Pitajte Veterinara

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imam malu beba barsku kornjaču, našao sam je prošle godine i za tih godinu dana kornjača je bila živahna, međutim juče malo je duže ostala u hladnijoj vodi i nije htela da klopa, jutros smo primetili da se kornjača uopšte ne mrda niti otvara oči, ne znam da li je uginula, molim za pomoć, NenadO: Barskoj kornjači potrebno je najmanje 150 litara vode i dobar podni ili kanisterski filter. Pošto većina hibernira u prirodi, oni koji su u zarobljeništvu moraju biti na konstantnoj temperaturi 22-25 C. Izuzetni su penjači i nije im problem da se penju i uz okolni zid. Mesta za sunčanje moraju biti sakrivena jer je ova kornjača sramežljiva pa se češće sunča u plićacima ili viseći na bujnoj vegetaciji pri samoj površini vode.S obzirom da je Vaša kornjača bila izložena niskoj temperaturi moguće je da je u fazi pripreme za hibernaciju. Hibernacija (lat. hiberno – zimovati) podrazumeva svojstvo životinje da postigne duže vremensko telesno mirovanje tokom jeseni i kasne zime. Hibernacija započinje u vreme rane jeseni (od septembra do maja). Ponekad, kada se kornjače drže u uslovima u kojima temperatura ne pada i kada režim svetla ostane pojednako dugačak, one preskaču hibernaciju.Više o hibernaciji barske kornjače, kao i njenim ostalim karakteristikama, pisala je koleginica Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med., u tekstu koji glasi Barska kornjača.U slučaju da kornjača upadne u hibernaciju najbolje bi bilo posavetovati se sa stručnjakom, herpetološkim društvom ili veterinarom koji će najbolje reći kakav je dalji postupak. Možete kornjaču odneti na Fakuletet veterinarske medicine u Beogradu, gde kolege imaju ogromno iskustvo u ovom polju. Ukoliko se na osnovi pregleda odluči da kornjačica mora ostati u hibernaciji morate joj obebezbediti uslove za tako nešto.Hibernaciju mogu preživeti samo životinje dobre telesne težine i zdravlja. Kontrola težine pre hibernacije i pretraga izmeta na parazite je neophodna pre hibernacije kornjače.Kornjača sve manje jede i nekoliko nedelje pre hibernacije uopšte ne jede jer mora da isprazni probavni trakt. Ako uđe u hibernaciju s hranom u probavi, hrana će truliti i nastaće gasovi će ubiti kornjaču.Kada se pravi veštačko jezero za kornjače, mora se voditi računa da im se izlaz na obalu napravi postepen. To znači da duboka voda ne sme biti odmah blizu obale, nego treba postepeno ići u dubinu. Razlog za to je što kornjače posle hibernacije nemaju odmah snage za plivanje na površinu, nego moraju hodati do površine. Ako je nagli izlaz na obalu kornjače neće moći da izaću i lako je moguće da se utope. Najmanja dubina vode mora imati 1,20 m, zbog hibernacije koju kornjača drži na dnu jezera.Savetujem Vam, zatim, da kada bude tople vreme da je vratite u stanište gde je bila, naravno samo ako je potpuno zdrave i da nabavite kornjače iz uzgoja, koje su namenjene da se drže kao kućni ljubimci. Naime, osim što je barska kornjača zaštićena i zabranjeno ju je držati u zatočeništvu, s godinama barska kornjača postane potpuno letargična i apatična u zatvorenom prostoru.Pozivam Vas da posetite naše prodavnice, gde možete naći kopnene ili šumske kornjače koji se drže kao kućni ljubimci. O Testudo hermani kornjača opširno možete pročitati u tekstu Šumska kornjača – adekvatni uslovi za život.Svakako je vrlo pohvalna Vaša briga i trud oko osiguravanja uslova za držanje kornjačice u akvaterarijumu, ali barsku kornjaču jednostavno nije moguće držati u takvim uslovima.

  Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med., Pet centar, Senatandrejski put 11, Novi Sad P: Imam brachipelmu smithi koja se u poslednje dve nedelje poprilično smanjio abdomen i odbija hranu. Stara je 8 godina, do sad se ovo nije dešavalo, obično je odbijala hranu pred presvlačenje, ali me jako brine smanjenje abdomena jer je baš vidljivo. Boja je ostala nepromenjena i sve ostalo je normalno, čak se i kreće normalno po terarijumu. Redovno održavam vlažnost u terarijumu i svi uslovi su odlični. Molim vas da mi odgovorite ukoliko znate o čemu bi moglo da se radi. Hvala unapred! JovanaO: Tarantule se ne pomeraju ako za tim nemaju potrebe, tačnije ako ne jure plen ili ne beže od nečega. Brachypelmu smithi ne pravi mrežu, ne kopa tunele i ne raspoređuje zemlju po svom nahođenju, tako da nema ni potrebe da se pomera. Stoji i čeka neku vibraciju na koju će da reaguje.Možete pokušati da Vašoj tarantuli u terarijumu stavite nekog crva ili nešto slično što posebno voli, pa će možda i prihvatiti da jede. Ukoliko neće samo ga izvadite posle oko pola sata. Ostavite plen dovoljno dugo unutra da se vibracije od otvaranja posude smire kako bi smithi mogao da proceni veličinu plena i odlučio da li želi da napadne.Pojačanom ishranom se ubrzava tarantuli metabolizam i ubrzava rast ali skraćuje životni vek.Preporučujem Vam da kontaktirate Veterinarski fakultet u Beogradu radi otkrivanja tačnog uzroka i preduzimanja pravilne terapije.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Imam kornjaču starosti 12 godina. Pre nekog vremena primetila sam promenu na njenoj koži, u predelu između vrata i prednjih udova. Na tom mestu koža je svetlija i taj svetliji deo uokviren je blagim crvenilom. Zanima me, šta bi moglo biti uzrok ove promene, i da li je opasno. Unapred hvala, AleksandraO: Kod kornjača se javljaju sledeće promene na koži i oklopu: naslage na oklopu (alge, kamenac i sl.), ljuštenje kože i oklopa koja kod kornjača može biti fiziološka pojava, a može ukazivati i na nedostatak nutritivnih elemenata u ishrani, loš kvalitet vode, kao i na infekcije bakterijske i gljivične etiologije na koži ili unutar organizma. Izmenjivanje kože i oklopa je redovna pojava kod kornjača, međutim razlikuje se od ljuštenja kože kod ostalih reptila. Rubovi pločica na oklopu počinju da se izdizu, i nakraju otpadnu. Međutim sve pločice ne otpadaju istovremeno. Ispod odignutog dela često se skuplja vazduh. Ovakva pojava je vidljiva kada je kornjača u vodi, kada se oklop presijava u bakrenu ili belu boju. Ne preporučuje se da se koža koja se ljušti ili oklop na silu skidaju. U tom slučaju često se dešavaju povrede i defekti tkiva koji predstavljaju idealan medijum za razvoj mikroorganizama, a dešava se i da se skine preveliki i preduboki deo, pa koštani i mesni deo direktno komuniciraju s okolinom, što uz krvarenje, često završava i infekcijom. Česte su i kožne infekcije, koje se ispoljavaju promenama na koži u vidu crvenkaste boje (Pseudomonas sp.) ili beličasto-sluzavih promena. Po primarnoj bakterijskoj infekciji često sledi i sekundarna gljivična infekcija, zbog pada imuniteta ili dugotrajne antibiotske terapije. Gljivične infekcije osim sekundarno, mogu biti i primaran uzrok promena na koži, koje se sekundarno komplikuju bakterijama. Ne treba isključiti niti mehaničke povrede oklopa, a takođe se mogu završiti infekcijama.Dakle, pre svega obratite pažnju na uslove u terarijumu, pa ukoliko nisu zadovoljavajući, svakako ih prilagodite potrebama kornjače. Prehrana je također vrlo bitna, a mora obavezno sadržavati pileće, teleće meso, pileće jetrice, ribu itd., uz obavezno dodavanje multivitaminskih preparata.Svakako Vam preporučujem da svoju kornjaču odvedete veterinaru, ukoliko to već niste uradili, a ukoliko kornjača i dalje ima opisane simptome.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nestaju mi ribice svaki dan bar po jedna i nalazim ih u komadima pojedene bez krljušti. Imam u akvarijumu blek moli, žutu moli, neonke, zlatne ribice, ksifo, gupi, barbuse, tetra žuta, dva čistača i belog muljaša. Imam i jednog velikog čistača ali bas velikog. Jel postoji šansa da veliki čistač jede? Danas mi je ksifo i žuta moli pojedena. Hvala unapred, MarijaO: Japanke, tj. zlatne ribice, ne mogu da se mešaju sa ostalim vrstama tropskih ribica, zato što su one hladnovodne ribe, luče riblju sluz mnogo više od drugih riba i tako ih truju, tj. skraćuju im životni vek. Takođe one će pojesti svaku ribu koju mogu da progutaju. Sa njima, od čistača, mogu samo da se drže algari, tzv. čistači stakla (plekostomusi, ancistrusi, amonijeri....), ali ne i koridorasi, tj. muljaši, zato što imaju otrovno leđno peraje i japanke mogu da ih progutaju. Moli, ksifo, neonke i tetre mogu da idu sa barbusom ali barbus ne sme biti u jatu, jer je on izuzetno agresivna riba koja napada sve ribe koje su sporije od njih i koje imaju raskošna peraja. Može da se desi da barbus napada i kad nije u jatu. Taj veliki čistač je verovatno plekostomus i on ne bi trebao da se drži u akvarijumu manjem od 100l zato što raste do 40cm. On je noćna životinja, noću se hrani i ako mu se ukaže prilika da pojede drugu ribu to će i uraditi.Dakle barbusi, japanke i plekostomus moraju da se uklone iz Vašeg akvarijuma. 

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med.Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Kako se trebam brinuti o kornjači čančari preko zime?O: Prirodno stanište čančara kornjača je Mediteran, zato im kontinentalna klima ne odgovara (bez obzira što važe za vrlo otporne jedinke), a posebno ovako mladim jedinkama. Kako su sada nešto niže temperature, svakako je smestite na toplo mesto, po mogućnosti u terarijum ili slično, gde ćete staviti pesak kako bi mogla da se ukopava. U takvom terarijumu bi trebali imati i UV lampu pod kojom će se sunčati i na taj način podstaći sintezu vitamina D u organizmu, jer u protivnom dolazi do patoloških promena na oklopu i bolesti.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Imamo mužjaka kopnene kornjače, mislim da je ona obična vrsta u pitanju. Do pre nekog vremena je sve bilo u redu, ali smo primetili da boja izmeta počinje da se menja. Ranije je bio tamno zelen ili smeđa, a sada je rozikaste nijanse. Hranimo ga krastavcima, ponekad maslačkom, i uopšte zelenišem. Normalno jede, aktivan je, kada nema sunca malo više spava, ali to je to. Zanima me da li je nešto opasno u pitanju, ili je sve u redu. Hvala vam unapred! SlađanO: Kao produkat varenja proteina kod reptila nastaju urati. Oni su slabo topivi i teško se kristalizuju i njihova količina direktno zavisi od ishrane i unosa vode. Ukoliko se nalaze u čvrstom agregatnom stanju, to može upućivati na dehidrataciju. U slučaju poremećaja metabolizma mokraćne kiseline, urati se mogu taložiti u mekim tkivima i uzrokovati giht.Ukoliko je u fecesu prisutna nesvarena hrana, to bi moglo da ukaže i na prisustvo parazitske infekcije ili nedostatak vlakana u ishrani kornjače. Neobična boja fecesa može ukazivati na kandidijozu, koja može dovesti i do razvoja pneumonije, pri čemu su uglavnom kao simptomi prisutni loš apetit i apatija. Gljivična oboljenja uglavnom se razvijaju usled visoke vlažnosti, niske temperature ili usled malpsorpcije.Radi preciznog postavljanja dijagnoze, bilo bi poželjno da sakupite feces Vaše kornjače i uradite koprološki pregled i svakako bi bila preporuka da se obratite veterinaru, kako bi mogao da izvrši klinički pregled i utvrdi o čemu se radi.

Odgovara: Bojana Vučetić Čovilo, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Nedavno sam kupio šumsku kornjaču kod vas. Ona se danas zakopala u zemlju! Da li je ušla u hibernaciju i da li je prerano za to ili je neki drugi problem ili samo spava? Obezbedili smo joj i svetlost koja greje i svetlost koja je približna sunčevoj svetlosti. Normalno se ponašala svo vreme. Unapred hvala na odgovoru! Srdačan pozdrav, DraganO: Najpre treba proveriti da li su ispunjeni svi uslovi za normalno funkcionisanje kornjače u uslovima zatočeništva.Vlažnost u terarijumu bi trebalo da bude 50-80% i možete je regulisati dodavanjem vode u treset. Temperatura u najtoplijem delu terarijuma bi treblo da bude između 25-28 stepeni, a u najhladnijem delu 22-25 stepeni. O ostalim uslovima držanja šumske kornjače u kućnim uslovima pisala je koleginica Mirjana Pejčić, dr. vet. med., u tekstu Šumska kornjača – adekvatni uslovi za život.Predpostavljam da se ne radi o hibernaciji, jer ste napomenuli da kornjača ima dovoljno svetla.O hibernaciji šumske kornjače možete opširno pročitati u tekstu Šumska kornjača – hibernacija i Hibernacija šumske kornjače.Proverite oči kornjači, tj. da li su zatvorene skroz i da li može da ih otvori. Ukoliko ne može malo ih pokvasite vodom, a ako ih ni posle toga ne otvara možda je reč o infekciji.O problemima sa očima kod kornjača pisali smo u tekstovima Kornjača – problem sa očima i Infekcija očiju kod kornjače.Svakako je najbolje posetiti veterinara, a ako ne znate kod koga biste odveli kornjaču možete to uradi na Fakultet veterinarske medicine u Beogradu

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Može li se koristiti stajaća voda za kornjače, koja odstoji 24 sata? Pozdrav, ViktorO: Praksa je pokazala da veće kornjače više prljaju vodu, tako da ukoliko nemate filter u akvaterarijumu, neophodno je da ga što pre nabavite ili da kornjači što češće menjate vodu, ali uvek ona mora prethodno da odstoji najmanje 24 časa.O korišćenju filtera u terarijumu kornjače pisali smo u tekstu Učestalost promene filtera za kornjačeVodu možete pripremiti, tj. kondicionirati upotrebom nekog preparata, koji se koriste za odstranjivanje hlora i neutralizaciju teških metala.U ponudi Pet centra postoje mnogo različitih preparata sa ovom namenom, poput Dajana kondicionera za vodu sa kalcijumom, JBL - Biotopol, itd...Ne bih Vam preporučila upotrebu arteških ili voda iz potoka, jer nisu proverene zdravstvene ispravnosti.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Hteo bih da napravim jezerce za koi sarane i kornjače. Već sam ga isplanirao i odprilike bi trebao da ima 8000 litara sa najdubljim dijelom od 1,5 metar, a najplićim od pola metra i bio bi ograđen. A glavni problem mi je to što ne znam može li crvenouha kornjača ili njen rođak koju u americi zovu yellow belly slider da izdrži naše temperature u toku cijele godine (živim u Podgorici)., MatijaO: Temperatura vode za crvenouhu kornjaču bi trebalo da je 23.8-30°C, a za yellow bellied slider treba da bude 22-27°C. Zapamtite da su kornjače hladnokrvne životinje i njihov metabolizam će usporiti, a one će postati neaktivne ukoliko im je temperatura suviše niska.Takođe, niske temperature mogu imati štetan uticaj na digestivni sistem, što može uzrokovati ozbiljnije zdravstvene probleme. O hibernaciji kornjača u zatočeništvu pisali smo u tekstovima Zimski san – hibernacija i ponašanje kornjača, Šumska kornjača – hibernacija i Hibernacija šumske kornjače.

Odgovara: Milica Đedović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam vodenu kornjaču i polomila je deo nokta i počela da krvari, kako da joj pomognem? SaraO: Kod gmizavaca su česte bolesti nogu i prstiju. One ne smeju da budu zanemarene, jer su najčešće uzrokovane unutrašnjim faktorima i znak su celokupnog zdravlja životinje.Problemi sa nogama su odraz i nepravilnog držanja (vlažnost, temperatura i ishrane).S obzirom da vodene kornjače određeno vreme borave u vodi, a zagađuju je svojim otpadnim produktima, u Vašem slučaju postoji opasnost da se mesto povrede inficira i da dođe do infekcije prsta, noge i na kraju sepse.Potrebno je ranu pregledati kako bi se utvrdio nivo oštećenja tkiva i koliko je zagađena, pa da li će se staviti na antibiotik ili je dovoljno ranu lokalno tretirati. O lokalnom tretiranju povrede kod vodene kornjačice pisali smo u tekstu Rana na koži kornjače.Možete ljubimca odvesti na Fakultet veterinarske medicine u Beogradu koji su stručni za lečenje gmizavaca, ukoliko ne znate kome biste životinju odveli.Kornjačama se inače nokti ne režu jer im služe za kopanje po dnu, penjanje i u ritualu parenja, a osim toga to je jedan od načina da možete prepoznati i pol kornjače.Mužjaci imaju puno duže nokte od ženki jer im služe za udvaranje.

Odgovara: Aleksandra Todosijević, dr. vet. med. Pet centar, Autoput za Novi Sad 124 (Zemun Park), Zemun P: Imam bradatu agamu staru dva meseca, vrlo j živahna i zdrava. Vrlo rado jede supercrve, ali nikako da prihvati lateralise. Ne znam u čemu je problem, pa Vas molim za savet. Takođe, da li se agami sme davati peršun? Hvala!O: Bradate agame su omnivori, odnosno svejedi, što znači da u svojoj ishrani moraju imati i meso i povrće. Hrana biljnog porekla u početku treba da bude zastupljena sa 20-30%, ali se njena količina u ishrani vremenom povećava, tako da kod starijih agama učešće povrća treba da bude oko 70%, a žive hrane oko 30%.U njihovoj ishrani moraju biti zastupljeni inseki: tenebrije - brašneni crvi (Tenebrio molitor), fobase - supercrvi (Zoophobas morio), lateralis - bubašvabe (Blatta lateralis), dubije - Gvajanske tačkaste bubašvabe (Blaptica dubia), cvrčci (Gryllus assimilis). Insekti su im primarna hrana, ali kada porastu povremeno im se mogu davati mladi pinki miševi (dok još ne progledaju i ne dobiju dlaku). U ishrani im treba obezbediti i hranu biljnog porekla, tj. voće i povrće: razne vrste salata, maslačak, hibiskus, šargarepa, tikvica, bundeva, jabuka, kruška, banana, breskva...Dok su mladi prvih nekoliko meseci odbijaju biljnu hranu, a neke agame pretežno jedu određenu i nikada ne projedu druge vrste bilja, odnosno hranu biljnog porekla. U njihovoj ishrani treba izbegavati kiselo voće, kupus i drugu druge vrste povrća koje se teže vare.Što se tiče povrća, najbolje je davati ono lisnato, dok bi voće trebalo davati tek u manjim količinama. Povrće je dobro iskidati na komadiće pa sve skupa pomešati.Bradate agame se mogu hraniti listovima maslačka, keljom, salatom, peršunom, repom, brokolijem, tikvicama, zelenim mahunarkama, šargarepama, jabukama, breskavama, kivijem, papajom, jagodama i bananama.Takođe, mlade agame (do 4 meseci starosti) bi trebalo hraniti 2 – 3 puta dnevno, kako bi se pravilno razvijale i dobile sve potrebne hranjive materije. Što se tiče mesnog dela ishrane, odraslim bradatim agamama mogu se davati mladi miševi (pinky), a mlađima insektima poput cvrčaka, crva brašnara, larvi, voskovog moljca, fobasa, zemljanih crvića i žohara.Insekti se pre hranjenja mogu posuti praškom na bazi kalcijum karbonata ili kalcijum glukonata i to 3 – 5 puta nedeljno za odrasle, odnosno svakodnevno za mlade agame. Preporučuje se 3-5 puta nedeljno dodavanje kalcijuma i multivitaminskih preparata, naročito u ishrani mladih i gravidnih agama.Trebalo bi samo paziti na veličinu insekata, odnosno da ona bude proporcionalna sa veličinom životinje. Uopšteno, obratite pažnju na to da insekti ne budu veći, odnosno duži od razmaka između očiju Vašeg ljubimca. Prilikom hranjenja morate biti vrlo oprezni, naročito kod mlađih agama, starosti do 4 meseca, a hrana koja se koristi mora biti vrlo sitna. Opšte pravilo je da ''plen'' ne sme biti veći od 2/3 veličine njihove glave. Hranjenje velikim komadima ili ''plenom'' može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su paralize, ataksije, gušenja, a može doći i do smrti. Preporuka je da se beskičmenjaci tj. crvi i insekti daju sveži i živi, jer su na taj mekši i lakše je varenje egzoskeleta (spoljašnji skelet beskičmenjaka), koji može dovesti do problema sa varenjem. Kasnije kako agama raste preporučljivo je hraniti ih manjim miševima, koji su hranljiviji i stvaraju manje problema sa varenjem. U prva 2 meseca starosti trebalo bi ih hraniti 2 puta dnevno, prvi put kada se ugreju posle paljenja svetla, a drugi put par sati pred gašenje, kako bi mogli da svare pojedenu hranu. Odrasle agame uglavnom jedu jednom dnevno, a može se desiti da neće da jedu svaki dan, naročito u zimskom periodu.Što se tiče laterlisa proverite najpre da li su prihvatljive veličine, a u slučaju da jesu, ne mora da Vas brine to što ne jede jer moguće je da mu jednostavno ne prijaju. Bitno je da unosi drugu vrstu mesa. Potpuno odbijanje hrane bi bio znak oboljenja, a ovo je samo izbirljivost.

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Imam jednu škorpiju tytus stigmurus i neće da jede skoro dve nedelje. Noću je aktivan ali neće da jede, šta mu sve od insekata nisam nudio. AleksandarO: Svi škorpioni su noćne životinje, tj. kreću se i hrane uglavnom noću. Tokom dana većina škorpiona provodi vreme zakopana ispod zemlje i kamenja (i do 95% dana). Postoje i vrste koje se odmaraju na površini, viseći sa stena ili grana.Za držanje škorpiona u terarijumimu potrebno je osigurati optimalne uslove:- temperatura između 25-30 stepeni (preporuka je koristiti grejače koji se lepe na staklo),- optimalna vlaga i prikladna ventilacija (oponašaju se klimatski uslovi u kojima ljubimac živi),- optimalno svetlo (najčešće se koriste noćna svetla - crvene ili plave lampe jačine 25W),- optimalna podloga (najčešće se koristi zemljana podloga 10-15 cm duboka, kako bi škorpioni mogli da se zakopavaju),- raznovrsna ishrana (preporučuju se cvrčci, crvi fobasi koji su bogati vitaminima i vlagom, a u obzir dolaze i kišne gliste.Škorpioni su zahvalni i malih prohteva što se prehrane tiče. Nakon dobrog obroka i po dve nedelje nemaju potrebe za hranom, tako da sačekajte još koju dan i proverite uslove u samom terarijumu, što se tiče temperature i svetlosti.O osnovnim informacijama o uslovima držanja škorpiona pisali smo opširno u tekstu Držanje škorpije u stanu i osnovne informacije.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Kakve bolesti može da prenosi kornjača? ŽeljkaO:Neke od mera opreza u kontaktu s gmizavcima su sledeće:Ljudima s oslabljenim imunitetom, deci mlađoj od 5 godina, trudnicama savetuje se izbegavati kontakt s gmizavcima.Gmazovima redovito čistiti terarij u za to prikladnom prostoru.Ne držati terarijume u kuhinji.Ne ljubiti gmizavce, niti da jedete i pijete u isto vreme kada se njima bavite.Nakon kontakta s gmizavcima i njihovim životnim prostorom oprati ruke vodom i sapunom.Kupovati životinje iz proverenih manjih uzgoja.Ne uzimati divlje životinje iz prirode.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad P: Nedavno sam nabavila jemenskog kameleona starog godinu i po. Na zadnjici ima neku izraslinu za koju su bivši vlasnici rekli da se pojavilo pre tri meseca. On mi se čini čudan. Usporen je, nekoliko puta dnevno zna da padne na pod terarijuma. Slabo jede. Kao da mu se bube ne lepe dobro za jezik... Možete li mi pomoći? NevenaO: Mesto na tielu vašeg ljubimca jedno je od najizloženijih mehaničkim oštećenjima, stoga patološke promene mogu nastati osipom od nekog predmeta u terarijumu (drvo za penjanje, kamen i sl.), komplikacijom malih ogrebotina sekundarnom bakterijskom infekcijom i sl. S obzirom na opisano, moglo bi se raditi o apscesu. Apscesi su novonastale šupljine ispunjene gnojem a mogu biti posledica povrede. Prilikom formiranja apscesa nastaje kvrga ispod kože, tvrda i bezbolna, a sam proces je okružen čaurom. Apsces je često praćen bakterijskim infekcijama, a neretko se događa i širenje infekcije unutar organizma, što se završava sepsom. Ovo stanje zahteva što hitniju antibiotsku terapiju. U suprotnom , sama tvorba životinji obično ne stvara probleme u smislu poremećaja opšteg stanja, ali je apsces potrebno odstraniti da se infekt ne širi u organizam i naknadno zbog pada imuniteta ne uzrokuje kliničku bolest.Takođe, zavisno od konzistenosti čvora, njegovoj boji i veličini može se raditi o kožnom tumoru (tumor skvamoznih stanica), koji je dosta česti nalaz kod kameleona.Sledeće, na mestu promene koje ste uočili, kod kameleona je smeštena kloaka. To je otvor u kojem se nalaze izvodni kanali mokraćnog i polnog sustava. Stres, manjkava prehrana (najčešće deficit kalcija), infekcije, generalizirana oboljenja i sl. mogu dovesti do slabljenja mišića kloake i izlaska organa van. Češći su povremeni prolapsusi, a manje su opasni ako ih se pravilno leči.  

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imam običnog poljskog guštera. Do zime je sve bilo dobro, međutim sada mu je oko natečeno, zagnojeno je i ima malo krvarenje. Ne znam šta da radim? Pozdrav, DominikaO: Zagnojeno otečeno oko sa prisustvom krvarenja može biti posledica mehaničke povrede na koju se nadovezala bakterijska infekcija.Savetujem vas da se obratite veterinaru za pregled na osnovu koga bi se utvrdilo šta je uzrok otoka i gnojenja.Svakako je neophodno tretirati oko i lokalno antibioticima.  

Odgovara: Mirjana Pejčić, dr. vet. med. Pet centar, Patrijarha Dimitrija 14 (Capitol Park), Beograd - Rakovica P: Moja kornjača se jako čudno ponasa, čančara je. Piški belo, ništa ne jede, jako je usporena i počela je da gubi nokte. Jako sam zabrinuta. Imam je godinu i dva meseca. Slobodno šeta po kući nije ograničena. Razumem da je to možda jer upada u zimski san, ali sve ovo se nije događalo prošle godine. Jako se bojim za zdravlje moje kornjače, molim vas pomozite! NinaO: Metabolizam proteina i aminokiselina dovodi do stvaranja kiseonika koji mora biti izbačen iz organizma. Kod sisara krajni produkt metabolizma proteina je urea. Terestrialni reptili izlučuju mokraćnu kiselinu koja je slabo rastovrljiva u vodi i lako stvara soli mokraćne kiseline, tzv. urate. Bubrezi izlučuju mukoznu supstancu koja sadrži glikoproteine i mukopolisaharide koji sprečavaju urate da se sakupljaju u kanalić. Urati se izlučuju iz organizma u obliku polutečne bele paste.Kod pojave mokraćnih kamenaca vlasnici primećuju da životinja izlučuje više bele formacije mokraće nego uobičajeno.Mokraćni kamenci su čest problem i kod gmizavaca u prirodi i u zatočeništvu. Uzroci su različiti, od neprikladne ishrane do dehidracije i infekciozne etiologije.Najčešći je uzrok dehidracija. Veći kamenci uzrokuju oštećenje zida mehura i životinja teže jede i diše. Vlasnici primete i da stalno tiska, da zadnje noge drži u vazduhu, glavu niže.Kamence dijagnostikujemo palpacijom u preponskoj jami. Rentgenski ne moramo sve videti, a i mikroskopski nalaz neće ukazivati na promene jer uratne kristale nalazimo i fiziološki u urinu.Terapija nije hitno hirurška, ako pacijent slabije jede hranjenje i nadoknada tečnosti je prvo što treba učiniti.Promene na koži koje navodite mogu ukazivati na gljivičniu infekciju koja, osim sekundarno, može biti i primaran uzrok promena na koži, a koja se naknadno komplikuje bakterijama.Ne treba isključiti ni mehaničke povrede, koje se takođe ispoljavaju, između ostalih, navedenim simptomima i takođe mogu završiti infekcijama. Oba navedena stanja zahtevaju posetu veterinaru.Pre svega, savetujem Vam da obratite pažnju na uslove u terarijumu, pa ako nisu zadovoljavajući, svakako ih prilagodite potrebama kornjače.Dalje, deficit vitamina A (hipovitaminoza A) takođe može biti uzrok ovakvim promenama pa dovesti do stanjivanja kože, koja je tada sklonija pucanju, a često se popratno javljaju i infekcije očiju. Ovaj poremećaj se može sprečiti odgovarajućom ishranom (davanjem salate, povremeno žumanaca ili ribe i sl.). Stoga je i ishrana vrlo bitna stavka u sprečavanju nastanka različitih patoloških stanja i mora da sadrži pileće i teleće meso, pileću jetru, ribu itd., uz obavezno dodavanje multivitaminskih preparata.Dodatne informacije o gubitku apetita kod kornjače možete pročitati u tekstu Kornjača – gubitak apetita.

Odgovara: Nikola Mišić, dr. vet. med. Pet centar, Senatandrejski put 11 (BIG), Novi Sad O: Zanima me šta vi mislite o crvenouhim kornjačama i salmoneli (slučajno sam naleteo na neki članak o tome kako im je zbog toga zabranjen uvoz, da li je to tačno)? Imam i crvenouhu kornjaču pola godine da li treba da budem zabrinut? Veliki pozdrav, AleksaP: Bakterija Salmonella se često nalazi u izmetu kornjača. Istraživanja u Europi su pokazala da najviše navedenih bakterija imaju kopnene kornjače, dok se u vodenih kornjača nađene ređe. Salmonella ne ugrožava populaciju kornjača, ali može biti opasna za ljude, posebno one sa smanjenim metabolizmom. Prevladava mišljenje da minimalna doza koja je potrebna za infekciju zavisi od soja bakterija i otpornosti pojedinca. U najvećem broju slučajeva za infekciju nije dovoljna jedna bakterija već njih mnogo. Da bi se zarazila zdrava osoba potrebne su velike količine bakterija.Kod blažih oblika probavnih poremećaja kod kornjača može pomoći promena ishrane na suve račiće i pelete. Kako je salmonela lako prenosiva bolesti moguće je da se zaraze čitave grupe kornjača, a prema Ukoliko su ispunjena osnovna higijena kornjače, ne morate brinuti za Vaše zdravlje, kao i zdravlje Vaše porodice i kornjače.

Odgovara: Ana Jovanović, dr. vet. med. Pet centar, Bulevar M. Milankovića 1v, Beograd P: Imamo iguanu staru 12 godina. Zadnjih godinu ipo bila je kod ćerke zbog toga što je na slobodi. Sada sam je vratila kući i nakon 10 dana, večeras je postao jako agresivan. Do sada nikad nije takvo ponašanje pokazivao. Ne znam kako se sada postaviti, molim vas za savet. Kupljen je kod vas u Pet centru. SanjicaO: Iguane znaju biti agresivne iz različitih razloga. Mužjaci su neretko agresivni u vrieme parenja, teritorijalna agresija takođe postoji i u tom smislu izražena želja za dominacijom, iskusni uzgajivači navode da previše ili premalo svetla ima određeni utiecaj, također se navodi da čak određene boje mogu izazvati agresiju. Često promena rutine može dovesti do agresivnog ponašanja, kao i stres.Njihov ugriz nije nimalo bezazlen i treba ga se čuvati. Osim ugriza, znaju i da udare i repom što je manje opasno, ali treba izbegavati.Mogu pretpostaviti kako je promena rutine i stres razlog za agresiju kod vaše iguane, ali to je ipak pretpostavka. Pre svega, budite strpljivi i čuvajte se ugriza. Napad se može predvideti jer mu prethodi određeni govor tela. Nemojte se micati s mesta, samo izbegavajte ugriz. Pretpostavljam da se radi o privremenom ponašanju ukoliko se radi o inače socijaliziranom kućnom ljubimcu.