći da normalno raste, razvija se i funkcioniše. Barske kornjače mogu dočekati dubuku starost srećne samo u svom prirodnom staništu.

Odgovara: Bojana Vučetić, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: U pitanju je odrasla šumska kornjača, stara 15-ak godina. Živi u stanu i ima orožali kljun iznad usta. Da li je to normalna pojava kod njih? Radojka O: Proces orožavanja je transformacija ćelija gde postepeno prelaze u viši sloj u pravcu spoljašnjosti. Kada dođu do površine u sloju koji se zove stratum korneum, one su praktično mrtve i kao takve opadaju u spoljašnju sredinu. Ovaj proces traje oko 4 nedelje kod zdravih, a kod bolesnika jedinka keratinizacija se dešava za nedelju dana. Orožavanje pojedinih delova tela šumske kornjače nije retka pojava, pogotovo ako se radi o višegodišnjim ljubimcima. U određenom stepenu predstavlja normalnu pojavu, međutim ukoliko predstavlja problem prilikom uzimanja hrane, otvaranja ili zatvaranja usta, trebalo bi se obratiti veterinaru. U svakom slučaju pregled ljubimca od strane veterinara bi bio dobar potez.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med., Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam običnog poljskog guštera. Do zime je sve bilo dobro, međutim sada mu oko natečeno, zagnojeno je i ima malo krvarenje. Ne znam šta da radim? Pozdrav, Dominika O: Zagnojeno otečeno oko sa prisustvom krvarenja može biti posledica mehaničke povrede na koju se nadovezala bakterijska infekcija.Savetujem Vas da se obratite veterinaru za pregled na osnovu koga bi se utvrdilo šta je uzrok otoka i gnojenja.Svakako je neophodno tretirati oko i lokalno antibioticima.