Pitajte Veterinara

P: Postovani, imam mačku staru 9 meseci. Pre dve nedelje imala je sepsu, izvađen je mumificiran plod sterilisana, ambulantno nakon intervencije dobila je longacef. Prepisan joj je panklav 5 dana, redovno data terapija, krenuo oporavak, a onda dva dana nakon prestanka terapije stanje pogoršano. Veterinar ustanovio upalu pluća, kaže da je oslabio imunitet zbog teske intrvencije koju je imala i zadržao je na lečenju tri dana i treći dan je puštena gora nego što je otisla. Skroz dezorjentisana, mutnog pogleda, iscrpljena, vet. rekao da je to od terapije, dao joj kortikoide i da će do sutra biti bolje. Međutim sutradan nije ustajala uopšte, isplazila jezik i samo što je disala mislili smo da će uginuti. Promenili smo vet, dobila je infuziju ali potkozno i antibiotike, vitamine, rekao je da je dehidrirala i da je pogrešna terapija. Do uveče je maca ustala, nešto malo šetala par koraka dalje dezorjentisano, iscrpljeno i dalje mutan pogled i počela je da trza šapama i celim telom i dok hoda i dok lezi. Sutra treba opet da ide na terapiju narednih nekoliko dana. Zanima me vaše mišljenje šta se tu zapravo događa da li ima nade uopšte za nju? O: Trovanje krvi (Septicaemia, sepsis) je stanje u organizmu koje nastaje kada bakterije i njihovi otrovi probiju obranu organizma i prodru u krv. Iz krvi se, prenose u sva tkiva i organe odakle prenose svoja patogena svojstva. Uzročnici sepse su raznovrsne bakterije, a ako one uzrokuju i gnojne metastaze, govori se o pijemiji. Klinička slika bolesti zavisi, osim od toka bolesti, i od poremećaja u funkciji oštećenih organa. Akutna sepsa počinje naglo (visoka groznica, učestali puls i disanje). Životinje su omamljene, ne jedu, a sluznice su im zažarene, nečiste i često prožete tačkastim krvarenjima. Ubrzo se ispoljavaju znakovi šoka i otkazivanja srca, a istovremeno ili nešto kasnije kliničkoj se slici pridružuju i simptomi povezani s oštećenim organima (upala miokarda i endokarda, pluća, bubrega, zglobova, mozga i dr. ). Hronična sepsa obično je remitirajućeg toka s umereno povišenom temperaturom, dok u kliničkoj slici prevladavaju simptomi povezani s organima zahvaćenim patološkim procesom. Dijagnoza se temelji na opisanoj kliničkoj slici, na dokazu žarišta procesa ili mikroorganizama u krvi (hemokultura, biogram). Lečenje započinje lociranjem i suzbijanjem primarnog žarišta, a kod akutnih slučajeva, u prvih par dana potrebno je upotrebiti hemoterapeutike širokog spektra; osim antiseptičnog lečenja, sprečavamo zastoj srca i šok i simptomatski lečimo oštećene organe; vitamin C; poboljšati životne uslove i ishranu. Zaista je teško govoriti zbog čega je došlo do ovakvog naglog poremećaja zdravstvenog stanja kod vašeg ljubimca bez detaljnih analiza, zato bih vas savetovarala da potražite od vašeg novog veterinara da uradi dodatne analize koji će utrvrditi zdravstveno stanje i proveriti da li je životinja u dalje u stanju sepse (s ozbirom na dezorjentisanost mace). Koje god zdravstveno pogoršanje da se desi (npr. upala pluća), verovatno je posledica nelečene sepse do kraja. O simptomima upale pluća pisale su kolege:Dijadnostikovana upala pluća /Tok lečenja i preporuka ishrane / Upala pluća

Mačke su po prirodi vrlo čiste i sramežljive životinjeČistoća i privatnost – dve su reči koje treba da opišu mačji WC kako bi Vaša maca bila zadovoljna.Kutija s posipom je kutak gde mačka želi da se oseća opušteno.Postavite je na povučenijem, tišem i lako dostupnom mestu koje nije blizu posude s hranom.Kutiju s peskom treba da održavate redovno kako bi posip ostao čist i higijenski.Priprema i način održavanja kutije s posipom zavisi od vrste posipa koji ste odabrali za svog ljubimca. Kako pripremiti i održavati kutiju s posipomZa objašnjenje kako pripremiti kutiju prema vrsti posipa koji se koristi, poslužićemo se primerom standardne kutije s posipom (30x40 cm).Upijajući posip (negrudvajući)• Sipajte posip u posudu u visini oko 3 - 5 cm.• Svakodnevno uklanjajte tvrdi izmet kako biste produžili trajanje posipa.• Čitavi posip menjajte jednom nedeljno ili kada počnete da osećate neprijatan miris.• Odložite posudu u kantu za smeće, a posudu isperite vodom i sapunom pre stavljanja čistog posipa. Pritom možete koristiti i dezodoranse za posip koji održavaju sveže mirise u prostoru. Gruvdajući posip• Napunite kutiju do dubine 5 - 8 cm posipa.• Svakodnevno uklanjajte grudvice i tvrdi izmet lopaticom.• Svaka 2-3 dana pospite novim posipom. Jednom mesečno ili kada se kvalitet higijene posip jako smanji, promenite sav posip u kutiji i operite posudu toplom vodom.Silikatni posip• Napunite kutiju do dubine 3 cm posipa.• Svakodnevno uklanjajte tvrdi izmet lopaticom. • Čitav posip promenite svake 3 - 4 nedelje, kada počne da poprima žutu boju ili neprijatan miris. • Operite posudu toplom vodom i ponovno napunite kutiju čistim posipom. Drveni granulat• Napunite kutiju s najmanje 3 cm stelje. • Svakodnevno lopaticom odstranite onečišćenu stelju i čvrste delove i dopunite svežom steljom.• Potpunu promenu stelje potrebno je napraviti kada stelja više ne veže mirise.Dok menjate posip ili čistite pposip s peskom nosite rukavice i koristite pribor za održavanje WC posuda, a nakon toga temeljno operite ruke. Otpad bacajte na mesta koja su za to predviđena, prema pravilima odlaganja.

PITANJE Možete li mi detaljno opisati kliničku sliku besnila kod mačaka? Hvala, Teodor ODGOVOR Klinička slika besnila ispoljava se u tri stadijuma:1. Prodormalni stadijumNa mestu ugriza, odnosno ulaska virusa, obično se javlja iritacija i svrab, koji se može pojačati i do samomutilacije. Javlja se blago povećanje temperature i blaži poremećaji svesti, temperamenta i ponašanja. Životinje postaju neobično plašljive, nemirne i neposlušne, skrivaju se, grizu neobične predmete ili grizu na prazno. Već se sada može opaziti pojačano balenje i otežano gutanje. Pupile postaju dilatirane pa se usporavaju i očni refleksi. Može doći i do promene glasa životinje. Ovaj stadijum traje 1 -3 dana.2. Ekscitacijski stadijum Počinje da se javlja agresija, prestrašenost, skrivanje, inkoordinacija, dezorijentacija, hiperestezija, hipersalivacija i fotofobija. Životinje često odlutaju od vlasnika i besciljno lutaju, često napadaju druge životinje i ljude. Javlja se pareza pojedinih živaca, glas je promukao, gutanje je jako otežano, a slinjenje pojačano. Ovaj stadijum traje 1-2 dana.3. Paralitički stadijumJavljaju se paralize brojnih živaca, životinja je mirna, puno leži, javlja se paraliza larinksa koja otežava gutanje (nije toliko česta kod mačaka), paraliza mišića donje vilice, jezika i očiju. Ubrzo nakon toga, javlja se oduzetost trupa i udova pa životinja ne može više da se pomera. Dolazi do prestanka disanja i kome. Smrt se javlja nakon 3-4 dana.

PITANJE Prihvatila sam uličnu macu u kuću jer je hramljala! posle dolaska u kucu, hranila sam je, dve večeri je prespavala na stolici otečene šape, leve zadnje. Kada smo se probudili ujutru, sin je primetio otvorenu ranu na šapi koja je povređena. Da li je moguće da je ona sama grizla i napravila tu ranu na šapi bolesne noge? Postoji li mogućnost nekog težeg kožnog oboljenja, jer rana je otvorena, nema kože, nema krvi, ali se vidi crveno meso, širina rane je kao otisak palca ljudskoga, molim za savet, hvala, Saška ODGOVOR Šapa je dosta izložena raznim povredama i bolestima koje su obično posledica infekcije (u dodiru je s nečistoćama s tla). U anatomskom pogledu, šapa je vrlo komplikovane građe, a povrede mogu obuhvatati kožu, hrskavicu pa i kosti.Osnovni simptomi povreda šape su šepanje i lizanje obolelog mesta. Uzroci povrede mogu biti kontakt s nagrizajućim materijama, kao što su kiseline i alkali, zatim rane (rezne i ubodne), lomovi jednog ili više prstiju.Osim povreda, moguće su gnojne fistule na šapi koje su izazvane stranim telom koje obično uđe pod kožu između prstiju. Često se na taj način zavlače travke pa je potrebno svakodnevno pregledati šapice i odstraniti eventualne travke koje su zabodene u kožu ljubimca.Mogući su i ubodi insekata, koji na mestu samog uboda izazivaju vidljive, različito velike, lokalne reakcije (oteklina, bol, crvenilo). Samo se kod osetljivih jedinki javljaju i alergijske reakcije, koje mogu biti lokalizovane na mestu uboda ili sistemske. Nakon uboda pčele preporučuje se što pre izvaditi žaoku. U slučaju lokalizovane reakcije dovoljno je staviti hladni oblog i, eventualno, lokalno primeniti kortikosteroidnu kremu. Ako se otok povećava, preporučuju se preparati antihistaminika.Dalje, moguće je i istegnuće ligamenata, napuknuće kostiju bez pomeranja delova i posledično njihovo krivo zarastanje.S obzirom na sve navedeno, savetujem Vam da posetite veterinarsku ambulantu kako bi se RTG pregledom postavila ispravna dijagnoza i odredila adekvatna terapija, jer na ovaj način nije moguće odrediti da li je maca sama sebi napravila otvorenu ranu usled iritacije, ili je u pitanju reakcija tela na određeni proces koji se dešava na šapi.O povredi šapa pisali smo u tekstovima Povreda jastučića šape kod mačke i Povreda šape nakon ujeda druge mačke.

PITANJE Maca od godinu dana mi je danas uginula. Sedam dana unazad nije mogla da proguta hranu, škripala je zubima dok jede, stomak joj je bio mekan kao gumeni balon, nije mogla na zadnje noge, a jedanput sam je video kako joj se grče prednje noge. Mršavila je prilično jer nije mogla da jede. Našao sam je mrtvu u protegnutom položaju sa zgrčenim nogama i ukočenim očima. Izgledala je kao da se borila za vazduh. Inače je živela u kontrolisanim uslovima. Primila je tri dana terapije. Možete mi reći na osnovu ovog šta je ubilo macu? ODGOVOR Veoma mi žao, zbog gubitka Vašeg ljubimca, ali nažalost, ovim putem i na ovaj način nije moguće ustanoviti šta je dovelo do uginuća Vašeg ljubimca. Nakon uginuća jedinke, jedini siguran način da se ustanovi uzrok smrti jeste patoanatomski nalaz odnosno obdukcija leša.S obzirom da je Vaš ljubimac pokazivao određene simptome poremećaja opšteg stanja, koje ste Vi naveli, jedino što ste mogli da uradite jeste da macu odnesete na klinički pregled kod veterinara, što ste koliko sam razumela i uradili. Veterinar kliničar je taj koji na osnovu kliničkog pregleda i ukoliko je potrebno dodatnih dijagnostičkih metoda postavlja dijagnozu i ukoliko je potrebno sprovodi određenu terapiju. Ponekad i pored svega, nije moguće sa sigurnošću znati o čemu se radi, pa veterinar sprovodi tzv. simptomatsku terapiju. Svakako je veterinar uradio sve što je bilo u njegovoj moći da spase Vašeg ljubimca, ali da bi se sa sigurnošću znao uzrok uginuća, neophodno je, kao što sam već navela, uraditi obdukciju leša.

PITANJE Imam macu sa polomljenom kičmom, kojoj zbog povrede bešika i creva moraju ručno da se prazne. Ima pet ipo godina i praktično je celog života invaid, jer je sa polomljenom kičmom nađena kada je imala oko dva meseca. Jako je izbirljiva kada je hrana u pitanju, jede samo RC granule za izuzetno probirljive mace, retko bareno bele pileće meso ili RC sosiće. Intolerantna je na ribu i mlečne proizvode i još dosta toga. Problem je zatvor koji se relativno često javlja, nakon čega dobije dijareju. Dobija pastu za izbacivanje dlaka (i nju joj na silu dajem), probiotik za mace, redovno tablete protiv parazita, redovno (bar jednom godišnje) radimo krvnu sliku, biohemiju, mokraću i svi rezultati su u redu. Veterinar je sada predložio da uradimo i analizu stolice i rekao da joj uzmem i pastu za poboljšano varenje. Da li imate neki savet u vezi ishrane, jer i sosiće i piletinu jede retko i nerado? Da li bi trebalo uvesti još nešto kao dodatak ishrani, uraditi još neke anlize? Pozdrav, Slavica ODGOVOR Kada isključimo sve uzroke diareje, i u situaciji kada životinja ne reaguje na uobičajeno lečenje, postoji opravdana sumnja da životinja ima neki od oblika upalna bolest creva - (eng. IBD). Bolest se odlikuje trajnim ili povratnim simptomima poremećaja probave. Za IBD je pravilnije reći da se radi o skupu bolesti nego o jednoj bolesti, a u osnovi se radi o hroničnoj upali creva nepoznatog uzroka pri kojoj dolazi do pojačane infiltracije upalnih ćelija u lamini propriji i submukozi tankog i debelog creva.Uzrok nastalih promena je nepoznat, a verovatno se radi o poremećenoj imunoregulaciji u sistemu za varenje, pri čemu uticaj mogu imati genetski uslovi, hrana i lekovi, mikroorganizmi u crevima i psihosomatski poremećaji. Poremećena imunoregulacija dovodi do pojačane infiltracije upalnih ćelija, što za posledicu ima oštećenja sluzokože creva i poremećaj absorpcije. Klinički nalaz i krvne pretrage nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze. Kada je klinička obrada pacijenta isključila druge uzroke hroničnog proliva, i kada imamo postavljenu sumnju na IBD, za potvrdu bolesti i utvrđivanja oblika UBC-a nužno je obaviti endoskopsku pretragu probavnog sistema i uzeti uzorke sluzokože (biopsija), za patohistološku pretragu. U terapiji bolesti neophodna je kontrola ishrane, koja je podjednako bitna kao i terapija lekovima, pa je nužno da vlasnik životinje ozbiljno shvati preporuke veterinara i striktno se drži dogovora oko tipa prehrane. Osnovna načela kontrolisane prehrane su visokosvrarljivi proteini, prikladan izvor hidrata, bez glutena i laktoze, mali udeo masti i vitamini. Povoljno dejstvo ima i primena probiotika i prebiotika u ishrani, kao i dodatak omega-3 masnih kiselina iz ribljeg ulja. Za postizanje poboljšanja nužno je poseban režim prehrane sprovesti najmanje 6-12 nedelja, a ponekad je kontrolisana ishrana potrebna doživotno. Na tržištu postoje gotove veterinarske dijete koje znatno olakšavaju sprovođenje režima kontrolisane ishrane, a za stanje Vaše mace konkretno bih preporučila Royal Canin i Vetlife gastrointestinal hranu, koja je namenjena jedinkama sa lošim varenjem i poremećajima crevne apsorpcije, kao i obnavljanju apetita oslabljenih jedinki. Preporučeni period upotrebe jeste jedna do dve nedelje u slučajevima akutnih crevnih poremećaja, a 3 do 12 nedelje u slučajevima lošeg varenja, ali čitav život u slučajevima hronične insuficijencije pankreasa.

PITANJE Persijska maca od 7 godina ima Microsporum Canis. Vet preporučuje utrljavanje Imaverola ali pošto mačka neće da sarađuje ovo je nemoguće. Druga varijanta je vakcina koja nije registrovana kod nas ali može da se nabavi, a cena je paprena. Kaže da se daje 3 puta u razmacima od tri nedelje, i u tom slučaju nije potrebno dodatno kupanje i mazanje. Da li znate kako se zove vakcina, koliko košta i da li je zaista toliko efikasna? Bojana ODGOVOR Microsporum canis je zoofilni dermatofit rasprostranjen širom sveta, a česti je uzročnik kožnih infekcija kod ljudi, a naročito dece. Inficira kosu, kožu, a često i nokte. Mačke i psi su glavni izvori infekcije. Kod mačaka je dermatofitoza najčešće prouzrokovana gljivicom Microsporum canis. Lezije su u vidu okruglih ili nepravilnih, crvenih ili sivih pečata bez dlake, a u dijametru imaju oko 1cm do 4cm. Kod mačića se mogu zapaziti kraste i zadebljanja po koži lica i ušiju kao i na nogama. Ponekad se pomoću lupe može zapaziti samo nežno ljuštenje površinskih slojeva kože uz difuzno ispadanje dlake. Kod mačaka se ređe javljaju promene sa izraženim svrabom, papule, kraste i potkožni čvorići. Promene kod mačaka najčešće su lokalizovane na glavi, ušnim školjkama i na šapama. Persijske mačke i dugodlake su najsklonije infekcijama.Dijagnoza bolesti postavlja se nalazom dermatofita Vudovom lampom, nativnim mikološkim pregledom i kultivacijom gljivica iz skarifikata kože na hranljivim podlogama. Kultivacija gljivica traje 2 do 14 dana, pa ako se postavi sumnja na gljivično oboljenje terapiju treba započeti pre nego što stignu rezultati iz laboratorije.Međutim, vrlo često inficirane životinje ne pokazuju nikakve vidljive simptome. Kako su gljivice vrlo slične biljkama, a nedostaje im hlorofil, moraju da apsorbuju hranu od drugih živih bića. S obzirom da ne koriste svetlo za proizvodnju hrane, mogu živeti u tamnim i mračnim mestima. Životinja se inficira gljivicama putem spora koje izrastaju u tzv. hife. Izvor infekcije je kontaminirana dlaka. Spore gljivice M. canis mogu preživeti i do dve godine, a u životinji mogu živeti kao prenosiocu mesecima. Novija istraživanja pokazuju kako je prenos infekta moguć i vazduhom. Inkubacija bolesti je približno 2-3 nedelje. Lečenje, odnosno suzbijanje bolesti usmereno je na uklanjanje infekcije kod domaćina, sprečavanje širenja infekta i uklanjanja infektivnog materijala već raširenog po okolini. Pretpostavlja se da se šišanjem dlake mačaka uklanjaju i zaražene dlake. Kako razvoju gljivica pogoduje novoizrasla dlaka, često se nakon šišanja pojavi upalna reakcija koja traje i 7 dana. Stoga je šišanje preporučljivo prvenstveno kod bolesti generalizovano raširene po čitavom telu. Lečenje se temelji na kupanju u šamponu na osnovi mikotika. Manje zahvaćena područja ponekad se mogu uspešno lečiti, tako da se obriju i lokalno se primenjuje krema ili losion protiv gljivica. U težim slučajevima mačka treba da uzima i antibiotike, obično grizeofulvin, i to najmanje jedan mesec. Po pravilu se bolest može izlečiti nakon dva meseca, a važno je upozoriti da mačka može izgledati zdravo i pre nego što laboratorijska analiza bude negativna. Potrebno je nastaviti terapiju barem još dve nedelje nakon nestanka znakova ili dve nedelje nakon negativne mikrobiološke pretrage na gljivice. Iako kod većine pasa i mačaka gljivične infekcije prođu spontano nakon 4 meseca terapija se sprovodi jer dermatofitoze mogu preći na čoveka. Terapija može da se sprovodi lokalno na koži ili sistemski. Šišanje životinja pre sprovođenja lokalne terapije u određenim slučajevima nije preporučljivo iz razloga što dermatofitima za razvoj pogoduje dlaka u porastu. Često nakon šišanja obolele životinje može da se javi upalna reakcija. Kod dugodlakih životinja i kod generalizovanih dermatofitoza šišanje pre sprovođenja lokalne terapije se preporučuje.Lokalni tretman na koži se sprovodi mazanjem ili utrljavanjem masti i losiona koji sadrže antigljivična sredstva (mikonazol, ketokonazol, cansen i dr.) ili kupanjem životinja šamponima koji sadrže mikonazol. Sistemsko lečenje sprovodi se davanjem grizeofulvina kroz hranu u trajanju od mesec dana. Grizeofulvin se daje u dozi od 50mg/ kg telesne mase i to 2 puta dnevno. Veterinar će odlučiti da li treba da se sprovodi lokalna ili sistemska terapija. Terapija traje dugo (2 do 8 nedelja) i sprovodi se još dve nedelje nakon prestanka simptoma ili dve nedelje nakon negativne mikrobiološke pretrage na gljivice. Pored lečenja životinje od velike važnosti je i dezinfekcija okoline u kojoj borave obolele životinje.Prema mojim saznanjima postoji vakcina proizvođača Bioveta Inc. iz Češke ali nije registrovana na našem tržištu, tako da nisam upoznata sa svojstvima, niti sa cenama ovog proizvoda. Takođe postoji i Imaverol, mađarski preparat, koji takođe nije registrovan kod nas, i koristi se za mikoze kod velikih životinja. Sve vakcine koje se distribuiraju na našem tržistu prolaze kroz Institut za veterinarstvo i samo oni ispituju i daju dozvolu za promet, kao i Agencija za lekove i medicinska sredstva.

PITANJE Našem mačku je dijagnostikovan dijabetes koji jako varira, ponekad je izrazito preko normalne granice (24), ponekad se pokazalo ispod u zavisnosti šta je jeo, kada je veterinar eksperimentisao sa njime da utvrdi o čemu se radi. Molim Vas za savet i informacije o tome kako da pomognemo mačku da prebrodi mučno bodenje svaki dan radi insulina, ima li neke alternative u načinu unošenja insulina mački, jer poznato je koliko se otimaju i pate pri svakom tretmanu? Takođe, da li je moguće da se njegovo stanje vrati u normalu i da ne mora da ga uzima u nekom momentu više, a pri tom ostane prosečnog veka kao i prosečne mačke? Molim Vas za savet i smernice, očajni smo. Vanja ODGOVOR Lečenje dijabetesa se, u najkraćem, svodi na odgovarajuću ishranu i aplikaciju insulina, ukoliko nema drugih komplikacija. U većini slučajeva se nakon kraćeg vremena može pronaći optimalna doza insulina i prihvatljiv režim ishrane, čime se mački omogućuje relativno kvalitetan život. Nekim mačkama se insulin daje samo ograničeno vreme, nakon čega je odgovarajuća dijeta dovoljna za kontrolu bolesti.Kao peroralni lekovi mogu se koristiti, uz brojna ograničenja, različiti hipoglikemijski preparati ali njihova primena ipak nije toliko raširena. Takvi lekovi su najprije derivati sulfonilureje, koji podstiču izlučivanje insulina u gušterači. Doza se mora individualno prilagoditi, uz redovne laboratorijske testove. Spominju se još i inhibitori alfa glukozidaze koji smanjuju apsorpciju glukoze u sistemu za varenje, kao i vanadijum čija se upotreba još uvek istražuje. U svakom slučaju, njihova primena je moguća isključivo pod kontrolom veterinara, s obzirom na moguće nuspojave.U lečenju dijabetesa svaki pacijent nužno ima individualni tretman, s obzirom na to da je i odgovor na preduzete mere individualan. Takođe, težina bolesti može biti veoma različita, kao i vrsta dijabetesa. Npr. dijabetes tip lll je prolazan, s poremećenom tolerancijom glukoze, pa potrebe za insulinom osciliraju, ali se stanje stabilizuje vremenom. Zbog toga je nemoguće predvideti tok bolesti i eventualni razvoj komplikacija. U lečenju kućnih ljubimaca, uopšteno, veliku ulogu imaju mogućnosti vlasnika da sudeluje u njegovom sprovođenju, i tretman je uslovljen ovom činjenicom. Ponekad je to financijski aspekt, a ponekad nešto drugo. Postoji mogućnost da se kod Vaše mačke stanje stabilizuje i samo primenom odgovarajuće dijete, ali to je nezahvalno garantovati. U dogovoru s Vašim veterinarnom, mačku stavite na dijetu i pratite nivo glukoze u krvi jer to je najprecizniji oblik kontrole. U skladu s odgovorom na dijetu, biće potreba i za drugim merama.

PITANJE Da li se kod kastracije mačora koriste konci? Ili je moguće da zahvat bude potpuno bez toga, nego da rana sama zarasta? Hvala, Dina ODGOVOR Kastracija je danas rutinski postupak koji se radi u svim ambulantama male prakse. To je zapravo postupak odstranjivanja testisa iz skrotalnih vrećica. Kako se radi o manjoj operacija, čitav postupak se sprovodi pod opštom anestezijom. Mačak mora pre operacije da posti barem 12 sati. Kastracija se radi u potpunoj narkozi, što znači da mačak sve vreme tokom operacije spava. Kada zaspi, područje testisa se brije i dezinfikuje. Zatim se prave dva reza, jedan na jednom testisu i drugi na drugom. Kroz te otvore se izvuku testisi, podvežu se funikulusi i testisi se odrežu. Kastracione rane se ne zašivaju, samo se lokalno posipaju antibiotskim praškom. Na kraju se još daje antibiotik produženog delovanja pod kožu i to je čitav postupak.Procenjuje se da rana zarasta u periodu od nedelju dana, a ako bi se kastraciona rana lepo zatvorila i zarasla preporučuje se korišćenje elizabetinskog okovratnika. Bez okovratnika mačak bi mogao da liže i samim tim iritira ranu, što dovodi do razvitka infekcije. Kod kuće mačku osigurajte ležaj na mračnom i mirnom mestu dok se budi iz narkoze i osigurajte mu svežu vodu. Nije poželjno da ga hranite sve dok se potpuno ne probudi iz narkoze, kako mu komadić hrane ne bi otišao u traheju umesto u jednjak.Iz gore navedenih razloga, veterinari predlažu preventivne zahvate koji se izvode na zdravoj životinji i time se rizik postupka bitno smanjuje. Takođe, to su i razlozi zašto se kastracija obavlja u ranijem uzrastu ljubimca (od 6 meseca života).

PITANJE Mačak mi je imao udes pre 8 dana. Slomljena mu je kičma - na snimku se vidi. On jede i pije vodu, ali poslednja 3 dana mu je otekla bešika i slabo mokri, a već 5 dana ne kaki. Bešiku mu masiramo i tako izbacuje urin. Veterinar koji ga je snimao kaže da su mu puna creva i bešika i rekao je da se uspava, a nas vet kaže da sačekamo još. Puzi po kući, prednjim nogama vuče zadnji deo. Pomera jednu nogu i odupire se njome, a drugu ne, a rep pomera - ne baš često, ali mrda repom. Ima li nade? Pozz ODGOVOR Kičma (columna vertebralis) je glavni oslonac trupa nužan za pokretanje, potporu trupa i glave, stabilizaciju karlice, stava tela i zaštitu osetljivih struktura kičmene moždine. Kičma se deli na vratni, leđni, slabinski, ukršteni i repni deo. Koštane elemente vratnih, leđnih i slabinskih kičmenih pršljenova međusobno odvajaju međupršljenski diskovi. U središtu kičme nalazi se kičmeni kanal u kojem je smeštena leđna moždina. Uloga leđne moždine je prenos informacija između mozga i drugih delova tela i obratno.Najčešće posledice traume donjeg dela tela mačke je upravo povreda kičme, pri čemu nastaju frakture ili luksacije pršljenova, međutim najčešće se radi o priklještenju nerava. Ovakve povrede se leče mirovanjem, lekovima protiv bolova i vitaminskom terapijom B-kompleksa (imaju snažno neurotropno dejstvo). Ukoliko navedene konzervativne metode lečenja ne dovedu do željenog rezultata u razumnom vremenu, pristupa se hirurškom zahvatu oslobađanja pritiska nernog tkiva koštanim ulomcima, pršljenim diskom ili drugim tkivnim strukturama što zavisi od povrede. Kada se smanji pritisak, postepeno se vraćaju neurološke funkcije u normalu.Oporavak traje različito dugo, međutim najčešće se spominje period od oko nedelju kada počinje da se primećuje poboljšanja zdravstevnog stanja. Prognoza i brzina oporavka zavisi prvenstveno od težine i kliničkim znacima pre samog hirurškog zahvata ili preduzetog konzervativnog lečenja.Nemogućnost defeciranja upućuje na slabost ili nedostatak prenosa nervih impulsa i predstavlja nepovoljan prognostički znak i oštećenost same kičmene moždine.Stoga Vam savetujem da se ponovno obratite Vašem veterinaru i uputite ga o stanju Vaše mačke. Naime, u ovakvim slučajevima neminovno je napraviti kompletan pregled ortopedskog sistema, s naglaskom na RTG-snimci, a po potrebi i mijelografiji, kako bi se uvidelo šta se tačno dešava sa Vašim ljubimicom, pa da na osnovu toga preduzmete adekvatnu terapiju. Ukoliko Vaš veterinar ne raspolaže potrebnim tehničkim uređajima za navedene pretrage, možete se obratiti na Veterinarskom fakultetu, Klinici za hirurgiju, koji poseduju sva neophodna sredstva za dijatnostiku ovako teških ovoljenja.Što se eutanazije tiče, opšteno se smatra kako ne treba razmišljati o takvom zahvatu u slučajevima ukoliko ljubimac koji boluje od hronične ili neizlečive bolesti dobija adekvatnu terapiju i negu, a sposoban je da jede, pije i da spava bez gubitka daha, deluje zainteresovano za zbivanja u okolini, umereno se kreće, ima kontrolu nad mokrenjem i defeciranjem (osim ako bolest ne zahvata neki od navedenih organa), čini se kako dobro podnosi umerenu pa čak i jaku bol. Eutanazija se kod mačaka izvodi bezbolnom injekcijom koja počinje da deluje za nekoliko sekundi. Mačka se uvodi u duboki san (anesteziju) tako da je zahvat potpuno bezbolan.Simptomi kod Vašeg ljubimca koje ste naveli upućuju na znatno narušeno zdravstveno stanje pa bi o ovom zahvatu trebalo pažljivo razmotriti i sa Vašim veterinarom pa zajednički zaključiti da li je eutanazija jedino najbolje rešenje za Vašeg ljubimca, na osnovu svega ovoga što sam Vam napisala.Uvek možete potražiti još jedno veterinarsko mišljenje, pa možete se posavetovati i sa kolegama na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, koji imaju iskustva u ovakvim situacijama.Želimo Vašem ljubimcu što ugodniji život, i da još poživi, a vama dosta mudrosti u donošenju prave odluke o daljoj sudbini Vašeg ljubimca.

PITANJE Moj mačak je 10 godina star i ovog leta mu je utvrđen FIV virus testom. On ima tumorozno tkivo u levom uhu i veterinar mu ga je letos uklonio, takođe je i kastriran pre. Nažalost tkivo ili kako veterinar kaže papilom se vratilo, a takođe je mačak oslepeo. Moj veterinar mi je rekao da on neće da mu ponovo ukloni to tkivo iz uha jer smatra da će se sigurno ponovo javiti i bespotrebno bi ga izlagao anesteziji i stresu, preporučio mi je da ga uspavam. Htela bih da čujem Vaše mišljenje, pre nego se odlučim na taj poslednji korak. Hvala unapred. Svetlana ODGOVOR Mačji virus imunodeficijencije (Feline immunodeficiency virus (FIV)) poznat je i kao mačja sida. Uzročnik ove bolesti je lentivirus (kao i uzročnik HIV-a), koji inficira domaće mačke i karakteriše ga lagani razvoj bolesti. FIV je svrstan u istu porodicu retro virusa kao i virus mačje leukemije (FeLV) ali se taksonomski FIV razlikuje od ovog i virusa FFF (feline foamy virus). FIV napada imunu sistem mačaka (vrlo slično HIV-u), čime čini mačku podložnu infekcijama i bolestima od kojih inače ne obolevaju zdrave mačke.Bolest se pojavljuje u tri oblika: prvi je akutni stadijum (1 do 2 meseca nakon zaraze), gde se kod nekih mačaka uočava temperatura, potištenost i generalizovana limfadenopatija koja traje danima, nedeljama, pa čak i mesecima. Vrlo često prolazi nezapaženo. Drugi je subklinički stadijum (4 nedelje do nekoliko meseci nakon izloženosti virusu) u kojem simptomi bolesti nestaju, a može trajati godinama. Međutim, sve mačke ostaju viremične čitavog života. Treći stadijum je hronični stadijum u kom mačka podleže hroničnim infekcijama zbog supresovane funkcije imunosnog sistema. Obično se infekcije javljaju na koži i gastrointestinalnom sistemu. Neki od češćih simptoma su: loše stanje krzna, stalna povišena telesna temperatura i gubitak apetita. Kod mačaka se može javiti i stomatitis, periodontitis, gingivitis, rinitis, konjunktivitis, enteritis, gubitak telesne težine, anemija, promene ponašanja, demencija, i dermatitis u kasnijim stadijumima infekcije.Lek za mačju sidu nažalost ne postoji. Jedinu meru koju Vi kao vlasnik može preduzeti je sprečavanje sekundarnih infekcija. Treba zaštititi mačku od izlaganja infektivnim česticama (bakterije, paraziti) držeći mačku podalje od ostalih mačaka, u zatvorenom prostoru i vakcinisati je od ostalih virusnih bolesti. Mnoge oportunističke infekcije koje prate FIV mogu se lečiti antibaterijskim i antigljivičnim lekovima ali s napretkom FIV-a infekcije postaju teže za lečenje.Osim toga, možete podizati imunitet mačka preparatima kao što je npr. Calo pet pasta, koja je odlična za jačanje organizma i indikovana u rekovalescentnom periodu.Što se eutanazije tiče, opšteno se smatra kako ne treba razmišljati o takvom zahvatu u slučajevima ukoliko ljubimac koji boluje od hronične ili neizlečive bolesti dobija adekvatnu terapiju i negu, a sposoban je da jede, pije i da spava bez gubitka daha, deluje zainteresovano za dešavanja u okolini, umereno se kreće, ima kontrolu nad mokrenjem i defeciranjem (osim ako bolest ne zahvata neki od navedenih organa), dobro podnosi umerenu pa čak i jaku bol. Eutanazija se kod mačaka izvodi bezbolnom injekcijom, koja počinje da deluje za nekoliko sekundi. Mačka se uvodi u duboki san (anesteziju), tako da je zahvat potpuno bezbolan.Simptomi kod Vašeg ljubimca koje ste naveli upućuju na znatno narušeno zdravstveno stanje pa bi o ovom zahvatu trebalo pažljivo razmotriti i sa Vašim veterinarom pa zajednički zaključiti da li je eutanazija jedino najbolje rešenje za Vašeg ljubimca, na osnovu svega ovoga što sam Vam napisala.Uvek možete potražiti još jedno veterinarsko mišljenje, pa možete se posavetovati i sa kolegama na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, koji imaju iskustva u ovakvim situacijama.Želimo Vašem ljubimcu što ugodniji život, i da još poživi, a vama dosta mudrosti u donošenju prave odluke o daljoj sudbini Vašeg ljubimca.

PITANJE Moj mačak od 9 godina je preležao letos žuticu, jetra mu je oštećena, a sad mu se stanje opet pogoršalo. Skoro uopšte ne jede, bezvoljan je. Svakog dana prima infuzije i antibiotike. Da li je Animastrath kontraindikovan sa obolelom jetrom? Hvala na brzom odgovorom. ODGOVOR Bilirubin je glavni nusprodukt raspadanja crvenih krvnih ćelija (eritrocita). Kada ostare, eritrociti su "zarobljeni" u slezini, gde se raspadaju. Kao rezultat nastaje bilirubin koji se ispušta u cirkulaciju (nekonjugovani bilirubin), koji se potom transportuje krvlju do jetre, gde ulazi u procese i konjuguje se (spaja se sa glukuronskom kiselinom - konjugovani bilirubin). Ovakav se može ili uskladištiti u jetri ili biti izlučen sa žuči. Usled povišenih vrednosti bilirubina u krvi, tkiva čitavog tela poprimaju žutu boju, što se naziva žutica ili icterus.Žutica nije bolest već simptom koji prati niz različitih bolesti.Postoje tri glavne grupe uzroka žutici: prehepatički, hepatički i posthepatički.1. Prehepatički uzroci su oni koji se javljaju pre prolaska krvi kroz tkivo jetre i opisuju se još kao hemolitički uzroci (rezultovano raspadanjem eritrocita): krvni paraziti (hemobartoneloza najčešće), lekovi, hemolitička anemija posredovana imunitetom, reakcije nakon transfuzije krvi, nizak nivo fosfata u krvi ili invazija srčanim parazitima (česta kod mačaka).2. Hepatički uzroci su u vezi sa jetrenim tkivom: masna infiltracija jetre (hepatička lipidoza), upala jetre (hepatitis) i/ili žučne vode (holangitis), (holangiohepatitis), toksini (teški metali, pojedine kupke i sprejevi protiv buva i krpelja), lekovi (diazepam, acetaminofen, griseofulvin), tumor, infekcije (virusne, bakterijske, protozoarne), ciroza (teško stanje, zadnji stadijum bolesti jetre). 3. Posthepatički su oni poremećaji koji se javljaju nakon što krv pređe jetru i ukljućuje poremećaje koji dovode do blokiranja protoka žuči iz jetre: bolesti gušterače (upala ili tumor), bolesti žučnog mehura (žučni kamenac, tumor, upala žučnog mehura i žučne vode), bolesti creva kod kojih dolazi do začepljenja žučovoda.Postoje nekoliko bolesti jetre koje se javljaju kod mačaka:- hepatička lipidoza (poznata i kao idiopatska hepatička lipidoza ili bolest masne jetre). Česta je bolest kod mačaka koja nastaje kada mačka postane anoreksična (odbija hranu ili znatno smanji količinu dnevno unesene hrane). Tada telo počinje koristiti uskladištene masti kao energiju. Iz depoa, masti dolaze do jetre kako bi se preradile i iskoristile kao hranjive materije u organizmu. Međutim jetra postaje u jednom trenutku prezasićena i nesposobna da preradi masnoće brzo koliko je potrebno. Ovo dovodi do sakupljanja masti u jetri, što ometa normalnu funkciju jetre.- Holangitis/holangiohepatitis kompleks: ovo je niz povezanih upalnih ili infektivnih poremećaja jetre i/ili žučnog sistema. Uzroci mogu biti infekcije (vrlo često FIP), pankreatitis, bakterijske infekcije, parazitarne infekcije (uključujući toksoplazmozu).- Oštećenja toksinima (toksična hepatopatija) uzrokovana lekovima, toksinima ili nedostatkom krvi u jetri.- Tumor - postoji dva tipa tumora koji zahvaćaju jetreno tkivo - primarni su retki kod mačaka, dok su daleko češće metastaze iz nekog drugog mesta u telu.- Portosistemski ili jetreni šant (odvod) - predstavlja abnormalnu komunikaciju između portalnog i sistemskog venoznog sistema, a dozvoljava da se krv iz creva dostavi sistemskoj cirkulaciji pre jetrene detoksikacije. Ovo znači da krv zaobilazi jetru što dovodi do izostanka detoksikacije u jetri i podizanjem nivoa toksina u krvi. Može biti urođen ili stečeni (kod većine mačaka je urođeni).Simptomi bolesti jetre mogu biti različiti, a zavise od uzroka bolesti. Najčešći simptomi su: žutica ili icterus (žutenje beonjače, kože i mukoznih membrana), gubitak apetita, gubitak telesne težine, učestalo mokrenje (poliurija), pojačana žeđ (polidipsija), povećanje jetre, apatija, proliv, naglo povraćanje, neprijatan zadah.Dijagnostika obuhvata analizu krvi, kako kompletnu krvnu sliku tako i biohemijski nalaz krvi.Preporučujem da svoju macu svakako što pre odvedete na Kliniku za unutrašnje bolesti Veterinarskog fakulteta u Beogradu, kako bi se što pre i kvalitetnije obavile analize, preduzela adekvatna terapija i sprečile komplikacije. Ponesite sa sobom nalaze već urađenih pretraga kako bi se dijagnostika mogla što preciznije usmeriti i što pre otkriti.Lečenju se uopšteno pristupa iz više smerova. Kao prvo treba ukloniti uzrok (npr. izlečiti upalu ako je ona uzrok), posmatranje i sprečavanje progresije patološkog procesa, opšta potporna terapija, nadoknada elektrolita i tečnosti, ukoliko je mačka dehidrirana i ublažavanje simptoma. Zatim, macu treba hraniti posebnim režimom ishrane - niska količina masti i visok nivo ugljenih hidrata. U ponudi je medicinska hrana Hepatic od Royal Canin-a i Vet Life-a, namenjena bolestima jetre.Anima Strath svakako je dobra pomoć u podizanju imunog sistema u slučaju bilo kakve bolesti i dobra je potpora bilo kakvoj terapiji.

PITANJE Odveli smo mačku kod mačora, oboje su Persijanci, bila je u najgorem teranju. Cele noći su bili zajedno, ali ne znamo da li su obavili šta su trebali. Jel to može da se sazna? Inače naša mačka se od tada jako čudno ponaša, umiljatija je, nekako opreznija i depresivna. Inače, oko vrata ima par ogrebotina, ne znamo da li je sama sebe tokom češanja ogrebala ili u toku borbe sa mačorom. Šta vi mislite o tome? Hvala unapred, Srdačan pozdrav, Aleksandra ODGOVOR Tipično mačje zavijanje, držanje repa sa strane, maženje i valjanja mačke po podu znakovi su njene spremnosti za parenje.Pri samom aktu parenja mužjak hvata ženku zubima za kožu vrata (odakle verovatno ogrebotina), pa je potom obavije prednjim nogama. Sam akt parenja traje svega 31 sekundi. Obično se ponavlja jedno 6 do 7 puta i za 4 dana (uglavnom za 2 dana). Neke ženke ne žele da prihvatite jednog mužjaka, dok prihvataju drugog.Mlade mačke kod prvog teranja često budu uznemirene i mogu izgubiti apetit. Takođe, pri teranju postanu osetljivije i pada im imunitet.O utvrđivanju i znacima graviditeta kod mačaka pisali smo u tekstu Utvrđivanje i znaci graviditeta kod mačaka.Dodatne informacije o parenju mačaka pročitajte u Pravo vreme za parenje mačke.

PITANJE Koju rasu mačke biste nam preporučili jer imamo mali stan (45 kvadrata)? U stanu živimo dete od 7 godina, suprug i ja. Hvala unapred na odgovoru! ODGOVOR Vrlo je velik izbor mačaka koje bi se savršeno prilagodile životu u stanu.Britanska kratkodlaka mačke je najpopularnija kratkodlaka mačka u Europi. Vrlo je prilagodljiva životu u stanu i na selu.Egzotična kratkodlaka mačka je vrlo slična persijskoj, ali kraće dlake. Nežna je, privržena i prilagodljiva.Maine coon spada u najveće rase mačaka (i do 10 kg težine). Jako je samosvena, prilagodljiva i privržena ljudima.Ragdol (u prevodu "krpena lutka", jer mnogo podseta na čupavo klupko, kada se opusti u naručje) je snažne građe, mirnog karaktera i izvrsno prilagodljiva životu u stanu. Ima veliko poverenje u vlasnika, poslušna je i jako otporna na stres.Kartuzijsku mačku, uz sve odlike mačjeg roda, krase i one karakteristične za pse: izražena harizma, druželjubivost, privrženost vlasniku. Često se i tiho oglašava.Ruska plava mačka je nežnija i rezerviranija, uvek dostojanstvenog držanja i privržena vlasniku, a oglašava se tihim mjaukom.Sfinks (golokoža mačka) je najprijateljskija, najljupkija mačka, nikad agresivna i vrlo osećajna.Sveta Birma je izuzetno nežna i lako se uklapa u život svakog domaćinsta.Norveška šumska mačka se lako prilagođava životu u stanu, ali ipak najviše ceni slobodu.Svakako Vam predlažem i da razmislite i o udomljavanju napuštenog ljubimca i da posetite internet stranice koje se bave udomljavanjem napuštenih mačića i mačaka, od kojih bi neke zasigurno mogle osvojiti Vaše srce i dom.

PITANJE Mislim da mi je maca tužna. Nije razdragana kao inače i pola dana je prespavala, promenila sam joj hranu prekjuče(inače jede Royal Canin), kupila sam Rojal Canin za main con mačke i kesice za mace starosti do 12 meseci. Maca ima 3 meseca, primila je i vakcinu i revakcinaciju, lek protiv parazita i pasticu za izbacivanje dlake jer ima srednje dugu dlaku i cesto se lize. Nije rasna macka, domaća je i čuvam je isključivo u kući. Sanja ODGOVOR Ponašanje mačaka može se promeniti pod uticajem različitih faktora. Primarnu važnost ima isključivanje organskih bolesti kao takvih, s obzirom na to da one mogu imati znatnu ulogu u tome, a veterinarski pregled je neizostavan korak ka detekciji takvih problema.Brojne su druge, svakodnevne situacije i okolnosti koje imaju efekat na psihu i ponašanje mačaka.Već hirurški zahvat ima određeni uticaj i poznato je da mačke u određenoj meri mogu promeniti ponašanje nakon njega. Takve situacije naravno, nisu pravilo i razlikuju se individualno. Ono što može nekoj mački biti veliki problem, nekoj drugoj, ne predstavlja nikakvu poteškoću. To se ne odnosi na uobičajene i očekivane promene ponašanja nakon kastracije, već na reakciju na anesteziju, postoperativnu bol i sl.Također, sve ono što bismo mogli smatrati stresom, može mnogo uticati na naše mace. Pri tome, stres podrazumeva svaku promenu rutine u mačjem životu i on može uključivati: promenu hrane, peska, mesta za pesak, novi nameštaj, novi tepih, nove ukućane ili izostanak starih, putovanje, drugačiji raspored nameštaja ili bilo čega u stanu. Sve ono što smatramo važnim događajima u našem životu, svakako ima uticaj i na mačku.Zbog toga, ponekad nije lako ni jednostavno utvrditi šta je pokrenulo promenu u ponašanju kod ljubimca. Poslednju deceniju, u zemljama zapadne Europe, razvijena je veterinarska bihevioristika, koja se bavi spomenutim problemima. U većini slučajeva, očekuje se od veterinara kliničara da poseduje znanja i na tom području, što nije realno za očekivati.Pokušajte da preispitate da li se desila neka značajna promena u svakodnevnici mace. Takođe, ukoliko je relativno skoro vakcinisana, dehemintisana i čišćenja od kuglica dlaka to takođe može izazvati stres kod mačica i navesti ih da duže odmaraju tokom dana.Ukoliko se pojave još neki simptomi oboljenja uz ovo, onda bi to mogli tretirati kako moguću bolest, i u tom slučaju bih Vas savetovala da odete kod veterinara, kako biste proverili zdravstveni status mace.Nadamo se da su Vam dobijene informacije i saveti sa stranica bili od pomoći.

PITANJE Našla sam jedno mače sa ulice staro oko 2 -3 meseca. U početku je hteo da jede malo mesa i da pije vode, međutim sada ono odbija hranu i samo mjauče. Kada sam uzela da ga okupam mlakom vodom, primetila sam da na njegovoj dlaki ima izuzetno sitne žućkaste larve u predelu stomaka i zadnjih šapica, koje mu opadaju dok se kreće. Guglala sam, i shvatila da su to larve muva, jer su muve bukvalno bile oko njega. Jedan veterinar mi je rekao da to nije ništa strašno i da kupim sredstvo za sklanjanje tih larvi. Međutim, strah me je jer ne znam koliko su te larve opasne po mače. Molim Vas ukoliko možete da me posavetujete u vezi ovoga. Hvala Vam puno. Pozdrav! ODGOVOR Larve muva predstavljaju razvojne stadijume kroz koje muve prolaze u toku razvoja, kada invadiraju životinje, što se stručno naziva mijaza. Ovoj vrsti infestacije podložne su uglavnom životinje koje žive napolju i kojima je iz nekog razloga vlažnost kože povećana, što se dešava u slučaju prisutna infekcija gljivične ili bakterijske prirode, ako postoje otvorene rane ili ako se na koži i krznu zadržava urin ili feces. Vlaga koja postoji na koži je odlična podloga za razvoj larvica, naročito ako su životinje već obolele od nekog drugog oboljenja i iscrpljene su. Muve uglavnom polažu jaja na raspadnutom, inficiranom, zaprljanom ili upaljenom tkivu, mada mogu u nekim slučajevima zaraziti i zdravo tkivo. Pri povoljnim uslovima, tj. adekvatnoj vlažnosti i temperaturi, larve se izlegu u roku od 24h. Larve se učvrste svojim kukicama za kožu gde se hrane tečnošću i raspadnutim tkivom 5-7 dana, buše kožu i nakon toga napuštaju životinju i ulaze u tlo. Odrasle muve se razvijaju nakon nekoliko nedelja. Dijagnoza se lako postavlja adspekcijom i nakon toga se pristupa lečenju oštećenja i oboljenja kože i uklanjanju larvi mehaničkim putem. Što se tiče nanošenja insekticida na oslabljenu životinju, to je problematično iz razloga što može doći do trovanja mačeta istim. Najbolje je obrijati infestirano područje, fizički odstraniti larve što često veoma dugo traje. Nakon uklanjanja larvi, treba očistiti i dezinfikovati ranu i predeo gde su se larve nalazile. Poželjno je da ovo sve obavi veterinar jer je neophodno da životinja bude mirna i strpljiva.

PITANJE Zanima me da li mačije buve mogu da škode ljudima? Nedavno sam primetila da je moja mačka imala buve i kad sam je izbacila iz kuće primetila sam da je ostalo u sobi gde je bilo, prskala sam sprejem protiv insekata i nestale su, ali ne u potpunosti, pa me zanima da li može da bude nešto loše ako ugrizaju ljude? Pozdrav, Danijela ODGOVOR Buve koje napadaju pse i mačke, ljude obično ujedaju ispod kolena, a najčešće oko članaka. Ako ste mazili ili držali svog ljubimca, moguće je da će Vas buve ujesti za podlakticu. Ujed buve je karakterističan jer se najčešće javljaju tri ili više ujeda na jednom mestu. Buve koje napadaju pse i mačke obično na ljudskoj koži ostavljaju trag u vidu crvenih tačkica. Kod nekih ljudi se može javiti teža alergija na ujed buve, i može doći do iritacije i nakon samo jednog ujeda. Mada se to prilično retko dešava, buve mogu prenositi i teže infektivne bolesti, uzrokovane bakterijama i virusima.Ukoliko se desi da vas buve izujedaju, javite se svom lekaru, kako bi vam, ukoliko je potrebno, prepisao terapiju.Da to svega toga ne bi došlo, neophodno je tretirati stambeni prostor. Osnovno je dobro usisati stan, a kesu baciti ili isprazniti posle svakog usisavanja. Na ovaj način ste se oslobodili oko 40 posto buva. Posle toga dolazi tretiranje prostora nekim od insekticida, pri čemu obavezno tretirati i prostor ispod tepiha i nameštaja (kreveta, fotelja). U ponudi Pet centra imamo preparat za ovu namenu, Neostomosan ampula, namenjena uništavanju buva u okolini. Posle primene ovog preparata, buve uginjavaju, a nakon toga stan je potrebno ponovo usisati.Bilo bi dobro čitav postupak ponoviti još dva puta u razmaku od 7-10 dana, jer će se za to vreme iz preostalih jaja razviti nove buve.Nakon rešavanja "akutnog" problema, mačku (ukoliko će ponovo boraviti u stambenom prostoru), treba redovno štititi protiv buva, nekim od za to namenjenih sredstava (Frontline ampule i sprej, Fypryst ampula, Advantage ampula, ili Foresto ogrlica). U suprotnom će se infestacija ubrzo ponoviti. Više informacija o zaštiti od buva pisali smo u tekstovima Velika invazija buva, Buve u stanu i Vrste buva.

PITANJE Imam mačku koja je skotna, a dozvoljava drugim mačicima da sisaju. Zanima me da li ona ima mleka? S poštovanjem, Vesna ODGOVOR Gravidnim mačkama je potrebno nega. Ona podrazumeva kvalitetnu i redovnu ishranu i negu.Postarajte se da je sve vreme držite u kući i na čistom, bezbednom mestu. Uverite se da joj je kutija sa peskom uvek potpuno čista, redovno čistite i menjajte posip. Obezbedite joj udobna i mekana mesta za odmor, neka se dosta odmara i učinite sve što možete u pokušaju da atmosferu oko nje održite mirnom, bez napetosti, što naravno nije moguće, ako je sisaju drugi mačići. Nije neuobičajeno da mačka doji stare mačiće dok je gravidna, ali ukoliko su mačići ojačali za tim nema potrebe. Ona svakako ima mleka tokom graviditeta. Takođe postoje i adaptirane formule koje su potpuna zamena za mačkino mleko.O ishrani adaptiranim mlečnim formulama za mlade mačiće pisali smo u tekstovima Ishrana mačića adaptiranim mlekom (odbacivanje legla) i Ishrana adaptiranim mlekom/Zatvor kod mačića.Onemogućite pristup mačićima mleku, jer to dodatno iscrpljuje buduću mamu mačku i nije dobro za stanje u kojem se nalazi.